Ima li vaše dete uzore? Zašto su mu baš te osobe uzori? Da li ste zadovoljni njegovim izborom uzora?

Većina roditelja ne zna odgovore na ova pitanja. Oni, zapravo, ne poznaju svoju decu. Još su više zbunjeni kada tim roditeljima postavite pitanje: Zašto vašem detetu uzor niste vi?

U prvim godinama života deca svoje roditelje najpre vide kao idole, jer upravo oni zadovoljavaju sve njegove potrebe (hranjenje, vreme spavanja, kupanja…) Odrastanjem i sticanjem novih iskustava, dete shvata da roditelji nisu super heroji već pogrešiva ljudska bića, odnosno,“samo” mama i “samo” tata. Međutim, to još uvek ne znači da će svom detetu postati uzori. Naime, uzorima postaju oni roditelji koji su:

Zadovoljni svojim životom. Važnije od toga koliko zarađujete ili koliko imate uspešnu karijeru ili visok životni stanadard je koliko ste zadovoljni svojim životom. Taj vaš osećaj zadovoljstva i detetu će poslužiti kao model.

Dobar lični primer. Budite dobar model za kopiranje. Ono što govorite mora biti u skladu sa onim što radite. Na primer, ako uporno govorite detetu da mora da sredi svoju sobu a istovremeno je vaš sto pretrpan papirima, ili da ono mora da čita školsku lektiru dok vi sve vreme provodite pred TV ekranom – vaši zahtevi neće dopreti do njega. Deca mnogo bolje uče iz vašeg ponašanja nego iz vaših reči. Ukoliko govorite jedno, a ponašate se na drugi način, dete će nepogrešivo znati čemu treba dati prednost i kopiraće vaše ponašanje a ne reči.

Vršnjaci. Neretko, roditelji misle da je uticaj vršnjaka veći od njihovog, roditeljskog. Zaboravljaju da će deca i svoje drugare birati u zavisnosti od zdrave osnove koju su oni uspostavili. Ipak, svako ko ima bilo kakav uticaj na vaše dete pruža mu osećanje otvaranja vrata nekog, za dete, nepozatog i primamljivog sveta. Zato, kada razgovarate sa detetom o njegovim prijateljima, razmislite i koja se to vrata, pred njim, upravo otvaraju. Ako se protivite nekom druženju, uvek insistirajte da niste protiv samog deteta već UTICAJA koji to dete ima na vaše. Posebno budite oprezni kada se vaše dete druži sa onima koji najčešće iniciraju nestašluke, odbijaju razgovor sa vama ili su suviše dominantni u odnosu na njega. To mogu biti upozoravajući znaci. Sa druge strane, ako neki drug izlgeda neuredno, stanuje daleko, roditelji su mu razvedni, nema odlične ocene… to ne mora značiti da je on loš izbor za druga ili uzora za vaše dete.

Jedan od izazova roditeljstva novog doba jeste što su roditelji prezauzeti pa su deca prepuštena novim tehnologijama kroz koje im je mnogo toga dostupno. Kada dete ne pronalazi uzore u svom najbližem okruženju, okreće se virtuelnom svetu. Tamo mu se nude različite predstave o pevačima, glumcima, sportistima. Mladi ne razlikuju imidž od stvarne osobe, pa tako veruju da su popularne osobe onakve kako su im predstavljene – idealne osobe sa idealnim životima. Lako se “zaljubljuju” u te predstave a ideja o takvom životu je utoliko više primamljiva, ukoliko dete više odrasta gledajući svoje roditelje u večitoj trci za egzistencijom.

Mediji. Jeste li sigurni da znate šta od sadržaja u virtuelnom svetu, vaše dete prati? Koji su mu omiljeni crtani filmovi, koje najdraže računarske igrice? Nemojte misliti da na sadržaje koje dete “upija” ne možete uticati. Možete i morate. Od vas se ne očekuje da zabranite detetu da ih prati ili da ga u potpunosti izolujete od njihovog uticaja. Naime, potpuna izolacija znači da uskraćivanje za brojne dobrobiti koje, pre svega, internet može da mu ponudi. Ali, sigurno je da upravo od vas zavisi DOZIRANJE medija i KONTROLA SADRŽAJA koje oni detetu pružaju.

Uzori nekada. Pre nekoliko decenija kao pozitivne i poželjne osobine izdvajane su snaga ličnosti, kreativnost, upornost, humanost, intelektualne sposobnosti. Ove osobine krasile su i one koji su se nalazili na vrhu lista uzora. 70-ih i 80-ih godina deca su kao svoje uzore pominjale J.B.Tita, N. Teslu, a od stranih lilčnosti na listama i naše dece nalazili su se Travolta, M.Monro, Brus Li. Međutim, 90-tih godina počinju da se izdvajaju određene istorijske ličnosti (Kralj Nikola, Marko Kraljević, Karađorđe) ali i tzv.„novokomponovani biznismeni“, kako se to tada zvalo. Od tada pa do danas uzori se stalno menjaju, uglavnom pod velikim uticajem medija. Postepeno, kod mladih se razvijala materijalističko-hedonistička orijentacija, odnosno želja za što luksuznijem životom bez naročitog napora. Medijske zvezde postaju ikone savremenog doba a kao uzore srednjoškolci su najčešće pominjali osobe sa estrade ili sa ivice zakona.

Uzori danas. Iako roditelji veruju da su danas najčešći uzori deci one osobe koje kao glavne karakteristike imaju moć, slavu, popularnost, bogatstvo… to nije tako. Zahvaljujući sportistima, a pre svega, Novaku Đokoviću, deca sve više prepoznaju “prave” vrednosti. Odnosno, ako su raniji uzori bili više medijski poznate osobe koji su do novca, uspeha i moći došli “preko noći”, današnji uzori, bez obzira da li se radi o sportistima, naučnicima ili umetnicima – šalju snažnu poruku da se uspeh može i mora postići kontinuiranim radom.

Iskoristite trend i činjenicu da se vrednosti stabilizuju, mladi sve više prepoznaju stvarne a ne lažne autoritete, i upravo, njih biraju za svoje uzore.

Šta možete da učinite da povratite “prave vrednosti” a time i “prave uzore” vašem detetu?

Dozirajte vreme koje provodi uz elektronske medije i kontrolišite sadržaje koje tamo prati

Razovarajte o medijski poznatim osobama i koje vrednosti oni zastupaju. Podržite detetov izbor uzora kada je to sportista, naučnik ili nekoga ko postiže rezultate svojim radom ili talentom, jer su to vrednosti koje želite da negujete.

Budite dobar primer. Svako pravilo koje želite da usvoji dete, najpre vi svojim ponašanjem prezentujte.

Važno je da znate i kako dete provodi svoje slobodno vreme. Vi, sa svoje strane, osmislite zajedničko vreme tako da mu pružite kvalitetne porodične vrednosti. Odgledajte zajedno neki film, pročitajte priču, pogledajte porodične fotografije.

Preuzmite odgovornost. Možda sada niste svesni koliki je vaš uticaj na dete, ali potpuno je izvesno da će vam se upravo taj uticaj vratiti. Sve dok koristite rečenice: “Drugo sam ja “(u prevodu: “meni se može a tebi ne dozvoljavam”, rizikujete da jednog dana vaše dete ima upravo identično ponašanje, i da na neko vaše pitanje, na primer: “Kako možeš?” odgovori baš kako je naučilo: “Drugo sam ja”. Izbegnite ovaj bumerang tako što ćete preuzeti odgovornost za njihovo odrastanje, i već sada početi da mislite o primeru koji dajete svojoj deci, i o njihovoj potrebi da kopiraju one koji su im najbliži, tj. upravo vas.

Jelena Holcer, dipl.pedagog

Pre nego što sam dobila decu, priznajem, bila sam onaj tip roditelja koji osuđuje druge roditelje. Govorila sam da moja deca, kada ih budem imala, neće gledati televiziju niti će jesti keks za doručak. Najviše će voleti povrće i ješće ga svakog dana i nikad neće biti drska i bezobrazna. Zato što ću ih tako učiti i vaspitavati.

Osam godina, jedan muž i dvoje dece kasnije i još uvek povremeno lažem sebe.

Imala sam mnogo različitih poslova u životu ali roditeljstvo je definitivno najteži posao koji sam radila do sada. Svi drugi su bili oni standarni od 9 do 5 poslovi i kad izađem iz kancelarije, sve vreme sveta je moje. Roditeljstvo je posao od 24 sata dnevno – najteži i najlepši. Ali, baš zato što je tako zahtevan, niko ne može biti savršen roditelj. Svi se trudimo, ali kad nešto radite bez odmora, 24 sata dnevno, 7 dana nedeljno, morate prekršiti neka pravila. Čak i ona za koja ste mislili da ih nikad nećete prekršiti.

Ali nemojte da vas to brine. To ne znači da ste loš roditelj. Samo da ste roditelj kojem, u ovom brzom vremenu, ponekad treba predah.

Ako ste imalo slični meni, onda ćete se pronaći u nekoj od ovih izjava kojih su vam sigurno bila puna usta – pre nego što ste dobili decu.

1. Moja deca će najviše voleti povrće. I ješće ga svakog dana. Užina će im biti šargarepa, a ne keks.

2. Kako su dosadni ovi roditelji koji stalno kače slike svoje dece na Fejsbuk! Ja to sigurno neću raditi!

3. Moja deca neće ni znati šta je to TV. Neće gledati crtaće, umesto toga ćemo se zajedno igrati, čitati, slagati kockice.

4. Ja nikad neću vikati na svoju decu. Ne razumem roditelje koji viču. Za decu je potrebno strpljenje, ako ga nemaju, zašto su postali roditelji?

5. Meni moja deca nikad neće biti naporna. Ma koliko obaveza da imam, kad žele da se igraju, ja ću biti tu za svoju decu.

6. Neću dozvoliti da mi deca budu izgovor za haos u kući. Ako se dobro organizujem, sve mogu da postignem – i kuću i porodicu i posao.

7. Telefon mi neće služiti za umirivanje dece. Gledam roditelje kako u restoranu puštaju deci pesmice na telefonu da ne bi pravili haos. Ja to nikad neću raditi.

8. Deca nisu razlog da zapostavimo prijatelje. Kad dobijem decu, izlaziću i družiću se i dalje. Neću se zatvoriti u kuću samo zato što sam roditelj. Stvar je u dobroj organizaciji.

9. Neću dozvoliti da moja deca prave scene u prodavnici i bacaju se na javnim mestima. (Zapovest svakog budućeg roditelja. I zapovest koju svaki prekrši makar jednom.)

10. Kad moje dete kaže „MAMAAA, VIDII!” ja ću pogledati. Odmah. Svaki put. Koliko god da sam zauzeta, neraspoložena ili umorna.

Ima još mnogo ovakvih primera. Koji biste vi dodali na spisak?

Imati decu može biti velika nagrada, a ponekada može biti i bolno :) zavisi od situacije. Znam da ima onih koji kažu da je roditeljstvo uvek divno. Takođe, znam da lažu. Naša deca ponekad zabrljaju. Lažu nas, iskradaju se, ne slušaju nas, i rade sve ono što ne treba.

Ne govorim ništa što već ne znate. Kako god, zavisi od toga šta naša deca rade kada nas naljute? I mi nekada radimo jako iritirajuće stvari. Pričao sam sa decom o nekim stvarima o kojima ću pisati i ovde, oni kažu da sam za svaku ja kriv.

Mi se nadamo, i pokušavamo, da odgajimo decu tako da imaju bolji život nego što smo mi imali. Ali često prelazimo granicu sa našim visoko postavljenim standardima.

1. Uvek budite dobro raspoloženi

Zar nije uznemiravajuće kada dođete kući sa posla, posle dugog i napornog dana, a vaša deca su loše raspoložena? Radili ste celoga dana, da bi oni imali šta da jedu, najmanje što oni mogu da urade je da vas dodatno ne stresiraju, zar ne?

Ja sam se ovako osećao, ali ono sto moram da priznam je da i oni imaju prava da imaju loše dane. Možda ih je iznerviralo neko dete u školi, ili nastavnik koji je bio loše raspoložen, ili čak njihovi roditelji, i to su uzajamna raspoloženja u koja stavljamo jedni druge.

Ne možemo uvek mi rešavati njihove probleme, ponekad oni moraju sami sa njima da se suoče. Da li se sećate kako ste se nekada ludo osećali kao mladi? Vaša deca neće uvek biti dobro raspoložena i mi to moramo da prihvatimo. Da se razumemo, ako je vaše dete STALNO neraspoloženo, to je već nešto drugo.

2. Budite perfektni u školi

Sasvim je razumljivo da želite da vaše dete dobro uči u školi, i postiže najbolje rezultate, ali to nije TV šou. U stvarnom životu, sva deca uče drugačije. Naš posao je da ih usmeravamo, a ne da ih kažnjavamo ako nisu dovoljno dobro učili.

Ni mi nismo perfektni na poslu, u većini slučajeva. Ono što je za nas posao za njih je škola.

3. Nikada nemojte da zabrljate

Frustrirajuće je kada vaše dete nešto zabrlja. Može biti začepljena sudopera, zaglavljena vrata, ili nešto veće… Hej, pa i mi zabrljamo! Zašto pokušavamo da držimo dete na standardu koji ni mi sami ne možemo da postignemo. Greške se dešavaju, mi svi zabrljamo, to je život. Budite iskreni prema svojoj deci.

4. Budite zahvalni za ono što vam je dato

Mi dajemo deci tako puno, i ona bi trebalo da budu zahvalna, ali biti roditelj i znači stavljati njihove potrebe ispred svojih. Ne možemo im ni dati ostatke.

To se odnosi i na naše vreme. To što smo sa njima u istoj sobi ne znači da provodimo vreme sa njima. Pogotovo ako gledate TV. Ne treba da budu zahvalni samo za vaše prisustvo. Treba im i vaša pažnja. Dajte im sve što imate, ne samo ono što mislite da možete da podelite.

5. Ignorišite kako mi tretiramo jedni druge

Naša deca vide i upijaju mnogo više nego što mislimo. Kada imamo te loše diskusije u kući, šanse da oni to ne znaju i da nisu zapravo čuli, su jako male.

Od toga kako vi tretirate jedni druge, zavisi i to u šta će naša deca odrasti. Ako pričate loše jedno o drugome, ili stalno kritikujete onog drugog, šanse da i oni počnu tako da se ponašaju jako su velike.

Naša deca uče kako da tretiraju druge od nas roditelja. Ne šta im govorimo, već kako zapravo tretiramo ljude. Razmislite dva puta pre nego što vama ovladaju emocije, i pre nego što uradite nešto u trenutku besa, što može uticati na vašu decu.

6. Ne pokušavajte da se izvučete bilo čime

Sećam se da sam pokušavao da se izvučem od tako puno stvari kada sam bio mlađi. Moja majka bi vikala na mene kada bi me uhvatila. Svaki dan mi je govorila da ne može da dočeka dan kada ću ja biti roditelj da bih video kako je to iscrpljujuće.

Ja sam joj govorio, šta god mama, dok… nisam i ja dobio decu. Ispostavilo se da je moja mama bila u pravu. Moramo da se prisetimo kakvi smo mi bili kada smo bili mlađi i da ne eksplodiramo pri svakom incidentu koji naše dete napravi.

Naravno, neke stvari zaslužuju kaznu, ali neke opet nisu tako strašne kako deluju u prvi mah. Nemojte pogrešno da me razumete, samo, ako je neki manji propust, možemo da pustimo dete da nauči lekciju iz toga što je uradilo.

Naš mlađi sin je naporno radio celo leto da bi sebi kupio laptop. Kada smo se preselili u drugo mesto, on je laptop bacao i slomio je ekran jer nije želeo selidbu. To smo saznali nekoliko nedelja kasnije i malo je reći da smo bili besni.

Lagao nas je, krio je stvari od nas, polomio je tako skupu stvar. Morali smo malo da stanemo, i shvatimo da je to pogodilo njega više nego nas. Kupio ga je svojim novcem. Pričali smo sa njim o tom laganju, ali lomljenje laptopa bila je njegova životna lekcija.

7. Uvek oprostitite

Ne možete uvek očekivati kada ste iznervirani ili sa malo strpljenja prema njima, da vam ona uvek oproste. Možda imaju veliki prag tolerancije za naše zahteve, ali sve ima svoj limit.

Postoje neke neprijatne situacije. Roditelji se razdvoje, možda čak i razvode, postoje problemi sa novcem, stres u svakodnevnom životu, mnogo stvari koje nisu u vašoj kontroli. Ali, vi morate izvući najbolje iz svake situacije, i dati sve od sebe da to ne utiče na vaše dete.

8. Radi šta ja kažem, a ne šta ja radim

Na kraju dana, deca više uče iz ono što mi radimo, nego što im kažemo. Dela govore glasnije od reči u roditeljstvu, i morate se voditi tim primerima. Kada sam deci saopštio da ovo pišem, oni su mi rekli da imam i mnogo više od 8 nerealnih očekivanja. Bio sam iznerviran, ali siguran sam da su u pravu.

Moramo pustiti decu da budu deca, a ne neki savršeni roboti. Zabrljaće, ali to je život. Naš posao je da ih usmeravamo i da budemo tu za njih. Ako situacija zahteva disciplinu, onda uradite sve što treba da se uradi.

Evo jednog izazova za vas : iskoračite korak unazad, i ne dozvolite situaciji da ovlada vašim emocijama. Ove godine su najznačajnije u oblikovanju vašeg deteta za ceo život.

Da li i vi imate nerealna očekivanja od vaše dece?

O vaspitanju dece se danas mnogo više govori, piše, zna. Važno je izbeći zamku da je vaspitavanje i disciplinovanje najvažniji deo roditeljstva. Ukoliko je izučavanje vaspitnih metoda, proisteklih tehnika, kako, kada i koliko kazniti – u fokusu roditeljske pažnje, put je pogrešan. Potrebno je krenuti sa druge strane.

Ne zaboravite na ljubav!

U prevelikom razmatranju vaspitnih mera zaboravi se na ljubav. A bez ljubavi nema kontakta. Tako je najveći deo pažnje potrebno investirati u ljubav i kontakt. Kontakt treba biti bogat pozitivnim davanjima, pažnjom, podrškom, dodirom, sa što više autentičnih i realističnih potvrda i pohvala. Zabava sa mališanima je takođe neophodna i ona učvršćuje kontakt.

Zajedničkih aktivnosti bi trebalo da bude što više. Uključenost i zainteresovanost oba roditelja od izuzetnog je značaja. Razumevanje i razmišljanje o detetovim potrebama dobar je put u kreiranju dobrog kontakta.

Od roditelja se očekuje da razumeju potrebe deteta, nikako obratno. I da ih adekvatno zadovolje. Ne može se preterati sa puno ljubavi i pažnje. Naravno da su u priči i postavljanje granica i zahtevi za korekciju ponašanja. Ali granice je dobro postavljati otvoreno i saosjećajno, jer će tako biti razumljivije drugoj strani, pa samim tim i uspešnije.

A korekcije se uvek odnose na ponašanje. Potrebno je da roditeljski zahtevi budu afirmativni, pa je mnogo bolje reći detetu Uradi .., Budi .., Dobro je da., Nego Nemoj .., Ne budi …, Nije dobro da …

Iz negativnih poruka deca dobijaju zabrane i blokade, a iz afirmativnih uče kako da koriguju ponašanje i budu bolji. U transakcionoj analizi volimo reći: “na jedno Ne, neka budu minimum 2 Da. Broj dobijenih Da i broj dobijenih Ne u detinjstvu, u direktnoj su korelaciji sa tim da li će dete da formira pozitivistički životni stil ili negativistički.

Roditelji, deca vas vide

Roditelji moraju biti primer i dobar model ponašanja. Dvostruke i kontradiktorne poruke utiču zbunjujuće i loše na decu. Na primer, roditelj pušač koji zahteva od deteta da ne puši, teško da će biti od autoriteta. Ili zahtev roditelja da dete čita lektiru, a pri tom on gotovo nikad nije viđen sa knjigom u rukama, teško će naići na odobravanje. Dakle, u odnos sa decom, treba računati i rad na sebi, jer deca to vide i vole roditelje koji su uspešni i idu napred.

Pošten odnos, bez inaćenja

U ambijentu pozitivnih potvrda, davanja, zabave, zainteresovanosti, deca psihološki rastu i napreduju. Iz tako dobro stvorenog kontakta i odnosa, dete će lakše i radije prihvatati korektivna uputstva. Imaće bazično poverenje da je to za njegovo dobro, a ne da je to roditeljska strogoća ili inat. Šta je dublji i iskreniji odnos sa detetom u kojem ima puno ljubavi i poverenja, to je manja potreba za korekcijom i disciplinovanje. Dakle, fokusirati se na ljubav, snagu, kreativnost, doslednost, strpljenje – jer su put do dobrog kontakta.

Iz zone dobrog kontakta kreću funkcionalni pravci, bez njega uglavnom disfunkcionalna i pasivna ponašanja.

Napisao: Žarko Ivanović, psiholog

Kako da prepoznam da je moje dete talentovano?

Posmatrajte vaše dete, obratite pažnju sa čim najviše voli da se igra. S obzirom na to da je talenat urođen, dete će ga ispoljiti u najranijem detinjstvu. Zbog toga je važno da provodite što više vremena sa svojim detetom, kako biste ga što bolje razumeli i eventualno primetili da je talentovano.

Napravite prijatno okruženje za igru, a igračke odaberite u zavisnosti od detetovih interesovanja.

Kada dete najranije pokazuje svoje talente?

Veoma je važno da talenat mališana usmerite na pravi način!
Kod veoma nadarene dece talenat se ispoljava veoma rano, već između 2. i 7. godine. U tom periodu pokazuje jasne sklonosti ka određenoj oblasti, plesu, muzici, sportu, umetnosti ili nauci i to je pravo vreme kada talenat treba usmeriti na pravi način.

Treba biti veoma oprezan, jer talentovana deca umeju da budu veoma osetljiva ukoliko je njihov talenat ostao neprimećen.

Kako mogu da pomognem talentovanom mališanu?

Svakako roditelji igraju odlučujuću ulogu u odrastanju svakog deteta, a naročito ako dete ima specijalan dar. Veoma je važno da odaberete dobrog učitelja muzike, sportski klub i slično, a kako dete bude napredovalo želeće naprednije i profesore sa više znanja.

Međutim, iako je ovoj deci potrebna velika podrška i razumevanje, nikada nemojte dopustiti da vam vaša ambicija bude ispred interesa deteta. Najvažnije je da dete u svakom trenutku može da oseti vašu podršku i čvrst oslonac u porodici. Takođe, dobro bi bilo da porodica, naročito ukoliko ima više dece, ima neke svoje rituale prilikom proslavljanja uspeha...

Šta ako dete pokazuje više talenata?

Talentovano dete se razlikuje od druge dece i toga treba biti svestan. Osim što pokazuju izuzetnu sklonost za određenu oblast, veoma su kreativni, posvećeni, inteligenti, a u većini slučajeva su čak talentovani za nekoliko različitih oblasti.

Takođe, može se desiti da dete pokaže sklonost ka muzici, ali da neko vreme „luta“, tačnije da nije siguran koji instrument želi da svira, ili da posle nekog vremena otkrijete da ustvari divno glumi... Ne treba brinuti ni ukoliko dete odustane od svog hobija i posveti se nečem drugom, već i u ovom slučaju budite najveća podrška mališanu.

Saveti roditeljima nadarenog mališana

Pronađite učitelja za kojeg pouzdano znate da dobro radi svoj posao, jer će on kod deteta razviti strpljenje, disciplinu i samopoštovanje. Naravno, dete će biti zadovoljnije ukoliko ga uči neko ko mu se dopada i kome veruje.

Neka vaša očekivanja budu realistična. Verovatno ste čuli za stereotipe kako roditelji po svaku cenu žele da im dete budu uspešna, ne razmišljajući o osećanjima mališana. Zbog toga neka vam na prvom mestu bude činjenica da je vaše dete zadovoljno, srećno i da uživa u onome što radi.

Ponekad su deca pomalo lenja, pa bi bilo dobro u dogovoru sa učiteljem postaviti ciljeve. Takođe, raspitajte se o specijalnim programima ili kampovima gde dete može da se druži i uči sa mališanima koji imaju slična interesovanja.

Nagradite napredak. Nadarena deca obično teže perfekciji i zbog toga mogu da budu pod velikim stresom kad nešto ne urade kako su zamislili. Nikako ih ne treba ismevati ili ponižavati zbog toga. Za svaki mali napredak dajte mu do znanja da ste ponosni na njega ili ga nagradite i recite mu da svi ljudi ponekad pogreše...

Na kraju, nekada dete samo želi da bude dete. Iako možda mališan pokazuje rezultate kao odrasle osoba imajte na umu da ponekad samo želi da se mazi sa vama, da sluša pričice za laku noć, druži se sa vršnjacima...

Kada deca pokazuju znake levorukosti?

Deca veoma rano pokazuju znake da li će biti dešnjaci ili levoruki. Ovo može da se otkrije već u prvim godinama života. Ako vaša beba hvata zvečku ili neku plišanu lutku levom rukom ili prvo pruža levu, pa tek onda desu ruku verovatno će biti levoruko. Međutim roditelji najčešće otkriju da im je dete levoruko kada ono napuni tri ili četiri godine. Ukoliko niste sigurni da li će vaše dete pisati levom ili desnom rukom, kroz igru i neke druge navike, poput jela, možete proceniti koja mu ruka dominira.

Većina aktivnosti se obavlja korišćenjem obe ruke. Ali ipak obično jedna ruka pridržava predmet, a druga preciznije i veštije obavlja određene stvari.

Najbolje ćete saznati da li je vaše dete levoruko ukoliko obratite pažnju kojom rukom:

- jede
- crta
- pere zube
- češlja se
- baca ili šuta loptu
- pravi kulu od kockica
- gura automobilčić
- oblači lutku
- briše gumicom
- koju ruku prvo stavlja u rukav kad se oblači

Stručnjaci napominju da ako dete u devet od 10 ovakvih situacija koristi levu ruku, može se pretpostaviti da je levoruk. Međutim ne treba zanemariti ni činjenicu da ima ljudi i dece koji ravnomerno koriste obe ruke. Njima se najčešće događa da pola stvari rade sa jednom, a drugu polovinu sa drugom rukom. Ukoliko želite pravo testiranje možete obaviti kod lekara specijaliste.

Kako se postaje levoruk?

Mozak ima dve polovine i one nisu indentične. Ako je razvijenija leva polovina mozga, osoba je dešnjak, a ako je razvijenija desna strana mozga, on je levoruk. Razlika nije samo u tome što jedan piše desnom, a drugi levom rukom ili šutira loptu levom ili desnom nogom. Naše polovine mozga odgovorne su ne samo za suprotne strane tela, već i za karakter naših aktivnosti.

Levoruka deca koja imaju sklonost ka istraživanju i kreativnosti imaju drugačiji tok razvoja od tipičnih dešnjaka. Razvoj levorukih često ide neravnomerno, pa neke sposobnosti su niže od prosečnih vršnjaka, a opet druge daleko više.

Podsetnik za roditelje i prosvetne radnike

Nemojte prebacivati levoruko dete da piše desnom rukom. To ozbiljno ugrožava dečije zdravlje. Obično se u takvim situacijama najbrže primeti početak mucanja deteta.

- Vodeća ruka se odredi prirodno do četvrte ili pete godine. Ako niste zadovoljni kako vaše dete crta ili piše, ne smete mu nikako prevežbavati ruku. Na kraju krajeve ne moraju svi da imaju lep rukopis i nemaju svi talenta za crtanje.

- Pažljivo pratite vaše dete:uočavanje promena raspoloženja, znati uzroke njegove radosti, ali i tuga, razumeti njegove probleme i pomoći mu da ih prevaziđe.

- Levoruki su temperamentni, nestrpljivi i često rade, a da ne promisle šta rade i zašto to rade.

- Kada započne pisanje nemojte očekivati da slova piše povezano. Neki levoruki pišu kao u ogledalu, započinju pisanje sa desnog kraja papira, odozdo na gore. Oni moraju da vežbaju korišćenje papira s leva na desno.

- Ne terajte ih da čitaju, iako znaju slova, ako sami ne pokazuju interesovanje. Njima treba više vremena igranja na slovo na slovo, različitih vežbi, igara sa prepoznavanjem slova i njihovih elemenata.

- Vašem detetu je potrebna pažnja i poseban pristup ne zato što je levoruko, već zato što je svako dete jedinstvena osoba.

Koliko su mališani druželjubivi?

Nema sumnje da su bebe rođene da šarmiraju i oduševljavaju okolinu. One imaju svoju ličnost i karakter od rođenja, koji vremenom sve više dolazi do izražaja. Neke su više plačljive, neke manje, druge su opet mirne i dobre, dok ima i beba koje su prilično nemirne.

Već sa dva meseca, kada počinju da se osmehuju, spremne su da upoznaju druge ljude. Ne treba zaboraviti da bebe vole da posmatraju i proučavaju osobe i jasno daju do znanja plačom ili osmehom da li im se neko dopada ili ne.

Takođe, veoma rano se može naslutiti da li će i koliko dete biti druželjubivo, tačnije da li voli da bude u društvu i brzo prihvata nepoznate ljude, ili mu je pak potrebno neko vreme da se navikne na strance u svom okruženju.

Kada je vreme da beba počne da se „druži“?

Druženje planirajte kada je beba najraspoloženija, nakon spavanja, jela...
Veoma je važno da krug „bebinih prijatelja“ širite postepeno i polako. Nekim mališanima je prijatno kada su stranci u njihovom okruženju, dok drugi pokazuju znakove nervoze i plaču čak i kada ne vide baku ili deku nekoliko dana i doživljavaju ih kao nepoznate osobe. Stoga nikada nemojte insisitirati na druženju ako dete plače ili vrišti u nečijem društvu, jer se može desiti da stvori strah od ljudi.

Pokušajte da isplanirate druženje kada pretpostavljate da će beba biti raspoložena (nakon spavanja, posle jela...).

Zašto bebe vole stariju decu?

Bebe jednostavno obožavaju decu koja su starija od njih. Vole da im se smeše, gledaju ih i pokušavaju da imitiraju ono što oni rade. Oni su im najbolji uzor kada počinju da hodaju, pričaju, jedu, pa ako beba nema starijeg brata ili seku, pozovite malog komšiju ili rođaka i iznenadićete se šta će sve vaš mališan pokušati da uradi gledajući ih.

Šta da radim ako je moja beba suviše stidljiva?

Često se dešava da se kod beba, naročito uzrasta od 8 do 12 meseci, javlja osećaj stidljivosti kada se nađu u društvu nepoznatih osoba. Vrhunac ovog osećaja je negde oko 18. meseca, a kasnije se sve više smanjuje.

Ne mora da znači da dete ima problem da se socijalizuje, već je moguće da je uzrok prevelika privrženost ka roditeljima.

U takvim slučajevima veoma je važno da goste pripremite na to da je beba malo stidljiva i da lagano priđu bebi, kako je ne bi uplašili. Takođe, nikada nemojte ostavljati mališana nasamo sa ljudima koje ne poznaje, ako znate da ima strah od nepoznatih osoba.

Nošenje bebe pored dojenja predstavlja najbliskiji kontakt sa majkom i nezamenjivo iskustvo. Mnogi roditelji imaju veliku dilemu kada je nošenje u pitanju, da li i koliko treba nositi bebu, hoće li se razmaziti ako je puno nose?

Nema jedinstvenog odgovora, bebe su pre svega različite, samim tim i njihove potrebe se ne mogu zadovoljiti na isti način. Marame za nošenje su jako pogodne čak i kada su jako male. Pored nekoliko načina na koje dete može da se nosi, i u toku samog nošenja postoji mogućnost podešavanja ukoliko treba bebu da dojite ili ako zaspi. Prilagodljivost je velika kako za onoga ko nosi tako i za bebu ili veće dete koje je u njoj u zavisnosti od željene aktivnosti.

Za bebu je važno da tkanina bude čvrsta ili dodatno ojačana tamo gde su njena leđa kako bi kičmeni stub bio prav i da su prstenovi ukoliko ih ima, testirani na opterećenje da ne bi došlo do pucanja.

Obratite pažnju na deo koji ide preko vašeg ramena, on ne sme da vas sputava pri pokretu ruke i treba da prati oblik ramena da vas ne bi bolela leđa pri nošenju bebe. Dobre su marame koje se nose preko oba ramena tako da je težina ravnomerno raspoređena.

Prednosti marame u odnosu na druge vrste nosiljki sigurno postoje, položaj bebe je prirodniji što je posebno važno u prvih šest meseci, beba je mnogo bliže uz vas, možete da je dojite dok je u njoj, ona sama je izuzetno lagana, može da se spakuje i ne zauzima puno prostora, leđa vas ne bole jer ne morate da joj se prilagođavate. Najveća razlika je u tome što se marama prilagođava bebi, a beba nosiljci.

Kengur nosiljka je praktična za sve izlaske iz kuće sa bebom kada vam trebaju slobodne ruke za nošenje stvari, otvaranje vrata, ulazak u gradski prevoz, a nemate ničiju pomoć.

Može se naći u više različitih modela i u veličinama prema različitim uzrastima. Većina je za bebe starije od tri meseca ili za one koje već sede što znači posle osmog meseca.

Ima modela koji su namenjeni novorođenčadi ali kako se kontrola glave uspostavlja tek sa 3 meseca, a neke bebe ni tada ne drže dovoljno čvrsto glavu u tom periodu ne treba koristiti standardnu kengur nosiljku bez obzira što imaju oslonac za glavu. Postoje modeli koji imaju oblikom i načinom nošenja (na boku) podsećaju na maramu pa su pogodniji za najraniji uzrast.

Pored uspostavljene kontrole glave drugi važan uslov koji treba da bude ispunjen da bi ste stavili bebu u kengur je zrelost kukova koju utvrđuje dečiji ortoped ultrazvučnim pregledom. Ako kukovi nisu sazreli pre stavljanja u nosiljku posavetujte se sa lekarom ili sačekajte sledeću kontrolu.

Sve dok dete ne počne samostalno da stoji noge su savijene u kukovima i nikako ih ne treba pasivno ispravljati jer to nepovoljno utiče na njegov motorni razvoj Iz ovog razloga ne treba nositi bebu do godinu dana u kenguru okrenutu ka spolja. U tom položaju su noge opružene što loše utiče i na pravilan razvoj kukova, zato treba da bude okrenuta licem ka vama. Za nešto stariju decu koja već sede ili hodaju možete da koristie model koji se nosi na boku ili na leđima.

Pri kupovini nosiljke izaberite veličinu koju će te moći oboje da koristite ako ste slične građe. Obavezno proverite da li su kaiševi dobro pričvršćeni, stavite bebu u nosiljku kako bi ste videli da li su otvori za noge dovoljno široki da je ne bi pritiskali i nosite je neko vreme kako bi ste osetili da li se kaiševi usecaju u vaša ramena.

Dok će jedni roditelji prednost dati marami, drugi će se odlučiti za kengur nosiljku, i za jedne i za druge važno je da znaju da preterano nošenje nije dobro za bebu jer su njoj potrebni i drugi položaju koji joj omogućavaju raznovrsna iskustva.

Snežana Milanović, viši strukovni fizioterapeut

Vaše jednoipogodišnje dete je postalo zahtevno u smislu odabira igara, više mu nisu zanimljive igračke kojima se do sada igralo, ne želite da mu dopustite da mnogo vremena provede ispred televiziora, a nemate ideju kako da ga zabavite…

Ova situacija može biti frustrirajuća za roditelje, i zato vam donosimo nekoliko saveta kako da kvalitetno provedete vreme sa svojim mališanom.

Crtajte!

Vaše detence obožava da crta! Dajte mu list papira i bojice i dobićete divnu škrabotinu. Divite se njegovom crtežu i pitajte ga šta je nacrtao. Najverovatnije nećete dobiti odgovor, pa vi nagađajte: „Da li je ovo zeka? Divan je, kako su mu samo lepe uši!“ Pokažite bebcu kako se crta, upoznajte ga sa bojama, zajedno bojite i crtajte.

Ipak, da vam uskoro zidovi ne bi bili «ukrašeni» istim tim božanstvenim škrabotinama, nadzirite svog mališana dok stvara. Možete mu odrediti mesto za crtanje, neka to bude u njegovoj omiljenoj stolici za stolom. Kada detetu opadne interesovanje za ovu vrstu zabave, sklonite pribor van njegovog dohvata. Razbacane bojice po celoj kući zaista nisu ono što vam je potrebno!

Učite pesmice

Recitujte svom mališanu pesme. Naša književnost prepuna je divnih dečjih pesama koje još uvek oduševljavaju naše najmlađe. Bebac će znati da ponovi kratku pesmicu koja se rimuje ako mu je ponovite samo nekoliko puta. Ovo je odlična vežba za razvoj govora. Takođe, naoružajte se mnoštvom dečijih knjiga i pustite dete da samo odabere onu koju želi da mu čitate. Imajte strpljenja da mu ako treba i sto puta ponovite šta se nalazi na slici i videćete da će već sledeći put kada uzme knjigu u ruke, najverovatnije već samo znati da imenuje sve predmete na slikama. Ne podcenjujte njihovu memoriju!

Kuvajte zajedno

Kada dođe vreme za pripremu obroka, uputite i svoje dete u čari kulinarstva. Odvojite posude koje nisu lomljive i dozvolite bebcu da se njima igra i oponaša sve što Vi radite. Dajte mu drvenu varjaču i pokažite kako se meša supa, kako se mute jaja itd. Takođe kada mesite neko testo, odvojite jedno manje pače za bebca. Dajte mu testo i pustite gad a otkriva šta je sve moguće sa njim uraditi. Možeti mu pokazati kako se prave različiti oblici od testa i naravno na kraju ispecite i ono što je dete napravilo. Kada vidi rezultat svoga rada, odnosno svojih ruku delo, bebac će biti neizmerno srećan.

Napravite malu radionicu

Ukoliko Vam prostor u kući ili stanu to dopušta, napravite poseban deo u kom će Vaš mališan moći da izvodi svoje “majstorije”. Na pod stavite veliki najlon, a radionicu opskrbite vodenim bojama, papirima, plastelinom i glinom, makazama i lepilom, ali uvek budite spremni da provedete vreme sa detetom u radionici kako se ne bi povredilo nekim od navedenih pomagala. Pravite različite oblike od plastelina, ili još bolje od gline pošto vam tada ostaje prostora i za doradu – bojenje po izboru. Dajte detetu četkicu i neka pokuša vodenim bojama da oslika predmet napravljan od gline. Kada se glina dobro osuši, nađite joj posebno mesto u kući gde će malo remek delo biti izloženo. Od ostataka različitih šarenih novina možete praviti razne kolaže, a uz to će dete učiti kako se koji predmet zove i čemu služi. Isecite recimo iz nekih kulinarskih novina sve predmete koji se koriste u kuhinji, pa iz drugih novina isecite životinje itd. Kada jednom krenete, ideje će dolaziti same od sebe, a i Vi i Vaše dete ćete se ludo zabavljati.

Vežbajte zajedno

Zašto ne biste iskoristili trenutke kada se recimo na TV-u pušta omiljeni crtani Vašeg deteta da tih nekoliko minuta posvetite svom telu? Lezite sa detetom na udoban tepih i pokazujte mu različite vežbice. Njemu će siguno biti jako zanimljivo da oponaša pokrete Vaših ruku i nogu, a Vama će dobro doći da svojim mišićima posvetite barem petnaestak minuta dnevno. Ako detetu vežbanje dosadi, uvek može baciti pogled na crtani, a Vi nastavite sa vežbanjem.

Napravite lutkarsko pozorište

Za ovu igru je sasvim dovoljno da se „sakrijete“ iza kauča ili nekog drugog predmeta koji će Vam zakloniti celo telo. Napravite ili kupiti igračke koje se navlače na ruke ili jednostavno upotrebite plišane igračke kojima se dete igra. Izronite iz „dubina“ pozorišta samo rukama i počnite da krojite najlepšu lutkarsku predstavu za Vašeg mališana.

Mnogim bebama kada se rode, okice budu plave ili sivkaste, a vremenom promene boju u zelenu ili braon. Zbog čega dolazi do te transformacije?

Mame, ako ste dobile plavooku bebu, nagledajte se njenih okica što više na samom početku, jer se može desiti da se boja očiju u nekom trenutku promeni. Do toga dolazi najranije oko bebinog šestog meseca, ali dešava se čak da se boja očiju promeni i više puta do njenog prvog rođendana.

Zbog čega dolazi do te magične transformacije u boji bebinih očiju? Odgovor je da boja irisa (obojenog dela oka) zavisi od količine melanina koji je prisutan u irisu, kao i od gena koje je beba nasledila, mada ima i drugih faktora. Za pigmentaciju irisa su odgovorna tri gena. Najčešće boje očiju su zelena, braon i plava, a ređe su sive i tamno smeđe oči.

Uloga melanina

Melanin je pigment kojeg proizvode ćelije melanociti u koži, očima i kosi, zbog čega je „odgovoran“ za njihovu boju. Kada je količina melanina u očima vaše bebe mala, oči će joj biti plave. Bebe koje imaju svetliju put, imaju i manje melanina, pa je veća verovatnoća da će im oči biti svetle, dok će tamnopute bebe najverovatnije da imaju braon očiAko ga je malo više, boja očiju je zelena, sivkasta ili braonkasta, a ako beba ima puno melanina, oči će joj biti tamno braon. Većina dece se rađa sa plavim očima, koje kasnije mogu da potamne. Tamnjenje očiju se u velikom broju slučajeva događa kasnije zbog toga što smeđi pigment često nije prisutan pri rođenju, ali se vremenom sve više stvara.

Kada se menja boja očiju?

Najveće promene u boji očiju se dešavaju u periodu između šest i devet meseci. Do tog uzrasta, u irisu se stvorilo dovoljno pigmenta, pa je najverovatnije da će boja očiju koju dete ima sa devet meseci da ostane takva i kasnije. Međutim, neke bebe će vas iznenaditi time što će njihova boja očiju i dalje da se menja. Ali, tada su u pitanju suptilnije, manje promene, koje se mere u nijansama.

Tako, na primer, zelene okice mogu da postanu braonkaste, a braonkaste da dobiju još tamniju nijansu. Ovakve promene su moguće sve do treće godine, a kod malog procenta ljudi se dešava da iris menja boju i tokom odraslog doba. Jedino na šta ne možete da računate, jeste da se tamna boja očiju pretvori u svetlu. Ako vaša beba ima braon oči, nema šanse da će u nekom trenutku one da postanu plave.

Kombinacije gena

Roditeljski geni mogu da se mešaju i spajaju na različite načine, tako da deca mogu da imaju boju očiju koja je sasvim drugačija od one koju imaju njihovi roditelji. Ipak, konačna nijansa bebinih očiju je u najvećoj meri određena mamim i tatinim genima. Beba nasleđuje gene oba roditelja, i oni određuju koje boje će biti njene oči. Mnogi veruju da će, u slučaju kada oba roditelja imaju braon oči, i njihova beba da bude smeđooka. Međutim, iako je to najverovatnije, dešava se da roditelji sa braon očima dobijaju plavooke ili zelenooke bebe. Isto važi i u suprotnoj situaciji, odnosno kada oba roditelja imaju svetlu boju očiju.
Boja očiju nastaje kao spoj boje očiju oba roditelja. Svaki roditelj ima dva para gena na svakom hromozomu. Zbog toga postoji više kombinacija kada je u pitanju nasleđivanje boje očiju. Uopšteno se smatra da je veća verovatnoća da dvoje smeđookih roditelja dobije plavooko dete, nego da plavooki roditelji dobiju bebu sa braon očima. To je zbog toga što se manje dominantna plavooka crta može preneti preko dvoje smeđookih roditelja, dok se geni za svetlije boje mogu preneti i nekoliko generacija kasnije.

“Šareni” irisi

Neki ljudi se rađaju i sa irisima koji su različitih boja, pa im je jedno oko zeleno, a drugo plavo. To je obično uzrokovano greškom u razvojnom transportu pigmenta, lokalnom traumom u materici, ili je u pitanju bezazlen genetski poremećaj. Međutim, uzrok nepodudarnosti boje na oba oka može da bude i upala, pega na irisu, ili Horneov sindrom (neurološki poremećaj).
Iris je mišić koji se proširuje ili smanjuje. Kako se pod uticajem svetlosti zenica skuplja ili širi, tako se i iris smanjuje ili povećava. Opšte je poznato da se boja kože menja kada se izlažemo suncu, ali se manje zna da se isto dešava i sa bojom irisa. Kada zenica promeni veličinu, pigmenti u irisu se skupe ili rašire, što pomalo menja boju očiju. Osim pod uticajem svetlosti, zenica se smanjuje kada se zagledate u objekte koji su blizu. Takođe i emocije mogu da utiču na promenu veličine zenice, pa tako i na boju irisa.

Manja Perić Mitić