Umirujući tonovi Betovena pre spavanja uvek prijaju. Ili je možda vaše novorođenče više za kantri zvukove Džordža Straita? Kakva god muzika se slušala u vašoj porodici, verovatno se nadate da će vašoj bebi pomoći da stigne u "zemlju snova". Ali da li muzika uopšte utiče na bebin san? Da, zavisno od toga šta puštate i kada, kažu stručnjaci.
Merial Bird, sertifikovan neurološki muzički terapeut iz Teksaške dečje bolnice u intervjuu za "Romper" kaže da postoje dokazi koji potvrđuju da je muzika korisna za spavanj
"Svetska zdravstvena organizacija već deset godina prepoznaje značaj muzike za opuštanje, pomoć pri spavanju i razvoj dečjeg mozga, a imamo empirijske dokaze koji to potvrđuju. Istraživanje je pomoglo da se dokaže da uživo otpevana uspavanka može da poboljša obrasce spavanja, a otkrili smo i da je najdelotvornija između tihog razdoblja nesanice i ulaska u prvu fazu sna", kaže ona.
Dakle, to razdoblje kada beba tone u san je idealno za puštanje muzike u njenoj sobi. Ako muziku ne prekinete kada beba zaspi, mozak može da joj se navikne na taj zvuk i on više ne bi bio koristan.
"Najbolje je da muziku ostavite uključenu dvadesetak minuta, dok vaša beba pokušava da zaspi, a potom je isključite", kaže Merial Bird. "Ako se probudi usred noći, ponovo uključite muziku kako biste postigli isti efekt."

A beli šum?

Kakva je onda razlika između muzike i belog šuma? Nema mnogo istraživanja koja bi potvrdila koliko je beli šum koristan za san. Muzika je, s druge strane, naučno dokazana opcija.
"Muzika i njena jedinstvena svojstva prikrivaju zvukove iz domaćinstva, ali muzika ima formu, za razliku od belog šuma, pa olakšava mozgu vaše bebe da obrađuje informacije", kaže Nikol Kamp, muzički terapeut u dečjoj bolnici UAB u Alabami.

Koji žanr najviše odgovara bebama?

"Ne mora nužno da postoji jedan određeni muzički žanr koji bi doprineo noćnoj rutini vaše bebe", kaže Bird. "Ako mislite da će možda Mocart da odgovara, imajte na umu da njegova muzika češće uzbuđuje nego što opušta. Umesto toga, pokušajte s nekom jednostavnom i prijatnom muzikom. Na primer, Perl Džem ima čitav jedan album uspavanki, tako da roditelji i dalje mogu da pronađu muziku koju zaista vole - prilagođenu nečem korisnom, na primer, uspavljivanju beba."
Da biste održali raspoloženje za spavanje, pobrinite se da jačina decibela bude između 40 i 50. Postoje sjajne aplikacije koje možete da preuzmete na svom mobilnom koje određuju nivo decibela u prostoriji.
Ako vi ili vaš partner želite da zagrejete glasne žice i prste, eventualno da obrišete prašinu s nekog muzičkog instrumenta, još bolje. Uspavanke će da daju odlične rezultate, sve dok su jednostavne i dok se izvode uspavljujućim, sporim ritmom.
Klasične pesme poput "Meri hed litl lemb", "Tvinkl, tvinkl, litl star" i "D vils on d bas" su odlični primeri. Ali sve dok beba izgleda lepo i opušteno, nastavite to što već radite.

Izvor: zena.blic.rs

Novo istraživanje pokazalo je da roditelji mogu uticati na razvoj mozga i sposobnost govora bebe tako što će sa bebom govoriti ispravno, ali iz različitog ritma.
Novo istraživanje pokazalo je da roditelji mogu uticati na razvoj mozga i sposobnost govora bebe tako što će sa bebom govoriti ispravno, ali iz različitog ritma, piše CNN.
Koristite prave reči i ispravnu gramatiku, ali koristite viši tonalitet i sporiji tempo rekla je Naja Ferjan Ramirez, doc na odseku za lingvistiku Univerziteta u Vašingotnu.
Ono što ljudi smatraju bebi govorom je kombinacija šašavih zvukova i reči, ponekad i gramatički neispravnih reči.
Govor koji roditelji koriste u komunikaciji sa bebom pomaže bebi da se uključi u društvene situacije i na njih odgovori makar kroz nerazumno brbljanje.
Roditeljski govor sadrži tri karakteristike, rekla je Patricia Kuhl. Jedna od njih je korišćenje visokih tonova, često za oktavu više.
Druga je zakrivljena intonacija, drugim rečima visoki tonovi su u stvari jako visoki, a niski jako niski. Tako roditelj potencira da zvuči uzbuđeno i srećno.
Treće, takav govor je sporiji. Pauze imeđu reči i fraza dozvoljavaju detetu da učestvuje u interakciji.
Studija objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences pokazala je da je podsticanje “društvenog mozga” ključna za ubrzavanje razvoja govora i jezika kod beba. Kuhl kaže da je bebama ovakav način govora draži od uobičajenog tepanja pri čemu se reči često izgovaraju nepravilno.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kako zaštititi najmlađe članove porodice u vrućim letnjim danima? Pročitajte važne savete i sačuvajte bebu od štetnih sunčevih zraka...

Sunce je izvor života. Njegova svetlost snabdeva telo vitaminom D, koji je potreban za pravilan rast kostiju deteta i suzbijanje rahitisa - bolesti kostiju u razvoju. Međutim, previše sunca štetno deluje na sve, a posebno je opasno za odojčad i malu decu.
U osetljivoj dečjoj koži još nije razvijeno dovoljno slojeva za prirodnu zaštitu od jakih sunčevih zraka, zato je izuzetno važno ne izlagati dete suncu kada je ono najjače, od 11 do 16 časova. Oko 15 do 20 minuta provedenih na letnjem suncu - u dozvoljenom razdoblju, dovoljno je za sintezu vitamina D kod dece.

Potpuna zaštita od sunca
Bebina koža je vrlo osetljiva. Samo desetak minuta na letnjem suncu bez odgovarajuće zaštite, dovoljno je da se zagreje, pocrveni i manje ili više izgori. Zato će svaki pedijatar naglasiti da dete mlađe od godinu dana mora da izbegava bilo kakvo izlaganje suncu. Koža deluje kao telesni štit od ultraljubičastih zraka, ali je važna i za održavanje zdravog imuniteta. Naime, UV zračenje može da oslabi telesni imunitet i ošteti ćelije kože, a taj proces je mnogo brži kod beba nego kod odraslih.
Mlada koža pre treće godine nema dovoljan nivo pigmenta melanina, koji štiti od uticaja sunčevih zraka. Njen spoljašnji sloj je mnogo tanji, zbog čega UV zraci lakše prodiru do ćelija melanocita, zaslužnih za proizvodnju melanina. Oštećenje tih ćelija može da prouzrokuje melanom, to jest rak kože u kasnijem životnom dobu.
Ako već morate da izvedete dete na sunce, potrebno je preduzeti određene mere opreza.

Obavezna zaštitna krema
Dete obavezno namažite dečjom kremom ili mlekom za sunčanje, čiji je zaštitni faktor najmanje 30. Bilo bi dobro i da je sredstvo antialergijsko, bez alkohola - kako ne bi izazvalo iritaciju, kao i bez mirisa - da ne privlači insekte. Većina zaštitnih krema je otporna na vodu i pesak, za slučaj da se dete pokvasi ili preznoji.

Dodatna oprema
Detetovu glavicu zaštitite od neumoljivog sunca šeširićem velikog oboda, tako da u senci bude celo lice i vrat. Poželjno je da šeširić ima i zaštitu za uši.
Obavezne su i sunčane naočare. One nisu samo modni dodatak - ni za odrasle, ni za najmlađe! Naime, zenice deteta su mnogo više raširene nego zenice odrasle osobe, a sadrže i manje pigmenata, pa mnogo lakše upijaju UV zrake: pre navršenih godinu dana - 90 odsto UVA zraka i više od 50 odsto UVB zraka prodire do očne mrežnjače (retine). Zato zaboravite na obične plastične naočare za igru: iza zatamnjene plastike, zenice se na suncu šire, što omogućava još veći prodor štetnih UV zraka u mrežnjaču, bez delotvornog filtriranja. Kod odabira dobrih naočara za mališana, proverite da li na unutrašnjoj strani drške okvira stoji oznaka CE kategorije tri ili četiri. Odlučite se za naočare ravnih stakala, koje dobro prekrivaju oko i bolje štite od okruglih stakala.

Opekotine od sunca
Ako se uprkos svim merama opreza na bebinoj koži pojavi crvenilo, prekrijte zahvaćene delove pamučnom odećom i smestite bebu u hladovinu. Ukoliko kasnije utvrdite da je reč o sunčevoj opekotini, nanesite kremu koja je namenjena za period posle izlaganja suncu i koja deluje umirujuće na kožu, a bebu ne izlažite suncu narednih nekoliko dana. Ako, pak, beba dobije temperaturu, povraća i neobično se ponaša, obavezno je odnesite kod lekara.

Toplotni udar
Opasan po život, toplotni udar nastupa kada se telo previše zagreje, a sistem hlađenja prestane da funkcioniše. Bebe su posebno sklone toplotnom udaru ako se ne pridržavate svih mera opreza.
Određeni znakovi vam mogu dati do znanja da sa bebom nešto nije u redu: velika fontanela se "udubila", beba više ne mokri, ima temperaturu, znoji se, povraća, pospana je, brzo i plitko diše. U tom slučaju, odmah nazovite hitnu pomoć.
Dete treba hitno rashladiti: sklonite ga u hladnu prostoriju, skinite i rashlađujte peškirom koji je nakvašen hladnom vodom. Ne pokušavajte da dajete tablete za snižavanje temperature, jer kod toplotnog udara one neće delovati.

Izvor: www.yumama.com

Profesor dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, pred polazak dece u vrtić, kaže da samo 4 odsto dece ima korona virus bez simptoma, što ukazuje na to da su male šanse da dete unese virus u ovaj kolektiv u Srbiji.
Još su manje šanse ako se uzme u obzir i to da je preduslov da dete prilikom dolaska mora da bude potpuno zdravo. On, međutim, ne isključuje mogućnost da se sa početkom rada vrtića, ne pojavi neki rep epidemije.
Na samom početku razgovora za naš portal objašnjava koji su sve preduslovi da dete krene u vrtić, ali i zašto deca ne treba da nose maske prilikom boravka u njima.
– Prvi preduslov je da sva deca potpuno zdrava uđu u vrtić, relativno je mala šansa da dođe neko ko je zaražen. Drugi uslov je da moraju da budu male grupe, nikako veće od 7, dakle petoro do sedmoro dece. To su sve iskustva onih koji nisu prekidali vrtić kao što je Švedska, i onih koji su ponovo krenuli kao što su Nemačka, Norveška… Čak su u nekim zemljama i škole počele – kaže prof. dr Konstantinidis i objašnjava zašto mala deca ne bi trebalo da nose maske:
– U uzrastu od 3 do 5 godina nije moguće nositi masku. Ta saradnja je moguća sa decom tek posle 6 godina. Oni maske ne treba da nose, jer u svojoj igri i načinu života, nije za očekivati da će se deca pridržavati nošenja maski, već će je skidati, stavljati, spuštati, i onda će ta maska, ukoliko negde na površini ima virus, u stvari, biti samo izvor zaraze. Dakle, deca ne treba da nose maske u vrtićima, vaspitačice treba. Takođe, deci bi trebalo meriti temperaturu na ulazu, proveriti da nije šmrkavo kada dođe, a može još jednom u toku boravka.

Rizik od zaraze i u kući
Podseća da prostorije moraju da budu potpuno dezinfikovane, čistije nego što je uobičajeno. Ističe da će deca biti u određenom riziku od zaraze i u kući, posebno što roditelji kreću na posao, koji će imati kontakte.
– Svega 4 odsto dece ima koronu bez simptoma, iako se verovalo da ih je više i to je ono što je dobro. Oko 56 odsto, prema svim anketama ima blažu kliničku sliku, više od jedne trećine ima srednju a veoma mali broj tešku. Niko do sada u Evropi, među decom do 10 godina, nije preminuo, bar prema podacima koje imam zaključno sa 28. aprilom. Inicijalno se mislilo da je mnogo više od 4 odsto dece koja nemaju simptome. Tako da, pošto samo potpuno zdrava deca mogu u vrtić, jako su male šanse da će oni sa sobom doneti virus – kaže naš sagovornik.
On dodaje da se tegobe i kod dece izražavaju u vidu malaksalosti, povišene temperature, kašlja, eventualno zapušenog nosa. Kaže da se kod dece može pojaviti i proliv, koji nije nešto posebno izražen, dok se upala pluća javlja znatno ređe.
Navodi da se pojavio i jedan relativno težak oblik zaraze koji se javlja jednom na 5.000 do 10.000 slučajeva, radi se o sistemskoj antiinflamatornoj bolesti, ili kavasaki sindromu.
– On je prvo opisan u Engleskoj, a zatim su ga opisali i Španci i Italijani. Taj oblik je veoma redak, kod nas je skoro pa na nivou statističke greške, ali postoji mogućnost da se javi. Niko, međutim, od njega nije preminuo. I, treba biti veoma oprezan sa davanjem te dijagnoze, koja svakako jeste povezana sa kovidom, ali kavasaki se javlja i usled drugih virusnih i bakterijskih infekcija – objašnjava prof. dr Konstantinidis.

Da li je 11. maj dobar datum za polazak?
Prema njegovim rečima, kako epidemija jenjava izvor zaraze u školici ne bi trebalo da bude mnogo i znatno veći nego u porodici, ali ističe da pedijatre čeka posao. Ne isključuje mogućnost pojave repa epidemije zbog početak rada ovih kolektiva.
– Školica treba da bude, pre svega, za one čiji roditelji rade, i koji to ne mogu izbeći. Primera radi, oko 30 odsto zdravstvenih radnika ima potrebu za vrtićem, tako da ga ne možemo izbeći iako postoji veliki i opravdan strah. Sad, da li je 11.maj pravi datum ja to ne bih licitirao, prepuštam to epidemiolozima da procene. Ali, mi kasnimo jednu do dve nedelje koji su 4. maja i koji, takođe, 11. maja otvaraju, pa mi se čini da nije velika stručna greška, a mislim da niko to ne zna – kaže on.
Navodi da je njihova preporuka bila da se subvencionira jedan od roditelja, da bi deca još bila kod kuće, ali je svestan da i mnogo jače ekonomije to ne mogu da izdrže:
– S tim što nije rešenje ni da radiš od kuće i da čuvaš dete.

Rep epidemije
Dodaje da očekuje da će pedijatri imati više posla.
– Nije nerelano očekivati da se neće pojavito rep epidemije kod dece. Vrlo je verovatno je da će do nekog doći, ali to je rizik u odnosu na korist, za pokretanje ekonomije. Međutim, to je prihvatljiv rizik. Mislim da se mi po broju obolele dece uklapamo sa svetom. Svuda u svetu je broj obolele dece ispod 10 godina, manji od 1 odsto. U Španiji je 0,8, u ostalim zemljama Evrope od 0, 4 do 0,6 odsto. Dakle, vrlo mali. Poslednji podaci izneti za nas su 100 dece. Čak i da je 200, naši statistiku vode do 19 godina, mislim da imamo 0,3 ili 0,4 odsto obolele dece do 10 godina – navodi Konstantinidis.
Za kraj naglašava da se ne sme prekida vakcinacija protiv drugih bolesti prema našem kalendaru obavezne imunizacije.
– To, u stvari, može da bude najveći rizik na jesen i na zimu, u tom slučaju bi deca platila danak od običnih bolesti, poput malih boginja i ostalih bolesti, protiv kojih imamo vakcinu – istakao je on.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kada beba uđe u kuću, posebno ako je prva u porodici, mlade roditelje dočekaće bezbroj saveta i savetnika. Mamu će prijateljica ubeđivati jedno, kuma će tvrditi da baš to ne sme da se radi, pa će obe bake zahtevati da njihova bude zadnja jer one, naravno, sve najbolje znaju.
Svaka od njih je sjajna majka, ali svojoj deci, pa im se lepo zahvalite na dobrim namerama, okrenite se svom čedu i osluškujte njegove želje i potrebe.
Grešićete! Pa šta? To je deo roditeljstva. Nećete biti ni prvi ni poslednji roditelji koji nisu iz prve shvatili šta treba, a šta ne treba da rade. Ako vas baš interesuje, evo najčešćih grešaka…

1. Guranje bebe pod stakleno zvono
Dobra higijena je izuzetno važna, naročito u prvim nedeljama bebinog života, ali to ne znači da svaku stvar koja dolazi u kontakt s njom treba neprekidno da brišete alkoholom, niti da svaki čas iskuvavate i sterilišete flašice, dude, pribor za jelo… Preterivanje može da vam se obije o glavu, jer dete neće razviti snažan imunitet. Ovo, naravno, ne važi u prvim danima i nedeljama života prevremeno rođenih beba jer su one podložnije infekcijama i njihovi odbrambeni mehanizmi se sporije razvijaju.

2. Pretopljavanje bebe i pregrevanje prostorija
Tačno je da je organizam beba osetljiviji u prvim nedeljama i da ih ne treba razgolićivati da se ne bi prehladile, ali ne valja ni da ih pretpljavate. Počeće da se znoje, a to povećava rizik od prehlade, zbog promene temperature, ali i od osipa.
U prostoriji koja je zagrejana na 20-22 stepena Celzijusa bebi će biti dovoljna pamučna zekica koja pokriva i stopala. Ukoliko primetite da su bebi šačice ili stopala hladniji, utoplite je, a ako se znoji u predelu vrata i glavice, oslobodite je viška odeće.

3. Hodanje na prstima i danju i noću
Hodanje na prstima, gašenje telefona i svih uređaja nije preporučljivo jer će bebi početi da smeta i najmanj šum. Kada napuni mesec i po dana, ciklus spavanja se menja i bebin san počinje da se usklađuje sa periodima svetla i tame u toku dana. Spavanje tokom dana počeće da se proređuje ili skraćuje, pa će se noćni san preuzeti primat. Tokom dnevne dremke beba treba da se navikava na normalne zvuke iz okoline.

4. Svakodnevno temeljno kupanje sapunom
Svakodnevnim korišćenjem sapuna, makar on bio i najblaži, uklanja se zaštitini sloj sa kože i ona postaje osetljivija. Biće dovoljno da bebu temeljno kupate svaki drugi dan, a da nakon svakog menjanja pelena dobro očistite guzu vlažnim maramicama ili vlažnim sunđerom.

5. Teranje inata sa bebom koja plače
Tek rođene bebe uvek plaču iz nekog razloga – ili su mokre ili su gladne, možda im je hladno ili suviše toplo. Suviše su male da bi umele da manupulišu, pa ih zato kad zaplaču odmah uzmite u naručje i otklonite ralog uznemirenosti. Tako će beba sticati poverenje u roditelje jer joj oni na taj način pokazuju da su tu kada su najpotrebniji.

6. Zapostavljanje sopstvenih potreba
Mnoge mame se trude da odmah nakon porođaja budu na vrhu zadatka, da budu doterane, odmorne, vesele, nasmejane, da nađu vremena za ostatak porodice i prijatelje iako im nije ni do čega. Varijacije raspoloženja su normalne, kao i umor, pa bi valjalo da se ipak malo više posvete sebi i svojim potrebama, a da tuđe očekivanja stave na stranu makar dok se ne uspostavi hormosnki balans.
Ukoliko se silite da budete dobro čak i kada se ne osećate tako, iz straha da će vas drugi okarakterisati kao majku koja nije dovoljno posvećena detetu, lošu suprugu, ćerku ili prijateljicu, gubićete energiju i osećaćete se loše. Prirodno je da imate strah, normalno je da se ne osećate spremnom na sve ono što majčinstvo nosi sa sobom i sasvim je u redu potražiti pomoć najbližih, naročito u prvim nedeljama nakon dolaska iz porodilišta.
Samo budite nežne prema sebi, osluškujte bebu i njene potrebe, ali i sebe i ritam koji vam prija.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Jedan od načina zaštite dece i odraslih od aktuelnih virusa, ali i bakteriiskih infekcija jeste i pravilna oralna higijena. Na koji način i koliko dugo bi trebalo da koristimo četkicu za zube, savetuje dr sc. med. Nataša Pejčić, dečiji stomatolog.
Za vreme virusa, trebalo bi da obratimo posebnu pažnju na održavanje higijene, pa samim tim i da povedemo računa o stanju zdravlja zuba i usta i adekvatnoj nezi. Evo nekoliko saveta kako da odžavate četkicu za zube za vreme ovih posebnnih okolnosti.

1. Posle pranja zuba dobro isperite četkicu za zube

Četkica služi da se sa površine zuba i desni uklone bakterije, tako da je potrebno da je dobro isperete posle korišćenja, kako bi se uklonili ostaci paste i naslaga. Nakon ispiranja pod mlazom tople vode, četkicu treba postaviti uspravno da se osuši.

2. Ne prekrivajte četkice i ne držite ih u zajedničkoj čaši

Četkice ze zube ne treba držati u plastičnim, zaštitnim kapicama, jer ih na taj način sprečavamo da se dobro osuše. Vlažna sredina predstavlja pogodno tlo za razvoj bakterija, virusa, gljivica. Većina porodica drži više četkica zajedno u istoj posudi za odlaganje, ali to ne treba raditi, jer se na taj način omogućava prenos bakterija.

3. Na vreme menjajte četkicu

Vek korišćenja četkice za zube trebaolo bi da bude najduže 3-4 meseca kod odraslih osoba, a u vreme kada vladaju virusi, trebalo bi je i češće menjati.
Kod dece rok trajanja četkice za zube bi trebao da bude kraći nego kod odraslih osoba. Mališani nisu dovoljno ovladali tehnikom pranja zuba, često se tokom pranja igraju čekicom, grickaju je i na taj način oštećuju vlakna. Tako da bi deca trebalo da menjaju četkicu na dva meseca.

4. Proverite stanje četkice za zube

Četkice sa oštećenim vlakinima gube svoju svrhu, ne uklanjaju efikasno naslage sa zuba, a mogu i oštetiti desni i zubnu gleđ. Posmatrajte kako izgledaju vlakna četkice za zube i čim promenite promene, zamenite je novom.

5. Nakon bolesti bacite staru četkicu

Da bi se sprečilo širenje infekcije preporučuje se da se posle infekcije, bolesti, zameni četkica za zube, odnosno glava električne četkice za zube.

Izvor: www.yumama.com

Jako je teško videti kako se neko dete loše ophodi prema našem detetu. Isto tako, jako je teško gledati sopstveno dete, za koje obično mislimo da je pravi anđelčić, kako se pretvara u đavolka i loše ophodi prema nekome.
Bilo zbog sramote, bilo zbog toga što znate da ono zna i može bolje, nije lako. U ovakvim situacijama obično i roditelj odreaguje burno. Međutim, ne pomaže da na agresivnost odgovarate agresivno.
Prva stvar koju treba da znate je da je agresivno ponašanje kod dece potpuno normalno, ono predstavlja odgovor na neko jako osećanje. Dete nije agresivno jer misli da je takvo ponašanje u redu. Reakcija roditelja u ovoj situaciji je od ključnog značaja. Cilj je da pomognete detetu da shvati svoja osećanja i zašto je tako odreagovalo, a zatim i da mu pomognete da razvije druge odbrambene mehanizme za svoja osećanja. Takođe treba i da mu objasnite da je agresivno ponašanje neprihvatljivo a da mu ne nabacite osećanje krivice ili sramote.

Evo 10 Montesori rečenica koje će vam u tome pomoći:

Hajde da danas ostanemo kod kuće.
Princip “bolje sprečiti, nego lečiti”, važi i za dečije „žute minute”. Predočiti i preduprediti “žute momente” nije uvek moguće, ali uvek možete da pratite detetovo ponašanje i osluškujete njegove potrebe. Tako ćete uočiti okidače nepoželjnog ponašanja i bićete u prilici da ih zaustavite.
Montesori metod nalaže vođenje dnevnika kod dece kod kojih su ispadi, u smislu agresivnog i neprihvatljivog ponašanja, učestaliji. U dnevnik se beleže periodi u toku dana, kada je dete osetljivo, obraća se pažnja na to da li je bilo u društvu ili samo, da li su buka i galama potencijalni okidači, da li je dete bilo izloženo velikom broju stimulansa.
Kada jednom razumete faktore koji su okidači, možete da kontrolišete dan i detetovo ponašanje. Tako ćete držati konce u rukama. U krajnjem slučaju možete da predvidite scenario i ostanete kod kuće kako bi sprečili nepotrebnu uzrujanost.

Ne mogu to da ti dozvolim.
Ukoliko je vaše dete u fazi da fizički ispoljava ljutnju i agresiju, potrudite se da budete uz njega kada se nalazi u društvu ostale dece. Ako primetite agresivno ponašanje, zaustavite ga i recite “Ne mogu da ti dozvolim da grizeš drugu decu” ili već rečenicu koja odgovara datoj situaciji.
Ključ uspeha je da budete dosledni, ali ne i ljuti. Vaš cilj je da mirno i staloženo ograničite detetovo nepoželjno ponašanje. Ako burno odreagujete, dajete primer vašem detetu da je upravo to reakcija kakvu ono treba da ima, te će i ono samo reagovati burno.

Pauziramo.
Kada primetite da vam je dete nervozno ili uzrujano, nađite mirno mesto gde možete zajedno da pauzirate i odvojite vreme da se strasti smire. Dišite duboko ili pevajte pesmicu za koju znate da ima pozitivan uticaj na dete. Kada se dete smiri, možete da popričate o tome šta se desilo.
Vežbajte duboko disanje sa detetom, i naučite ga da je to jedan od načina kako može samo da reguliše svoje ponašanje u budućnosti.

Nađimo nešto što možeš da zagrizeš.
Deca nižeg uzrasta, ponekad, udaraju ili grizu, kada ne mogu da kontrolišu emocije. Ako se vaše dete ponaša agresivno, kada nije ljuto ili tužno, nađite drugi način da ga naučite kako da se nosi sa jakim emocijama.
Ponudite mu glodalicu, ili mu pokažite da može, recimo, da udari jastuk kada oseti potrebu da fizički, kroz udarac, ispolji emocije.

Drugom detetu – ‘Da li je sve u redu? Kako možemo da ti pomognemo?’
Ako niste u mogućnosti da zaustavite posledice neželjenog ponašanja, i vaše dete je već udarilo ili ugrizlo drugo dete, uvek se prvo fokusirajte na dete koje je “žrtva” u toj situaciji.
Nema potrebe da budete dramatični, ali uvek budite primer kako se treba odnositi prema drugom detetu. Demonstracija ponašanja je efektnija od priče. Dete koje je nanelo bol drugom detetu može da pomogne tako što će mu ponuditi da popije malo vode ili zagrljaj. Naučite dete da se saoseća sa drugima.

Želim da pričam sa tobom o tome šta se desilo na igralištu.
Iako je veoma važno da se granice postave u trenutku neprihvatljivog ponašanja, takođe je važno da se o tome razgovara. Najbolji momenat za razgovor je onaj kada su svi staloženi i smireni. Razgovor možete započeti tako što ćete u mislima vratiti dete u trenutak kada je sve počelo: “Videla sam kada ti je Jovan uzeo lopaticu. Nije ti se to dopalo, znam, ali to ne znači da možeš da ga udariš zbog toga.”
U zavisnosti od uzrasta deteta, možete da konstruišete razgovor prema njegovom razumevanju.
Ponudite mu alternativne načine ponašanja, tako što ćete ga naučiti da kaže da se još uvek igra lopaticom koju drugo dete želi da uzme, ili da se obrati vama za pomoć.

Izgledaš uznemireno.
Imenovanje osećanja je uvek dobro. Deca nižeg uzrasta, često, reaguju agresivno, jer nisu u mogućnosti da izraze i jasno kažu šta im smeta i kako se osećaju.
Ako niste sigurni šta vaše dete oseća, možete da korisite fraze koje će i samo dete uputiti u razumevanje, kao što su: “Bila bih ljuta, kada bi neko uzeo moju jabuku.”
Ukoliko je vaše dete starije, možete otvoreno da ga pitate da vam objasni kako se oseća.
S vremena na vreme, razgovarajte o osećanjima. Iskoristite trenutke staloženosti kada možete sa detetom da razmotrite koja osećanja budi određena situacija.

Kako bi se ti osećao? Ja bih se osećala…
U prilog razgovorima o osećanjima sa detetom, ubacite i vaše viđenje situacije. Razgovarajte o tome kako biste se vi osećali da se vama nešto slično desi.
Pokušajte da budete što objektivniji, bez osude prema bilo kojoj strani. Neka vaša priča bude razumljiva za dete, a opet poučna.
Ako dete ne može da vas prati, detaljno objasnite kako biste se vi osećali. Možete reći da biste se osećali tužno, iznervirano, povređeno. Empatija se razvija vremenom, i uči se. Vi, kao roditelj, ste jedna od vodilja ka pravilnom razvoju saosećanja.

Ostani uz mene.
Ako je vaše dete u prošlosti ispoljilo agresivna ponašanja i vi već možete da predvidite šta će određeni scenario da izazove, zamolite ga da se igra u vašoj blizini. Možda ćete morati da ga držite za ruku, dok se situacija potpuno ne rasčisti.
Budite smireni, osmotrite situaciju, oslušnite svoje dete. Nakon što se smiri, predložite mu igru, za koju znate da je najbezbednija. Pružite detetu još jednu šansu da se igra mirno, pre nego što se zaputite kući. Ostanite u blizini, čisto da biste mogli da sprečite nepotrebne izlive nepoželjnog ponašanja.

Vreme je da krenemo kući.
Ako se nađete u parku, i primetite da vašem detetu preti žuta minuta, nemojte da se libite, da prekinete igru i povedete dete kući. Dete će sasvim sigurno biti uznemireno, ali je bolje da u tom trenutku odete kući, pa da odete u park drugi dan. Takođe, možete to detetu da saopštite na lep način, tako da odlazak kući ne deluje kao kazna.

Zapamtite sledeće: agresivno ponašanje nije nešto što karakteriše dete kao “loše”. Dete koje ispoljava agresiju treba vas, njemu treba pažnja, ljubav i vaša pomoć. Postavite granice, budite dosledni i pokažite razumevanje.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Mnoge bebe se ujutro vrlo rano bude. Razlog tome može biti i činjenica da je dete jutarnji tip, ali može biti povezano i sa nekim navikama. Dr Ruža Bajić, specijalista pedijatrije iz Doma zdravlja Savski venac, savetuje kako da naučite bebu da duže spava i prilagodite detetov ritam vašem.
- Možete pokušati da uveče stavite dete sat vremena kasnije u krevet. Ukoliko stavljate dete u osam uveče na spavanje i ono se redovno budi u pet ujutro, velika je verovatnoća da će spavati do šest sati ako ga stavite uveče sat vremena kasnije na spavanje. Ipak, nemojte ovo vreme dalje produžavati, jer je devet sati najkasnije kada bi beba, odnosno malo dete trebalo da odlazi na spavanje – savetuje dr Bajić.

Kasniji doručak

Ukoliko dajete bebi odmah nakon buđenje da sisa ili nešto da popije ili pojede možda je naučilo da oseti glad u određeno vreme. Zato pokušajte to vreme prvog buđenja malo da produžite tako što ćete podići dete iz kreveta, ali ga malo kasnije nahraniti. Možda tako uspete da dete naučite na novi raspored i time produžite i svoj jutarnji san.
- Ako se dete rano budi zbog gladi nije loše dati mu uveče uz mleko i malo žitarica, pa će ga to duže ujutru držati sitim – kaže pedijatar.

Dnevni san

Vaše dete rano ustaje, ali rado rano pre podne ponovno odspava? Pokušajte taj prepodnevni san koliko god možete više pomaknuti jer moguće je da dete tim ranim snom nadoknađuje nešto što mu je nedostajalo tokom noći. Pripazite da između novog prepodnevnog sna i jutarnjeg buđenja prođe barem četiri sata. Ako dete spava samo jednom na dan, tada to ne bi trebao biti pre podne jer će se dete do uveče već poprilično umoriti.

Jutarnja buka

Sledeći razlog ranog buđenja bebe mogu biti zvukovi koje proizvodi tata koji ujutro odlazi na posao.
- Ujutro je bebin san lakši i osetljiviji na zvukove, a budući da se beba gotovo i naspavala, teško će ponovno zaspati ako se jednom probudi. Zato pokušajte ujutro da obezbedite što je moguće veću tišinu – objašnjava dr Bajić.

Izvor: zena.blic.rs

Stručnjaci širom sveta saglasni su u jednom - da je za bebu najsigurnije da spava na leđima, jer to znatno umanjuje rizik od SIDS-a. Ipak, izdvajamo odgovore na mnoga pitanja koja muče roditelje kada je spavanje na leđima ili stomaku u pitanju.
Položaj u kom beba spava je ključan u sprečavanju sindroma iznenadne smrti deteta (SIDS), naročito tokom prve godine života. Prema svim dosadašnjim istraživnjima, pokazalo se da je za bebu najsigurnije da spava na leđima, osim ako neko medicinsko stanje ne iziskuje drugačije. Iz tog razloga je najvažnija konsultacija sa lekarom koji najbolje poznaje stanje vašeg deteta.
Izdvojili smo odgovore na neka od najčešćih pitanja roditelja širom sveta.

1. Šta ako se moja beba u snu okrene na stomak?

Sa četiri ili pet meseci beba počinje da se okreće sa leđa na stomak. U tom periodu je rizik od sindroma iznenadne smrti deteta mnogo manji, te ovo okretanje može biti u redu. Pustite bebu da pronađe udoban položaj. Vrlo verovatno će i sama naučiti da okrene glavu na stranu i oslobodi usta i nos kako bi ometano disala dok spava na stomaku. U svakom slučaju, kada je uspavljujete, vi je uvek stavljajte da spava na leđima.
Sindrom iznenadne smrti deteta se javlja u periodu do četvrtog meseca češće, dok se do dvanaestog meseca rizik znatno smanjuje. Zato, uvek praktikujte savete za spavanje na leđima sve do navršetka prve godine.

2. Zašto moja beba ima tonički refleks vrata kada spava na leđima?
Bebe tokom razvoja isprobavaju veliki broj pokreta. Jedan od njih je i ovaj refleks. Kada se beba stavi na leđa da spava, ona okreće glavu na jednu stranu, zajedno sa ispruženom rukom i nogom na istoj strani, dok su druga ruka i noga savijeni. Ovaj položaj, u stvari, sprečava bebu da se okrene na stomak dok telo još nije spremno za to. Ovaj pokret će nestati u jednom trenutku između trećeg i šestog meseca.

3. Kad beba sme biti na stomaku?
Kada je beba budna, možete je staviti na stomak, ali da bude pod nadzorom. Ovo je dobra prilika da beba ojača mišiće stomaka, leđa i vrata.
Prema rečima dr Karen Sokal Gutieres, kliničke profesorke sa Univerziteta u Kaliforniji, rizik od SIDS-a je manji kada beba dok je budna provodi više vremena na stomaku. Beba će na taj način dovoljno ojačati mišiće da može da podigne glavu i vrati se na leđa dok je u snu.

4. Da li mogu da koristim pozicionere za bebu?
Još se nije pokazalo da pozicioneri smanjuju rizik ili sprečavaju SIDS.

5. Šta ako beba povrati dok je na leđima?
Zaista je mali rizik da se zdrava beba uguši zbog povraćanja u snu kada leži na leđima. Nije se pokazalo da se beba pre uguši zbog povraćanja kada je na leđima, a ne na stomaku ili strani. Spavanje na leđima ne povećava rizik od gušenja pri povraćanju ni kod beba sa gastroezofagealnom refluksom bolesti. Ipak, nemojte stavljati bebu da spava sa flašicom za hranjenje. Ovo može dovesti do infekcije uha ili gušenja.

6. Šta da radim ako moja beba ima poteškoće sa spavanjem na leđima?
Postoje deca koja jednostavno ne mogu da utonu u san na leđima. Neka od njih postanu i vrlo nervozna.
Bebi može biti neprijatno da spava na leđima ako ima zapušen nos. U tom slučaju koristite ovlaživač vazduha, jer će vlažan vazduh umanjiti zapušenost. Blago uzdignuta bebina glava može smanjiti pritisak i zapušenost nosa.

7. Šta ako moja beba povrati u snu?
Ako povrati, jednostavno okrenite bebinu glavu na stranu. Obrišite je, promenite posteljinu pre nego što je vratite ponovo na spavanje.

8. Šta je najbolji položaj za prevremeno rođenu bebu?
Prema nekim studijama, prevremeno rođene bebe su pod većim rizikom od SIDS-a i trebalo bi da spavaju na leđima. Ipak, pokazalo se da spavanje na stomaku može biti bolje u slučaju akutnih respiratornih problema kod prevremeno rođenih mališana. U svakom slučaju, najbitnije je poslušati savete lekara koji poznaje i vas i stanje vaše bebe.

Izvor: www.yumama.com

Tik je nevoljni, iznenadni, besciljni mišićni pokret, ograničen na određenu grupu mišića, a može biti praćen i vokalizacijom (glasom). Osnovno obeležje takvog poremećaja je relativna stalnost i ograničenost na određenu grupu mišića, najčešće mišića glave, vrata ili rameni pojas.
Najčešći tikovi kod dece treptanje očima (žmirkanje), „trzanje“ glavom, pokret ramenom, kašljucanje, šmrcanje…
Tik je jedan od najučestalijih poremećaja kod dece, ali se relativno mali broj javlja psihologu ili dečjem psihijatru. Blagi tikovi se javljaju kod oko 10% dece u nekoj od faza njihovog razvoja, uglavnom sa polaskom u školu do rane adolescencije, i usko su povezani sa psihosocijalnim sresom. Češći su kod dečaka nego kod devojčica (u odnosu 2:1), a najučestaliji su u periodu od devete do dvanaeste godine života.
U nastanku tikova značajnu ulogu imaju organska oštećenja mozga – teške trudnoće i porođaji, meningitisi, encefalitisi..Takođe, značajna je i nasledna komponenta (oko 25% roditelja i oko 5% braće i sestara takođe ima tikove).
Kod „tikera“ postoji neodoljiva potreba da se tik ponovi. Svako sprečavanje ponavljanja tika povećava napetost, a izvršenje smiruje. Kada se tik realizuje, napetost trenutno opada, ali ponovo raste, tako da se celokupna radnja ponavlja.
Tik-poremećaj može biti izazvan različitim stresogenim događajima: medicinskim postupcima (često operacijom krajnika), jakim strahom (npr. napadom psa), prisustvovanjem neprijatnim događajima, kaznama (naročito fizičkim), oboljenjima, nosa, očnih kapaka pluća…
Roditelji često navode da su tikovi kašljucanja počeli nakon operacije krajnika, a treptanje posle zapaljenja kapka.

Šta karakteriše tikove?

Nastaju iznenada, brzo, prolazni su i priroda pokreta je ograničena
Imaju tendenciju da se ponavljaju
Nestaju tokom spavanja
Sa lakoćom se mogu voljno reprodukovati ili suzbiti
Tikovi imaju ritmičnost za razliku od stereotipija ili mentalne retardacije

Tikovi najčešće imaju psihogeno poreklo:
Dete sa tikom je obično povišeno agresivno, napeto, ima problema sa spavanjim ili poremećen odnos sa drugima
U porodicnim odnosima vlada napetost
Tikovi su stres-senzitivna stanja jer se često javljaju posle nekog stresnog događaja

Kako se pomoći detetu sa tikom:
Neophodan je razgovor sa roditeljima i savetovanje. Pojedini roditelji slabije tolerišu tikove mališana, jer je tik vidljiv za okolinu, što može proizvesti nelagodnost i krivicu. Pojedini roditelji postaju agresivni, što može uzrokovati dodatne smetnje u ponašanju. Pojedina istraživanja pokazuju da su majke „tikera“napete i da teže savršenstvu.
Dete ne bi trebalo da se opominje niti kažnjava, jer se time podiže napetost i samim tim pojačava tik.
Dobro je uvođenje sportskih aktivnosti, kao i svih aktivnosti koje angažuju telo i pokret (plivanje, ples). Čest je vrlo visok nivo aspiracija roditelja i deteta, tako da bi trebalo raditi na njihovom usklađivanju sa sposobnostima, kao i prihvatanju „tikera“ od strane roditelja.
Većina tikova se vremenom spontano povlači. Bitno je umanjenje stresova i uvođenje opuštajućih aktivnosti. Ukoliko su tikovi uporni, potrebno je potražiti stručnu pomoć psihologa.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs