Plivanje je jedna od najboljih vežbi pomoću kojih možete ostati u kondiciji tokom trudnoće. Plivanje, zajedno sa vežbanjem u vodi pomoći će vam da ostanete u formi, da ostanete aktivni, smanjite zamor organizma i popravite vaše raspoloženje.

Pozitivna strana plivanja jeste to što ne stavlja dodatni pritisak na telo i zglobove kao drugi načini vežbanja. Uz to, tokom letnjih meseci plivanje donosi i osveženje koje je telu trudnice preko potrebno.

Ukoliko ste bili redovna plivačica pre trudnoće, i sada, kada ste u drugom stanju nema potrebe da značajno menjate svoju rutinu. S druge strane, ako pre trudnoće niste praktikovali plivanje, kao i kod drugih načina vežbanja, nećete moći jednostavno uskočiti u vodu. Trebate početi polako i biti pažljivi da se ne preforsirate. Ne zaboravite da se zagrjete pre plivanja i da odvojite par minuta za istezanje i relaksaciju nakon plivanja.

Plivanje je zaista sjajan način vežbanja zato što stavlja opterećenje na velike mišićne grupe ruku i nogu istovremeno. Uz to, plivanje je i odlična kardiovaskularna vežba, a omogućiće vam da na trenutak zaboravite na težinu tela i dodatne kilograme koje nosi trudnoća. Ovaj način vežbanja podiže mogućnisti tela da obrađuje kiseonik, popravlja cirkulaciju i pojačava ukupnu snagu tela i izdržljivost.

Plivanje u prvom trimestru
U ovom periodu trebali biste plivati bar 20 minuta svaki drugi dan kako biste maksimizirali prednosti koje dolaze vežbanjem. Ukoliko patite od jutarnje mučnine, plivanje u jutarnjim časovima bi vam u ovome moglo pomoći, ali i pogoršati stanje. Probajte i testirajte efikasnost na svom telu, a nakon toga se prilagođavajte kako bi vam dan bio što ugodniji.

Plivanje u drugom trimestru
Ono što je zaista lepo kod plivanja u trudnoći je to što ne morate menjati rutinu kako trudnoća odmiče. Plivanje ne stvara veliki pritisak na telo i zglobove i verovatno nećete osetiti nikakvu razliku u svojim mogućnostima tokom ovog perioda. Jedino što bi se moglo promeniti jeste to da ćete u ovom periodu verovatno kupiti trudnički kostim za plivanje.

Plivanje u trećem trimestru
Kako tokom plivanja vaši zglobovi nisu mnogo opterećeni, i pošto voda štiti telo od pregrevanja, u ovom periodu plivanje bi vam moglo postati jedan od osnovnih načina vežbanja. Prsno plivanje posebno će vam biti korisno jer opterećuje grudne i leđne mišiće, to jest ona područja na koja je trudnoća imala najveći efekat.

Kako plivati tokom trudnoće?

1. posjetite svog ljekara i tražite njegovo mišljenje. Većina žena mogu plivati tokom cijele trudnoće, ali bolje je biti 100% siguran.

2. U početku, plivanje možete kombinovati sa hodanjem ili trčanjem. Kako trudnoća bude odmicala, verovatno ćete se više fokusirati na plivanje nego na druge načine vežbanja.

3. Kupite udoban plivaći kostim. Ukoliko vam odgovara i obični kostim, koristite ga. Međutim, mnogo je verovatnije da ćete morati da kupite trudnički kostim. Upamtite, najvažnije je da vam je udobno. Kada kostim počne da vas žulja, ne oklevajte da potražite drugi.

4. Vežbajte prsno plivanje. Kao što smo već rekli, prsno plivanje cilja grupe mišića prsa i leđa, područja koja su najviše pomerena trudnoćom. Ukoliko osetite pritisak na vrat kada izranjate po vazduh, razmislite o korišćenju disaljke.

5. Okrenite se na leđa pokušajte plivati leđno. Sa vodom kao podlogom na kojoj ležite, izbegavate rizik od obrnutok toka krvi koji se pojavljuje kod sličnih vežbi na suvom.

6. Ukoliko osećate umor, koristite dasku za plivanje. Svaki drugi krug uzmite dasku za plivanje i odmorite ruke, a radite nogama (ako imate bolove u leđima dok to radite, pokušajte dasku držati dalje ispred sebe.

Kanadski istraživači upozoravaju žene koje kontinuirano uzimaju lekove da pažljivo planiraju trudnoću i sa svojim lekarom unapred razmotre mogućnosti lečenja tokom graviditeta

Trudnice koje uzimaju lekove protiv bolova do 20. nedelje trudnoće, imaju veći rizik od spontanog pobačaja, ustanovili su naučnici sa Univerziteta Montreal.

Isto se odnosi i na lekove sa paracetamolom, kao što je aspirin. Iako na ovim preparatima stoje jasna upozorenja o škodljivosti tokom trudnoće, na svakih šest trudnica jedna ove lekove ipak uzima, upozorili su montrealski stručnjaci, nakon istraživanja kojim je obuhvaćeno 47.000 žena.

Kanadski istraživači navode da nisu svi lekovi jednako opasni, a kada se često koristi "diklofen", rizik je trostruko veći. Oni posebno upozoravaju žene koje kontinuirano uzimaju lekove za reumatoidni artritis ili lupus, da pažljivo planiraju trudnoću i sa svojim lekarom unapred razmotre mogućnosti lečenja tokom graviditeta.

Trudnoća se odavno u narodu naziva drugo stanje. U telu žene dolazi do niza promena: raste trbuh, telesna masa, menja se hormonski status koji dovodi do fizioloških i psiholoških promena. Pri tome je veliko uzbuđenje oko prinove koja potpuno i zauvek menja lični život.

Tokom trudnoće treba izbegavati stresne situacije

Zbog toga nije čudno što su osećanja žene pomešana i promenljiva – od velike radosti koju pruža privilegija da se na svet donese novi život, do brige i strepnje kako će sa svim izazovima izaći na kraj. Može se, dakle, reći da je izvesno stanje stresa u trudnoći neizbežno i potpuno normalno.

O stresu smo razgovarali sa psihologom Željkom Kurjački.

Koji su najčešći uzoci stresa u trudnoći?

– Osećaj nelagodnosti i težine u trbuhu ili karlici, mučnina, zatvor, umor, bolovi u leđima, promene raspoloženja, strah od porođaja...

Koje su simptomi stresa u trudnoći?
– Umor, problemi sa spavanjem, glavobolja, a kod dugotrajnog i/ili jakog stresa povišenje krvnog pritiska, smanjenje imuniteta, anksioznost i depresija.

Kako se stres odražava na bebu?

– Sva istraživanja govore da je vrlo važno da majka svoje čedo nosi u što većem miru. Beba može da čuje majku već od 27. nedelje.

Pošto funkcionišu kao jedan organizam, svi hormoni sreće i hormoni stresa utiču i na malo biće koje se tek razvija.

! Ozbiljan dugotrajan stres može dovesti do prevremenog porođaja i
do rađanja beba sa manjom telesnom masom.

Kako kontrolisati stres u trudnoći?

- Čak i u najopterećenijem danu, trudnica mora imati vremena za odmor.

- Spavajte dovoljno. San je nezamenljiv način odmora i relaksacije. Zadremajte i u toku dana kada vam organizam pošalje signal da je to neophodno. Trudnoća je vreme kada je jako važno naučiti kako se gradi veza između uma i sopstvenog tela.

- Pružite negu svom telu. Napravite kupku sa lavandinim ili drugim eteričnim uljem i opustite se u toploj kadi.

Ovo će olakšati bolove u zglobovima i mišićima, naročito krsta.Idite na lagane masaže kod fizioterapeuta ili refleksologa koji su obučeni za rad sa trudnicama.

- Vodite računa da neobučeni maseri mogu izazvati prevremeni porođaj, pa ako u blizini nema kvalifikovanih stručnjaka, uradite samomasažu mišića koji su zgrčeni ili utrnuli. Najvažnije je obratiti pažnju na ramena, leđa i noge.

- Lagane fizičke vežbe, šetnja i plivanje (ako imate dozvolu lekara) mogu značajno smanjiti stres, kao i boravak u prirodi.

- Jedite zdravo. Od načina ishrane zavisi zdravlje i snaga, a samim tim i sposobnost da se nosite sa stresom. Dovođenje tela, uma i duha u ravnotežu najviše povećava otpornost prema stresu.

- Naučite da angažujete druge članove porodice za pomoć. Kasnije će ova navika biti više nego potrebna kada budete mnogo vremena i snage posvećivali svom detetu.

- Naučite da se suprotstavite svima koji od vas zahtevaju previše, bez obzira na to da li se radi o radnom mestu ili o porodici. Izbegavajte zadatke sa kratkim rokovima, jer je to čest uzrok stresa.

- Izbegavajte neprijatne osobe i situacije. Negativne emocije drugih utiču na vas i kada su neizgovorene.

- Naučite da odvajate bitno od nebitnog i ne budite perfekcionista. Roditeljstvo zahteva uvid u širu sliku i odricanje od beznačajnih sitnica. Kada se rodi beba, potrebno je energiju usmeriti na najvažnije stvari.

- Razgovarajte o svemu što vas muči sa bliskim prijateljima ili stručnjacima. Sama priča o problemu donosi olakšanje, a sigurno ćete čuti i mnogo korisnih saveta.

- Pripremite se za porođaj, dojenje i prve mesece kada dođe beba. Dobar trening uvek pomaže da što efikasnije odgovorimo svakom životnom izazovu.

Pre no što se rode, reaguju na jake zvuke, povezuju se s roditeljima i više vole slatke ukuse od slanih. Neki stručnjaci kažu da je sve refleksno, dok se drugi ne slažu s tim.

Bebe pre rođenja nisu mirne i nesvesne svoje okoline. Do porođaja se zabavljaju i time krate vreme raznim aktivnostima. Stručnjaci se slažu da bebe pomeraju prste, ruke i noge, sisaju palac, zevaju i sanjaju. To su samo neke od neverovatnik stvari koje beba u stomaku radi.

Za ritmičko poskakivanje stomaka krivo je štucanje fetusa. Osećaju ga mnoge trudnice, a počinje već krajem prvog tromesečja. Svrha štucanja je ‘ispiranje’ pluća plodovom vodom u koju beba mokri i vraća natrag - pojasnio je ginekolog dr. Erden Radončić.

Roditelji ponekad dobiju fantastičnu sliku UZV-a na kojoj beba izgleda kao da se smeje. Britanski naučnici potvrdili su da se bebe zaista smeju, a mogu se i mrštiti, naborati nos ili podići obrve. No osim što se smeju, fetusi i plaču.

Istraživanje je pokazalo da buka niske frekvencije usmerena prema stomaku kod fetusa u trećem tromesečju izaziva ponašanje koje izgleda kao plakanje. Beba otvara usta, nepravilno diše, a naučnici su čak primimetili i drhtanje usana. Često na 4D ultrazvuku vidimo smešak, sisanje palca, otvaranje očiju, i to u kasnijoj fazi trudnoće, nakon 32. nedelje. Većinom su ti pokreti refleksni - objašnjava ginekolog Radončić.

Fetus čuje i reaguje na zvuke već od 16. nedelje, što je čak i pre nego što je uvo potpuno razvijeno. Aktivno počinju slušati u 24. nedelji. U četvrtom mesecu fetus reaguje na glasan zvuk na poseban način. Giselle E. Whitwell, muzičar edukator i terapeut, kao primer navodi ženu koja je u 7. mesecu trudnoće posetila zoološki vrt i gledala hranjenje lavova. Zbog snažnih krikova fetus je reagovao udarcima zbog kojih se trudnica nije osećala dobro. Kasnije se ispostavilo da je dete u sedmoj godini imalo blaži poremećaj sluha, ali je reagovalo kad je gledalo i slušalo na televiziji riku lavova.

JEDU DLAČICE

Lanugo su mekane dlačice na telu fetusa. Nastaju u 5. mesecu trudnoće. Nakon rođenja beba ima dlačice na ramenima, leđima, čelu i licu, a otpadaju tokom nekoliko nedelja. Većinu ‘pojedu’ u materici i izbace prvom stolicom.

Naučnici tvrde da se, osim posebne veze među blizancima, stvara i veza majke i bebe već i pre rođenja. Zadnjih 10 nedelja trudnoće, bebe vrlo aktivno slušaju majčin glas i ono što im govori. Dr. Carista Luminare-Rosen, autor knjige “Roditeljstvo počinje pre začeća”, spominje istraživanja koja su pokazala da bebe u stomaku imaju emocionalne i intuitivne sposobnosti da osete ljubav roditelja.

- Bebe mogu videti, čuti, okusiti, osećati, pamtiti i razmišljati pre rođenja - stav je doktora. Prema novijem istraživanju, bebe ne samo da reaguju na glas majke nego već u stomaku počinju učiti i jezik! Jedna studija pokazala je da novorođenčad već nekoliko sati nakon rođenja razlikuju materinji od drugih jezika.

Fetus oseća ukuse kroz plodovu vodu. Prema naučnicima, nakon 15. nedelje beba će zavoleti slatke ukuse više od ostalih i progutaće više amnionske vode kad je tog ukusa.

Fetusi piju svoj urin

Amnionsku vodu stvara majčino telo dok bebi ne počnu da rade bubrezi u 4. mesecu trudnoće. Tada beba pridonosi stvaranju plodove vode na neobičan način. Beba guta plodovu vodu koja zatim prolazi kroz probavni sistem u bubrege, pročisti se i vraća natrag u amnionsku vreću kao urin. Tako bebe, praktično pijući svoj urin, vežbaju probavne i urinarne sastave pre nego što se rode.

Svetlo i tama

Vid se razvija posljednji od svih čula, a novorođenče slabo vidi još neko vreme nakon rođenja. Ipak, naučnici tvrde da su fetusi sposobni da razlikuju svetlo od tame. Ponekad se i okreću prema izvoru svetla.

Pigmentne promene u trudnoći nastaju usled povećane sinteze pigmenta melanina i njegovog nagomilavanja pod dejstvom hormona, a najizraženije su kod žena tamnije puti.

Hiperpigmentacija, preobojenost pojedinih delova kože, javlja se kod 90 odsto trudnica u prvom trimestru. Karakteriše je pojačana pigmentacija areola dojki, bradavica, genitalne regije, pazušnih jama i unutrašnjih strana butina.

Melazma, poznata kao kloazma i trudnička maska, javlja se kod 70 odsto trudnica u drugom trimestru trudnoće i predstavlja jasno ograničene, često simetrično raspoređene tamnosmeđe fleke nepravilnog oblika na obrazima, čelu, gornjoj usni, nosu i bradi.

Tamna linija na stomaku, od pupka do sredine pubične kosti, javlja se u drugom trimestru trudnoće.

I ožiljci, sunčane pege, fleke i mladeži u toku trudnoće mogu postati još tamniji, ali njihova boja, kao i sve ostale pigmentne promene, vraća se na staro u prvoj godini nakon porođaja. Zato pigmentne promene ne treba tretirati i uklanjati, posebno ne u toku trudnoće, jer su pojedini proizvodi za izbeljivanje pigmentacija veoma škodljivi.

A kako i sunčevo zračenje podstiče stvaranje pigmenta melanina odgovornog za tamnjenje kože, lice i usne treba posebno zaštititi. Leti trudnice obavezno treba da nose šešire i da sve izložene delove tela štite kremama sa zaštitnim faktorom SPF 30.

Posebnu pažnju tokom trudnoće treba posvetiti mladežima. Ukoliko dođe do primetne promene u veličini, obliku ili boji, ako se izmene izvice mladeža ili ako on počne da svrbi, boli ili krvari, odmah treba potražiti pomoć dermatologa.

Bez obzira da li želite zatrudneti ili mislite da ste već trudni, može biti prilično frustrirajuće čekati na odgovor. Mnoge žene ne mogu podneti čekanje između ovulacije i menstruacije i žele što pre saznati jesu li trudne.
Ako ste stvarno nestrpljivi u očekivanju odgovora, iznenaditi će vas činjenica da će vam vaše telo samo dati odgovor ako ga pažljivo osluškujete!

Neke žene osete rane simptome trudnoće već nekoliko dana nakon začeća, a druge ništa ne osećaju niti nakon nekoliko nedeljaa trudnoće.
Ako sumnjate da ste trudni i ako osećate neki ili sve od dolenavedenih simptoma, posetite svog ginekologa.

Pa šta su rani znakovi trudnoće?

Mučnina - povraćanje

Još poznato po nazivu jutarnja mučnina, može se pojaviti vrlo rano u trudnoći, čak i pre nego primetite da ste u drugom stanju. Mnoge žene pomisle da su se otrovale hranom ili da ih lomi grip. Iako se zove jutarnja mučnina, može se pojaviti u bilo koje doba dana, i može trajati celi dan i noć. Česti i mali obroci vam mogu pri tome pomoći. Mučnina se može pogoršati ako ste gladni, pa bi bilo dobro da uvek imate nešto za pojesti pri ruci (probajte sa krekerima). Refleks povraćanja u trudnoći je lako izazvati, pa vas čak i jednostavno pranje zuba može dovesti do mučnine.

Pojačano čulo mirisa i ukusa

Mnoge žene postanu osetljivije na svakodnevne mirise, a hrana kao što je čaj, kafa ili tost mogu izazvati mučninu. Vaše čulo ukusa se može dramatično poremeti, pa možda više nećete moći jesti hranu ili piti pića koja inače volite. Možete takođe osetiti i ukus metala u ustima.

Učestalo mokrenje

Ovo može početi već u prvoj nedelji trudnoće. Možda ćete mnogo češće nego je to uobičajeno trčati na WC, čak i tokom noći. Kako će vam se materica naglo povećavati nakon oplodnje, pritiskaće mokraćni mehur i javljati vam se potreba za mokrenjem. Isto tako možda će vam urin potamniti i imati jači miris nego je uobičajno. To vam je znak da trebate piti više vode. Ako osetite bol ili peckanje prilikom mokrenja, razgovarajte sa lekarom jer to može biti znak upale ili infekcije.

Napetost u grudima

Često žene u ranom stadijumu trudnoće osete da su im se grudi povećale i postale izuzetno napete. Bradavice isto tako mogu narasti i postati jako osetljive, a boja može im potamniti. Isto tako vene vam mogu postati izraženije - sve u pripremi za dojenje.

Umor

Možda ćete se vrlo rano u trudnoći, sve do kraja prvog tromjesečja osećati jako iscrpljeno. Ovo je rezultat porasta količine HCG, vrlo visok nivo progesterona i povišene telesne temperature. Probajte se ne umoriti uz sve te hormonalne promene, povraćanje i mokrenje.

Izostanak menstruacije /grčevi / bolovi u leđima/ glavobolje

Većini žena ovo mogu biti prvi znakovi trudnoće – prvih nekoliko nedelja možda ćete imati grčeve i osećati da ćete svaki čas dobiti menstruaciju. Grčeve često prati bol u leđima. Naravno, sve grčeve i krvarenje, čak i lagano, odmah morate javiti svom lekaru. Trudnice mogu imati i češće glavobolje koje su opet rezultat velikih hormonalnih promena.

Lagano krvarenje

Oko 8 do 10 dana nakon ovulacije neke žene mogu imati lagano krvarenje, koje se može poklopiti sa vremenom kada bi vam uobičajeno počelo menstrualno krvarenje. Ovo krvarenje može biti rezultat usađivanja oplođene jajne stanice u maternicu.

Vrtoglavica/ nesvestica

Zbog činjenice da trudnoća utiče na čulo mirisa i ukusa trudnice nenamerno izbjegavaju hranu i preskaču obroke. Ovo uzrokuje niske količine šećera što može dovesti do vrtoglavica i nesvestice. Ako stojite duže vreme pojačani pritisak materice na arterije u nogama može dovesti do pada krvnog tlaka, što isto tako rezultira vrtoglavicom i nesvesticom.

Zatvor

Kako bi se apsorbpvale sve hranjive stvari koje su potrebne vašoj bebi za rast, hormoni trudnoće usporavaju metabolizam, što može dovesti do zatvora. Probajte jesti više svežeg voća i pite mnogo vode kako bi to izbjegli.

Nervoza

Nije nikakvo čudo što se trudnice lako uznemire u ranom stadijumu trudnoće sa svim tim hormonima koji im luduju po telu, uz podnošenje umora i mučnine. Ako se nađete u stresnoj situaciji i osećate da ćete izgubiti strpljenje, probajte napraviti nekoliko laganih vežbi, više se odmarajte i hranite se zdravo i uravnoteženo.

Žgaravica

Iako se žgaravica i problemi sa probavom obično vežu za kasnije stadijume trudnoće, kod nekih se žena mogu se pojaviti u ranijem razdoblju. HCG usporava probavu, što znači da vam je stomak dalje pun. Žulučne kiseline se zbog toga mogu vratiti u ezofag ili čak u grlo uzrokujući mučninu. Ovo se može ublažiti lekovima, pa se posavetujte sa lekarom koje možete koristiti. Izbjegavajte tešku ili začinjenu hranu navečer jer vam može pojačati problem.

Promjene u tenu

Možda ćete primetiti na licu prišteve koji su rezultat hormonalnih promena. Ovaj problem često ostane do drugog tromesečja. Takođe postoji mogućnost da vam potamne mladeži zbog povećane pigmentacije kože.

Pojačan sekret

Mnoge trudnice primete da imaju pojačani gusti beli sekret. Ovo je normalno u trudnoći. Ali ako primetite neobičan miris ili svrabež, obavezno se javite svom lekaru.

Gubitak težine

Možda ćete se iznenaditi, ali tokom prvog tromesečja trudnoće možete izgubiti na težini. Ovo je rezultat smanjenog apetita, što je normalno. Ipak razmislite o zdravijoj ishrani i izbjegavajte alkohol. Nemojte se čuditi ako dobijete komplimente na račun izgleda od ljudi koji ne znaju da ste trudni.

Danas je pušenje raširena pojava i smatramo je stečenom navikom i izabranim rizikom. Svetska zdravstvena organizacija pušenje duvana svrstava u bolesti zavisnosti te je u novoj X verziji Međunarodne klasifikacije bolesti, ozleda i uzroka smrti svrstava pod šifru F 17.0 s nazivom: „Duševni poremećaji i poremećaj ponašanja vezan uz pušenje duvana“.
Pušenje i trudnoća su pojmovi koji bi trebali biti nespojivi. Nažalost, stvarnost je drugačija što su pokazala istraživanja na tom području.

Osnovni sastojci duvana
Duvan sadrži u svom lišću 0.5-1% nikotina, a u dimu cigarete ga ima 6-8 mg. Dim cigarete je heterogena smesa plinova, nekondenziranih para i tekućih aerosola. Dokazano je da duvanski dim cigareta sadrži oko 4000 različitih spojeva i elementa. Najčešći agensi nađeni u dimu cigareta jesu steroli (stigmasterol, beta sitosterol), alkaloidi (nikotin i njegovi alkaloidi: nikoptinin, nikotein, anabazin, anatabin i izonikotein), piridin i heterociklički spojevi, formaldehid, amonijak, razne rezidue pesticida i herbicida, ugljen monoksid i druge stvari.
Čestice dima deluju na organizam iritativno, toksično, genotoksično, mutageno, kancerogeno, psihoaktivno i teratogeno i zahvataju središnji i autonomni nervni sistem, kardiovaskularni, gastrointestinalni, respiracijski, urinarni, genitalni, imunološki, zapravo sve sisteme organizma.

Efekti duvanskog dima na trudnoću
Nikotin uzrokuje vazokonstrikciju i smanjen protok krvi kroz matericu. Na taj način posredno uzrokuje smanjenu placentarnu cirkulaciju i time fetalnu ishemiju. CO se veže za fetalni hemoglobin na mestu namenjenom kiseoniku te dovodi do stvaranja karboksihemoglobina. Time se kapacitet vezanja kiseonika za hemoglobin može smanjiti i do 25%. Žena koja puši dve kutije cigareta na dan može dostići nivo od 10% karboksihemoglobina u krvi. Koncentracija karboksihemoglobina od 10% u krvi majke povezana je sa 10-15% višim karboksihemoglobinom u krvi fetusa. Taj nivo karboksihemoglobina ekvivalent je redukciji protoka krvi kroz fetus za 60%. Nakon dve popušene cigarete, za 2.5 minute se povećava koncentracija noradrenalina i adrenalina, što uzrokuje povećanje krvnog pritiska i ubrzan rad srca kod majke. Nakon pet minuta se ubrzava rad srca u fetusa.

 Pušenje tokom trudnoće, kao i pasivno izlaganje duvanskom dimu predstavljaju rizik za trudnoću s obzirom na brojne moguće komplikacije. Posledice delovanja duvanskog dima u trudnoći su:

• Dvostruko povećani rizik od ranog spontanog pobačaja
• Prevremeni porođaj
• Intrauterini zastoj rasta (IUZR) s rađanjem nedostaščadi u prosjeku 200 g lakše porođajne težine
• Placenta previa
• Abrupcija placente
• Veći perinatalni morbiditet
• Veći perinatalni mortalitet
• Povećana učestalost urođenih anomalija
• Povećana mogućnost sindroma iznenadne smrti deteta (SIDS)

Komplikacije u trudnoći rastu proporcionalno s brojem popušenih cigareta npr. pušenje manje od dvadeset cigareta dnevno povećava perinatalni mortalitet za 20%, a za 35% u onih trudnica koje puše više od dvadeset cigareta na dan.

Pušenje u trudnoći
Pušenje za vreme laktacije smanjuje stvaranje mleka, a to utiče na manje dobijanje na težini deteta. Postoje studije koje govore o povećanoj frekvenciji poremećaja u intelektualnom razvoju dece čije su majke pušile tokom trudnoće. Nađeno je da ta deca imaju niži koficijent inteligencije, da zaostaju 4-5 meseci u čitanju i računanju u odnosu na decu majki koje nisu pušile tokom trudnoće. Postoji povećani rizik za nastanak nekih vrsta karcinoma kod dece čije su majke pušile u trudnoći, a isto tako i otežana socijalna adaptacija takve dece.
Zaštita zdravlja žena, a naročito žena u fertilnom dobu kod nas je jedan od prioritetnih zadataka zdravstvene zaštite. U tu zaštitu uključena je i zaštita majke i ploda tokom trudnoće. Zadatak prenatalne zaštite je i edukacija trudnice o načinu života i postupcima koji služe unapređenju i očuvanju zdravlja te izbegavanje rizičnih faktora.

Vanmaterična ili ektopična trudnoća označava razvitak trudnoće izvan materične šupljine. Daleko najčešća lokacija vanmaterične trudnoće je jajovod: u 95 - 98% ektopičnih trudnoća zametak se nalazi u jajovodu. Daleko ređe lokacije su jajnik (ovarijalna trudnoća) ili bilo koji deo trbušne šupljine (abdominalna trudnoća). Ektopična trudnoća koja se ne razvija izvan materice, ali ne u materičnoj šupljini naziva se cervikalna trudnoća. U ovom slučaju zametak se razvija u vratu materice. Računa se da se na 100 porodjaja javlja otprilike 1 vanmaterična trudnoća. Svaka vanmaterična trudnoća predstavlja životnu opasnost za jednu ženu. Najveća opasnost se sastoji u obilnom krvarenju u trbušnu šupljinu i šoku usled iskrvarenja.

Dva su osnovna razloga zašto nastaje vanmaterična trudnoća. Prvi razlog je postojanje nepravilnosti i prepreka na putu kojim prolazi oplođena jajna celija. Glavni razlog postojanju ovih prepreka je upala jajovoda (salpinigitis, adnexitis, pid) koja ostavlja iza sebe ne samo priraslice jajovoda s drugim organima već i priraslice unutar samog lumena jajovoda. Najčešći uzročnici ovakovih promena jajovoda su infekcije klamidijom i gonokokom, ali i endometrioza ili operativni zahvati na jajovodima (salpingolysis, salpingostomia). U ovu grupu treba ubrojati i anatomske deformacije jajovoda (hipoplazija, divertikuli, duge tube). Drugi razlog nastanka vanmaterične trudnoće je nepravilna peristaltika jajovoda - nepravilni fini pokreti jajovoda čiji je glavni uzrok insuficijentna funkcija jajnika (hipoplastični jajovodi). Ostali uzroci nepravilne peristaltike su oštećenja mišićnog sloja jajovoda kod postojanja priraslica i tumora u maloj karlici zbog čega je forma i funkcija jajovoda izmienjena.

Klinička slika vanmaterične trudnoće zavisi o mestu implantacije oplođenog jajašca: ukoliko se jajašce zadržava u ampularnom dielu - proširenom delu jajovoda okrenutom prema jajniku nastaje tubarni abortus. U drugom slučaju ako se oplođeno jajašce implantira u istmičkom delu - uskom delu jajovoda uz samu matericu rastom jajašca nastaje prsnuće jajovoda - tubarna ruptura. Na isti način se završava i intersticijska trudnoća kada se oplođeno jajašce implantira u predelu materičnog ušća jajovoda. Tubarni abortus češći je 6 - 10 puta od tubarne rupture. Ima spori tok, a klinička slika se razvija postupno. U prvom stadijumu ne postoje simptomi, u drugom stadijumu su simptomi vrlo retki i tek u trećem stadijumu nastupaju tegobe. Prvi simptomi obuhvataju uglavnom jednostrane bolove u donjem delu stomaka koji su praćeni nepravilnim tamnim krvarenjem, a nakon izostanka menstruacije. Kod neprepoznate vanmaterične trudnoće ili kasnog javljanja lekaru usled krvarenja u stomak nastupa peritonealni šok i kolaps, što se bez pravovremenog hirurškog zahvata završava smrtnim ishodom. Klinička slika tubarne rupture je daleko dramatičnija usled naglog prsnuća jajovoda. Bolovi u stomaku su snažni, grčevitog karaktera, obično samo s jedne strane i javljaju se već 6 - 8. nedelja nakon izostanka menstruacije.

Dijagnoza vanmaterične trudnoće postavlja se na osnovu podataka iz anamneze, vaginalnog i ultrazvučnog pregleda, uz pomoć testa na trudnoću odnosno određivanja visine ß-hCG u serumu. Kod 90 - 95% pacijentkinja sa vanmateričnom trudnoćom postoji kašnjenje ili izostanak menstruacije. Bol u stomaku javlja se kod 70% pacijentkinja i nepravilno (obično tamno smeđe i oskudno) krvarenje prisutno je u 52% pacijentkinja. Kod vaginalnog pregleda u početnim stadijumima ne mora se nalaziti nikakovih abnormalnosti, kod uznapredovalijih stadijuma ili krvarenja u stmak palpira se adneksalna masa uz izrazitu bolnost pri pomeranju vrata materice. Siguran ultrazvučni znak vanmaterične trudnoće je nalaz vitalnog embriona izvan materice. Verovatni znaci (ultrazvučni trijas) za vanmateričnu trudnoću su nedostatak ultrazvučnih znakova trudnoće u materici, adneksalni tumor i prisustvo tecnosti u stomaku. Sumnjivi ultrazvučni nalaz je već i nedostatak nalaza embrion u materici kod izostanka menstruacije. U svim ovim slučajevima radi se ili brzi test na trudnoću iz urina ili se određuje visina ß-hCG u serumu (daleko pouzdaniji nalaz).

U vrlo malom broju slučajeva moguće je konzervativnim putem lečiti vanmateričnu trudnoću. U ove postupke ubrajaju se vrlo retko samoizlječenje (kompletan spontani pobačaj ili resorpciju trudnoće u jajovodu) ili tehnike koje podrazumijevaju lokalnu infiltraciju metotrexata, prostaglandina ili obične glukoze bilo putem ultrazvučnog navođenja ili laparoskopskim putem. Opisane metode nisu naišle na široku primenu i primjenjuju se uglavnom u sklopu naucnih istrazivanja. Lečenje vanmaterične trudnoće se zasniva na operativnim tehnikama koje se sve češće izvode laparoskopski. Radikalni zahvat podrazumieva odstranjenje jajovoda s vanmateričnom trudnoćom (salpingectomia) ili u slučaju dodatne patologije na pripadajućem jajniku odstranjenje i jajovoda i jajnika (adnexectomia). Mikrohirurški zahvati obuhvataju salpingotomiju i salpingostomiju, postupke segmentne resekcije i anastomoze i resekciju tubarnog ugla s reimplantacijom.

Oko 17% žena svoju prvu trudnoću zanese van maternice, oko 40% ovih žena kasnije neće moći ostvariti urednu spontanu trudnoću. Nakon radikalnih hirurških zahvata 50% žena neće više zatrudneti, a rizik ponovne vanmaterične trudnoće iznosi 10 - 15%. Nakon mikrohiruškog zahvata kod vanmaterične trudnoće 1/3 žena nikada više neće zatrudneti, 1/3 žena ponovno će zaneti izvan materice, i 1/3 žena ostvariti će urednu spontanu trudnoću.

Sve žene koje planiraju trudnoću treba savetovati o tome kako da rizik od kongenitalnih anomalija smanje na najmanju meru. Opšti saveti uključuju izbegavanje svih lekova, alkohola, pušenja, vitamina A (zbog teratogenosti), započinjanje uzimanja 400 mcg folne kiseline radi smanjenja rizika od defekta neuralne cevi.

Opšti je princip, kad god je moguće, izbeći ili smanjiti davanje lekova u prvom trimestru. Ženama koje uzimaju lekove zbog neke hronične bolesti treba ponuditi specijalističko savetovanje pre začeća i procenu mogućnosti smanjenja ili zamene leka nekim koji se smatra bezbednijim u trudnoći.

Sve žene koje planiraju trudnoću treba savetovati o tome kako da rizik od kongenitalnih anomalija smanje na najmanju meru. Opšti saveti uključuju izbegavanje svih lekova, alkohola, pušenja, vitamina A (zbog teratogenosti), započinjanje uzimanja 400 mcg folne kiseline radi smanjenja rizika od defekta neuralne cevi. Uzimanje folne kiseline počinje pre začeća i nastavlja se do kraja prvog trimestra, a žene koje uzimaju antikonvulzive ili su već imale defekt neuralne cevi kod prethodnog deteta treba da povećaju dozu folne kiseline na 4 mg ili 5mg dnevno.

Ženama koje zahtevaju promenu lekova zbog neke hronične bolesti treba ponuditi specijalističko savetovanje pre začeća i procenu mogućnosti smanjenja ili zamene leka nekim koji se smatra bezbednijim u trudnoći.

Vreme izlaganja fetusa leku

Izlaganje lekovima tokom preembrionalnog stadijuma odigrava se po principu dejstva „sve ili ništa“, dovodeći do smrti ili pak do potpunog oporavka i normalnog razvoja ploda. Organogeneza se uglavnom dešava u embrionalnoj fazi razvoja, izuzev centralnog nervnog sistema, očiju, zuba, spoljnih genitalija i ušiju, i završava se na kraju desete nedelje trudnoće. Izlaganje lekovima u tom stadijumu najveći je rizik za teže defekte zbog uticaja na formiranje organa. Opšti je princip, kad god je moguće, izbeći ili smanjiti davanje lekova u prvom trimestru.

Doziranje tokom trudnoće

Lečenje lekovima čija se upotreba tokom trudnoće smatra neophodnom treba smanjiti na najnižu efikasnu dozu pre začeća ili tokom prvog trimestra. Dozu leka za koju se smatra da bi mogla izazvati apstinencijalnu reakciju prestankom upotrebe nakon rođenja, kao što se dešava sa antidepresivima ili antipsihoticima, treba sniziti s približavanjem termina porođaja.

Fiziološke promene koje se događaju tokom trudnoće i njihov uticaj na put leka u organizmu

Usled porasta količine progesterona u toku trudnoće, dolazi do sporije peristaltike gastrointestinalnog sistema. Te promene mogu da utiču na maksimalne koncentracije leka i na vreme njihovog postizanja, dok promene u stepenu resorpcije najčešće nisu klinički značajne. Porast pH vrednosti usled smanjene sekrecije želudačne kiseline može smanjiti resorpciju slabo kiselih lekova, ali nije poznat klinički značaj te promene. Povraćanje može znatno da utiče na stepen resorpcije leka. Zbog povećanog srčanog minutnog volumena tokom trudnoće, povećana je resorpcija inhalaciono primenjenih lekova. Resorpcija lekova koji se primenjuju intramuskularno može da bude povećana zbog porasta perfuzije tkiva tokom trudnoće.

Tokom trudnoće dolazi do porasta ukupne telesne tečnosti. Posledica te promene jeste povećana distribucija hidrofilnih lekova i smanjenje koncentracije lekova. Klinički efekat tih promena delimično je kompenzovan promenama u vezivanju za proteine plazme. Zbog niže koncentracije albumina u trudnoći dolazi do porasta slobodne frakcije leka. Osim toga, steroidni hormoni i hormoni placente mogu da istisnu lek iz kompleksa sa proteinom i na taj način povećaju koncentraciju slobodne frakcije leka. Klinički značaj tih promena najčešće nije veliki, jer se slobodna frakcija leka brzo distribuira i podleže metaboličkim promenama u izlučivanju. Porast masnog tkiva u proseku za 4 kg utiče na povećanje volumena distribucije lipofilnih lekova, ali te promene imaju mali klinički značaj.

Metabolizam nekih lekova u trudnoći može biti promenjen pod uticajem hormona (teofilin, fenitoin).

Protok krvi kroz bubrege u trudnoći je povećan za 60–80 odsto, dok je brzina glomerularne filtracije povećana za 50 odsto. Kao posledica tih promena, povećano je izlučivanje lekova koji se primarno eliminišu urinom (na primer penicilin, digoksin), ali je korekcija doze retko kad potrebna.

Kategorije lekova prema riziku primene u trudnoći

Kategorija A: lekovi kod kojih odgovarajuća ispitivanja nisu pokazala rizik na fetus u prvom trimestru trudnoće i ne postoje podaci o rizicima u kasnijim trimestrima (tiroksin, kalijum-hlorid, vitamini u preporučenim dnevnim dozama...).

Kategorija B: ispitivanja na životinjima nisu pokazala rizik za fetus, ali nema odgovarajućih ispitivanja na trudnicama, ili je u ispitivanjima na životinjama zabeležen neželjeni efekat, ali odgovarajuća ispitivanja na trudnicama nisu pokazala rizik za fetus u prvom trimestru trudnoće i nema podataka o rizičnoj primeni u kasnijim trimestrima (prednizon, hlorfeniramin, cefoksitin...).

Kategorija C: ispitivanja na životinjama pokazala su neželjeni efekat na fetus, ali nema odgovarajućih ispitivanja kod ljudi. Prednost primene ovih lekova kod trudnica može biti prihvatljiva uprkos mogućim rizicima. Ne postoje ispitivanja na reprodukciju životinja, kao ni odgovarajuća ispitivanja na ljudima (aciklovir, metildopa, teofilin, karbamazepin, betametazon...).

Kategorija D: postoje podaci o riziku za fetus kod ljudi, ali moguće prednosti primene ovih lekova kod trudnica mogu biti prihvatljive uprkos mogućim rizicima (tetraciklini, tobramicin, fenitoin, valproinska kiselina, varfarin, kortizon...).

Kategorija X: ispitivanja na životinjama ili ljudima pokazala su abnormalnosti na fetusu, ili izveštaji o neželjenim reakcijama ukazuju na postojanje rizika po fetus. Rizik primene kod trudnica jasno prevazilazi svaku moguću korist (oralni kontraceptivi, mizoprostol...).

Tretman dispepsije, mučnine, povraćanja i hyperemesis gravidarum

Dispepsija je veoma česta u trudnoći. Bezbedna je primena antacida (aluminijuma i magnezijuma) i alginata. Preparate koji sadrže natrijumhidrogenkarbonat trebalo bi izbegavati u trudnoći jer mogu da dovedu do respiratorne alkaloze i zadržavanja tečnosti u fetusu.

Mučnina i povraćanje često su (50 odsto) udružene sa ranom trudnoćom (prvi trimestar). Najveći broj trudnica simptome može da kontroliše modifikacijama u ishrani i prilagođavanjem vremena obroka. Ozbiljnije povraćanje može da uzrokuje ketozu, dehidrataciju i gubitak telesne mase. Tretman hyperemesis gravidarum obuhvata rehidratacije, korekciju imbalansa elektrolita i nedostatak tiamina. Bezbedni antiemetici su antagonisti dopamina, fenotiazini, i antagonisti H1 receptora. Za terapiju ozbiljne hiperemeze efikasni su kortikosteroidi i antagonisti 5HT3 receptora.

Depresija

Za lečenje depresije lekovi izbora su amitriptilin i imipramin. Preporuka je da se fluoksetin koristi kada amitriptilin i imipramin nisu efikasni ili kod velikog rizika od suicida. Inhibitore MAO ne bi trebalo koristiti tokom trudnoće.

Astma

Lekovi koji se najčešće koriste u terapiji astme su kratkodelujući i dugodelujući beta 2 antagonisti, inhalacioni kortikosteroidi, metilksantini. Korist od primene tih lekova veća je od rizika za majku i dete.

Epilepsija

Trudnici koja ima epilepsiju preti veći rizik da rodi dete sa manjim ili većim kongenitalnim malformacijama. Ne postoje idealne epidemiološke tehnike koje bi odvojile efekat lekova od efekta same bolesti na razvoj ploda, ali šansa da se rodi zdrava beba je 90 odsto. Poslednje studije sugerišu da karbamezepin ima nešto manji rizik nego valproati, fenitoin, fenobarbiton i majsolin. Međutim, verovatno je najbolje ako je kontrola napada postignuta; ne menjati terapiju i koristiti jedan antiepileptik u najmanjoj mogućoj dozi.

Dijabetes

Dijabetes tipa I, kao i gestacioni dijabetes i dijabetes tipa II, idealno je tretirati humanim insulinom u trudnoći. Humani insulin ne prolazi placentu i ne postoji indikacija da je povezan sa povećanim rizikom fetalne ili neonatalne toksičnosti.

Akutni koronarni sindrom

U terapiji akutnog koronarnog sindroma kod trudnica niske doze aspirina su bezbedne, trombolitički agensi ne prolaze kroz placentu, tako da je osnovni rizik primene tih lekova hemoragija trudnica. Beta adrenergički blokatori bezbedni su u trudnoći, ali je oprez potreban pri intravenskoj primeni. Verapamil je alternativni antianginalni lek beta blokatorima. Statini ne bi trebalo da se koriste u periodu trudnoće i laktacije.

Klinički slučaj

Žena stara 31 godinu, BMI = 21, ima dijagnostikovanu hipotireozu.

Redovno uzima tablete Euthyrox od 75 mcg, dobro je regulisana, TSH=1,9.

Ostaje u drugom stanju i paralelno sa prepisanom terapijom počinje da uzima vitaminske preparate sa gvožđem za trudnice. Sve češće oseća i gorušicu, koju neutrališe sodom bikarbonom. Kontroliše TSH, čija je vrednost sada skočila na osam. Endokrinolog joj povećava dozu Euthyroxa na 100 mcg, čime vraća TSH na vrednost 2,1.

Terapijski cilj lečenja

• Postizanje ciljne vrednosti TSH i f T4, kontrola hipotireoze.

• Prevencija komplikacija trudnoće kod žene koja ima prethodno dijagnostikovanu hipotireozu.

• Terapija dispepsije kod trudnice koja odranije ima dijagnostikovanu hipotireozu.

Terapija hipotireoze

Terapija tiroksinom primenjuje se radi nadoknade sekrecije štitaste žlezde do normalnih fizioloških koncentracija TSH i/ili slobodnih frakcija tiroidnih hormona. Levotiroksin je sintetski proizvod identičan prirodnom tetrajod tironinu koji stvara štitasta šlezda. Preporučene vrednosti TSH = 0,4–4 mU/L. Kod hipotiroidnih žena do 50 godina početna doza dnevno je 25–50 mcg, a doza održanja 75–200 mcg. Kontrola je na dve–četiri nedelje dok se ne postigne zadovoljavajuća supstitucija i TSH u poželjnim granicama. Naredne kontrole su posle šest meseci.

Terapija hipotireoze kod trudnica

Tokom trudnoće potrebe za tiroidnim hormonima se povećavaju. Kod hipotiroidnih trudnica potrebe za tiroksinom povećavaju se za 47 odsto tokom prve polovine trudnoće. Plato se postiže oko šesnaeste nedelje, a zatim se ne menja do porođaja. Terapijski opseg treba da bude između 0,5 i 2,5 mU/L. Kada se parametri tiroidne funkcije normalizuju lečenjem, kontrola je na šest–osam nedelja. Ukoliko se ti parametri ne normalizuju, dozu Euthyroxa treba korigovati, a testove ponavljati na 30 dana.

Da li je terapija odgovarajuća za našeg pacijenta?

Jeste. TSH je u preporučenim dozama.

Terapija dispepsije

Dispepsija je veoma česta u trudnoći, a simptom je sve izraženiji tokom napredovanja trudnoće. Dozvoljena je primena antacida – preparata Al i Mg, kao i alginata. Preparate koji sadrže natrijumhidogenkarbonat trebalo bi izbegavati u trudnoći jer mogu da dovedu do respiratorne alkaloze i zadržavanja tečnosti u fetusu.

Interakcije lekova

Antacidi smanjuju apsorpciju levotiroksina.

Oralna primena gvožđa smanjuje apsorpciju levotiroksina. Zbog toga se antacidi i oralni preparati gvožđa uzimaju od dva do četiri sata posle uzimanja Euthyroxa.

Lek primenjen bez indikacije

Preparate gvožđa ne treba obavezno davati svim ženama. Gvožđe se daje samo ukoliko je urađen skrining na anemiju u trudnoći. Trudnu ženu, inače, treba informisati o tome da vitamin A uzet u količini preko 700 mg može da bude teratogen. Isto tako, u nedostatku informacija o efektu primene vitamina D i E u trudnoći, korišćenje tih vitamina ne preporučuje se rutinski.

Neželjena dejstva leka

Ne treba očekivati neželjena dejstva Euthyroxa kada se preparat koristi kao što je prepisano i ukoliko se prate klinički i laboratorijski parametri.

Posle predoziranja moguće je da se jave klinički simptomi slični hipertiroidizmu: tahikardija, palpitacije, srčane aritmije, anginalno stanje, mišićna slabost i grčevi, groznica, povraćanje, nemir, nesanica, dijareja...

Monitoring

Redovno praćenje laboratorijskih parametara:

– TSH, At TPO, fT4,

– broj eritrocita, hemoglobin, glikemija, celokupni urin.

Saveti

Proveriti da li je pacijentkinja razumela sve savete.

Autor: mr ph. sc. Jelena Marković

Kod žena koje pate od proširenih vena, stanje se u trudnoći pogoršava. Zbog veće količine krvi koja prolazi kroz njih, vene postaju sklone širenju, tako da se na kraju na nogama i butinama pojavljuju proširene vene.

Međutim, nasleđe igra presudnu ulogu u pojavi proširenih vena. Kada se proširena vena pojavi, zadržava se do porođaja. Lekar će vam možda prepisati lekove koji poboljšavaju tonus zidova vena ili protiv grčenja.

Ako su vene veoma proširene i ako pokazuju sklonost ka još većem širenju, onda je jedini način da se taj proces zaustavi nošenje specijalnih čarapa protiv proširenih vena. Te čarape ne izgledaju naročito lepo i neprijatne su leti, jer su tople, a delotvorne su samo pod određrnim uslovima. Morate ih obuti posle nekoliko minuta odmaranja u ležećem položaju, i to pre nego što spustite noge na zemlju. Treba da ih navlačite od stopala ka butinama, a pošto su veoma tesne, to je vrlo naporno.

Te čarape su privremeno sredstvo za ublažavanje smetnji, pošto se injekcije pomoću kojih se izaziva skleroza vena i hiruške intervencije na proširenim venama nikada ne primenjuju u toku trudnoće.

Proširene vene izazvane trudnoćom se same od sebe smanjuju ili gube, a lekar će ne koliko nedelja posle babinja pregledati one vene koju su se zadržale.

Putovanje

Odeća i obuća treba da budu komotne i nikako nemojte sedeti sa prekrštenim nogama.

Kada putovanje traje dugo, bez obzira što ste u autobusu ili avionu, ustanite povremeno i malo prošetajte koliko to uslovi dozvoljavaju. Mala promena položaja i nekoliko koraka mogu puno da pomognu Vašim krvnim sudovima, da ne bi došlo do zastoja u cirkulaciji.

U slučaju sa se tokom putovanja pojave otoci i ne povuku se ni narednog dana obavezno se obratite lekaru.

Ako ste se odlučili za boravak na moru osim direktnog izlaganja suncu koje se ne preporučuje sve drugo će prijati vašim nogama. Šetnja po šljunku i pesku bosim nogama, naročito hodanje kroz vodu pomažu boljoj cirkulaciji i smanjenju otoka, a plivanje poboljšava opštu kondiciju i jača mišiće i zidove krvnih sudova.

O čemu treba voditi računa tokom leta?
• noge nemojte izlagati suncu
• izbegavajte tople i vlažne prostorije
• odmarajte noge što češće i u uzdignutom položaju
• krećite se jer mišići svojim stezanjem masiraju vene i potiskuju krv
• izmasirajte noge uveče ili istušitajte hladnom vodom
• nosite elastične čarape ako vam to lekar preporuči
• obavezno se javite lekaru ako je noga neuobičajeno otečena, ili vas jako boli !