Mališani koji ne vole povrće neophodne minerale i vitamine mogu da dobiju iz voća, dok su dobri izvori gvožđa žitarice, jaja ili suvo voće, jer mlađa deca teško žvaću crveno meso

Strpljivo… Mališani najčešće odbijaju povrće jer im ukus ne odgovara, ali budite uporni, jer ga većina dece na kraju ipak prihvati

Mladi roditelji često su zbunjeni brojnim informacija o vaspitanju, nezi i ishrani dece koje su im dostupne iz različitih knjiga, časopisa, sa interneta ili na televiziji. Press vam otkriva neke od najčešćih mitova o ishrani dece i roditeljima ukazuje šta je najbolje za njihove mališane.

Uobičajeno je mišljenje da crveno meso sprečava anemiju. Istina je da čak devet odsto dece starosti od jedne do dve godine pati od anemije. Iako je crveno meso dobar izvor gvožđa, mlađa deca ga teško žvaću. Gvožđe koje se lako apsorbuje deca mogu da dobiju i iz žitarica, hleba, suvog voća, spanaća, jaja, iz određenih vrsta ribe i tamnog mesa peradi.

Recite ne zaslađenim pićima

Uzroci dečje debljine, koja postaje sve veći problem razvijenog sveta, mogu da leže praktično u bilo kojoj vrsti hrane. Ipak, većina stručnjaka ističe da zaslađena pića uopšte nisu korisna i da igraju značajnu ulogu u debljanju dece. Stručnjaci savetuju da gazirana pića ne držite u kući, jer su izvor kalorija bez ikakve nutritivne vrednosti. Međutim, u današnje vreme teško je odoleti željama dece, jer će „zabranjena” pića videti na televiziji i kod druge dece, pa zabrane često imaju kontraefekat. Zato je rešenje u umerenosti, dopustite im ponekad i lošiju hranu i pića, ali se pobrinite da glavnina ishrane bude kvalitetna.

Roditelji se često plaše da deci koja ne jedu povrće nedostaju vitamini i minerali. Poželjno je da decu na vreme učite kako da u ishranu uvrste što više različitih namirnica. Ipak, deca najčešće odbijaju povrće jer im ukus voća više odgovara. Ne brinite zbog toga, jer je sadržaj vitamina i vlakana u voću uporediv s onim u povrću. Ako dete odbija šargarepu, dobar izvor vitamina A su kajsija i dinja. Jagode i pomorandže mogu umesto spanaća da posluže kao izvor folne kiseline. Banane su alternativa krompiru s puno kalijuma, citrusi (pomorandže, mandarine, limun, klementine i limeta) su izvor vitamina A i umnogome zamenjuju brokoli. Ipak, deci bi trebalo da nastavite da nudite povrće ne zato što se iz voća ne mogu nadoknaditi vitamini i minerali, nego zbog zdravih fitohemikalija. Većina dece na kraju ipak dobro prihvati povrće ako nastavite da ga strpljivo nudite.

Za prevenciju debljine deci u ranoj dobi treba ograničiti unos masnoća. Bebe i mlađa deca moraju iz masnoća da zadovolje oko 40 odsto dnevnih kalorijskih potreba, jer im se mozak i telo generalno naglo razvijaju. Mozak u razvoju ima posebne potrebe za masnim kiselinama i drugim komponentama masnoća. Zato stručnjaci savetuju punomasno mleko za decu do dve godine starosti (posle druge godine dovoljno je 30 odsto kalorija dnevno iz masnoća).

Stručnjaci ističu da masnoće u hrani omogućuju deci da se osećaju sito, pa će posledica smanjenja masnoća biti da će deca više jesti kako bi kompenzovala osećaj gladi.

Odbijanje hrane i razni prohtevi su normalne faze, ali kad mališan ne dobija na težini i zaostaje u rastu za vršnjacima obavezno potražite savet lekara.
Svaka majka zna da deca umeju da budu veoma problematična i izbirljiva kada se radi o hrani. Jedan od posebno napornih perioda je onaj kada dete ima dve godine, delom zbog probirljivosti i tvrdoglavosti deteta, delom zbog toga što ne znaju svi roditelji kakve su zaista potrebe dece tog uzrasta.
Ono što često zbuni, pa i zabrine roditelje, jesto to što dete od dve godine ima manji apetit nego odojče. Kako to?

Objašnjenje je jednostavno - dvogodišnjak raste sporije nego beba. Trošiće više energije na kretanje, ali manje kalorija će mu biti potrebno za rast, pa mu neće biti potrebno toliko hrane.
Dvogodišnjaci su pri jelu često probirljivi, sitničavi, ponekad i nervozni. Može se desiti da neku namirnicu odbiju, što ne bi trebalo da zabrine roditelje, ako to bude nadoknađeno nekom drugom namirnicom iz iste grupe, u tom ili sledećem obroku.
Nije nikakav problem ni ako dete preskoči neki obrok - dvogodišnjaci sami traže da jedu kad su gladni.

Važno je strpljenje

Dvogodišnjaci zahtevaju slobodu izbora, što može dovesti do neobičnih navika u ishrani - dete može jednog dana da pojede puno hrane, već sledećeg veoma malo. Nekad će želeti da jede jedno isto.
Sve ove faze su privremene i dokle god je dete zdravo, ne treba brinuti zbog njih niti ga forsirati da "jede kao i sva ostala deca". Naoružajte se strpljenjem i malo sačekajte - bubice će već proći.
Ipak, nikad ne prisiljavajte dete da jede dok je okupirano igrom. Nemojte ga ni požurivati da završi obrok niti insistirati da jede istu količinu hrane kao odrasli.

U suštini, sve dok je dete zdravo i raste normalno (što pokažu visina i težina prilikom lekarskog pregleda), možete biti sigurni da jede dovoljno.
Jedan od mogućih problema u ovom uzrastu jeste da dete pije suviše mleka, pa onda nije dovoljno gladno za drugu hranu... Tada bi trebalo ograničiti unos mleka, što je najlakše postići tako što mu mleko nećete davati iz bočice nego iz čaše.

Što se bočica tiče, dete bi u ovom uzrastu već trebalo da se odvikne od njih i da nauči da koristi čašu ili šolju. Preduga upotreba bočice deformiše dečje zube.
Ukoliko roditelji forsiraju ishranu, dete obično reaguje još većom tvrdoglavošću, pa se problem pojačava.

U svakom slučaju, s obzirom na to da vaše dete troši dosta energije obratite pažnju na to da ponuđena hrana sadrži elemente potrebne za detetov pravilan rast i razvoj (meso, riba, piletina, jaja, mlečne proizvode, testenina, žitarice, povrće i voće).

Detetu odgovaraju manji obroci, ali njegove potrebe u energiji su veće tako da je pored tri glavna važno osigurati i međuobroke (pet do šest obroka dnevno). Deca u uzrastu od dve godine mogu da jedu i hranu koja je bila zabranjena u prethodnoj godini (pomorandža, limun, mandarina, jagodičasto voće, med, belance...).
Odbijanje hrane i čudni prohtevi su normalne faze u razvoju deteta, ipak, kada dete uporno mesecima odbija da jede ne dobija na težini, zaostaje u rastu za vršnjacima, obavezno potražite savet lekara.

Autor: N. PRERADOVIĆ

Ako želite da se vaša beba ne razboljeva od dečijih bolesti, a voleli biste da i kasnije u životu bude zdrava, postoji jedna sitnica koju možete da uradite za nju.

S obzirom na to da je majčino mleko bogato vitaminima, mineralima, zdravim masnoćama i ugljenim hidratima, kao i drugim sastojcima koji bebi obezbeđuju potpunu i najzdraviju – prirodnu formulu – nije ni čudo što ga nazivaju “belim zlatom”. A sada, postoji i sjajna studija koja objašnjava sve blagodeti dojenja.

Nakon porođaja, majčino mleko nastavlja ulogu zaštitnika i hranitelja organizma bebe. Ono sadrži sva antitela (IgA, IgD, IgE, IgG, IgM), čime se sprečava razvoj bolesti i raznih infekcija.

Antitela su neophodna u periodu od prvih šest meseci, kada se imuni sistem novorođenčeta tek razvija, ali i kasnije, do prve godine života. Majčino mleko čuva i štiti organizam bebe od različitih infekcija i alergija.

Kako se procenjuje, dojenje bi moglo da spase živote novorođenčadi u siromašnim zemljama, a mogla bi da se izbegne smrt čak 800.000 dece širom sveta. Ono produžava životni vek deteta, a smanjuje rizik od razvijanja dijabetesa i gojaznosti kasnije u životu.

Studija objavljena u britanskom medicinskom žurnalu “Lancet” ističe blagodati dojenja, ne samo za bebe, nego i za majke. Istraživači smatraju dabi dojenje moglo spasiti oko 20.000 žena od raka dojke, kao i raka jajnika.

– Važno je da globalno skrenemo pažnju na važnost dojenja. Postoji velika predrasuda o tome da majčino mleko može biti zamenjeno veštačkim formulama, što zapravo dovodi do brojnih zdravstvenih posledica – kaže autor studije profesor Sesar Vitora s univerziteta Pelotas u Brazilu.

U visokorazvijenim zemljama, tek svako peto dete majka doji do prvog rođendana. U srednje i slabo razvijenim zemljama deca se doje manje od šest meseci.

Gledajući globalno, procenat dojenja beba je relativno nizak, pogotovo u razvijenim zemljama poput Velike Britanije, gde samo jedan odsto majki doji svoje bebe do prvog rođendana. U Irskoj, taj procenat iznosi dva, a u Danskoj tri odsto.

Majke dojenje uglavnom smatraju ili nepraktičnim, ili pak imaju problema sa dojenjem i izmuzavanjem mleka, dok druge moraju brzo da se s porodiljskog odsustva vrate na posao.

Istraživači su naznačili i ekonomski uticaj dojenja na društvo, budući da bi se prevencijom u vidu dojenja mogli smanjiti izdaci za lečenje raznih bolesti kasnije u životu deteta.

Briga mnogih mama – da li je hrana koju nude svojim bebama bljutava i „bljak“, šalje deci pogrešnu poruku – da je prirodni ukus voća, povrća i ostalih zdravih namirnica loš i da ga je neophodno nečim „zamaskirati“. Pri tome gubimo iz vida da su bebina čula „neiskvarena“ i da one vole blage ukuse.

Ako ste pomislili da nemate ovakvih problema, jer ste izabrali da bebu hranite gotovom hranom, iznenadiće vas da je i hrana koja je namenjena bebama „obogaćena“ raznim nepotrebnim dodacima, kako bi se bebi na prvi zalogaj dopala ( so, šećer, ( burbon ) vanila i sl ).

Naš cilj je ukorenjivanje zdravih navika, između ostalih i onih u vezi sa ishranom. Želimo da naša deca zavole voće, povrće, integralne žitarice i slične namirnice, kako bi bila što zdravija, kako u dečjem, tako i u odraslom dobu. Verujem da ne postoje zabranjene namirnice, nego samo one koje su u svakodnevnoj ishrani poželjne ili nepoželjne. Među nepoželjnijima tokom prve godine bebinog života je so.

Pod pojmom soli obično podrazumevamo kuhinjsku so, NaCl. Morsku, jodiranu, naravno. Ova so je zbog dodatog joda korisna u sprečavanju razvoja oboljenja štitne žlezde, koje se odlikuje smanjenim stvaranjem njenih hormona, koji su jedan od glavnih regulatora našeg metabolizma. Dakle, kuhinjska so je bitan dodatak ishrani, ALI u vrlo malim količinama i ne tokom prve godine života. Sastojak soli koji zapravo pravi problem, jeste natrijum (Na), elektrolit koji je već prisutan u brojnim prirodnim namirnicama ( povrće, mleko… ima ga čak u različitim količinama i u flaširanim vodama! ), a fabričkim proizvodima se dodaje u cilju poboljšanja njihovog ukusa, najčešće u formi natrijum glutaminata, ali i drugih natrijumovih soli. Bebini bubrezi nakon rođenja postepeno funkcionalno sazrevaju, i ne mogu da „se izbore“ sa velikom količinom ovog elektrolita ( majčino mleko je idealna hrana za bebe tokom prvih 6 meseci života,i zbog toga što sadrži najmanje ovog elektrolita ). Sa uvođenjem nemlečne hrane, povećava se i unos natrijuma koji se već nalazi u namirnicama, zbog čega nema potrebe da dodajemo i kuhinjsku so. Tokom prve godine života, ukupna količina soli koja nije štetna za bebine bubrege iznosi do 1g na dan, a od prve do treće godine do 2g.

Unošenje veće količine soli može dovesti do oboljenja bubrega i povišenog krvnog pritiska i posledičnog oboljenja srca. Velika količina šećera štetna je za zube, može dovesti do dijabetesa i gojaznosti, sa brojnim pratećim oboljenjima. Štetni efekti ove navike ne moraju se ispoljiti u detinjstvu, nego u starijem životnom dobu.

Kada govorimo o šećeru, šećer koji je organizmu, a naročito mozgu, potreban je glukoza, a nju organizam može dobiti ili sintetisati iz raznih namirnica, voća, žitarica, pa čak i mleka, samim tim njegovo dodavanje hrani nema nikakvo opravdanje. Korisno je samo to što će trenutno „navući“ dete na hranu kojoj ste ga dodali, moć koju koriste brojni proizvođači hrane, dodajući šećer i namirnicama u kojima ga ne biste očekivali. Kasnije je vrlo teško detetu objasniti da je zdravije pojesti nezašećerenu voćku.

Nezašećereni obroci nisu bolji „samo“ kada je zdravlje zuba u pitanju ( nikako nije zanemarljivo, jer smo „nacija bolesnih zuba“, a zdravlje zuba ima veliki uticaj na celokupno zdravlje ), nego i zbog stvaranja zdravih navika u cilju sprečavanja razvoja gojaznosti, razvoja šećerne bolesti i sl. Epidemija dečje gojaznosti jedna je od vodećih briga pedijatara širom sveta, a nažalost i u našoj zemlji, jer vodi do ranog razvoja brojnih poremećaja koji su ranije bili „rezervisani“ za odrasle ( pre svega povišen krvni pritisak, oboljenja kardiovaskularnog sistema, metabolički i hormonski poremećaji… ).

Gotova hrana za bebe

Možda neočekivano, ali ova hrana je „puna“ šećera i soli, zato pri izboru obratite pažnju na deklaraciju na kojoj piše tačan sastav. Nivo soli može biti označen i kao nivo natrijuma ( Na ) ( 2,5g soli jednako je 1g Na ). Visok nivo soli je preko 1,5g/100g hrane ( 0,6g Na/100g ), a nizak je ispod 0,3g soli/100g ( manje od 0,1g Na ). Što se šećera tiče, velika zastupljenost iznosi preko 15g/100g hrane, a mala ispod 5g šećera/100g. Čak i ako vodite računa o izboru hrane sa malim količinama soli i šećera, ne zaboravite da se količine unete tokom jednog dana sabiraju! Ukoliko sami pripremate bebi hranu, količina soli i šećera koje ona unosi je pod vašom kontrolom.

Koju hranu treba izostaviti sa bebinog menija?

„Grickalice“- čips, flips…kako god da se zovu, zapravo su samo masna, slana alternativa hrani, brzo će zasititi vašu bebu, ali samo fizički, jer u nutritivnom smislu ne sadrži apsolutno NIŠTA što je potrebno malom organizmu koji se nalazi u periodu najintenzivnijeg rasta ( da ne ulazimo u dalje komplikacije koje podrazumevaju vrhunsku veštinu kojom ćete navesti dete da ipak zagrize brokoli umesto čipsa ).
U makrobiotičkim radnjama postoje zdravije alternative, poput pirinčanih kolača i integralnih sendviča i sl.

Gotova, instant jela – bilo da su konzervirana, dehidrirana ili zamrznuta, uvek sadrže velike količine soli i šećera, i nikako nisu pogodna za bebe i malu decu.
Slatkiši- divno su upakovani, brižljivo poređani na najuočljivije police i naša deca ih obožavaju, ali nažalost, takođe ne sadrže ništa korisno. Uz malo truda, nije ih baš toliko teško izbeći, kao što se čini, a ako ih ipak dajete svom mališanu, najbolje je da to učinite nakon ručka, na taj način će veća količina pljuvačke umanjiti štetno dejstvo na zdravlje zuba.
Gazirani napici – sadrže VELIKE količine šećera, ali i soli, tj. natrijuma.
Voćni sokovi – sadrže velike količine šećera i kiseline, što oštećuje zubnu gleđ. Ako dajete bebi sok, najbolje da bude svež, sa povrćem, razblažen, i da to činite tokom ručka ( naročito ako se hranite vegetarijanski ), kako bi „preuzimanje“ gvožđa iz hrane bilo što efikasnije. Količina ne bi trebalo da prelazi 120ml na dan, i beba nipošto ne bi trebalo da ga pije tokom noći, niti pred spavanje.
Bez preterivanja…

Sve prethodno navedeno ne znači NIKADA i NIŠTA što nije posebno pripremljeno za bebu! Kako vaša beba raste postepeno ćete je privikavati na „porodični meni“, da bi, kada se steknu svi preduslovi ( pre svega dovoljan broj zuba i umeće žvakanja hrane ( a to se vežba! ) beba jela sve što i ostali članovi porodice. Uzrast u kome se to dešava krajnje je individualan, ali ni kod „zubatih“ i naprednih, veštih beba ne bi trebalo da bude pre punih godinu dana ( zbog razloga o kojima se i diskutuje u ovom tekstu ). Prosečan uzrast je od 13,14, pa do 18 meseci. Što je vaša kuhinja „blaža“ i više u skladu sa načelima zdrave ishrane, to je ranije možete ponuditi bebi. Naravno, ukoliko se u vašem domaćinstvu priprema „teška“ i začinjena hrana, bolje je što duže nastaviti sa odvojenim pripremanjem, ako se na ukus ostalih ukućana već ne može pozitivno uticati.

Dr Ivana Veljić

Voće ili povrće mogu biti prva hrana za vaše odojče. Izbor vrste kojom ćete početi uslovljen je i sezonom – teško ćete u decembru pronaći sveže kajsije ili breskve. Za početak se preporučuju jabuka, kruška, breskva, kajsija, šargarepa, krompir, tikvice, bundeva…

Preporučeni uzrast za početak uvođenja nemlečne hrane je 6 meseci, što se naročito odnosi na bebe koje su isključivo dojene ( majčino mleko sadrži sve što je bebi potrebno za optimalan rast i razvoj do ovog uzrasta, pa bi bilo besmisleno takvu hranu zameniti biološki i nutritivno manje vrednom), ali i na bebe koje imaju genetsku sklonost ka alergijama ( ako roditelji imaju bilo kakve alergijske manifestacije, velika je verovatnoća da će i dete biti sklono alergijama ).

Najbolje je da, ako ste u mogućnosti, bebi sami pripremate hranu, i to za svaki obrok svežu, naročito ako imate pouzdanog snabdevača organski uzgajanim voćem i povrćem.
Prvo je potrebno voće i povrće dobro oprati, pogotovo ukoliko dolaze u kontakt sa zemljom, zatim ih oljuštititi i očistiti od semenki.

Većina beba do uzrasta od 8 meseci ima poteškoće pri varenju svežeg voća i povrća, zbog toga što sadrže celulozu. Uz to, bebi moramo ponuditi hranu u obliku u kom je može „obraditi“, a da to ne predstavlja opasnost ( sveža šargarepa u ustima šestomesečne bebe ne zvuči baš bezbedno ), pa se zato u početku savetuje termička obrada ( kuvanje, kuvanje na pari, pečenje u rerni ). Dobro bi bilo ne „prekuvati“ voće ili povrće, kako bi se što više sastojaka zadržalo u najkorisnijem obliku. Samo se poslužite logikom – „Jede li se ovo voće/povrće sveže?“. Ako je odgovor „da“, znači da je dovoljno da ga skuvate tek toliko da možete dovoljno da ga usitnite da bi ga beba bez problema pojela. Ovo se naročito odnosi na voće, koje i jedemo sveže, pa je odličan put za prelazak sa termički obrađenog na sveže – sve slabija termička obrada voća koje je beba lepo prihvatila. Neko voće, npr. bananu, dinju, lubenicu, grožđe i sl, nećete uopšte ni obrađivati termički, ali ih nećete dati bebi kao prvo voće, a kada ih budete uvodili trebalo bi da ih u malim količinama pridodate namirnicama koje beba već jede.

Voće možete davati u vreme buduće prepodnevne užine (sat, sat i po vremena pre ručka ), a povrće u vreme budućeg ručka. Voće je takođe zgodno za kombinovanje sa žitaricama ( pirinač, kukuruz, a kasnije i žitarice koje sadrže gluten ), kada za spravljanje obroka, osim izblendiranog voća, možete iskoristiti i vodu u kojoj ste voće kuvali, i na taj način dodati žitaricama prirodnu aromu voća. Obzirom da je u početku izbor namirnica sužen, ovo vam može pomoći u kreiranju raznovrsnijih obroka za vašu bebu. Koristite žitarice namenjene ishrani beba ( to je najsigurnije ), i to one bez šećera.

Nemojte dodavati so ni šećer u bebinu hranu. U ovom uzrastu potrebe za solju su izuzetno male ( do 12 meseci maksimalno 1g dnevno ) zbog nezrele bubrežne funkcije, a u većinu gotovih proizvoda, so je već dodata!
Možete dodati nekoliko kapi maslinovog ulja ( ekstra devičanskog ) u “slani” obrok neposredno pre nego što ga ponudite bebi ( ne tokom kuvanja/pečenja ), ono sadrži brojne korisne materije ( nezasićene masne kiseline, vitamine, antioksidanse… ), a korisno je i za sprečavanje pojave zatvora kod bebe. Ukoliko dodate previše, beba može dobiti proliv.

Preporučljivo je uvođenje novih namirnica u prepodnevnim časovima, da biste tokom dana mogli lepo da ispratite kako beba na njih reaguje. Mogu se javiti nadimanje, gasovi, proliv, ali i alergijske manifestacije ( crvenilo oko usana, koprivnjača, a retko i ozbiljnije reakcije ). Zato ne žurite! Uvodite po jednu novu namirnicu na 3-5 dana, ili čak na 5-7 dana ukoliko je beba sklona alergijama ( ima ekcem, izraženu reakciju na ujed insekata i sl ). Postepeno uvođenje omogućava vam da lako uočite da li neka namirnica bebi smeta. Prvog dana neka to bude jedna kašičica, drugog dve, pa četiri, a zatim koliko beba želi.

Pratite kako vaša beba raste i napreduje, pa pripremajte hranu u skladu sa tim, tako da bude sve sličnija onoj koju jedu ostali članovi porodice ( na početku blendirana hrana, a kasnije pasirana, gnječena, sitno seckana…). Istraživanja pokazuju da se dete vrlo teško navikava na “grublje” obrađenu hranu, ako joj se predugo nudi isključivo blendirana ( ili još gore – tečna! ). Što se sokova tiče, oni bebi nisu potrebni, naročito ne dok se ne ustali režim ishrane koji sadrži tri glavna obroka i dve užine ( što bi trebalo da se desi do devetog meseca ). Zdravi su isključivo sveže ceđeni sokovi, ali ni oni ne bi trebalo da budu zamena za voćnu užinu, kao ni za vodu. Ukoliko se ipak odlučite da vašoj bebi dajete sokove, ne bi trebalo da unosi više od 150ml dnevno.

Budite strpljivi! Istraživanja pokazuju da je u proseku potrebno 6-10 puta ponuditi bebi novu namirnicu, da bi je ona prihvatila. Nažalost, čak 94% roditelja odustane ranije, naročito kada je povrće u pitanju. Proces je nešto brži kod dojenih beba, jer su one kroz majčino mleko iskusile raznolikost ukusa. Dakle, ne odustajte “na prvu loptu”, treba vremena da se beba privikne na novi ukus! Ukoliko je nešto kiselo, nemojte ga odmah otpisati, radije mu dodajte namirnicu koja ima tuplji, slatkast ukus. Tako bebu postepeno privikavate na novi ukus, i ne lišavate je korisnih sastojaka iz manje ukusne namirnice. Pod “namirnicom” podrazumevamo drugu voćku ili drugo povrće, nikako keks, jer time nikako nećete pomoći detetu da zavoli ono što je zdravo.

Za uvođenje paprika, spanaća, blitve i zelja treba pričekati do uzrasta od 8 meseci, a za mahunarke ( boranija, sočivo, pasulj… ) i 9-10, jer su malo “teži” za varenje. Do kraja prve godine ne treba davati bobičasto, jagodičasto i citrusno voće ( pomorandže, mandarine, limun ), zbog prevelikog rizika od alergijskih manifestacija ( po nekim nutricionistima sa citrusnim voćem se može početi i malo ranije, od 10. meseca ).

Primer menija za bebe uzrasta od 6-8 meseci

Predlog menija za bebe od 6-8 meseci. Postoje razne kombinacije obroka koje zavise od kreativnosti mame kao i izbora naminirnica koje su dostupne.

Jutarnji podoj ( oko 7h ).

Doručak ( oko 8:30 ) – žitarice ( pirinač, kukuruz ), same ili u kombinaciji sa voćem ( spremati sa vodom ). Ukoliko je potrebno, podoj nakon doručka.

Užina ( oko 11:30 ) – voće.

Ručak ( oko 13h ) – povrće, zatim povrće i meso.

Popodnevni podoj ( oko 16h ). U uzrastu od oko 8 meseci u ovo vreme može biti druga voćna užina.

Večera ( oko 18h ) – žitarice pripremljene sa mlekom ( lakše za varenje tokom noći ).

Večernji podoj ( oko 20h ).

Primer menija za bebe uzrasta od 9-12 meseci

U ovom uzrastu trebalo bi da je već ustaljen režim ishrane sa 5 obroka, 3 glavna i 2 užine, i umesto jutarnjeg podoja, beba bi trebalo da ima pravi doručak, koji po želji može da “zalije” mlekom posle obroka. Bebe koje sisaju obično imaju 3-4 podoja, jutarnji ( nakon doručka ), večernji ( pred spavanje ) i još jedan-dva u toku dana, pre i/ili nakon ručka.

Doručak ( oko 7h ) – žitarice ( pirinač, kukuruz, glutenske, ako su uvedene u ishranu ), sa ili bez voća. Po potrebi podoj ili mlečna formula nakon doručka.

Voćna užina ( oko 10:30h ) – sveže voće.

( Podoj/mleko ( oko 12h ) ).

Ručak ( oko 13h ) – meso i povrće.

( Podoj ( oko 15:30h ) ).

Voćna užina ( oko 17h ) – sveže voće.

Večera ( oko 19h ) – žitarice, kačamak…

Podoj/mleko pred spavanje.

Dr Ivana Veljić, pedijatar

Bezbroj obroka sa mojim sinom, rođakom, bratancem, naučili su me da klinci spadaju u 5 grupa. Bez obzira na mesto porekla, ili situaciju, ako imate mališana, onda on ili ona mogu sigurno da upadnu u jednu od sledećih grupa.

Jednoga dana vaše dete može jesti na jedan način, drugoga dana potpuno drugačije – to je samo deo onoga u čemu uživaju kada su mali. Sa ovih 5 tipova, barem ćete znati šta vas je snašlo.

Umetnik
Za umetnika, hrana nije namenjena za jelo. Uglavnom, apsolutno, definitivno nije. Umesto toga, hrana je nešto čime ona može da izrazi svoj svet, obično apstraktno. Za doručak, ona slika svoj portret koristeći banane i jaja. Za ručak, ona izvaja zamak ili stalaktit od avokada. Iskreno, ne znamo šta je, ali predviđeno je da bude nešto, sudeći po tome koliko se žali kada to pokušavate da počistite. Umetnik vidi svoju stolicu za jelo kao slikarsko platno.

Odbijač
On radije ne bi da jede. On obesi usta, i toliko ih stisne da čak ni mrvica ne može da udje. Što je paradoksalno, brzina kojom on odbija ono što mu ponudite, obrnuto je proporcionalna vremenu koje je vama trebalo da to jelo spremite. Možda bi radije gledao kroz prozor, ili se zagledao u svoju mutnu šoljicu, ili umesto recimo tri obroka dnevno želi da jede samo grickalice dva puta na dan. Kako bilo, on ne jede. Nije važno da li pred njega stavite makarone sa sirom koje je halapljivo jeo prošle nedelje, da li mu kupite picu ( sa sosem sa strane), ili mu date svoj sladoled. On jednostavno odbija.

Zabavljač
On će uraditi sve zarad smeha. Ona misli da je vreme za jelo, vreme kada ostali treba da uživaju u njegovim budalaštinama, da treba da se hrane pićem, i da se tako samo zabavljaju. On će pokazivati na plafon i govoriti satima. On će uzeti svoju činiju sa špagetama, i stavljati je na glavu. On će beskonačno bacati kosku, praviti smešne face, izvodiće očigledno iskorografisan balet rukama. Gledaće u vas, sa punom kašikom pudinga, i baciti je na zid, sve zarad „zabave“. Pevaće sve vreme „ga-ga-ga-ba-ba“. Vaši osmesi su sve što mu treba da preživi ovo i da napreduje u svoj igri.

Tvrdica
Tvrdica stavlja hranu gde god stigne : među obraze, ispod butina, iza leđa. Roditelji tvrdica često budu nasamareni verujući da su blagosloveni što njihovo dete tako dobro jede. „Heeeej“, oni misle da je sva ta hrana nestala. „Baš je gladan danas.“ Ili „Oh, mora da baš voli grašak! On tako dobro jede!“ Onda se ti isti roditelji razočaraju kada otkriju istinu, da je većina te hrane vešto sakrivena ispod stolice, jastuka, izdrobljena na pod. Hrana je završila svuda osim u njegovom stomaku.

Usisivač
Usisisvač jede sve što se pred njega stavi. Izdinstane jabuke, pasulj, mekane krabe, pržena jaja, izblendovani kolač – šta god da napravite, kako god da to poslužite, ona će to pojesti, bez žalbi. To izgleda kao san svakog roditelja! Ali postoji jedna začkoljica, ne možete ih gladati kako jedu. Koriste ručice kao lopate, sede na podu i jedu, zauzimaju najčudnije poze pri obroku. I dok svi roditelji žele da njihovi izbirljivi mališani jedu, niko ne želi da gleda kako jedu mango – krastavac – grožđe ili jogurt – spanać – višnju miks.

Priredila: Ivona Jovanović

Različiti su stavovi o samom postupku uvođenja žumanceta, ali se svi slažu da je to jedan dugotrajan proces koji traje 3-4 nedelje jer se žumance kao veliki alergen uvodi postepeno.

Oko 25 dana je dovoljno za uvođenje žumanceta ukoliko se u međuvremenu kod bebe ne pojave alergijske reakcije, a nekada zna da traje mnogo duže ili pak da se i odloži za koji mesec upravo zbog alergijskih reakcija koje ono zna, ne tako retko, da izazove.

Bilo bi dobro da se žumance uvede do kraja prve godine.

Uvođenje se počinje sa osam meseci, postepeno, prvo tri dana osmina, pa koji dan pauza, pa tri dana četvrtina, pa pauza, pa tri dana polovina, pa pauza i na kraju tri dana celo žumance. Svo vreme uvođenja prati se, kao i kod uvođenja ostalih namirnica, da li se pojavljuju neke alergijske reakcije na bebi u vidu osipa po koži i sluzokoži, proliva, povraćanja, crvenila, gušenja i sl. Naravno ukoliko se primete alergijske reakcije obavezno se prestaje davati taj obrok sa žumancetom.

Preporučljivo je uzimati jaja proverenog kvaliteta, najbolje od koka koje čupkaju travu. Pre barenja jaje se najpre opere i onda kuva desetak minuta, dok žumance ne bude tvrdo kuvano. Meko kuvana, tečna i sveža žumanca je opasno davati ne samo bebama nego i deci. Kad se uvede, žumance se daje naizmenično sa mesom (znači ne u istom obroku i ne isti dan), kao i naizmenično sa leguminozama (grašak, pasulj i sl). Celo jaje se uvodi sa godinu dana, a mnogi pedijatri savetuju i kasnije, odnosno tek za drugi rođendan.

Ako se bebi tek uvodi žumance onda je najbolje deo žumanceta koji se daje za taj obrok najpre zgnječiti u manjem delu spremljene kaše kako bi bili sigurni da će beba pojesti svo pripremljeno žumance za taj dan. Ukoliko na primer četvrtinu žumanca izgnječimo u ceo tanjir, a beba pojede samo deo kaše, nikada ne možemo biti sigurni koliko je ona ustvari pojela žumanca, a ta informacija nam je veoma bitna kako bi uvođenje teklo postepeno, a posebno ukoliko se pojavi alergijska reakcija.

Recept pogodan za kombinovanje sa žumancetom možete videti ovde

Uvođenje žumanceta bebi Marti koje je između ostalog u potpunosti predstavljeno u knjizi Kuvarski dnevnik bebe Marte trajalo je 22 dana bez pojave bilo kojeg vida alergijske reakcije tokom ovog procesa.

(Deo i recept iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte, priručnika o uvođenju čvrste hrane i uobročavanju odojčeta)

Kada početi sa nemlečnom ishranom?
Kod beba koje su isključivo na majčinom mleku (a to je ubedljivo najbolja hrana za bebu) Svetska zdravstvena organizacija (WHO) predlaže isključivo dojenje do punih 6 meseci života! Sa ovom preporukom se slaže i većina pedijatrijskih i nutricionističkih udruženja.

Ima i drugih mišljenja, naročito kod veoma naprednih beba koje samo doje, ali veoma brzo napreduju i sazrevaju, pa se ova granica može pomeriti na nekoliko nedelja pre napunjenih šest meseci. Slično je i sa bebama koje su (zbog nemogućnosti dojenja) na mlečnim formulama.

Naravno, pedijatar koji prati bebu je ključni “procenitelj” bebinih potreba, pa je ova konsultacija o uvođenu nemlečne hrane najdragocenija!

Žitarice ili voće – šta je bolje “za početak”
Tu su se do pre par decenija pomalo “lomila koplja”, ali je većini pedijatra (i nutricionista) bliže uvođenje žitarica kao prve nemlečne hrane koju beba treba da proba.

Pažljivo odabrane cerealije (žitarice) BEZ glutena su se tako probile na prvo mesto nemlečnih namirnica u bebinoj ishrani.

Da li da pripremamo sami ili da kupimo gotov proizvod
Čini se da je nekad ova dilema bila daleko manje aktuelna!

Sada, u svetlu događanja sa “aflatoksinskom aferom”, ali i sve većim brojem istraživanja koje pokazuju dramatično prisustvo pesticida u namirnicama ovo pitanje je zaista na mestu!

Ukoliko nam je dostupna SIGURNA i pažljivo odabrana organska hrana (sertifikovana od nadležnih institucija) podržavamo “domaću kuhinju” kao odličan vid hranjenja beba, naravno uz poštovanje strogih higijenskih principa pripreme hrane za bebe.

Nažalost, veoma često nismo u prilici da ovo pronađemo, pa treba pametno odabrati žitarice koje ćemo dati bebi! Renomirani proizvođači dečje hrane, su svakako za preporuku!

Kada je najbolje dati prvi obrok sa žitaricama – ujutro ili pred spavanje
Ovde treba znati da prvi obroci sa žitaricama NEMAJU cilj da “najedu bebu” već da bebu upoznaju sa novim ukusom i novom hranom! Svakako je važno ispratiti reakciju beba na novu namirnicu, pa za početak, prednost dajemo jutarnjem obroku.

Kako videti da obroka sa žitaricama smeta detetu ili pravi alergiju?
Posle prvih obroka se može proceniti kako beba podnosi žitarice i da li će biti neke neželjene reakcije. Crvenilo oko usana, ređe otok usnica, osip po koži, proliv se nekada mogu javiti ubrzo posle davanja obroka, ili u prvim danima od uvođenja žitarica. Ovo su znaci nepodnošenja ili alergije (koja se ređe javlja u ovom uzrastu, ali je moguća).

Srećom ovo se RETKO dešava, naročito kad izaberemo sigurne žitarice za bebu.

Da li je okretanje glave i “pljuvanje” znak nepodnošenja žitarica?
Okretanje glave od kašičice NIJE znak nepodnošenja obroka već naprosto jasna poruka bebe da u tom trenutku NIJE raposložena za jelo!

Zato sačekajte, budite strpljivi, pa kasnije (ili sutradan) probajte ponovo. NEMA razloga da se žuri – strpljenje je jedan od glavnih pravila u ovom “poslu.

Koje su najbezbednije prve žitarice?
Pirinač i kukuruz su žitarice koje su najčešće korišćene prve žitarice. Razlog je jednostavan – prinač i kukuruz se lepo podnose, NE sadrže gluten i imaju veoma mali alergijski potencijal!

Da li žitarice koje sadrže mlečnu formulu mogu da se daju bebama koje samo unose majčino mleko
NEMA potrebe da se bebi koja isključivo sisa daju kašice koje sadrže mlečnu (adaptiranu) formulu!

Zašto bi beba koja dobija NAJBOLJE mleko koje postoji – mamino, unosilo neko drugo! Zato je dobro koristiti žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu! One se spremaju sa majčinim mlekom, pa beba tako spremljene žitarice odlično prima, a neželjene reakcije su daleko ređe! Jeste da mama treba da se izmuze, ali je to mala “muka” prema koristi koje mamino mleko pruža bebi!

Žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu su pogodne i za bebe koje nažalost nisu u mogućnosti da doje (kad majka nema mleka) jer se mogu spremiti sa mlečnom formulom, na koju se beba navikla!

Kada je vreme da se bebi daju žitarice koje sadrže gluten
I tu se “lome koplja” među stručnjacima koji se bave ishranom beba. Jedni su tvrdi u stavu da treba sačekati bar do osam punih meseci života, a drugi smatraju da već prve žitarice mogu biti one koje sadrže gluten.

Racionalna preporuka je ipak da prve žitarice budu BEZ glutena, pa su pirinač i kukuruz zato među najomiljenijim prvim žitaricama.

Kod beba kod kojih u porodici ima nepodnošenja glutena ili alergije na hranu, sa glutenom NE treba žuriti i treba poštovati preporuku pedijatra koji prati bebu i najbolje poznaje (pored roditelja) bebine nutritivne potrebe.

Kada se žitarice mogu spremiti sa kravljim mlekom?
Najbolje NE pre prvog rođendana!

U drugoj godini života se žitarice mogu spravljati i sa kravljim mlekom, ali je važno pažljivo pratiti bebinu reakciju. Tih dana NE treba davati druge nove namirnice pa da se vidi hoće li biti reakcije! Najbolje je da se sa kravljim mlekom oprezno proba PRE davanja novih žitarica. Tako će se izbeći moguća konfuzija u utvrđivanju uzroka eventualne alergije ili nepodnošenja.

Šta ako beba ima alergiju na proteine kravljeg mleka, a mama više ne doji bebu?
Kad postoji alergija na proteine kravljeg mleka ubedljivo je najbolje produžiti dojenje i posle prvog rođendana! Ako je to nemoguće, onda su tu hipoalergijske (HA) mlečne formule koje se (uz preporuku i kontrolu pedijatra) daju bebama.

Opet su žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu, ovde u prednosti jer se mogu spremiti sa hipoalergijskim formulama koje su se pokazale bezbedne za bebu!

Zašto su probiotici korisni u žitaricama?
Probiotici su žive korisne (nepatogene) bakterije koje imaju brojne povoljne efkte na bebino zdravlje (mada ovo važi i za starije). Bifidobakterije su među najkorisnijim, a povoljno utiču na razvoj i pravilnu funkciju bebinih organa za varenje, ali imaju i druge brojne korisne efekte (sprečavaju crevne infekcije, jačaju imunitet, smanjuju verovatnoću nastanka ekcema…). Kako žitarice sadrže veliki broj korisnih vlakana koje pogoduju razmnožavanju probiotskih bakterija (to su zapravo prebiotici) , u kombinaciji sa bifidobakterijama ostvaruju puni korisni efekat!

Treba li žitaricama dodavati šećer?
NIKAKO!

Zaslađivanje je štetno za bebu (od navikavanja na “slatkiše”, preko izazivanja karijesa do uzrokovanja gojaznosti) i treba ga izbegavati.

A vitamini i gvožđe?
E tu je sitacija suprotna – dodavanje pažljivo odabranih vitamina i gvožđa pomažu detetovom zdravlju. To je razlog zašto se, sasvim opravdano, dodaju kvalitetnim žitaricama za bebe.

Počinjemo od bebe koja je stigla u dom i donela radost. Ona treba lepo da napreduje – pre svega u težini, pa evo nekih tipičnih zabluda koje su vezane za ishranu novorođenčeta.

Posle svakog podoja, potrebno je bebi dati malo vode – mleko može da bude «prejako» za bebu u prvim nedeljama života.

Potpuno pogrešno, i odavno napušteno!
Bebi koja sisa – ne treba voda posle podoja! Mamino mleko ima sve što je bebi potrebno, pa i vodu. Zdrava beba ne prekida dojenje dok se dobro ne najede, a kada se najede – ne treba joj ništa osim zdravog sna ili mamine i tatine ljubavi.
Voda, data posle podoja, samo zauzima nepotrebno mesto u bebinom stomaku i može da dovede do bljuckanja ili povraćanja.

Nema veze što je prošlo tek sat vremena od prethodnog podoja, čim dete plače – znači da je gladno. Zato mu «gurni siku», pa nek’ se dobro najede.

Ovaj «stručni savet» nije dobar, jer bebe ne plaču samo kada su gladne. Ako je beba lepo jela, mogućnost da je gladna posle sat vremena – praktično je nikakva.
Pa zašto onda plače?
Može da plače zato što traži da se presvuče ili ima kolike (grčeve). Ovo drugo je ubedljivo najčešći razlog plakanja posle podoja kod beba koje nemaju zdravstvene probleme (bez povišene temperature i drugih simptoma, a lepo jedu i spavaju).
Ako bebi koja ima grčeve date «siku» kada nije gladna, samo pogoršavate situaciju! Tada beba «cokće» na bradavici, umesto mleka (koje joj ne treba) guta vazduh, koji se nagomilava u crevima i pogoršava grčeve.
Zato, ako beba plače posle podoja, prvo proverite stanje u peleni, a potom je nežno «nosajte» i smirite.

Ukoliko beba već mora da se dohranjuje – najbolje je da se odmah koristi bočica sa «cuclom». Jer, to je najbrži način da se nahrani.

Nažalost, ovo nije dobro za bebu!
Dohranjivanje bebe (kada za to postoje medicinski razlozi) «na flašicu» jeste najbrži način da se nahrani, ali i najbrži put ka potpunom prestanku dojenja! Jer, kada beba sisa, ona mora da se dobro pomuči kako bi izvukla mleko iz bradavice. Ovo je najvažnija stvar i za bebu i za mamu, kojoj ovaj bebin «trud» omogućava proizvodnju mleka (laktaciju). Nema boljeg podsticaja za laktaciju od sisanja!
Međutim, kada bebi date flašicu – ona lako, bez truda izvuče mleko. To brzo nauči, pa neće da se muči da sisa, kada zna da je posle čeka fast food iz flašice. Tako beba provodi sve manje vremena na «siki», što polako smanjuje stvaranje maminog mleka, pa dojenje polako prestaje.
Ovo, naravno, nije dobro za bebu. Zato je jedini dobar način dohrane «na kašičicu», a ne «na flašicu». To traži malo više strpljenja i truda, ali će sačuvati mamino mleko, za koje nema zamene!

Već sa mesec dana života, bebi treba dati pirinač za večeru – bolje će da spava.

Ovo se pre dvadesetak godina često savetovalo mamama, iako je i tada bilo potpuno neopravdano!
Bebin organizam, pa i organi za varenje su «satkani» za mamino mleko! Zato se odavno zna da u prvih šest meseci bebinog života ništa nije potrebno osim majčinog mleka!
Pirinač je dobra hrana, ali u drugoj polovini prve godine života, a ne u drugom mesecu!
Neko će, možda, reći: «Ali, na kutiji piše da može da se daje». Naravno da piše, proizvođač ima snažan ekonomski interes da se proda što više proizvoda! Ipak, ogromna većina uglednih kompanija koja se bavi proizvodnjom hrane za bebe ne savetuje rano davanje pirinčanih kaša!
To da li će beba bolje da spava ili ne, ne zavisi od pirinča, već od bebinih potreba za mlekom. Nije pirinač zamena za mamino mleko, i ne može da bude! Ima vremena, pirinčana kaša će doći na red.

Čim beba uđe u drugi mesec, treba joj izbaciti noćni podoj – neka se dere koliko hoće. Treba samo biti uporan, pa će beba prestati da plače, ali i da sisa noću.

Potpuno pogrešno!
Beba traži da jede onda kada je gladna, a u prvim mesecima života, noć je takođe vreme za jelo! Dok beba ne «ojača», nema dovoljan kapacitet stomačića, pa ne može dobro da se najede za večeru. Zato se budi noću da jede!
Ako bebi u prvim mesecima života uskratimo noćni podoj, to je ravno izgladnjivanju, a ako je pustimo da dugo i neutešno plače – to je varijanta zlostavljanja! Zato pustite bebu da sama izbaci noćni podoj kada za to dođe vreme, a «noćno vaspitavanje» treba ostaviti za kasnije!

Još od perioda bebe, kroz davanje hrane bebi pokazujemo i naš odnos prema njenom temperamentu, zahtevnosti, traženju, načinima prihvatanja i davanja.

S toga se probem ishrane često ne odnosi samo na hranu, nego je i mnogo više od toga. Tako neka deca nauče od malena da kroz hranu mogu da drže kontrolu nad roditeljima, a ako se još većina dnevnih aktivnosti oko deteta svede na probleme sa ishranom, onda se cela porodica vrti u zatvorenom krugu i ishrana postaje glavni izvor nerviranja roditelja. Pri tome se često druge važne stvari kao što su osamostaljivanje bebe pri spavanju, hranjenju i slično, njeno raspoloženje i komunikacija sa okolinom zanemaruju. Zbog svega navedenog važno je da roditelji ovo znaju i otkriju samostalno ili uz pomoć stručne osobe u čemu je zapravo problem prilikom jela, posebno ako on preraste u nešto veliko i nerešivo na prvi pogled. Najčešće je međutim u osnovi samo iskonska potreba deteta za većom pažnjom roditelja.

Kako da znam da li je beba dovoljno jela i da li je sita?

Na samom početku uvođenja nemlečne dohrane beba se tek navikava na jedenje iz kašičice, na nove ukuse i novu konzistenciju hrane.

Samostalnim obrokom se smatra tek 6-8 kašičica, ali beba neretko na početku pojede i znatno manje kaše.

S toga , kako bi izbegli da beba nije dovoljno sita i kako bi ona znala da nakon tog “obroka” sledi nešto puno lepše, neophodno je odmah nakon obroka ponuditi bebi da sisa ili flašicu. Vremenom će potreba za ovim podojem prestati, a beba će već na svoj način pokazati kada je sita. Ipak, izgleda da ni to šta dajemo bebi, ni koliko ona toga pojede, ni to koliko napreduje u gramima nije odraz da li gladuje ili ne. Ako je beba srećna i zadovoljna pretpostavlja se da je onda i sita…

Odlomak iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte