Prva infekcija virusom se događa dosta rano i uglavnom prolazi bez simptoma. Kod manjeg broja dece primarna infekcija se javlja u vidu burnog opšeg oboljenja (struči naziv GINGIVO-STOMATITIS HERPETICA) između prve i četvrte godine života. Prenosi se kapljičnim putem u kontaktu sa osobama koje imaju aktivirani povratni herpes.

Više od 90% odraslih osoba su tokom svog života inficirani virusom herpes simplex. On opstaje prikriven, najčešće uz nervna vlakna, da bi se u trenutku pada odbrambenih sposobnosti organizma (posle stresa, iscrpljenosti, bolesti, gladovanje, izlaganje suncu i sl.) aktivirao i izazvao promene na usnama i koži oko usta, popularno nazvanih “groznica” (povratni herpes). Antibiotici tu ne pomažu.

Prva infekcija virusom se događa dosta rano i uglavnom prolazi bez simptoma. Kod manjeg broja dece primarna infekcija se javlja u vidu burnog opšeg oboljenja (struči naziv GINGIVO-STOMATITIS HERPETICA) između prve i četvrte godine života. Prenosi se kapljičnim putem u kontaktu sa osobama koje imaju aktivirani povratni herpes.

Herpetični stomatitis je opšte oboljenje i počinje nespecifičnim znacima, poput malaksalosti, glavobolje, uznemirenosti, gubitka apetita i povišene temperature koja može da se penje i preko 40C. Zatim dolazi do otežanog gutanja, i promena na koži i sluznici usta. One se u početku prepoznaju kao crvenilo nepca i grla i mogu da se protumače kao angina, a primena antibiotika može da ima i nepovoljno dejstvo. Već posle nekoliko dana se razvija puna klinička slika oboljenja. Tada su usta u celosti zapaljena, i na sluznici i na koži se javljaju sitni mehurovi koji su u grozdovima. Oni brzo prskaju i stvaraju ranice po ustima. Od afti se razlikuju po tome što se javljaju i na desnima, koje su veoma osetljive i krvare i na najmanji dodir. Na koži oko usta ranice se prekrivaju malim krasticama, koža je ispucala i bolna. Dramatična klinička slika zabrinjava roditelje, a često zbunjuje i manje iskusne lekare.

Poseban problem je osetljivost sluznice i kože koja sprečava dete da se normalno hrani i može još više da iskomplikuje opšte stanje. Herpetični stomatitis, ma koliko izgledao zabrinjavajuće, u najvećem broju slučajeva nema ozbiljnije posledice. Uglavnom traje od 7 do 10 dana kada se ranice povlače. Osnovni zadatak stomatologa i pedijatra je da na vreme ispravno dijagnostikuju oboljenje.

Opšta terapija je ista kao i kod svih virusnih bolesti: dosta tečnosti, vitamini (multivitamini i vitamin C), kašasta ishrana koja nije masna i bogata šećerima. Dobro deluju i prirodni proizvodi koji podižu imunitet poput, alge spiruline, biljke aronije(sibirska borovnica), soka pšenične trave s sl. Sredstva za snižnje temperature i bolova prepisuje pedijatar. Antibiotici nemaju efekta i prepisuju se samo u slučajevima pojave bakterijskih komplikacija. Cilj opšte terapije je da se podigne imunitet i spreči razvoj komplikacija. Iako su one retke, neophodno je da dete bude pod kontrolom kako bi se izbegao bilo kakav rizik.

Od lokalnih komplikacija značajno je širenje infekcije po koži ruku i ostalih delova lica, a posebno na očiju, pa je poželjno da se onemogući detetu da ih dodiruje. Najčešća komplikacija u ustima je razvoj gljivice Candide albicans što se može videti po belim naslagama na jeziku. Gljivice se posebno razvijaju posle upotrebe antibiotika.

Treba što ranije započeti lokalnu terapiju! Usta se ispiraju blagim antiseptičnim rastvorima: hidrogen, acidum borici, žalfija i sl. Poželjan je i rastvor sode bikarbone da bi se sprečio razvoj gljivica. Ako se one razviju prepisuju se i sredstvo protiv njih (npr. Nistatin). Rastvorima za ispiranje se dodaje i Panthenol, koji predstavlja vrstu vitamina i pomaže zarastanje ranica na sluznici. Ispiranje usta može da sprovodi stomatolog, ali se preporučuje i roditeljima da to više pute dnevno rade kod kuće pomoću gazice ili vate namotane na dršku od kašike ili drvene špatuje(drška za sladoled). Ako se odmah započne ova terapija, brzo dola zi do olakšanja i dete može lakše da je de unosi tečnosti što je od izuzetnog značja za jačanje odbrambene snage organizma.

Koriste se i pojedini lekovi koji sprečavaju širenje virusa, ali su oni efikasni samo ako se uzimaju u samom početku bolesti. Njih prepisuje pedijatar.

Na herpetični stomatitis može da liči i aftozni stomatisis, kada se po ustima javlja veliki broj sitnih ranica sličnog izgleda(afte), ali ne u tolikom broju. Za afte nije utvrđen tačni uzročnik, retko su praćene opštim promenama i zapaljenjem ostalih delova sluznice i nikada se ne javljaju na desnima. U zadnjim delovima usne duplje, na nepcu i ždrelu, ponekada se javlja virusno oboljenje izazvano virusom koksaki-HERPANGINA. Simptomi su mnogo blaži i ranice su retke u prednjim delovima usta i na desnima. Infekcije ovim virusom su u poslednje vreme relativno česte i mogu da budu praćene ozbiljnim komplikacijama na srcu, pa je uvek potrebno odvesti dete kod lekara i preduzeti sve moguće mere da se podigne njegov imunitet (vitamini, zdrava ishrana, i dr).

izvor:mojpedijatar.co.rs

Kad god se zahuktavaju infekcije, mnogo je pitanja oko “pojačanja imuniteta”. Vitamini su zaista od izuzetnog značaja za dete (pa i za odbrambenu sposobnost organizma), pa je red se malo pozabavimo ovom temom.

Na tržištu je veliki izbor voća i povrća, a i apoteke pune multivitamnskih sirupa, pa da vidimo šta da se radi.

Za i protiv… mi smo za Protiv ?

ZA:

Najbolje je detetu dati multivitaminski sirup, u njemu ima sve što treba detetu, a ne mora da se muči i da žvaće voće i povrće.

PROTIV:

Da odmah razjasnimo – NISU multivitaminski sirupi štetni za decu (kada se poštuju preporučene doze i mere predostrožnosti), ali je dobro odabrano i uzgojeno sveže i povrće “zakon” kada je unos vitamina i minerala u pitanju!

Iako većina proizvođača koristi prirodne izvor vitamina, to NIJE isto kao kada dete jede sveže voće i povrće. Ovo je jednostavno za razumeti, imajući u vidu da se vitamini i minerali u voću i povrću nalaze u idealnom odnosu. Zato nema opasnosti da se pretera ili “podbaci”!

Vitamini u voću i povrću su tako “upakovani” da se veoma lako vare, pa se tokom procesa varenja iskorišćavaju u najboljoj mogućoj meri!

Sveže ili ceđeno – stvarno je najbolje!

ZA:

Nikad ne znam odakle je stiglo voće i povrće, a multivitaminski sirup je proverenog kvaliteta

PROTIV:

Činjenica je da ima “veštaka” među voćem i povrćem, ali to nije alibi za bežanje u apoteke!

Zaista je ogroman izbor na pijacama, a ne treba biti ekspert da se prepozna ono što je stvarno dobro i prirodno. Ima bakica i seljaka koji prodaju svoju robu koju i sami koriste, samo se malo treba potruditi.

Ako postoji sumnja, sve više je mesta gde se može kupiti sertifikovana organska hrana, tako da je to zaista olakšalo odabir zdravih namirnica za ishranu dece (ali i nas starijih).

ZA:

Sveže voće i povrće se brzo pokvari, a multivitaminski sirup ima baš dugačak rok trajanja

PROTIV:

Tačno je da se sveže (“neprskano” pogotovo) voće brzo pokvari, ali to nije razlog da se ne daje deci! Dok je sveže treba ga dobro oprati, pripremiti i pojesti – tako nema opasnosti da se dete, daleko bilo, otruje ili inficira.

ZA:

Ko će stalno da “vuče” sveže namirnice, pa da ih pere i čisti – sirup je uvek tu

PROTIV:

Ovo nije argument, već lenjost!

Ipak, ima objektivnih okolnosti kada se ne može nabaviti i spremiti sveže voće i povrće: vremenske neprilike, putovanja…

U takvim okolnostima nismo protiv multivitaminskih sirupa, to je sasvim u redu! Naravno, ovo su okolnosti koje mogu potrajati, ali čim se steknu uslovi, treba se vratiti najboljem izvoru vitamina i minerala – svežem voću i povrću!

izvor:mojpedijatar.co.rs

Evropsko istraživanje o potrošnji antibiotika (ESAC Projekat) pokazalo je da se 80% svih antibiotika daje za lečenje infekcija gornjih disajnih puteva, iako je poznato je da je čak 85% takvih infekcija uzrokovano virusima, a ne bakterijama. To znači da se oko 65% svih antibiotika prepiše za virusnu infekciju.

Roditelji najčešće iz pedijatrijske ordinacije sa receptom za antibiotik u rukama izađu iz nekoliko razloga:

lekar nije siguran da li dete ima bakterijsku ili virusnu infekciju, pa antibiotik prepisuje za svaki slučaj
lekar je recept izdao zbog očekivanja i pritiska pacijentovih roditelja
lekar je izdao recept zato što je analizama provereno da dete ima bakterijsku infekciju.
Samo je poslednji od tri navedena razloga, zapravo opravdan, ali i najređi, kako pokazuju statistike.

Evropsko istraživanje o potrošnji antibiotika (ESAC Projekat) pokazalo je da se 80% svih antibiotika daje za lečenje infekcija gornjih disajnih puteva, iako je poznato je da je čak 85% takvih infekcija uzrokovano virusima, a ne bakterijama. To znači da se oko 65% svih antibiotika prepiše za virusnu infekciju.

Virusi, za razliku od bakterija, izazivaju infekcije, odnosno bolesti koje imaju svoj tok i trajanje, a antibiotici nemaju nikakvo dejstvo na njih.

Kako onda prekomerna i nepotrebna upotreba antibiotika utiče na detetov organizam i na njegov imuni sistem?

Uticaj antibiotika na odbrambena svojstva ćelija

Neutrofili su najuobičajeni tipovi fagocida, ćelija, odnosno tipova belih krvnih zrnaca čija je uloga da otkriju patogene, da ih opkole, savladaju i apsorbuju (“pojedu”).

Neutrofili regulišu nespecifični imunitet, ali i ograničavaju i regulišu reakcije stečenog imuniteta. Značajni su i u procesima regulacije anafilaktičkih i alergijskih reakcija.

Kao nosioci zaštitne uloge imuniteta, neutrofili su osnova zaštite i odbrane beba i male dece i zbog toga u periodu koji obuhvata prve tri godine života, poremećaj neutrofilne funkcije rezultira većom sklonošću ka infekciji.

Zato što predstavljaju prvu liniju odbrane od nepoznatog agensa, neutrofili prvi dolaze u kontakt sa antibioticima i zbog toga su prvi u riziku da se kod njih nešto promeni.

Sve je više kliničkih ispitivanja i studija koje ispituju šta se zapravo dešava kada fagocid, odnosno neutrofil “proguta” antibiotk. Da li antibiotik ima samo selektivnu toksičnost, uništavajući samo bakterije ili ostvaruje uticaj i unutar ćelije?

Istraživači sa Virdžinijskog univerziteta su predstavili rezultate studije koji pokazuju da se redukcijom mikroorganizama u crevnoj flori, usled upotrebe antibiotika, utiče na sposobnost imunog sistema da se bori sa infekcijama. Rezultati su otkrili i potvrdili da pod dejstvom antibiotika slabe odbrambena svostva crevne mikrobiote i specifično, da antibiotici utiču na slabljenje efikasnosti odgovora neutofila kada dođe do infekcije.

Još jedna studija iz 2017. godine u kojoj su učestvovali istaživači sa Harvarda, MIT-a i sa još nekih eminentnih instituta, ispitivala je na koji način antibiotici deluju na bakterije, ali i na domaćinove imune ćelije. Rezultati nisu bili ohrabrujući.

Oni su otkrili da antibiotici slabe efikasnost imunog sistema. Naime, tokom eksperimenata koje su izvodili na miševima oni su otkrili da neki od tipova belih krvnih zrnaca, pod dejstvom antibiotika bivaju sprečeni da ispolje svoja odbrambena dejstva. Na osnovu toga su zaključili da antibiotici mogu da oslabe imuni sistem.

Kliničko ispitivanje sa pedijatrijskim pacijentima

Jedno kliničko ispitivanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrdi da li su antibiotici uzročnici sve češće pojave neutrofilna disfunkcije kod dece.

Ispitivanje je obuhvatilo period od 6 godina, a u okviru njega je praćeno stanje 300 dece, pedijatrijskih pacijenata, kao i kontrolne grupe od 200 dece. Ovo ispitvanje je rađeno je u Skoplju na Univerzitetskoj klinici za dečje bolesti, a sproveo ju je medicinski tim na čelu sa Prof. dr Kristinom Mironskom pedijatarom imunologom.

Za početak je napravljena analiza neutrofilne funkcije kod pacijenata koji su bili često bolesni i primali su dugotrajnu antibiotsku terapiju. Praćeno je 82 parametara kako bi što preciznije bili uključeni svi mogući uticaji. Neki od parametara su: anemija, neuhranjenost, infekcija, antibiotici, upotreba kortikosteroida… Sve to u cilju što bolje procene celokupne imunološke funkcije organizma.

Rezultati su bili poražavajući – neutrofilna disfunkcija je otkrivena kod 213 pacijenata što je 71% od ukupnog broja dece.

“To znači da neutrofili kao prva linija odbrane ne mogu biti aktivirani kada se infekcija javi, odnosno kada se dete razboli. Dakle, javlja se sekundarna imunodeficijencija sa nemogućnošću brzog izlečenja, sklonošću ka produženom toku bolesti, komplikacijama i hronicitetu”- rekla je profesorka dr Mironska.

Nakon dobijanja rezutata sprovedene su analize u cilju određivanja jačine negativnog uticaja svih prediktornih faktora pojedinačno, uz istovremenu analizu delovanja svh faktora zajedno. Analize su pokazale slabu korelaciju i utvrđeno je da nema značajnog negativnog uticaja svih parametara, osim jednog – a to je parametar “dugotrajno i često korišćenje antibiotika”.

Zaključak ovog kliničkog ispitivanja je da česta i dugotrajna upotreba antibiotika povećava mogućnost za pojavu sekundarne neutrofilne disfunkcije.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Urinarne infekcije su zapravo prilično česte kod dece, mogu biti vrlo neprijatne i bolne, ali dobra vest je da se mogu lečiti antibioticima.

Šta uzrokuje infekcije urinarnog trakta?

Urinarni sistem vašeg deteta je obično sterila, ali ponekad klice koje žive u crevima putuju kroz uretar.

Češće se javlja kod devojčica, a mogu biti posledica brisanja nakon upotrebe toaleta. Ako se dete briše od pozadi ka napred, odnosno od anusa prema vagini i uretru, bakterije se mogu povući sa toalet papirom i preneti ka bešici.

Kod mlađe dece mogu se javiti i zbog pelena, posebno ako su deca nemirna dok ih menjate.

Takođe, može se desiti i zbog toga ako deca dugo zadržavaju urin.

Dečaci imaju manje šanse da dobiju urinarnu infekciju jer su njihove uretre duže, pa je bakterijama potrebno da pređu duži put.
Koji su simptomi urinarne infekcije?

Simptomi mogu biti malo nejasni kod dece koja ne znaju da komuniciraju i kažu šta ih boli, ali mogu da uključuju:

- Groznica
- Smanjen apetiti
- Osećaju se umorno i iscrpljeno
- Odlaze u toalet češće nego inače
- Peckanje pri mokrenju
- Bol u stomaku
- Krv u urinu ili na gaćicama

Kako se leči?

Važno je da infekciju ne lečite sami nego da se uputite lekaru. On će napisati uput za proveru urina u labaratoriji.

Ukoliko se potvrdi da je u pitanju urinarna infekcija, lekar će prepisati terapiju antibioticima.

Da li mogu da sprečim pojavu urinarneinfekcije?

- Objasnite im da treba da odu u toalet čim za to osete potvrdu, a ne da zadržavaju urin.
- Neka piju dovoljno vode
- Naučite ih da se uvek brišu od napred ka pozadi

izvor:yumama.mondo.rs

Bolest ogrebotine mačke je bakterijska infekcija do koje dolazi usled ogreba mačke, najčešće mačića. Uzrok bolesti je bakterija bartonella henslae, koja se nalazi ispod noktiju mačaka i kod mačaka ne izaziva nikakve tegobe. Retko do bolesti dolazi i posle ujeda mačke. Ove bakterije su prisutne u svim delovima sveta, a češće su u toku jeseni i zime.

Nekoliko dana (3 do 10 dana) nakon ogreba mačke javljaju se otok ili papula crveno prebojena koja se može pomešati sa ubodom insekta. Najčešće se nalazi na rukama ili nogama, redje na glavi. U narednih 1-4 nedelje može doći do uvećanja limfnih čvorova u blizini ogrebanog mesta kada limfni čvor ili grupa limfni čvorova nateknu i postanu bolni i osetljivi. Na primer, ukoliko je ogreb na ruci, dolazi do uvećanja limfnih čvorova na laktu ili pazuhu iste ruke. Oni mogu biti uvećani preko dva centimetra, otečeni, bolni, topli prilikom dodira. Kod većine dece glavni siptom i jeste uvećanje limfnih čvorova koje zabrine roditelje, a koji ni ne primete ogreb mačke kao uzrok.

 Ovo je jedan od čestih uzroka limfadenopatije (uvećanja limfnih čvorova). Bolest je uglavnom blaga, a pored uvećanja regionalnih limfnih čvorova, dete može imati i povišenu temperaturu, slabost, gubitak apetita, glavobolju i ponekad ospu.

Kao mera prevencije savetuje se izbegavanje kontakta sa nepoznatim mačkama, a ako do ogreba dodje ispiranje rane vodom, blagim sapunom i dezinfekcionim sredstvom (na primer Povidon jodom).

Da bi rana zarasla obično treba oko 3 nedelje što zavisi od dubine rane, a limfni čvorovi mogu ostati uvećani i 2-4 meseca, nekad i duže, što stvara veliku brigu kod roditelja, a nekad se na ogreb mačke i zaboravi, ako su tegobe bile blage.

U većini slučajeva terapija nije potrebna, eventualno lokalno antibiotska mast na mesto ogreba. Ukoliko se uvećanje limfnih čvorova održava ponekad su potrebni i sistemski antibiotici. Lekaru se uvek treba javiti ukoliko se rana od ogreba mačke inficira, ukoliko je duboka, ukoliko se crvenilo širi i ne zarasta uobičajeno dugo kao i ako se jave povećani limfni čvorovi.

Bolest ogrebotine mačke je nešto što treba imati na umu ukoliko dodje do uvećanja limfnih čvorova, jer je to stanje koje izaziva veliku brigu i paniku kod roditelja a sa znanjem da je ovo jedna blaga bolest sa dobrom prognozom, ako je prethodno dete bilo u kontaktu sa mačkom, može umiriti roditelje da nije reč o nekim “strašnim” bolestima na koje roditelji prvo pomisle pri uvećanju limfnih čvorova.

izvor:mojpedijatar.co.rs

• Ekcem ili atopijski dermatitis, šta je pravilnije? Ekcem je stari naziv koji se odomaćio među roditeljima, a atopijski dermatitis je ime koje više vole doktori jer odražava suštinu ove dugotrajne i dosadne bolesti.

Kako nastaje ekcem
Atopijska konstitucija znači da je dete predisponirano (ima skolonost) za alergijske bolesti. Ovo je zapisano u genetskom kodu, najčešće se nasleđuje, ali ima dece koja su prva u porodici započela “liniju” ekcema. Ekcem je zapravo kombinacija ove genetrske predispozicije i spoljašnjih faktora koji “provociraju” nastanak bolesti. Suština ekcema, na nivou same kože, je zapravo suva i osetlljiva koža. Ova koža je sklona svrabu i osipu. Alergolozi vole da kažu da je ekcem u stvari “svrab koji se osipa” što je u velikoj meri tačno .

Zašto nastaje crvenilo kože
Kada se pojavi crvenilo, jasno je da je nastalo zapaljenje – ono je primarno (u početku) alergijsko (uz faktore sredine koji doprinosi reakciji), ali se kasnije može nadovezati sekundarna infekcija – bakterijska, ali nažalost i gljivice se mogu “uvaliti” u ranjenu kožu. Ovo prilično komplikuje lečenje, ali se često dešava u prvom “ataku” dermatitisa, dok se još ne zna od čega dete zapravo boluje.

Da li deca sa ovom bolešću mogu dobiti i druge alergijske bolesti
Nažalost da!

Ne nasleđuje se bolest nego sklonost ka oboljenju. Sklonost ka alergijskim bolestima znači da dete, pored ekcema može oboleti i od astme, polenkse kijavice, alergija na hranu…Sve se ovo može destiti, ali i NE MORA! Treba biti oprezni optimista.

Kada se otkriva i kako izgleda
Obično već u prvoj godini života kada se prvo uočavaju “ostrva” suve i hrapave kože koja postaje crvena (eritematozna), a ako se dete drapa, mogu se videti i znaci infekcije (žućkaste “ogebotine”, ljuspice, kao i brzo širenje promena). Može se pojaviti bilo gde, ali se obično vidi na obrazima, pregibima, ali i na spoljašnjoj strani ruku i nogu. Ima i “podmuklih” formi atopijskog dermatitisa koje mogu da zavedu roditelje, ponekad i lekare, pa da se zakasni sa postavljanjem dijagnoze.

Neretko su bebe sa ekcemom sklona i čestim ojedima.

Može se javiti i kod starije dece, ali se kod većine mališana javi relativno rano.

Da li često kupanje bebe pogoršava ekcem
Voda je “neprijatelj” za bebe koje imaju sklonost ka atopijskom dermatitisu! Paradoksalno, ali istinito – voda, koje nema u koži (koja je suva) smeta! Smeta jer kupanje ISUŠUJE kožu i tako pogoršava problem suve i osetljive kože. Zato bebe ne treba kupati više od dva do tri puta nedeljno, naravno uz detaljni negu i pranje genitalnog regiona.

ODMAH posle kupanja bebu treba nežno osušiti mekim pamučnim peškirom, pa namazati hidrantnom kremom.

Kako se leči
Najvažnije je da se dijagnoza atopijskog dermatitisa postavi što pre! Kada se zna sa čime se borimo, navažnija je adekvatna nega suve i osetljive kože. Osnov nege su hidrantne kreme kojima se koži “dotura” ono što joj nedostaje – voda! Hidrantne kreme “hrane” suvu kožu i tako joj pomažu da bude jača i zdravija. Uz izbegavanje onog što detetu “pojačava” ekcem (alergeni) ovo je osnov prevencije!

Pročitajte i: Ekcem kod beba

Kada se pojave svi znaci dermatitisa (crvenilo koje se širi, ljuspice – deskvamacija kože…) onda kreme za negu NISU dovoljne. Tada lekar prepisuje lekovite kreme. Pošto je atopijski dermatitis zapaljensko stanje kože preporučuju se anti-inflamatorni preparati (lekovi koji smiruju zapaljenje).

Postoje dve vrste antiinflamatornih lekova koje se koriste u terapiji atopijskog dermatitis.

Posebno kod jakih upala primenjuju se kreme koje sadrže kortikosterode. Ove masti i kreme prodiru u kožu, sprečavaju inflamaciju i umanjuju svrab. Međutim, dugotrajna upotreba preparata koji sadrže kortikosterode povećava rizik od pojave neželjenih efekata. Atrofija (“istanjenje”) kože je jedna od vrlo poznatih neželjenih efekata koja se javlja pri korišćenju preparata koji sadrže kortikosteroid.

Preparati koji ne sadrže kortikosterode (inhibitori topičnog kalcineurina) su dragocena alternativa i mogu se koristiti od druge godine života. Posebno su pogodne za korišćenje na osetljivim delovima tela kao što je lice kao i za korošćenje kod dece i osoba koji nisu tolerantni na preparate koji sadrže kortikosterode. Inhibitori topičnog kalcineurina (pimekrolimus) imaju vrlo specifičan način delovanja. Inhibiraju upravo one ćelije koje su većinom odgovorne za inflamaciju kože kod atopijskog dermatitisa. Oni su posebno efektivni ako se nanesu na kožu pri prvim znacima razbuktavanja bolesti i mogu sprečiti njegovo širenje.

Ove, kao i druge lekove za lečenje ekcema svakako treba davati detetu samo po savetu lekara – terapija “na svoju ruku” dugoročno predstavlja opasnost za dete.

Da li je dete sa ekcemom opasno po drugu decu
NIJE!

Ovo nije zarazna bolest, ma kako ponekad grozno izgledala! Zato decu sa atpijskim dermatitisom treba uključiti u igru sa drugom decom i omogućiti im pravilnu socijalizaciju bez bremena “različitog” deteta!

Može li se potpuno izlečiti
Dok se genska terapija (zamena “loših” gena zdravim) ne ustanovi kao rutinska metoda lečenja ekcem se ne može potpuno izlečiti! Zato je nega kože uz izbegavanje faktora koji pogoršavaju atopijski dermatitis suština dobre kontrole ove dosadne bolesti.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Poslednjih nekoliko godina mnogo se govori o tome da treba jesti više integralne vrste brašna – da su one zdravije, a da treba smanjiti na minimum upotrebu belog brašna. Ipak, mnogima i dalje nije jasno u čemu je razlika između ovih vrsta brašna.

Kako se dobija pšenično brašno i koje vrste postoje?

Zrno pšenice koje se u našoj ishrani najviše koristi sastoji se iz tri dela: opne (mekinje, spoljašnjeg omotača), endosperma (središnjeg dela) i klice. Brašno se dobija mlevenjem prethodno očišćene pšenice, a njegov kvalitet određuje se kvalitetom zrna pšenice koja se prerađuje. Na tržištu postoje različite vrste pšeničnog brašna: belo pšenično brašno (tip 400 i 550), polubelo pšenično brašno (tip 700 i 850), crno pšenično brašno (tip 1100 i 1600), kao i brašno od celog zrna pšenice – integralno brašno. Oznaka tipa brašna povećava njegov kvalitet i što je oznaka veća, brašno je tamnije boje i kvalitetnije.

Belo pšenično brašno se dobija specijalnom obradom pšeničnog zrna kada se koriste samo delovi iz sredine zrna (endosperm), a odstranjuje se omotač i klica. Ova brašna su bogata skrobom i proteinima, ali sadrže male količine vitamina, minerala i dijetalnih vlakana koje se u većim količinama nalaze u omotaču zrna pšenice.

Polubelo pšenično brašno je nešto boljih nutritivnih karakteristika od belog brašna zbog nešto veće količine sastojaka iz spoljašnjeg zida zrna.

Crno pšenično brašno je visokokvalitetno brašno koje sadrži veliku količinu vitamina, minerala i dijetetskih vlakana. Ono sadrži oko 80% sastojaka iz spoljašnje opne.

Koje je brašno najbolje?

Najzdravije od svih vrsta pšeničnog brašna je brašno koje je napravljeno od celog zrna pšenice – integralno brašno. Ono sadrži sve delove očišćenog i samlevenog zrna pšenice – ovojnicu, središnji deo i klicu. Veoma je bogato dijetalnim vlaknima, mineralima: natrijumom, kalijumom, kalcijumom, gvoždjem, kao i vitaminima grupe B i E. Sadrži veću količinu proteina u odnosu na belo brašno.

U odnosu na ostale vrste brašna, integralno brašno je bolje za varenje, ubrzava peristaltiku creva i predstavlja osnovu pravilne i uravnotežene ishrane. Ostavlja duži osećaj sitosti i potrebne su manje količine kako bi se čovek zasitio. Integralna brašna imaju veću količinu vlakana. Dijetetska vlakna su veoma značajna za zdravlje dece i odraslih. Ona sprečavaju zatvor, smanjuju nivo holesterola u krvi, pomažu pri ubrzanju metabolizma i održavanju idealne telesne mase. Redovna upotreba vlakana u ishrani smanjuje mogućnost srčanih i moždanih oboljenja kao i pojavu dijabetesa.

Belo brašno sadrži više ugljenih hidrata pa dovodi do brže sitosti, ali potom i do brže gladi jer se brže apsorbuje. Procesom prerade belog brašna gube se važna dijetalna vlakna i belo brašno sadrži oko pet puta manje vlakana u odnosu na pšenično brašno od celog zrna.

Roditelji novim saznanjima da su proizvodi od celog zrna (integralnog brašna) zdraviji od belog brašna vremenom mogu da naviknu decu da jedu zdravije. Belo brašno je ukusnije, ali je taj ukus naučen od detinjstva i teško ga je promeniti. Zbog toga se savetuje uvođenje ishrane od integralnih žitarica od celog zrna pšenice od početka uvođenja žitarica u dečiju ishranu. Potrudite se da detetu pripremate zdrave obroke i usadite zdrave navike u ishrani od prvog dana.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Šećer je namirnica koja se sve češće nalazi u svakodnevnoj ishrani dece, kako putem vidljivih i nama odranije poznatih izvora, ali i putem skrivenih šećera koji vrebaju sa različitih strana, čak i u, na ukus slanim jelima.

Upravo zbog epidemije gojaznosti, ali i sve većeg broja hroničnih bolesti koji posledično nastaju u ranom detinjstvu, neophodno je da vodimo računa o šećerima u ishrani našeg deteta, ali i da ga što je moguće više, svedemo na minimum.
Šta su zapravo šećeri?
Šećer pripada grupi ugljenih hidrata, po svojoj karakteristici je rastvorljiv u vodi, a najčešće se sreće u formi prostih šećera ili monosaharadi u koje spadaju glukoza ( prosti šećer), fruktoza ( voćni šećer) i galaktoza ( mlečni šećer). Postoje i složeni šećeri, koji predstavljaju kombinaciju najčešće dva prosta šećera, a najčešće se srećemo sa sukrozom i galaktozom. Sukroza ili opšte poznatija kao stoni šećer se sastoji od glukoza i fruktoze, dok je galaktoza koji je sastavni deo mleka i mlečnih proizvoda. Najkompleksnije forme šećera su skrob i celuloza.
Šta podrazumevamo pod šećerom?
Kada govorimo o šećeru, najpre mislimo na stoni šećer ili sukrozu, koji nastaje iz šećerne repe ili trske i koristi se kao dodatak u ishrani. Upravo za njega se poslednjih decenija veziju mnoge kontraverze, smatra se glavnim krivcem za mnogobrojne bolesti, pa se često smatra neprijateljem zdravlja broj jedan. Sa druge strane njegova konzumacija, je iz godine i godinu sve veća u opštoj populaciji, pa su procene da prosečna osoba, pojede oko 30 kg šećera godišnje, što je oko 400 kCal svakoga dana.
Gde se šećer sve nalazi?
Šećer se najpre nalazi u tortama, kolačima, raznim gotovim keksima, ali i u sokovima, gotovim jelima, supama iz kesica, kečapu, majonezu, voćnim jogurtima, kao i u slanim grickalicama kao što je na primer čips. Voćni šećer se nalazi u voću, dok mlečni šećer je prisutan u mleku i mlečnim proizvodima. Iako kod svih šećera treba obratiti na količinu, posebno je važno ispratiti unos takozvanog stonog belog šećera, koji se i dovodi u vezu sa najvećim brojem zdravstvenih problema.
Zašto je šećer loš?
Šećer dokazano utiče na porast telesne mase, što posledično dovodi do gojaznosti i mnogobrojnih metaboličkih disbalansa. On se najpre povezuje sa nastankom šećerne bolesti, ali utiče i na poremećaj rada svih hormona. Prekomerna upotreba šećera inicijalno dovodi do insulinske rezistencije, pojačane mogućnosti za nastanak cisti, najpre na jajnicima, kao i dojkama i drugim organima. Šećer pospešuje rast loših mikroorganizama, tako da šećerom opterećen organizam, je skloniji infekcijama, najpre gljivičnim infekcijama noktiju ili bujanju kandide. Šećer je dokazani uzročnik nastanka karijesa na zubima, a dugoročno njegovo konzumiranje vodi do sigurnog rizika za bolesti srca i krvnih sudova.

Koliko šećera dnevno je dovoljno?
U današnje vreme kada su šećeri svuda prisutni, skoro je nemoguće kompletno ga izbaciti iz ishrane, ali treba težiti smanjenju negove upotrebe, što je više moguće.Treba izbaciti sokove, najpre gazirane, kada su napici u pitanju, davati deci vodu ili povremeno sok od sveže ceđenog voća, sa čijom količinom takođe treba biti oprezan. Pored toga izbaciti sve industrijske slatkiše i grickalice, praviti domaće slatkiše koji će umesto šećera sadržati njegove zdravije zamene, kao što su urme, med, agava ili stevija. Mnoge studije dovode u vezu hiperaktivnost dece sa upotrebom šećera, ali zapravo energija se može dobiti iz drugih izvora i namirnica koje će energiju održati mnogo duže, nego šećeri, koji jako brzo dovode do pada energije, što može posledično da dovede i do depresije. Preporeke su da deca ne bi trebalo da zbirno u toku dana konzumiraju više od dve kašike šečera. Treba uzeti u obzir da šećer se često krije, tamo i gde nismo toga svesni.
Da li je smeđi šećer zaista zdraviji?
Često kao glavnu zamenu za klasičan beli šećer, konzumiramo braon ili smeđi, za koji verujemo da je zdravija opcija. On predstavlja kombinaciju belog šećera i melase, koja mu daje dodatno bogatstvo gvožđem, kalijumom, kalcijumom i bakrom. Iako to zaista deluje primamljivo, količine ovih mikronutritijenata su jako male. Braon šećer ima skoro isto kalorija kao i beli, tako da ni tu mnogo ne dobijamo. Ono što se sve češće viđa na tržištu je samo obojeni beli šećer, koji čak i nema nikakve značajne razlike u odnosu na beli.

Med kao zdrava alternativa
Kada razmišljamo o zdravim alternativama šećeru, prvo pomislimo na med. On je prirodni sastojak koji se sastoji od fruktoze, glukoze, vode, ali i minerala kao što su gvožđe, kalcijum, kalijum i magnezijum. Upravo zbog većeg procenta fruktoze, on je slađi od stonog šećera, ali ima niži glikemijski indeks od njega. Iako se med smatra zdravom alternativom, on je takođe bogat u kalorijama i podiže šećer u krvi pa sa njegovo količinom treba biti umeren. Med najranije vašem detetu uvedite kada napuni godinu dana i to sa oprezom i u maloj količini. I kada dete poraste nemojte preterivati sa količinom.
Moderni zaslađivač ili stevija
Stevija je biljka koja pripada porodici hrizantema, a danas je najčešća zamena za stoni šećer. Ona je i do dvesta puta slađa od klasičnog šečera, pa je neophodno koristiti je u malim količinama. Ona ima nizak glikemijski indeks, nije povezana sa nastankom karijesa, termostabilna je. Što znači da može da se koristi i za kuvanje, ima zanemarljivu kalorijsku vrednost. Ona može biti idealna zamena za slatkiše, kolače, koja će dati ukus, a opet imati manje štetne efekte na organizam u celosti. Vodite računa o njenoj izrazitoj slatkoći, pa koristite male količine, posebno ako je prvi put koristite.

Crna čokolada, kraljica slatkiša
Teško je deci oduzeti zadovoljstvo u formi čokolade, ali treba znati da je klasična čokolada riznica stonog šećera, i da Vašem detetu neće doneti ništa dobro, osim kratkotrajnog raspoloženja. Za razliku od klasične, Crna čokolada sadrži više od 50% kakaa, a vrlo često ima i oko 80 %. Crna čokolada sadrži flavonoide , snažne antioksidanse, koji se takođe mogu naći u čaju, crnom vinu , jabukama, ali u značajno manjoj količini. Ona sadrži u tragovima i dva značajna minerala magnezijuma i bakra. Pored njih sadrži i fosfor, kalijum i gvožđe.Pored toga bogata je vlaknima, kao i mnogim vitimaminima, posebno K, B3 i B12. Dokazano štiti nas kardiovaskularni sistem , pa se pored badema smatra ozbiljnom prevencijom za nastanak kardiovaskularnih bolest. Vidno popravlja raspoloženje i daje energiju jer stimuliše proizvodnju serotonima, poznatog kao hormona sreće. Ukoliko birate čokoladu za Vaše dete, neka to bude crna, naravno u ograničenoj količini.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Od kako je omikron soj aktuelnog virusa postao dominantan u pandemiji, broj zaražene dece Kovidom 19 je naglo porastao širom sveta. Koje simptome ovaj soj izaziva i kako se leči? Ima li razloga za zabrinutost?

Simptomi koji se kod dece javljaju kod omikrona su slični onima koji se javljaju i kod drugih SARS-CoV-2 varijanti:

bolno grlo
umor
bolovi, uključujući i glavobolju
suv kašalj
zapušen nos
povišena temperatura
povraćanje i dijareja.
Gubitak čula mirisa i ukusa se ređe prijavljuje kao uobičajen simptom.

Prema rečima dr Snežana Rsovac, pulmološkinje iz Dečije klinike u Tiršovoj, omikron daje umereno blagu sliku kod dece, retko kada tešku i prolazi za pet do sedam dana. Gostujući na RTS-u, dr Rsovac je rekla da se kod dece predškolskog uzrasta i odojčadi javlja temperatura, groznica i simptomi gornjeg respiratornog sistema, nos, ždrelo, trahitisi, glavobolje, konjuktivitisi, a donji disajni putevi bronhitisi, bronhiolitisi, pneumonije su ređe zastupljeni.

Kod većine dece simptomi, kao što smo već naveli, prolaze za 5 do 7 dana. Najčešće se preporučuje vitaminska suplementacija vitaminima C i D, kao i cinkom, uz dosta tečnosti. Savetuje se mirovanje i obaranje temperature po potrebi. Kod dece retko dolazi do komplikacija.

Viranto Forte je sirup prirodnog sastava koji sadrži preporučene vitamine i minerale i namenjen je za primenu u stanjima prehlade i gripa. Preporučuje se kod kašlja, grlobolje i upale sluzokože gornjih disajnih puteva. Primena se savetuje što pre, u roku od 2 sata nakon pojave prvih simptoma prehlade i gripa.

Glavni aktivni sastojci sirupa Viranto Forte su ekstrakt ploda crne zove i ekstrakt pelargoniuma (južnoafričke muškatle). Delotvornost i bezbednost ovih aktivnih sastojaka u stanjima prehlade i gripa danas su prikazani u brojnim kliničkim studijama publikovanim u medicinskim časopisima. Pelargonium (ekstrakt korena južnoafričke muškatle) je jedna od klinički najispitivanijih lekovitih biljaka za respiratorne infekcije, posebno infekcije gornjih respiratornih puteva (upala grla, krajnika, sinusa).

izvor:mojpedijatar.co.rs

Srećom, zima je na izmaku stiže proleće, a pa se nadamo da će brojne virusne infekcije proći. To je zapravo naša tema – virusi koji izazivaju povraćanje i prolive kod dece, a dve vrste virusa su ubedljivo prve na listi uzročnika gastro-enteritisa: norovirus i rotavirus!

Oni jesu ozbiljan problem, pedijatrijske ambulante su prepune, a i dečje bolnice neretko moraju da primaju obolelu decu radi lečenja – intravenske nadoknade tečnosti (“infuzija”).

Šta je u stvari norovirus?

Za Rotavirus se odavno zna (pričali smo o njima i ranije), a Norovirus je manje poznati iako su i oni odavno otkriveni i upoznati. Zato ćemo ga detaljnije opisati

Norvirus je jedan od najčešćih uzročnika povraćanja i proliva kod dece, ali i odraslih! On se zapravo probio na PRVO mesto uzročnika virusnih gastroenteritisa, čak je “prešišao” i Rotavirus. Ima ih nekoliko podtipova, ali to nije važno za našu priču, pošto svi imaju sličan “posao” – da izazovu infekciju! Kad stigne u creva on naprosto zbriše ćelije koje se nalaze na površini (crevna sluznica), što potpuno onemogućava varenje, pa nastaju oni vodenasti i obilni prolivi

Kako se prenosi?

Lako!

Norovirus se prenosi direktnim kontaktom sa bolesnim detetom, obično prljavim rukama, ili neadekvatno sterilisanim bočicama, ali i preko zaražene hrane i stvari (igračaka…) koje su obolela deca koristila.

U kolektivima nisu retke prave mini epidemije ovog virusa, a nažalost se dešavaju u na dečjim odeljenjima po bolnicama – jedno dete može da zarazi mnogo drugih, koji su zbog drugih problema na bolničkom lečenju!

Koliko traje inkubacija?

Inkubacija (period od ulaska virusa u organizam do prvih znakova bolesti) je kratka – traje samo par dana!

Kako se prepoznaje infekcija norovirusom?

Pošto napada želudac i creva, dolazi do povraćanja (nekada i više od 10 puta za nekoliko sati) i proliva – koji je dominantni znak crevne infekcije. Prolivastih stolica obično ima mnogo (neretko preko deset dnevno), vodenaste (žućkaste, ređe zelene) su i uglavnom smrdljive. Ako se ne leči, dete može da dehidrira zbog gubitka tečnosti, ali i elektrolita iz organizma. Deca se ponekad žale i na glavobolju, malaksalost, a mučnina prethodi povraćanju i skoro uvek je prisutna.

 Kako prepoznati dete koja mora brzo kod lekara?

 Malaksalost, bezvoljnost i potpuni gubitak interesa za unošenjem tečnosti su znaci ozbiljne dehidracije – gubitka tečnosti iz organizma, pa je HITAN pregled neophodan! Potom obično sledi intravensha rehidracija – “infuzija”.

 Koliko traje?

 Norovirusna infekcija je obično kraća od “bratskog” Rotavirusa, obično 2 do 3 dana! Mlađa deca i deca sa lošijim imunitetom ponekad duže boluju, ali retko traje duže od 7 dana.

 Kako se postavlja dijagnoza?

 Osnovna sumnja na ovaj virus se postavlja posle pregleda deteta, a potvrda dijagnoze je moguća i laboratorijskim testom (koji je retko potrebno raditi).

 Kako se leči?

 NEMA leka koji može da eliminiše virus, ali srećom se organizam relativno brzo izbori!

Lečenje se, pre svega, sprovodi nadoknadom tečnosti (rehidracija) – a najbolje je da to bude ORALNA rehidracija.

Što je dete manje, veća je mogućnost da mu je potrebna intravenska korekcija dehidracije i poremećaja elektrolita (infuzija) koja se sprovodi u zdravstvenim ustanovama!

Srećom, ogromna većina dece pregura ovaj virus posle oralne rehidracije – nadoknade tečnosti odgovarajućim rastvorima!

Korekcija ishrane je drugi važan korak u lečenju ove neprijatne infekcije – prvih dana bolesti dete NE TREBA terati da jede, pošto NE može da vari hranu, ali da pije MORA! Kad potraži hranu, prvo se kreće sa laganim obrocima (barena hrana, supice, prepečen hleb…), a posle par dana – kad se stolice normalizuju, dete se vraća uobičajenoj ishrani.

 Treba li davati antibiotike?

 NE!

Virusi se NE leče antibioticima, ali zato treba dati probiotike – dobre bakterije koje pomažu da se dete izbori a infekcijom creva!

 Da li su moguće komplikacije?

Jesu, ako se bolest ne dijagnostikuje na vreme, a naročito ako lečenje ne počne brzo. Tada dete može da izgubi mnogo tečnosti, ali i važnih elektrolita (soli i minerala, bez kojih nema života), što se zove dehidracija. Teška dehidracija je po život opasno stanje kod beba i male dece, ali se to ipak retko dešava!

 Može li da se spreči infekcija norovirusom?

 Može, i to na dva načina!

 Prvi je izbegavanje kontakta sa obolelim uz sprovođenje higijenskoh mera – što sprečava širenje virusa, a drugi je dojenje (kod beba), koje (dokazano) smanjuje rizik od ove neprijatne infekcije.

Izbegavanje kontakta sa obolelim je KLJUČNI vid prevencije! Obolelo dete bi trebalo da ima svoje kupatilo, a ako je to nemoguće obezbediti, posle svakog izlaska iz toaleta se moraju sprovesti mere dezinfekcije! Često pranje ruku zdravih članova porodice se podrazumeva!

Za razliku od Rotavirusa protiv koga postoji vakcina (nije obavezna, ali se daje u velikom broju medicinski razvijenih zemalja), protiv Norovirusa, za sada, NEMA efikasne vakcine!

Potrebno je povećati unos tečnosti, vode, i posebno pripremljenih rastvora koji u sebi sadrže i elektrolite koje dete gubi povraćanjem i prolivom.

 Rastvori za oralnu rehidraciju

Rastvori za oralnu rehidraciju su specijalno pripremljeni i prilagođeni potrebama dece tokom povraćanja i proliva. Rastvori za oralnu rehidraciju se kupuju u apoteci, u obliku su praška i potrebno ih je pre upotrebe rastvoriti u vodi. Bilo bi veoma dobro da uvek kod sebe imate, kod kuće ili na putu, sredstva za oralnu rehidrataciju (kesice su male i jednostavne za nošenje i čuvanje).

Ukoliko je u pitanju beba koja je na prirodnoj ishrani, podoje treba nastaviti.

Pravilna rehidracija na samom početku pojave simptoma je veoma važna kako bi se sprečilo da dete mora da prima intravensku infuziju i da dehidracija pređe u teži oblik.

Treba poštovati pravilo često po malo. Cilj je da veća količina popijene tečnosti ne dovede do povraćanja.

izvor:mojpedijatar.co.rs