jun 25, 2022

Prema pisanju sajta "The Guardian" trudnice nisu podložnije oboljevanju od korona virusa i za sada ne postoji dokaz da se virus može preneti na plod u toku trudnoće.

Zbog velikog broja žena u Velikoj Britaniji koje su tražile odogovor na pitanje - koliko je opasan virus za trudnice, dobile su odgovor od strane institucije Royal College za ginekologiju.Imuni sistem u trudnoći nije u istoj "formi" kao pre trudnoće, što trudnice izlaže većem riziku i komplikacijama u slučaju izlaganju virusima poput gripa. Respiratorne bolesti mogu da dovedu do teškog stanja bebe, ali na osnovu dostupnih podataka, ovo nije slučaj sa virusom Covid-19, piše "The Guardian".

Edvard Moris, predsednik Royal College za ginekologiju rekao je da stručnjaci tek počinju da izučavaju virus jer je nov, ali čim dođu do novih podataka obavestiće javnost. "U narednim nedeljama i mesecima sigurno će biti trudnica u Velikoj Britaniji koje će biti pozitivne na korona virus. Za sada su podaci limitirani, ali nema dokaza da se virus može preneti na plod", rekao je Edvard Moris.

Royal Collage se oslanja na podatke iz Kine i Svetske zdravstvene organizacije koja je pratila 147 trudnih žena, od kojih su 64 testirane pozitivno na korona virus, dok su 82 slučaja bila netipična. Od ukupnog broja žena 8% je imalo teže simptome korona virusa, a 1% je bilo u kritičnom stanju.

Druga studija koja je pratila trudnice u Vuhanu u Kinu došla je do zaključka da su bebe rođene zdrave i da nije bilo tragova virusa u majičinom mleku i pupčanoj vrpci.

Rasel Vajner iz instituta Royal Collage za pedijatriju rekao je da majke i bebe ipak treba razdvojiti nakon rođenja deteta, u slučaju da je majka bila pozitivna na korona virus. "Na osnovu onoga što znamo, iako je dojenje bebe važno ne želimo da je izlažemo potencijalnom riziku", zaključio je Vajner.

M.Z.M.

Izvor: zena.blic.rs

Naučnici su u okviru jedne studije pokazali da emisije koje deca gledaju imaju uticaja na njihove navike i pogled na hranu.Jedan od najkomplikovanijih zadataka za svakog roditelja jeste da ubedi dete da jede zdrave užine i obroke umesto brzih i onih koji nisu dobri za njih.
Iako zvuči neverovatno, televizija može naterati vaše dete da se zdravo hrani.
Ovo može biti mnogo jednostavnije nego što mislite - potrebno je pustiti dete da gleda emisije o kuvanju gde se u pripremi hrane koriste zdrave namirnice. Studija je pokazala da emisije o kuvanju imaju pozitivan uticaj na detetovo ponašanje i stavove.
Emisije na taj način promovišu zdravu percepciju o hrani. Kada deca gledaju u programu određenu hranu, ubrzo požele da je jedu.Istraživanje je obuhvatilo 125 mališana između 10 i 12 godina. Gledali su po deset minuta program za decu. Dok je jedna grupa gledala epizode o zdravoj hrani, druga je gledala one sa nezdravim užinama. Prvi su pred sobom imali paradajz, luk, raznovrsno povrće i voće, dok su drugi gledali hamburgere, pomfrit, majonez, kroasane.
Kako bi proverili kakva je dečja percepcija hrane, oni su ih upitali da ocene od 0 do 10 namirnice koje vide pred sobom. Ocena 0 predstavljala je veoma nezdravu, a 10 veoma zdravu namirnicu. Na samo kraju, deci je ponuđena užina. Mogli su da izaberu - iseckanu jabuku, krastavac, pomfrit ili grickalice.
U grupi koja je gledala snimke sa zdravom hranom, više od 41 posto mališana odabralo je zdravu užinu, dok je iz druge grupe bilo samo 20 posto.
"Rezultati studije pokazali su da emisije o kuvanju kod dece mogu promovisati pozitivne promene u stavu prema hrani", istakao je Frans Folkvord, doktor sa Tilburg Univerziteta.
Postoje i drugi načini da stvorite zdrave navike kod svog deteta:

- Budite uzor detetu, jer vas ono posmatra kao primer. Pored toga, idealno bi bilo da u školama postoji neka vrsta edukacije koja će ih podsticati da se brinu o svojoj ishrani.

- Nemojte ih pritiskati. Vrlo često deca odbijaju da jedu nešto što nisu nikada probali. Potrebno je da probate više puta da ih nagovorite, ali pustite da prođe vreme.

- Uključite ih u pripremu zdravog obroka, jer ćete na taj način stvoriti želju da probaju ono u čijoj su pripremi učestvovali, više nego gotovu hranu prepunu šećera i masti.

- Ohrabrujte ih radije nego da im zabranjujete. Nemojte govoriti Ne treba da jedeš slatkiše. Uvek je bolja opcija Da li si primetio koliko je krastavac ukusniji kada ga posoliš i dodaš limun?

Izvor: www.yumama.com

Iza lepog lista ili velikog cveta sobnih biljaka ponekad se krije opasnost. Mame pazite koje biljke držite u stanu, jer neke od njih mogu da budu veoma otrovne.
Deca su jako radoznala i sve vole da zgrabe i uglavnom strpaju u usta. Ponekad to bude i list sobne biljke, koje su razlog za više od polovine slučajeva trovanja mališana. Iako je većina biljaka bezopasna, zbog sadržaja određenih hemijskih supstanci ili alkaloida, pojedine vrste mogu da izazovu nepoželjne reakcije poput alergija, osipa, povraćanja, proliva, bolova u stomaku… U zavisnosti od količine koje je dete progutalo, reakcije mogu biti slabijeg ili jačeg inteziteta, mada nema pravila, jer sva deca ne reaguju na isti način. Zato pažljivo birajte biljke koje ćete držati u stanu.

OLEANDER, RICINUS I KLINIJA SU OPASNI PO ŽIVOT

Ove biljke su veoma otrovne, pa žvakanje njihovih delova može imati fatalne posledice, čak i u malim kolicinama. Oleander sadrži toksine koji izazivaju promene u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Gutanje samo jednog lista može biti smrtonosno!
Ricinus sadrži otrovni alkaloid ricin. Otrovni su listovi, a naročito seme. Simptomi trovanja su: povraćanje, jaki stomačni bolovi, snažan osećaj žeđi i halucinacije. Unošenje jedne do tri semenke u organizam može imati fatalan ishod.
Klinija je, takođe, izuzetno otrovna biljka. Jak otrov iz lista i stablljike nadražuje sluzokožu, pa ako je dete proguta, dolazi do oticanja u grlu, otežanog disanja, mučnine i povraćanja. Otrov je toliko jak da u mnogim slučajevima izaziva trajna oštećenja jetre.

DIFENBAHIJA IZAZIVA SMETNJE U GOVORU

Difembahija sadrži velike količine kalcijum oksalata. Cela biljka je otrovna a naročito stabljika. Ukoliko slučajno dospe do usne, otiče jezik i javljaju se smetnje u govoru. Filadendron, Monstera, Božićna zvezda i Kozlac su takođe cele otrovne. Kaktus Aloja, poznat je po lekovitim svojstvima, ali u većim količinama je otrovan.

STOMAČNE TEGOBE I SMETNJE U RADU SRCA

Ako se progutaju opasne mogu da budu i Narcis, Rododendrom, Anemona, Bršljen, Hortenzija i Đurđevak. Ove biljke kad se unesu u organizam uzrokuju stomačno – crevne smetnje, smetnje u radu srca i promene u funkciji nervnog sistema.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

 

Agresivno ponašanje može biti normalna faza razvoja deteta, iako vam se ne sviđa kad ono udara jer je ljuto ili ujeda iz vama neshvatljivih razloga. Obično, ako se agresivno ponašanje sankcioniše odgovarajućom kaznom, i radi se na lepom ponašanju, agresija polako nestaje u predškolskom uzrastu. Ponekad agresija može biti simptom većeg problema. U nekim slučajevima zahteva i profesionalnu pomoć.

Razlozi dečije agresije
Mala deca su ponekad agresivna jer ne mogu rečima da iskažu šta žele. Dete koje ne može da kaže bratu da mu ne uzima igračku iz ruke, može da udari ili ugrize da bi pokazalo svoje nezadovoljstvo. Školska deca nekad ispoljavaju agresiju jer ne znaju da kontrolišu svoje emocije. Dete koje ne zna verbalno da ispolji ljutnju rečima „Ja sam sad stvarno ljut“ može da pokaže ljutnju tako što udari mamu/tatu/brata/sestru ili druga, npr. Ponekad deca postanu agresivna jer udaranje i ujedanje prolaze. Ukoliko dete uvidi da ga sestra ostavlja na miru ako je ujede, ono će shvatiti ujedanje kao odličan način da dobije šta želi. Ponekad deca udaraju svoje roditelji i ako im to roditelji dopuštaju agresija može da se pogorša. Na primer, ukoliko dete udari mamu jer ne želi da mu kupi igračku ali na kraju mama ipak popusti dete će prihvatiti udaranje kao dobar način manipulisanja mamom.

Odmah primenite kaznu
Bilo kakav oblik agresije treba odmah kazniti. Nemojte da upozoravate ili podsećate da prestane. Evo nekoliko primerenih posledica koje mogu odvratiti od agresije:

Time out – Kada se pravilno primeni, uči decu kako da se smire. Cilj ovoga je da deca uzmu tajm aut i razmisle pre nego što postanu agresivna.
Iskupljenje – Ako vaše dete povredi nekoga ovo je posledica. Iskupljenje može biti pozajmica igračke detetu koje je povređeno ili dodatne obaveze koje dete mora da obavi. Iskupljenje može da pomogne da se poprave odnosi i da dete dobije šansu za naknadu.
Gubitak privilegija – Uzmite detetu neku star koju najviše voli ili mu zabranite omiljenu aktivnost 24 sata. Manjkanje elektronskih uređaja ili nemogućnost da ode kod prijatelja mogu da budu dobri podsetnici da drugi ne smeju da se povređuju.
Prirodne posledice – Ukoliko vaše dete uništi svoju ličnu imovinu prirodna posledica je najefektivnija. Ako baci i razbije svoj mobilni telefon, nemojte mu kupiti novi. Biti bez telefona i primoran da sam kupi drugi su važne životne lekcije.
Sistem nagrada – Ako vaše dete često ispoljava agresiju sistem nagrada je odlično rešenje. Odredite nagrade za pozitivno ponašanje, zagrljaj ili poljubac.
Školska deca nekad ispoljavaju agresiju jer ne znaju da kontrolišu svoje emocije. Dete koje ne zna verbalno da ispolji ljutnju rečima „Ja sam sad stvarno ljut“ može da pokaže ljutnju tako što udari mamu. Bez obzira na to koju posledicu izaberete ona mora da bude shvaćena kao deo discipline a ne kazna. Ne smete da ponižavate dete jer to može da vam se obije o glavu i dovede do još veće agresije.

Naučite dete novim veštinama
Agresivno ponašanje je posledica nedostatka određenih veština koje pomažu kontroli sopstvenog ponašanja. Učenje tih veština treba da bude deo disciplinovanja. Socijalne veštine, umešanost rešavanja problema i pronalaženje rešenja konflikata će smanjiti agresivno ponašanje. Učite dete kako da ispolji svoje emocije rečima. Umesto da kažete „Nemoj da udaraš“ recite mu „Koristi svoje reči“. Pomozite detetu da vidi alternativna rešenja koja ne uključuju agresiju.

Potražite profesionalnu pomoć
Povremeno, agresivno ponašanje može biti osnova ozbiljnijeg poremećaja ponašanja ili mentalnih problema. Ako je agresija kod vašeg deteta ozbiljna i ono ne reaguje na disciplinu, porazgovarajte sa svojim pedijatrom.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kada se priča o šećernoj bolesti većina prvo pomisli na bake i deke, ali kao i većina bolesti koje ne biraju uzrast, dijabetes se javlja i kod dece.Tačno je da je manji broj dece pogođen ovom bolešću, u poređenju sa odraslima, ali kada se postavi dijagnoza većina roditelja veoma teško prihvata istinu i činjenicu da je, uz lečenje, potrebna bitna promena načina života. Bez obzira na činjenicu da se radi o dugotrajnoj bolesti, savremena terapija šećerne bolesti omogućava normalan život i razvoj dece.

Šta je dijabetes melitus
Dijabetes melitus je latinski naziv za šećernu bolest čija je glavna odlika stalno povećanje koncetracije šećera (glukoze) u krvi. Podvukli smo stalno povećanje, zato što je uobičajeno da šećer “skoči” posle jela (ali i posle stresa). Zato je pravo vreme za kontrolu nivoa šećera u organizmu (kada se govori o postavljanju dijagnoze šećerne bolesti) jutro – “na prazan stomak”

Ipak, povećanje koncetracije šećera u krvi je samo posledica PRAVOG uzroka šećerne bolesti kod dece, a to je nedovoljna količina hormona insulina koji je svakako jedan od najvažnijih regulatora veoma komplikovanih metaboličkih procesa u organizmu. Jedna od glavnih funkcija insulina je da “uvodi” glukozu u ćelije našeg organizma. Ovo je izuzetno važno jer je šećer (glukoza) NEOPHODNA za život kao glavni izvor potrebne energije za većinu ćelija, a bez te “biološke energije” nema života. Dakle, kada nema dovoljno insulina javlja se naizgled paradoksalna situcija u organizmu – u krvi je šećer u višku, a u ćelijama (kojima je preko potreban) je u manjku. Zato je suština dijabetesa kod dece nedostatak (ili smanjenje količine) insulina. Pankreas (gušterača) je žlezda u kojoj postoje posebne grupe ćelija koje stvaraju i u krv izlučuju hormon insulin.

Koje su vrste (tipovi) djabetesa
Postoje dva osnovna tipa šećerne bolesti, a podela je napravljena prema uzročniku oboljenja.

Kod većine dece radi se o propadanju ćelija pankreasa koje stvaraju insulin, pa zato nema dovoljno ovog važnog hormona u organizmu. Ovo je dijabetes mellitus tip I (prvi tip bolesti) koji traži obaveznu nadoknadu (supstituciju) insulina jer vrlo brzo dolazi do skoro potpunog nedostatka ovog hormona.
Tip 2 šećerne bolesti je češći kod starijih osoba i karakteriše se smanjenjnem (ali ga ipak ima) količine insulina u organizmu. Ovde se (bar za neko vreme) mogu koristiti lekovi (u obliku tableta ili kapsula) koji pomažu iskorišćavanje onog preostalog insulina. Iako je ređi kod dece, ima ga kod adolescenata, naročito kada se radi o gojaznim pacijentima. Zato će nastavak priče o dijabetesu kod dece biti posvećen samo prvom tipu šećerne bolesti (koji se naziva i insulin zavisni dijabetes).

Zašto nastaje insulin-zavisni dijabetes (tip I)
Nedostatk insulina u organizmu deteta je direktna posledica odumiranja (nestanka) ćelija koje stvaraju ovaj važni hormon, a to su “specijalizovane” ćelije koje se nalaze u pankreasu (gušterači), a nazivaju se beta ćelije. Postoji mnogo potencijalnih uroka izumiranja ovih malih fabrika insulina.

Nasleđe (genetska predispozicija) ima veliki uticaj na pojavu ove bolesti. Ako u bližoj familiji ima šećeraša postoje izgledi i da dete ima “gene za dijabet” što naravno ne znači da je obavezno da dete oboli. Kao i za druge genetske bolesti NE nasleđuje se bolest već SKLONOST ka bolesti. Zato je jasno da mora postojati još nešto iz okoline (ili organizma) što može započeti proces propadanja beta ćelija, pa tako započeti dijabetes.
Virusi su među “prvooptuženijima” za nastanak šećerne bolesti kod dece, i to oni koji imaju osobinu da napadnu tkivo pankreasa gde se nalaze ćelije – fabrike insulina. Pomenućemo samo neke od mnogih virusa – influenca (grip), parainfluenca, varičela … Sada će roditelji da se prepadnu – pa ovo su veoma česti virusi. Srećom EKSTREMNO RETKO se desi šećerna bolest posle ovih infekcija, a i kada se desi skoro uvek nađemo da u porodici ima šećeraša. Dakle potrebna je kombinacija genetske predispozicije i “spoljnog” faktora za nastanak dijabetesa.
Kako u svetu ima ogroman broj dece sa dijabetesom urađen je i ogroman broj epidemioloških studija koje se bave uzrocima šećerne bolesti kod dece. Tako su nađene brojne veze, kao na primer da deca koja umesto majčinog mleka koriste adaptirane formule imaju veće izglede da obole od dijabetesa. Ove i slične studije su zanimljive, ali imaju jednu “manu”- bave se verovatnoćama u procentima (koji su usput rečeno veoma mali). Kako su za roditelje njihova deca 100% onda nema mesta za preterano pričanje o epidemiološkim aspektima šećerne bolesti.

Kako posumnjati na dijabetes
Kod starijih se relativno lako posumnja na šećernu bolest jer se javljaju prilično jasni simptomi i znaci: uzimanje mnogo tečnosti (stručno se ovaj simptom zove polidipsija), pojačan apetiti i uzimanje hrane (polifagija), ali je prisutno i češće i obilno mokrenjne (poliurija).

Kod dece važi pravilo – što je dete mlađe to je teže na vreme otkriti šećernu bolest. Kod adolescenata se mogu javiti gore pomenuti znaci bolesti, ali kod male dece nastaju veliki problemi u ranom otkrivanju dijabetesa. Ako jedna beba mnogo pije i jede to se (skoro uvek s pravom) pripisuje zdravom apetitu, a ne bolesti. Sa druge strane nema rutinskih laboratoriskih kontrola nivoa šećera u krvi (kao na primer krvna slika ili pregled urina) koje bi možda nagovestile pojavu ove bolesti.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Pomozite vašem detetu da postigne i održi optimalnu telesnu težinu.
Broj gojazne dece sa viškom kilograma raste alarmantnom brzinom. Višak kilograma povećava mogućnost ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes i astmu. Detinjstvo kod gojaznih mališana takođe uzima emotivni danak. Takvu decu često zadirkuju drugi mališani ili ih isključe iz svojih grupa za igranje i druženje. To dovodi do depresije i nižeg samopoštovanja kod deteta. Međutim, uz pravu podršku, ohrabrenje i pozitivnu ulogu roditelja i trenera možete pomoći vašem detetu da postigne brzo mršavljenje i zdravu optimalnu telesnu težinu. Dijagnostikovanje problema prekomerne težine i gojaznosti

Gojazna deca su u većem riziku od razvijanja ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su :

*Dijabetes

*Visok krvni pritisak

*Visok holesterol

*Problemi sa zglobovima

*Astma

*Poremećaji kod spavanja

*Bolesti jetre i žučne kese

*Depresija i nisko samopoštovanje

Deca koja su nezadovoljna svojom težinom imaju veće šanse da razviju poremećaje ishrane i razne vrste zavisnosti od hrane.Dijagnostikovanjem problema gojaznosti što ranije, može da se smanji rizik od razvoja svih ovih komplikacija i nekih drugih oboljenja koja će se javiti kada budu odrasle osobe. Vaše dete mora da oseti da ga volite i da želite da mu pomognete. Uloga trenera je u nekim stvarima presudna.

Da li je vaše dete gojazno?

Deca rastu i razvijaju se različitim brzinama u različitim vremenima, tako da nije uvek jednostavno i lako reći da li je dete gojazno. BMI indeks se koristi za neki prvi uvid u procenat telesnih masti kod dece. On je obično dobar pokazatelj, ali postoje situacije u kojima on može da zavara. Recimo, deca tokom puberteta doživljavaju periode brzog rasta i to se može odraziti na pogrešnu interpretaciju BMI indexa i rezultata. Lekari uvek mogu da izvrše i neka dodatna merenja poput, merenja kožnih nabora i njihove debljine, merenja impedancom. Vrlo je bitno i kakve su navike u ishrani, porodična istorija, bavljenje ili ne fizičkom aktivnošću, a mogući su i drugi zdravstveni pregledi da bi se egzaktno utvrdilo da li je neko dete gojazno.

Uzroci prekomerne težine kod dece:

Za roditelje je vrlo važan korak da razumeju zašto se njihovo dete goji. Većina slučajeva dečje gojaznosti uzrokovano je prevelikim unosom hrane i premalim praktikovanjem fizičke aktivnosti. Deci je svakako potrebna kvalitetna ishrana koja će podržati zdrav rast i razvoj, ali kada se mera premaši onda dolazi do povećanja kilograma. Dosta je faktora koji utiču na ovakvu rastuću neravnotežu između potrebnih i unetih kalorija:

Danas imamo jednostavan pristup jeftinoj, visoko kaloričnoj brzoj hrani.
U porodicama se manje kuva, a jede više.
Porcije hrane su veće u restoranima.
Deca konzumiraju ogromnu količinu šećera u zaslađenim napicima.
Deca provode manje vremena aktivno se igrajući napolju.
Sede za računarom,igraju igrice i previše gledaju televiziju.
Mnoge škole smanjuju obim nastave fizičkog vaspitanja.
Misli se da je gojaznost genetski determinisana i da se ništa ne može promeniti.
Deca sve više koriste i praktikuju neke nezdrave dijete.
Neka cela porodica bude uključena u rešavanje problema Zdrave navike se stiču i kreću od kuće. Najbolji način da se izborite sa viškom kilograma kod vašeg deteta je da cela porodica pokaže na delu zdrave navike. Više aktivnosti , upražnjavanje sporta i spremanje zdravih obroka će se neminovno odraziti i na obrazac ponašanja i navike kod vašeg deteta. Lakše ćete zajedničkim snagama doći do pobede.

Svojim primerom izvršite uticaj

Najefikasniji način kojim ćete uticati na dete je da svojim primerom pokažete šta je dobro a šta loše.Ako vaša deca vide da ste aktivni, da jedete povrće za ručak, da ne provodite puno vremena ispred Tv, dobre su šanse da će i ono učiniti isto. Ove navike će svakako biti pomoć u korekciji telesne težine. Dok ručate pričajte sa decom. Možete reći :“ Jedem spanać, baš je ukusan i zdrav. Hoćeš i ti malo?“ Kad kuvate, kuvajte pred decom. Još bolje neka i ona budu aktivna. Pričajte im o značaju nekih namirnica i uticaju na organizam. Vežbajte i pozovite decu da vam se pridruže. Budite što više na svežem vazduhu. Iskoristite svaki sunčan dan i slobodno vreme. Šetajte što više sa vašom decom. Izađite stanicu ranije iz autobusa. Preskočite desert posle večere svi zajedno. Umesto toga pojedite neko sveže povrće. Vikendima organizujte porodično planinarenje. To će biti fenomenalno iskustvo za klince.

Nastojte da zdrave navike u ishrani budu svakodnevnica

Budite savršen model za svoje dete. To je vrlo važna uloga. Vrlo je bitno da sve dozirate da bi vaše dete to moglo da isprati. Od suštinskog je značaja da cela porodica praktikuje ideju da se kod kuće jede zdravo. Morate uvesti velike promene u vaš način života. Povećajte potrošnju voća i povrća. Neka na vašem stolu budu dugine boje. Cvekla, paradajz, šargarepa, razne salate, krompir, banana, brokoli su namirnice koje bi trebalo da budu svaki dan uključene u optimalnu ishranu. Objasnite klincima da je doručak prioritet i da ne sme da se preskače. Objasnite im da ukoliko doručkuju imaju manje šanse da budu gojazni. Neka jedu žitarice od celog zrna bogate vlaknima i sa malo šećera, sveže voće, razne kaše, proju. Neka pojedu nekada i krofnu. Objasnite im u kojim namirnicama se nalaze šećeri. Da nisu prisutni samo u slatkišima i poslasticama. Neka od vas saznaju da nije svaki hleb isti i zdrav. Na njihovoj trpezi ne treba da budu konzerve povrća, instant pire krompir, smrznute večere, margarin, pasta sos, brza hrana, kečap itd. Recite im da naše telo dobija sasvim dovoljne količine šećera u zdravoj i prirodnoj hrani. Neka nauče da proveravaju etikete u prodavnici, na kojima piše količina šećera u namirnicama. Ograničite večeru i količinski i u koje vreme će biti. Nema kasne večere.

Izbegavajte trans masti

Objasnite im šta su masti i kako utiču na organizam. Moraju znati da je pomfrit i druga pržena hrana štetna po njihovo zdravlje. Testa za picu, krekeri, peciva, slatkiši, mafini, upakovane grickalice,čips,margarini, kobasice, viršle, salame, mesne prerađevine sve su to namirnice koje im moraju biti zabranjene. U isto vreme im ukažite na to da nisu sve masti nezdrave, i da postoji hrana koja ima zdrave masti. Takva hrana treba da bude sastavni deo svakodnevne ishrane. Tu spadaju avokado, masline, orasi, bademi, lešnici, indijski orah, losos, tuna, skuša, haringa, pastrmka, sardine, suncokret, semenke bundeve itd. Kada kuvate za vas i vaše dete birajte hladno ceđena ulja.

Još neki saveti :

Izbegavajte zasićene masti iz upakovanih obroka,konzervirane hrane i mesnih prerađevina.
Ne zamenjujte zdrave izvore zasićenih masti sa slatkom užinom ili ugljenim hidratima.
Smanjite udeo crvenog mesa u ishrani dece a dajte prednost ribi,jajima,organskoj piletini ili vegetarijanskim izvorima proteina.
Kada se odlučite da uzmete crveno meso, tražite da bude organsko jer ćete na taj način izbeći antibiotike, hormone rasta i GMO hranu koja se često može naći u njemu.
Skuvajte meso umesto što ćete ga pohovati ili pržiti.
Izaberite organsko mleko i dozvolite detetu da proba i uživa u zdravim mlečnim proizvodima , siru, maslacu i jogurtu.
Izbegavajte prženu hranu na zasićenim uljima.
Maksimalno izbegavajte brzu hranu.
Vaš dom je mesto gde deca najverovatnije provode najviše vremena i jedu većinu svojih obroka, tako da je važno da kuhinja bude opremljena sa zdravim izborom namirnica. Deci ne treba u potpunosti zabranjivati slatkiše. Međutim, budite oprezni jer će deca ako im se ukaže prilika vrlo brzo preći granicu i preterati sa kolačima, bombonama, pecivima i raznim slatkim grickalicama. Ograničite sokove i bezalkoholna pića jer su ona uvek puna dodatog šećera. Naterajte ih da zavole voćne salate kao zdrave slatke užine. Ograničite grickalice koje vam stoje na stolu. Bolje je da na stolu uvek stoji činija sa voćem. Koristite rogač, cimet ili oraščić kako bi dodali slatki ukus vašem obroku. Proverite sadržaj šećera u pahuljicama i musliju koji vašem detetu spremate za doručak. Velike su razlike između proizvođača. Uvek možete dodati sveže ili sušeno voće. Obratite pažnju na veličinu porcija. To takođe može imati ulogu u zdravom odrastanju vašeg deteta. Izbegavajte prevelike porcije. Naučite decu kako treba da izgleda normalna porcija i koliko kalorija je optimalno za jedan obrok. Koristite manje posude i tanjire.

Fizička aktivnost kod dece

Deca koja se premalo kreću i previše sede su u najvećoj opasnosti da budu gojazna. Njima treba jedan sat vežbanja dnevno za optimalno zdravlje. Pokušajte da vam kretanje bude usađeno u redovne rutine porodice. Nekada su deca koja trče i igraju se u dvorištu, na ulici i po komšiluku bila svakodnevna pojava. Danas više nije tako. Zato intencija roditelja mora da bude da kod dece razviju potrebu i osećaj da je vežbanje jedna od bitnijih stvari u životu. Pokušajte da vaše dete zavoli igre napolju i da se udalji od televizora i sedenja u kući. Šetajte zajedno, vozite bicikl, istražujte lokalni park ili neke staze u obližnjoj šumi. Hodajte svaki dan do škole i nazad i razgovarajte sa njim o važnosti fizičke aktivnosti. Kod kuće radite zajedno neke poslove, čistite prašinu, usisavajte, iznosite smeće zajedno, kačite zavese. Ako imate finansijskih uslova upišite vaše dete u neku školicu sporta ili ukoliko je ono već napunilo 10 godina možete pronaći stručnog trenera sa kojim će raditi u senzitivnom periodu rasta i razvoja. Na taj način ćete obezbediti optimalan razvoj koštanog i mišićnog sistema. Prijavite se zajedno na neku trku zadovoljstva koje se organizuju u vašem mestu i na taj način možda razvijete ljubav prema sportu kod vašeg deteta. Roditelji mogu napraviti ogroman uticaj na svoju decu tako što će svakodnevno biti upoznati sa svim njihovim problemima i detaljima iz života. To se odnosi i na probleme sa telesnom težinom. Slušajte svoju decu, razgovarajte sa njima o njihovim brigama i ukoliko se neke od njih odnose na višak kilograma, pokušajte da im pomognete. Budite u kontaktu sa nastavnicima i profesorima fizičkog vaspitanja. Provodite vreme sa svojom decom i podstaknite ih da budu što više aktivni. Kuvajte zajedno. Ukoliko gojazno dete pokazuje znake da je tužno, ljuto, depresivno nemojte mu dati da se obeshrabri, već zajedno probajte da trenirate napolju ili u fitnes centru i da na taj način pronađete zdravu alternativu. Ovako ćete pomoći detetu i povećati njegovo samopouzdanje, osloboditi ga stresa i utkati mu zdrave navike pod kožu. Izbegavajte sva moguća rešenja koja se tiču korišćenja lekova, rigoroznih dijeta i hirurgije u borbi sa gojaznošću. Koncetrišite se maksimalno na to da uz pomoć fizičke aktivnosti i zdrave ishrane dođete do rezultata. Ukoliko ste nesigurni, pronađite ličnog trenera za vaše dete i zajedno sa njim pobedite gojaznost. Trener mora biti stručan i iskusan u sprovođenju programa mršavljenja kod dece. Budite strpljivi, istrajte u nameri i rezultati će sigurno doći, a tada ćete i vi i vaše dete biti prezadovoljni sa uspehom i ostvarenim rezultatima u mršavljenju.

Izvor: superzena.b92.net

Vaša beba se probudila rumenih obraza, toplija nego inače. Merite joj temperaturu a toplometar pokazuje 37,7? Da li bebi dati lek ili je odvesti kod lekara?
Telesna temperatura ispod 38 stepeni ne spada u groznicu, a kao i kod odraslih i kod beba se može desiti da se telesna temperatura blago povisi iz raličitih razloga.

Blago povišena temperatura (do 38 stepeni) smatra se normalnom pojavom čak i kod najmlađih članova (npr. kod prehlada ili izbijanja zubića), tako da lekovi ili odlazak kod lekara u tom slučaju verovatno neće biti potrebni.
Rektalni toplomeri su najprecizniji
Najpre treba utvrditi tačnu telesnu temperaturu bebe. Možda nerado koristite rektalne toplomere za vašu bebu, ali istina je da su oni najtačniji kada je telesna temperatura u pitanju. Izbegavajte korišćenje staklenih toplomera jer oštećenjem stakla može doći do izlivanja štetnih supstanci koje mogu naškoditi bebi.

Toplomeri koje se stavljaju ispod pazuha, ili oni koji se koriste na čelu pa čak i oni za uši ne nisu ni približno tačni kao rektalni što će vas samo navesti na bespotreban put do lekara.
Važno je razlikovati bakterijsku od virusne groznice
Virusne tegobe se ispoljavaju kada se telo vašeg deteta bori protiv bolest izazvane virusom, bilo da je to infekcija creva ili običan grip. Tegobe se polako povlače i nestaju nakon tri dana a antibiotici nisu neophodni. Sa druge strane, bakterijske groznice kao što su infekcije uha, infekcije urinarnog trakta kao i bakterijski meningitis su dosta ređe ali i dosta opasnije jer mogu dovesti do većih komplikacija ukoliko se ne leče.

Potrebno je hitno otići lekaru ukoliko:

- je vaša beba uzrasta ispod tri meseca a telesna temperatura je preko 38 stepeni

-je vaša beba mlađa od dve godine a groznica traje duže od 24h

-je vaše dete starije od dve godine a groznica ne prestaje ni posle tri dana

-temperatura ciklusno raste preko 38 stepeni, nezavisno od uzrasta
Za bebe ispod tri meseca, groznica spada u hitna stanja
Ukoliko telesna temperatura pređe 38 stepeni, pomoć lekara je neophodna. Odvedite bebu do najbliže zdravstvene ustanove i izbegavajte davanje lekova na svoju ruku. Postoje dva razloga zasto su groznice rizične po zdravlje beba. Prvo, kod male dece sloj ćelija koji se nalazi između krvotoka i centralnog nervnog sistema je jako tanak i bakterije se mogu brzo probiti i napraviti štetu. Takođe male bebe ne pokazuju tipične sipmptome bolesti pa se mogu razviti razne infekcije pa čak i one veoma opasne. Zbog svega toga se moraju obaviti detaljije analize. Lečite simptome a ne brojke
Većina roditelja veruje da što je veća temperatura - dete je bolesnije. To nije uvek slučaj. Može se desiti da dete sa tepmeraturom od 39 stepeni izgleda savršeno normalno dok ono sa temperaturom od 38 stepeni će biti nervozno, uplakano i zahtevati konstantu pažnju i nošenje. To samo pokazuje da ukoliko je detetu pod temperaturom udobno i ne pokazuje neke veće simptome prehlade nema potrebe za lekovima iako je broj na toplomeru veći od uobičajenog.
Groznica je zdrav odgovor organizma
Uprkos onome što smo svi već negde čuli - groznica ne oštećuje mozak deteta. U većini slučajeva ne pravi nikakvu štetu u organizmu. Lekovi protiv prehlade mogu smanjiti temperaturu ali ne mogu sprečiti virusne napade. Kada vam se dete prehladi i polako krenete da paničite samo se setite da je groznica znak da imuni sistem vašeg deteta dobro radi i da je povišena temperatura prirodan odgovor organizma. Koristite lekove pažljivo. Lekovi poput ibuprofena i paracetamola mogu privremeno spustiti temperaturu i doneti olakšanje. Ali pre upotrebe lekova, pokušajte da spustite temperaturu tuširanjem mlakom vodom, akcenat stavite na čelo i pazuhe. Takođe je jako bitno da beba pije dosta tečnosti da ne dođe do dehidratacije. Obucite joj nešto lagano i provetravajte prostorije, trudite se da ih drzite svežim. Ukoliko se stanje ne menja, možete pokušati sa lekovima sa spuštanje temperature (naravno ako beba nije mlađa od tri meseca) i tada je obavezno potražiti pomoć lekara.

Saveti za upotrebu lekova

- ako je beba mlađa od dve godine uz konsultacije sa lekarom oko dozvoljene doze

- ako je beba uzrasta 3-6 meseci dajte joj paracetamol ne ibuprofen

- doza se određuje na osnovu kilaže a ne uzrasta deteta

- ne koristite aspirin za vaše dete zbog mogućnosti izazivanja Rejesovog sindroma, retkog ali opasnog stanja

- ukoliko beba spava, nema potrebe da je budite ukoliko je vreme za lek.

Izvor:https://www.yumama.com

Nos curi, dete kija, a neretko se i zakašlje. Temperatura nije povišena, dete je dobrog raspoloženja i apetita, živahno i aktivno. Nema dileme – ovo je prehlada, ali ima mnogo dilema, pa i zabluda oko najčešće infekcije disajnih puteva!
Hajde da odgovorimo na najčešća pitanja i rešimo nedoumice:

Šta je u stvari prehlada?

Prehlada je BLAGA virusna infekcija gornjih disajnih puteva – prevashodno nosa i gornjeg dela grla. Radi se, da to podvučemo još jednom, o najčešćoj infekciji disajnih puteva!

Pa zar nije hladnoća glavni uzrok?

NIJE ni hladnoća NI promaja, već su VIRUSI uzrok prehlade – tu nema dileme!

Virusa prehlade je mnogo – ima ih preko 200 tipova, a zaista se češće javlja u hladnm danima. Ipak, prehlada se može desiti bilo kada tokom godine.

Kako se dobija?

Lako – kontaktom sa drugim bolesnim detetom ili odraslim obolelim. Virusi se lako i brzo šire, kijanjem, kašljanjem, ali i prljavim rukama!

Dete obriše nos, NE opere ruke, pa se druži i dodiruje sa zdravima – eto brzog širenja virusa.

Zašto se tako često ponavlja kod deteta koje ide u vrtić?

Virusi prehlade se naročito se brzo i lako šire u koletivima – vrtićima, školama, ali i svim mestima gde se okuplja veći broj ljudi. Deca u vrtićima su najviše izložena jer još uvek nisu razvile imunitet protiv brojnih virusa prehlade.

Zato ih virusi napadaju “serijski”, a razmena različitih tipova virusa može trajati mesecima!

Kada se mora kod doktora?

Zbog prehlade se NE MORA kod lekara!

To je bezazlena i blaga virusna infekcija nosa, pa ga treba redovno čistiti i držati prohodnim – i to jesve!

Ima li komplikacija ?

One su IZUZETNO retke, pošto se radi o blagim i prolaznim infekcijama.

Uglavnom se radi o produženoj zapušenosti nosa (zbog neredovnog ispiranja i održavanja nosa prohodnim), a zbog toga se može javiti “blokada” Eustahijeve tube koja se nalazi između nosa i grla. Posledica je bol u uhu (usled nagomilanog sekreta u srednjem uvu), a ako nos ne otpuši – može nastati i zapaljenje srednjeg uva (otitis media).

Kod strarije dece se, takođe veoma retko, može javiti upala sinusna – sinuzitis. Opet je uzrok isti predugo zapušenje nosa koji se NE “servisira” kako treba.
Da li antibiotici mogu da pomognu?

NE MOGU!

Prehlada je VIRUSNA (i to BLAGA virusna bolest), a tu antibiotici NE pomažu i NE treba ih davati!

Jedini “lek” je ispiranje nosa fiziološkim rastvorom (ili nekim od preparata koji sadrži morsku vodu)!

Može li beba u šetnju?

Može, ako napolju nije prehladno i vetrovito!

Važno je izbegavati zatvorene prostore gde boravi mnogo ljudi i gde se mogu “pokupiti” drugi – opasniji virusi.

Kako pojačati imunitet protiv virusa prehlade?

Kada se radi o običnoj prehladi – dakle blagoj virusnoj infekciji, NEMA potrebe da se imunitet posebno ojačava! Dovoljno je da se dete zdravo hrani (sa dosta svežeg i ceđenog voća) i da živi zdrav život – redovna fizička aktivnost i zdrav san.

Vremenom (koje se ipak meri godinama) će dete samo razviti imunitet protiv brojnih virusa prehlade, a to se obično dešava sa 6 do 7 godina.

Izvor:https://www.mojpedijatar.co.rs

Promenljive vremenske prilike povećavaju rizik od infekcija, naročito gornjeg respiratornog trakta, a time je povećan i rizik od upale uva.
Šta roditelji mogu da urade kada dete, kao po nepisanom pravilu, uvo zaboli noću? Kome se treba obratiti? Zašto, uopšte, dolazi do upale uva? Odgovore na ova, i još neka neka pitanja, potražili smo od dr Sandre Stojanović, otorinolaringologa, šefa odseka Centra za ranu dijagnostiku i terapiju dece sa oštećenjima sluha Dečija kuća ORL klinike Kliničko-bolničkog centra Zvezdara.

Kakav uticaj imaju vremenske prilike na nastanak upale uva? Može li upala da se spreči?

- Promenljive vremenske prilike povećavaju rizik od infekcija, naročito gornjeg respiratornog trakta, a time je povećan i rizik od upale uva. Njoj najčešće prethodi ili je prati rinitis, odnosno kijavica, a ona je učestala i u vreme alergija. Upala uva nastaje kao rezultat neadekvatne sekrecije, odnosno oticanja sekreta iz srednjeg uva - zbog otoka sluzokože nosa i neprohodnosti Eustahijeve tube (kanala koji spaja srednje uvo i mesta gde nos "prelazi" u grlo).
Kakva je procedura ispiranja nosa fiziološkim rastvorom?

- Detetu je prvo potrebno očistiti nos, zato je najbolje da ga "izduva". Ali, ako je malo - onda nosić treba da se očisti, ili pumpicom izvuče sekret. Nikako ne treba da se koristi pumpica ako u nosu nema sekreta - "na suvo", jer to može da pojača bol. Ako je dete veće, trebalo bi da zauzme sedeći položaj, a ako je beba u pitanju, potrebno je da joj se prilikom ispiranja podigne uzglavlje, da se ne bi zagrcnula. Fiziološkim rastvorom se napuni špric bez igle i bukvalno ispere nos. Nema nikakvog efekta ako se u nos ukapa samo par kapi. Ovu proceduru treba ponoviti nekoliko puta u toku dana.

Kako prepoznati upalu uva kod beba i male dece do godinu dana?

- Upala uva može, ali i ne mora da ide sa povišenom telesnom tempraturom, pa je to jedan od simptoma koji i ne mora da bude njen redovan pratilac. Kod malih beba - iznenadni, neutešan plač, odbijanje sisanja ili flašice (jer se tom prilikom stvara negativan pritisak, koji izaziva bol u uvu)… mogu da budu neki od znakova da se radi o upali uva. Naročito ako je svemu tome prethodila pojačana sekrecija (pogotovo gusta i promenjene boje) - prilično je sigurno da se radi o upali uva. Mala deca koja govore, prilično sigurno će nam reći da ih boli uvo.
Šta tada uraditi, s obzirom da se taj bol javlja obično noću?

- Znam da obično izgleda veoma stresno - kako za roditelje, tako i za dete, taj noćni "napad" bola kod upale uva. Međutim, preporučila bih da se prvo preduzmu neki koraci, koji obično dovode do trenutnog olakšanja, da se sačeka jutro, a onda obavezno ode kod lekara. Detetu prvo treba očistiti i isprati nosić. Zatim mu staviti kapi ili sprej koji sadrži vazokonstriktor - supstancu koja sužava proširene krvne sudove u nosu, koji doprinose zapušenju nosa "u dubini" (kao, na primer, Efedrin od 0,5 odsto, Adrianol T, Olynth…). A onda detetu obavezno dati odgovarajuću dozu leka protiv bolova (ibuprofen - Brufen sirup ili Paracetamol). Nakon svih ovih sprovedenih koraka, budite uz dete i već nakon 15 do 20 minuta bi trebalo da dođe do olakšanja. U svakom slučaju, sutra se obavezno treba javiti pedijatru u domu zdravlja, a onda sa uputom doći kod ORL specijaliste.
Ipak, važno je naglasiti da, ukoliko pomenuta procedura ne pomogne - sve bolnice koje imaju ORL odeljenja ili klinike, imaju i dežurstva. U Beogradu su to: Kliničko-bolnički centar "Zvezdara", Kliničko-bolnički centar "Dr Dragiša Mišović", Zemunska bolnica, kao i Klinički Centar Srbije u Pasterovoj ulici.

Da li postoje upale uva koje nisu praćene bolom? Kako se upala leči?

- Upala uva može da bude i bez bola, mada se to ređe dešava. U svakom slučaju, bilo da uvo boli ili ne - upala se uvek leči, pored pomenutih kapi za nos, i sirupa za iskašljavanje (ukoliko je potreban), i antibiotikom - koji obavezno prepisuje lekar. Važno je naglastiti da bi kod učestalih upala uva (na primer, dve do tri uzastopne upale uva u toku jedne sezone) trebalo sprovesti kompletnu dijagnostiku i sprovesti detaljnije ispitivanje, kako bi se izbegao sekretorni otitis… koji za posledicu može da ima i oštećenje sluha.

Ne mora svaki bol u uvu da bude siguran znak upale srednjeg uva, to često može da bude i jedan od simptoma upale krajnika, upale spoljašnjeg slušnog hodnika (deo spoljašnjeg uva), ili nečeg drugog… Važno je da se dete primiri, a onda ujutru treba potražiti pomoć od lekara, koji će da uradi kompletnu dijagnostiku i prepiše adekvatnu terapiju.

Izvor: https://www.yumama.com

Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za rešavanje stambenog pitanja ili za unapređenje uslova stanovanja porodicama u Vojvodini, u kojima se počev od 1. januara ove godine rodi treće ili četvrto dete.

Pravo da konkurišu imaju bračne i vanbračne zajednice sa decom, kao i jednoroditeljske porodice. Sredstva se dodeljuju za kupovinu nekretnine, odnosno za dogradnju, adaptaciju ili rekonstrukciju postojećih stanova i kuća.

Reč je o još jednoj pronatalitetnoj meri Pokrajinske vlade za koju je obezbeđeno 63 miliona dinara, a visina traženih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veća od 1,2 miliona dinara.

Konkurs ostaje otvoren u narednih 45 dana, a više informacija o uslovima i potrebnoj dokumentaciji može se videti na sajtu www.socijalnapolitika.vojvodina.gov.rs.

Izvor: sombor.tv

Koliko god voleli naše male anđele, moramo biti iskreni da oni umeju ponekad da se pretvore u prave đavolčiće i to, obično, baš kada ne treba. Kako da to sprečimo?

Neki roditelji jednostavno nemaju autoritet nad svojom decom koja to i te kako znaju da iskoriste. Ono što je zajedničko svoj deci koja imaju napade besa jeste uzrast, odnosno deca su sklona javno da histerišu između druge i četvrte godine života. Na taj način oni samo ispoljavaju svoju volju i želje.

Ana Neto, doktorka pedijatrije i koordinatorka Dečijeg centra pri bolnici “Cuf Descobertas” iz Lisabona, otkriva kako da obuzdamo dete koje se na javnom mestu “bacaka”, plače i vrišti.

1. Razgovarajte sa detetom

“Pokušajte da mu na lep način kroz primer objasnite zašto to ne sme to da radi. Ako je dete već imalo napad besa na javnom mestu, najbolje je da ga unapred pripremite i objasnite mu zašto to ne sme da radi, kao i da to nije lepo”, kaže dr Ana Neto.

2. Pokažite mu ko je glavni

“Jasno i glasno definišite pravila, kao i šta će mu se desiti ako ih ne poštuje”, savetuje pedijatrica.

3. Ne popuštajte

“Jako je bitno da ne popuštate detetu, kao i da ne odstupate od utvrđenih pravila.”

Pročitajte i Sprečite napade plača tokom naporne dvojke

4. Ignorišite napad besa

“Ukoliko dete vidi da ste se potresli zbog toga što je ono počelo da se bacaka po podu, samo će još više početi to da radi. Jednostavno ga ignorišite i time mu nećete dati povoda da nastavi, jer dete ovakvim ponašanjem želi da privuče vašu pažnju”, objašnjava dr Ana.

5. Pohvalite dete ako se lepo ponašalo

“Ukoliko pri izlasku niste imali problema sa detetom, onda ga obavezno pohvalite za dobro vladanje”, poručuje doktorka.

Deformaciju stopala ima gotovo 95 odsto dece uzrasta do tri godine

RAVNA stopala ima gotovo 95 odsto dece uzrasta do tri godine. U većini slučajeva to je fiziološka pojava. Kod ovih mališana unutrašnji uzdužni luk stopala je spušten, slab ili potpuno odsutan. Najčešće je poremećaj asimptomatski i ne treba ga lečiti, smatraju stručnjaci.

Ipak, da bi se donela prava odluka da li ravna stopala treba korigovati ili ne, prvo se mora ustanoviti da li su u pitanju fleksibilna (meka) ili rigidna (kruta) ravna stopala. Fleksibilna su daleko češća i nastaju uglavnom zbog generalizovane labavosti ligamenata i lako ih je razlikovati od krutih.

- Postoje dva jednostavna testa kojima se pravi razlika između dva osnovna tipa stopala - kaže dr Ninoslav Begović, specijalista dečje hirurgije Instituta za zdrastvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić". - Prvi se izvodi tako što se detetu dok stoji na čvrstoj podlozi podigne palac. Ukoliko dođe do podizanja unutrašnjeg svoda stopala, test je pozitivan, u pitanju su fleksibilna ravna stopala. U drugom testu dete je okrenuto leđima, stoji skupljenih nogu i podiže pete. Kada se dete podigne na prste, a peta koja je okrenuta u stranu dok dete stoji, postepeno se ispravi, ukazuje da se radi o fleksibilnim ravnim stopalima.

Kada se dokaže da su ravna stopala fleksibilna, meka i labava, nije potrebno dalje ispitivanje i lečenje. Bol je jedina indikacija za lečenje kod dece, nikako iz estetskih razloga. Rigidna ili kruta ravna stopala se uvek leče, uglavnom hirurški.

- Lečenje započinjemo ortopedskim cipelama sa ulošcima i fizikalnom terapijom obezboljavanja - naglašava dr Begović. - Zatim slede hirurške procedure na mekim tkivima, a posle sedme godine i na kostima. Lečenje bolnog stopala treba započeti čim se pojave tegobe, kada se prethodno isključe drugi uzroci bola.

Na Institutu za majku i dete primenjuje se minimalno invazivna hirurška procedura za lečenje bolnih stopala stop screw.

- Izvodi se kod dece starije od sedam godina, u anesteziji, opštoj ili regionalnoj, u zavisnosti od uzrasta deteta - objašnjava dr Begović. - Podrazumeva plasiranje zavrtnja u petnu kost - kalkaneus. Intervencija je kratka, minimalno invazivna i vrlo efikasna, zahteva jednodnevni boravak u bolnici. Dete na nogu može da se osloni već posle 48 sati, a normalno da hoda, posle sedam dana, kad zaraste rana. Prvi rezultati obezboljavanja postižu se već posle dve nedelje, a šraf ostaje u kosti uglavnom do završetka rasta, ili duže.

VEŽBE U KUĆI
HODANjE bosim stopalima po raznim podlogama, hvatanje klikera nožnim prstima i ubacivanje u posudu, nije obavezna terapijska mera. Ove vežbe, ipak, mogu da se rade ako roditelji insistiraju, zbog jačanja mišića svoda stopala.

Urinarni trakt (ponekad se skraćeno naziva i uro-trakt) čine bubrezi, mokraćni kanali (ureter i uretra) i mokraćna bešika. Bubreg, koji je jedan od najbitnijih organa u organizmu, filtrira krv, iz nje “izvlači” štetne materije u mokraći koja preko uretera stiže u mokraćnu bešiku, a odatle se, preko uretre izbacuje iz organizma

Izraz “mokraćni putevi” iako nije baš najprikladniji se odomaćio i uključuje sve navedene organe, pa ćemo ga koristiti u ovom tekstu.

U nomalnim okolnostima, dakle kod zdrave dece NEMA bakterija u mokraćnim putevima, pa bubreg i ostali delovi uro-trakta rade nesmetano!

• Koje su vrste infekcija mokraćnih puteva

Ako infekcija napadne samo mokraćnu bešiku naziva se cistitis, a ako je zahvaćen bubreg – pijelonefritis. On se ređe javlja, ali je ozbiljan, jer može da utiče na pojavu ožiljaka na bubregu i dovede do trajnih oštećenja njegovog tkiva. Kod dece se ređe sreće izolovani uretritis – infekcija završnog dela mokraćnih puteva (uretre).

• Kako nastaju infekcije uro-trakta kod dece

Jednostavno – bakterije prodru u mokraćne puteve, tamo se razmnožavaju i eto infekcije.

Postoje dva najčešća načina da bakterije stignu u mokraćne puteve i bubreg:

 Prvi je put bakterija SPOLJA preko uretre (kanal putem koga mokraća izlazi iz organizma), a najčešće vode poreklo iz debelog creva (Escherichia coli, Enterokoke…). Bakterije se zatim prenose do mokraćne bešike (organ u kome se mokraća skuplja pre mokrenja), a ponekad i do bubrega.

 Kada infekcije nastaju u prvim mesecima života u velikom broju slučajeva deca imaju neku anomaliju mokraćnog sistema. Tada infekcija nastaje “iznutra”. Najčešće su suženja (opstrukcije) mokraćnih puteva koje dovodi do blokiranja normalnog oticanja mokraće i vezikoureteralni refluks – stanje u kome se jedan deo mokraće vraća iz mokraćne bešike ka bubrezima, umesto da teče od bubrega ka bešici i van organizma. Čim postoji usporena eliminacija mokraće nastaje infekcija. Obe ove anomalije, ako se ne otkriju na vreme, mogu da dovedu do ozbiljnog oštećenja bubrega.

Daleko ređe se dešava da bakterije stigne iz nekog udaljenog dela tela (putem krvi) i naseli se u bubregu.

• Kada posumnjati na infekciju – koji su simptomi i znaci koji je prate

Na infekciju mokraćnog sistema kod beba uvek treba posumnjati ako dete ima povišenu temperaturu, a nema drugih tegoba kao što su: curenje nosića, kašalj, znaci upale grla… One su češće kod devojčica jer je izvodni mokraćni kanal (tzv. uretra) kod njih mnogo kraći nego kod dečaka. Bakterijama je mnogo lakše da kroz kratak kanal stignu u mokraćnu bešiku, nego ako je on duži (kao kod dečaka). Zato je pravilo da se svaka neobjašnjiva povišena temperatura kod beba MORA “ispratiti” pregledom urina!

Starija deca se uglavnom žale na pečenje prilikom mokrenja i bol u donjoj polovini abdomena i leđa, kao i učestao nagon na mokrenje. Međutim, manja deca ne mogu da kažu šta im smeta, pa je tada uloga roditelja u prepoznavanju ove infekcije veoma važna. Povišena temperatura, uznemirenost deteta, slab apetit, neprijatan miris urina, isprekidan mlaz mokraće, ili gnojav trag na peleni, su prvi znaci koji treba da izazovu sumnju roditelja.

• Kako se postavlja dijagnoza

Jednostavni laboratorijski testovi mogu da pokažu da li je u pitanju infekcija. Važan test je pregled mokraće. Uzorak urina mora da se uzme kako treba – prvo da se genitalije dobro operu (najbolje da se posle pranja isperu 3% rastvorom borne kiseline), i da se donese u sterilnoj bočici, unutar 60 minuta od mokrenja deteta. Ako je mališan loše pripremljen ili uzorak stoji duže vreme pre pregleda, rezultati mogu biti “lažno” pozitivni.

Kod beba se uzorak urina uzima u specijalnim samolepljivim kesicama. Kod beba je posebno važno da se dobro “odmasti” temeljnim pranjem, pre stavljanja kesice.

Lekar će prvo tražiti pregled sedimenta urina u kome se lako mogu videti brojni leukociti (leukociturija), ali i bakterije koje ukazuju na postojanje infekcije mokraćnih kanala. Ako se na osnovu sedimenta urina posumnja da postoji infekcija, lekar će tražiti da se iz urina uradi urinokultura. Njen zadatak je da se izoluje bakterija koja je uzrok infekcije, ali i da se odredi najefikasniji antibiotik za lečenje. Dakle, BEZ pregleda mokraće NEMA dijagnoze infekcije mokraćnih kanala.

Neretko je potrebno uraditi i krvnu sliku (sa CRP-om) koja pomaže u proceni težine infekcije.

• Da li se mora uzeti isključivo prvi jutarnji urin

NE MORA!

Dete može dobiti simptome i znake urinarne infekcije u bilo koje doba dana, pa je besmisleno (i opasno) čekati do sutrašnjeg jutra da bi se postavila dijagnoza!

• Kako se infekcija leči

Infekcije mokraćnih puteva se leče antibioticima čiji je zadatak da unište bakterije koje se nalaze u mokraćnim kanalima. Postoje brojni antibiotski sirupi, ali i injekcije antibiotika za lečenje infekcije mokraćnih kanala.

Laboratorijskim testovima se određuje osetljivost izolovane bakterije na razne antibiotike (antibiogram), na osnovu koga lekar zatim može da odredi najefiksniju terapiju. Dete će se osećati mnogo bolje već 12-24 sata posle početka odgovarajuće terapije.

• Mora li se čekati nalaz urinokulture i antibiogram da bi se započela terapija antibiotikom

NE ČEKA se nalaz urinokulture jer je obično potrebno dan – dva da stigne, a to je predugo! Na osnovu sedimenta urina (povećan broj leukocita – leukociturija) koji je gotov za par sati, se započinje terapija antibiotikom za koji se pretpostavlja da je najefikasniji. Kada antibiogram stigne onda se menja terapija samo ako već prepisani lek ne deluje na izolovanu bakteriju.

Dete (naročito manja deca) sa pijelonefritisom (zapaljenje bubrega) neretko povraća i odbija tečnost i hranu, pa tako nije u mogućnosti da popije lek, može, u manjem ili većem stepenu, i da dehidrira. U tom slučaju je neophodna primena lekova kroz venu (ređe intramuskularno), a u slučaju potrebe za intravenskom nadoknadom tečnosti i bolničko lečenje.

• Kako znamo da je antibiotik odradio posao

Brzo dete živne kad se da adekvatan antibiotik! Ipak, po završetku lečenja antibioticima potrebno je ponoviti analizu mokraće kako bi se proverilo da li je infekcija sanirana. U sedimentu urina ne bi trebalo da bude bakterija i drugih znakova infekcije, a urinokultura bi trebalo da bude sterilna. Obično se ovi nalazi urade dan posle prekida tretmana, a ponove tri dana po obustavljanju antibiotika.

• Kada treba uraditi dodatna ispitivanja

Infekcija urinarnog trakta može biti posledica nekog ozbiljnijeg problema – anomalije urotrakta. Zbog toga je nekada potrebno da se urade detaljnija ispitivanja mokraćnog sistema. Kod svakog deteta kod koga se prva infekcija javi po tipu pijelonefritisa (infekcija bubrega koju prati povišena temperatura) ili ako se javi više puta, neophodno je sprovesti dalja ispitivanja

Prvo ispitivanje koje lekar traži jeste ultrazvučni pregled bubrega i mokraćnog sistema. Normalan nalaz na ovom pregledu ipak ne isključuje postojanje anomalije mokraćnog sistema, pa ako se infekcije i dalje ponavljaju potrebna su i dodatna ispitivanja.

U slučaju da se na ultrazvučnom pregledu postavi sumnja da postoji neka anomalija mokraćnog sistema i/ili oštećenje bubrega, ili se infekcije javljaju i dalje, lekar će tražiti da se uradi neko od rendgenoloških snimanja, ili ispitivanje funkcije mokraćne bešike. Na ovaj način će se sa sigurnošću pronaći pravi uzrok nastanka infekcija mokraćnog sistema.

• Da li infekcije mokraćnih puteva mogu dovesti do oštećenja bubrega

Nažalost infekcija, naročito ako se NE otkrije na vreme, može ošteti bubreg i ostavi ožiljak. Što je više ovakvih infekcija, to je mogućnost za nastajanje više ožiljaka i slabljenje bubrežne funkcije veća. Ožiljak na bubregu može da bude uzrok problema (na primer povišenog krvnog pritiska) mesecima i godinama posle infekcije.

Ponavljane infekcije su naročito opasne, pogotovo kad je dete neispitano pa promakne neka od anomalija uro-trakta koja bi mogla da se izleči i tako spreči dodatno oštećenje bubrega,.

• Šta roditelji mogu da urade

Od malena je važno sprovoditi redovnu i temeljnu higijenu genitalija i kod dečaka i kod devojčica. Tekuća mlaka voda uz blagu baby kupku (ili sapun) je nezamenjiv način pranja genitalnog regiona (uključujući i analni deo). Vlažne maramice treba korisiti kad nema mogućnosti da se beba opere (put, boravak u prirodi…). To je najbolji način da se bakterije iz spoljašnjosti “popnu” kroz uretru do mokraćanih kanala.

Sa druge strane, važno je znati da se SVAKA povišena temperatura za koji nema vidljivih znakova infekcije mora shvatiti kao sumnjiva infekcija urinarnog trakta.

Kod dece koja su već imala urinarnu infekciju SVAKA febrilna epizoda (čak i kad ima simptoma i znakova respiratorne infekcije) mora biti ispraćena pregledom mokraće. Ovo je naročito važno kod beba i predškolaca.

Sprovođenje terapije je veoma važno, kao i kontrola uspešnosti lečenja antibioticima. Dobra saradnja roditelja i pedijatra je ključ uspešnog lečenja i prevencije urinarnih infekcija. Kod anomalija uro-trakta u dijagnostiku i lečenje se uključuje pedijatar – nefrolog i dečji hirurg – urolog u specijalizovanim dečjim bolnicama.

Ass.dr Goran Vukomanović

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kao najistureniji deo glave, nos je često «na udaru», ali je i veoma pogodan za «rudarske radove» dečjih prstića. Zato je krvarenje iz nosa, koje se stručno naziva epistaksa, jedno od najčešćih krvarenja dečjeg doba. Pravilnije je reći krvavljenje, ali se pojam krvarenje nekako odomaćio, pa ćemo ga i zadržati.

Nos ima svoj tvrdi – koštani deo, koji se nastavlja na nosnu hrskavicu. Spolja je koža, a sa unutrašnje strane se nalazi sluznica nosa, koja je bogata krvnim sudovima. Oni, u određenim situacijama, lako prokrvare.

Iako je mnogo uzroka krvarenja iz nosa, nabrojaćemo najčešće.

Povrede nosa «spolja»
Ubedljivo su prvi uzrok krvarenja iz nosa. Pogrešno je mišljenje da samo grubi udarci u nos dovode do krvarenja. Često je, naizgled lak udar, dovoljan za početak krvarenja, a kod neke dece ni direktan «nosni» sudar sa drugim detetom neće dovesti do krvarenja. Inače, «minitrauma» naročito lako dovede do krvarenja kod dece koja imaju nešto slabiji (tanji) zid krvnih sudova.

Unutrašnje povrede nosa
Veoma su česte kod dece. Guranje prstiju, ali i krajnje neprikladnih, ponekad «egzotičnih» predmeta u nos – dovodi do krvarenja. Oštri, nepotsečeni nokti su čest krivac, pa o tome posebno treba da se povede računa ako se kod deteta često javlja krvarenje iz nosa bez očiglednog uzroka.

Infekcije
Naročito virusne, pogotovo pri nagloj promeni spoljašnje temperature, mogu da dovedu do krvarenja iz nosa. Mikrouljezi se razmnožavaju u ćelijama koje se nalaze na površini nosne sluzokože, a one propadaju, istanjuju se, pa su i krvni sudovi izloženiji oštećenju i krvarenju.

Urođena slabost krvnih sudova nosa
U svakoj nozdrvi postoji jedna grudvica krvnih sudova koja veoma podseća na mikrosunđer koji je pun krvi. Neka deca imaju veoma tanke zidove krvnih sudova, koji sačinjavaju ovaj splet, pa su krvarenja veoma česta i uporna. Dovoljno je jače protrljavanje nosa pa da krvarenje počne. Zato ova deca neretko krvare noću, kada se nosić nehotice povredi.

Bolesti koje smanjuju sposobnost krvi da se zgruša (koagulopatije, ali i smanjenje broja krvnih pločica – trombocita) nisu čest uzrok, ali na njih treba misliti ako dete ima sklonost ka krvarenju i na drugim mestima, pre svega u koži (izražene modrice), ili sluzokoži usne duplje.
Bez obzira na uzrok krvarenja, potrebno je da se ono na pravi način zaustavi, što roditelji treba da znaju. Veća i smirena deca veoma lako mogu da se obuče za to – da bi pomogla sebi, ali i drugoj deci kada su u nevolji.

Pravilno zaustavljanje krvarenja iz nosa u pet koraka:

♦ Prvo čistom maramicom (još bolje sterilnom gazom, ali to se retko nađe pri ruci) treba obrisati krv i utvrditi iz koje nozdrve dete krvari, ili krv «ide» iz obe nozdrve (što se ređe dešava). Veća deca treba kratko da «izduvaju» nos i tako «očiste» mesto krvarenja od «slinice» ili eventualnog sitnog stranog tela.

♦ Dete treba da sedne, glavu mu treba nagnuti lagano napred, (ne unazad, kako se često pogrešno radi). Ako se glava zabaci, krv se sliva ka grlu, a to se ne vidi, pa se može desiti da dete izgubi mnogo krvi potpuno nepotrebno. To ne može da «promakne» ako se dete nagne lagano napred, pa je to pravi položaj.

♦ U tom položaju (sa glavom lako nagnutom napred), treba izvršiti pritisak na nozdrvu iz koje krv teče. To je najlakše obaviti prstom (preko smotuljka od maramice, ili direktno na nozdrvu) – koji se prislanja sa strane, tako da se nozdrva «slepi» sa koštanom pregradom nosa. Ne treba odozdo gurati prst (potpuno nepravilno «zapušavanje» krvarenja), već samo sa strane. Bilo bi dobro da dete diše na usta dok se pritiska nos koji krvari, iako je druga nozdrva slobodna.

♦ Treba biti strpljiv i sačekati najmanje deset minuta pre provere da li je krvarenje stalo. Ako prerano otpustimo pritisak radi provere, videćemo da krvarenje nije stalo, pa sve mora ispočetka.

♦ Ako posle desetak, petnaest minuta pravilnog pritiska krvarenje ne prestane, treba uzeti kapi (ili sprej) za nos koje sužavaju krvne sudove nosa i par kapi (ili jednu dozu spreja) staviti u nozdrvu koja krvari. Potom se pritisak na nozdrvu ponavlja i tako se «drži» petnaest minuta.

Kada dete mora da se odvede na pregled?

Ako ni posle navedenih mera krv ne stane, dete treba odvesti do lekara specijaliste za uho, grlo i nos, koji će posle brzog pregleda da odabere najbolji način zaustavljanja krvarenja.

Kada se radi o ozbiljnijoj povredi nosa – ako je nos veoma otečen, ili ako se vidi jasan deformitet koštanog dela nosa, tada se zaista radi o ozbiljnoj traumi, pa je dobro što pre potražiti ORL specijalistu.

Ako dete ima izraženu slabost, malaksalost, pospano je i bezvoljno, a prethodno mu je bilo potpuno dobro. Ovo nije neobično ponašanje neposredno posle traume. Ali, ako potraje i posle desetak minuta od povrede, treba se obratiti lekaru za pomoć.

Ako dete izgubi svest, a potom mu je veoma loše. Ovde treba znati da jedan broj dece «pada» čim vidi krv, pa tada treba položiti dete i podići mu noge da se krv vrati u glavu. Naravno, ako krvarenje nije stalo, treba držati pritisnut nos.

Kada se krvarenje brzo ponavlja (posle par minuta od prekida), ili ako se vide i druga mesta na koži (ili sluznicama) koja krvare. Tada je pametno potražiti lekara koji će, pored ostalog, da uradi potrebne analize – kako bi se isključili eventualni poremećaji zgrušavanja krvi, koji mogu da budu krivac što je došlo do krvarenja.

Ima dece koja veoma često krvare iz nosa – naiđe period kada krvare nekoliko puta tokom iste nedelje. Tada treba potražiti pomoć lekara, čak i ako se krvarenje lako i brzo zaustavlja.

Važno je objašnjenje

Većina dece nema ozbiljno krvarenje iz nosa, i ono se lako zaustavlja posle primene jednostavnih mera. Važno je objasniti deci da se to može ponoviti – ali da se ne radi o opasnoj pojavi, pa nema mesta panici.

Bez panike
Panika je veoma često izazvana reakcijom dece koja su u društvu deteta koje krvari. Zato je pažljiv razgovor sa detetom koje ima sklonost ka češćem krvarenju iz nosa zaista neophodan. Veća deca se lako mogu obučiti da sama sebi pomognu u situacijama kada roditelji nisu u blizini.
Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Izvor: www.mojpedijatar.co.r

Da li ste se ikada zapitali kako da mališanima koji su bolesni, prehlađeni i treba da miruju ponudite malo zabave i pomognete da im vreme brže prođe? Evo nekoliko jednostavnih aktivnosti koji će pomoći da lakše pregurate “virusne” dane!

Ležati ceo dan u krevetu zna biti jako, jako dosadno i teško ,a posebno deci koja su navikla da stalno budu u pokretu. Ima onih trenutaka kada njih obori temperatura i kada čak i oni vide da nemaju mnogo energije ni volje da se igraju. A ima i onih drugih trenutaka, kada bolest još nije sasvim prošla i kada je poželjno da dete miruje, ali ono jednostavno želi da se igra. E, o tim trenucima ćemo pričati ovom prilikom!

Često grešimo gurajući decu u krevet i ne dozvoljavajući im baš nikakvu aktivnost. Istini za volju, mirovanje kod kuće ne znači samo ležanje. Ukoliko dete nije bezvoljno, letargično i pospano, sedenje i normalno kretanje su dozvoljene aktivnosti koje uključuje mirovanje u kući.

A to već daje malo više prostora za zabavu i igru sa mališanima, zar ne?

Ali, pitate se, šta raditi? Može li se dete ikako igrati, a da se protom ne zamara? Kako i čime?

Predlozi koje donosimo upravo su takve i to su igre koje možete igrati sa njima čak i kada su bolesni!

Igre koje ne zahtevaju mnogo fizičke aktivnosti!

Gledajte stare fotografije

Na telefonu, albumu ili sa diska – svejedno je. Važno je da pritom, iskopate neke slike iz arhive, malo starije. Ispričajte detetu priču o ljudima na tim fotografijama, događajima i uspomenama koji su zabeleženi na njima, anegdote vezane za nastanak neke scene na fotografiji. Imajte na umu da im neće biti toliko zanimljive slika na kojima ste vi, koliko one na kojima su oni sami. Dakle, potražite obavezno one gde je vaše dete kao beba i oživite pričom trenutke kojih se ne seća! Prvi susret sa babom i dedom, prvi susret sa Deda Mrazom, prvi odlazak na putovanje.

Predstava sa senkama

Ukoliko imate bujnu maštu, ali ne i dovoljno lutaka za predstavu, imamo dobar predlog za vas – napravite pozorište senki. To je ono kada svojim rukama na zidu pravite razne oblike od senki i tako ispričate priču. Ako imate volje i vremena, improvizujte pozornicu na svom zidu, napravite neku malu zavesu kao pozorišnu scenu. Ako nemate, ništa zato – i običan beli zid će poslužiti. Važno je da imate izvor svetla usmeren ka zidu. Izvor senki su vaše ruke, premda možete koristiti i neke manje igračke i druge stvarčice da dočarate priču.

Sumnjate u svoje sposobnosti za ovako nešto?

Otkrićemo vam i ovo:

Nije važno ako ne umete da napravite rukama baš sve što ste zamislili – biće vam zabavno da to proučavate i pokušavate da naučite zajedno sa detetom.
Nije važno ako ne znate ni jednu novu priču koju biste senkama ispričali. Možete je zajedno sa detetom izmisliti!
Što nas dovodi do sledeće zanimljive igre koju možete igrati sa detetom koje boluje od virusa gripa ili prehlada.

Izmišljajte priče

U ovo može da se uključi cela porodica. Smislite glavnog junaka i dajte mu ime i osnovne karakteristike. Neka prvi član porodice započne priču i objasni ko je junak i šta radi. Sledeći član neka u skladu sa prethodnom rečenicom nastavi izmišljenu priču. Verujte nam, ovo može da dovede do vrlo neobičnih zapleta i raspleta!

Napravite šator

Možda već i imate neki šator za decu, ali ako nemate, ne očajavajte – može se jednostavno napraviti. Razapnite neko ćebe ili čaršav preko stolica, ivica nameštaja ili neke druge osnove i pokušajte da ga nekako fiksirate. Ispod stavite ćebe, poređajte plišane igračke, jastuke, slikovnice i eto – dobili ste sjajno mesto za odmor i izležavanje bolesnog i prehlađenog deteta, a koje nije krevet. Drugim rečima, razbili ste monotoniju!

Što nas dovodi do sledeće aktivnosti koju dete može raditi ispod šatora.

Igrajte se bolnice

Nije li bolest odlična motivacija za igru lekara? U zavisnosti od virusa sa kojim se dete bori, ovo može biti i dobar način da objasnite detetu šta ne sme da radi i zbog čega. Recimo, ako ima boginje, kroz igru praktično objasnite zašto ne treba da se češe i slično.

Napravljen šator je zdravstvena ustanova, a dete je lekar. Pacijent možete biti vi, ali i plišane igračke i lutke. Nabavite neko blokče za recepte, hemijsku, napravite pečat od pampura, stetoskop od starog rajfa koji će glumiti slušalice… U svakoj apoteci nabavićete špric po jeftinoj ceni. Igra može da počne i nema potrebe za jurcanjem po kući! (Hitni slučajevi su zabranjeni).

A ovo ima i svoju dobru stranu. Onda kada dođe vreme za lek, čaj, oblogu, merenje temperature i slično – zamenite uloge. Sada vi budite doktor, a dete pacijent!

Uposlite prste plastelinom ili glinom

Vreme prosto leti kada se zabavite kreativnim aktivnostima, a plastelin i glina su super zabava za bolesnu decu. Mogu ih oblikovati čak i ležeći u krevetu. Pravite životinjice, kućice, stvari koje vidite ispred sebe i trudite se da ih napravite što verodostojnije. Napravite perle za ogrlicu, saksijicu za cveće, ukras za policu. Oblikujte, ofarbajte ukrasite.

Nemate plastelin?

Napravite ga od namirnica koje imate kod kuće! Treba vam samo brašno i voda (2 šoljice) i jedna šoljica soli. Tome dodati i dve kašičice limuntusa i 1 kašiku ulja. Umesite sve ove sastojke u testo. Dodajte prehrambene boje po želji.Otkidnite komad belog testa i sipajte boju u prahu u sredinu. Mesite dok se boja ne ujednači. Možete je i prvo rastvoriti u par kapi vode. Imaćete plastelin koji je zdrav i neškodljiv za decu i odličnu zabavu!

Napravite kozmetički salon

Dobro, ovo se možda neće svideti dečacima, ali devojčice bi mogle zaista uživati.

Šta raditi?

Pa, recimo, počnite od manikira. Namažite nokte na rukama nekim lakom. Ako detetu ne prija miris laka, preskočite taj deo. Odmah se bacite na ukrašavanje noktiju. Nađite na internetu ideje kako možete dekorisati i iscrtati nokte na rukama na zanimljiv, a detetu lak način. Dovoljan će vam biti i tanak crni flomaster, a u igru po želji možete dodati nalepnice, cirkone, šljokice. Na primer, nacrtajte različite izraze lica na svakom noktu. Kasnije im dodelite imena, podelite uloge i eto za tili čas cele predstave!

Nakon noktiju pređite na kosu. Sednite ispred deteta i naučite ga kako da plete kiku ili veže gumicu uopšte. Vežbajte na lutkama. Pusitite neka vam samo namesti frizuru. A zatim zamenite uloge.

Rukotvorine

Rukotovorine su, kao i igra plastelinom ili glinom,odlična stvar za zabavu koja ne zahteva mnogo energije i fizičke aktivnosti, a odlično okupira pažnju i razvija motoričke sposobnosti vaših mališana. Ovde vam je samo nebo granica. Recimo, možete papirom ili školjkama ukrašavati neki ram za slike ili ram ogledala, napraviti od obične kutije za kremu ukrasnu kutijicu za nakit, od obične tegle napraviti ukrasnu činiju za bojice i slično. A možete praviti i nakit, zašto da ne. Zabavite se perlama,cirkonima, šljokicama. Možete se igrati i poklopcima, dugmićama, a evo kako se možete zabaviti i sa kamenčićima!

Zavrtite globus
Jedan od načina da se igrate zanimljive geografije jeste i da proučavate globus. Objasnite detetu gde smo mi i gde smo u odnosu na ostatak sveta. Pitajte ga gde bi htelo da putuje ili pričajte o tome gde biste vi voleli da putujete. Nađite tu zemlju, proučite klimu, običaje, kulturu, dečije igre, nađite neke zanimljivosti.

Ukoliko i nemate globus, poslužiće vam Google Earth.

Slažite puzzle
Ukoliko je vaše dete ljubitelj slagalica, onda je vreme kada je zakačilo virus ili prehladu idealno za slaganje jedne takve. Da bi stvar bila zanimljivija, nabavite neku novu, a ako je dete starije, nabavite neku malo složeniju i krenite u avanturu zajedno!

A treba li da pominjemo društvene igre kao odličan vid zabave sa celom porodicom?

Nađite neku u kojoj je vaše dete dobro ili ima podjednako dobre šanse da pobedi. Slažite kocke ili crtajte.

Par dodatnih saveta koji će vam biti od koristi
● Napravite nekoliko mesta za odmor i ležanje. Ležanje na jednom mestu zaista zna da bude dosadno. Zato, spremite jedno u dnevnoj sobi, jedno u kuhinji ili dečijoj sobi, a jedno u šatoru kao što smo rekli.Ako dete već mora da leži, neka barem menja krevete i okruženje!
● Pripremite unapred neke svoje trikove. Drugim rečima, imajte specijalnu igru, slagalicu, nalepnice ili bilo šta slično unapred spremno za ovakve trenutke. I izvadite ih kao posebno iznenađenje! Dobro raspoloženje koje izazovete sigurno neće odmoći u procesu oporavka!
● Držite se igara i aktivnosti u kojima je vaše dete dobro! Nemojte ga terati da uči tablicu množenja, ukoliko se sa tim ne snalazi ili ga terati da igra igru kojoj još nije doraslo. Umesto toga, ponudite nešto u čemu znate da će da briljira. Kao što rekosmo, dobro raspoloženje i malo samopouzdanja biće korisnije od lošeg.
A ako je već dete voljno da uči nove stvari, zašto da ne! Iskoristite tu dobru volju i naučite ga nešto korisno! Recimo da veže pertle!
Naposletku i sami ćete se više zabaviti i vreme ća vam brže proći nego da sve vreme provedete u brizi i sekiraciji.A možda ponešto i naučite!

Ovo su samo neke osnovne ideje, a vi ih razradite! Pokušajte da izađete izvan okvira kada je mirovanje u kući u pitanju i potrudite se da ovaj period bude koliko-toliko zabavan!

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Roditeljima je dobro poznato koliko je teško naterati decu da idu da spavaju. To nije lak posao, ali je jako važno da navikavate svoju decu da idu da spavaju na vreme kako bi bila puna elana, zdrava, nerazdražljiva.

Mi vam dajemo neke od saveta kako možete na lakši način decu da naučite spavanju.

1. Neka spavanje bude prioritet

Dete stavljajte uvek u isto vreme u krevet i u uvek u isto vreme ga budite, pa čak i vikendima. Dete ujutru budite polako, i ne dozvoljavajte mu da drema preko dana.

2. Suočite se sa problemima oko spavanja

Neki od problema sa spavanjem su problemi uspavljivanja deteta, hrkanje, buđenje tokom noći, odugovlačenje i opiranje da se ode u krevet, otežano disanje tokom sna. Ovi problemi se odražavaju u toku dana na ponašanje deteta. Ukoliko je vaše dete umorno, pospano i razdražljivo, ne bi bilo loše da posetite lekara.

3. Rutina

Deca vole rutinu. Poželjno je detetu pred spavanje čitati priče, tako će dete krevet vezivati za dobra osećanja i davati mu simboliku sigurnosti.

4. Sobni uslovi

Sobna temperature mora biti adekvatna, soba u kojoj dete spava bi trebalo da bude topla. Poželjno je da kada dete legne bude tamna i da se ne čuje nekakva buka.

Poželjno je da dete spava sa nekom igračkom koja mu je draga, jer ona za njega simbolizuje sigurnost.

Ukoliko vaše dete ustane nakon što ste ga smestali u krevet, nemojte da reagujete, samo ga dohvatite za ruku i vodite nazad u krevet. Ukoliko krenete da prekoravate dete što je ustalo, vi mu samo odlažete vreme za krevet - a to je ono što ono želi. I nikako nemojte da popuštate, jer setite se, rutina je jako važna.

izvor: Super žena

Ako na lepe reči dete spušta i okreće glavu, a na grdnju prevrće očima, trebalo bi da se zabrinete

VAŠE dete ne može da prihvati kritiku, a ne zna da se nosi ni sa pohvalama? Izbegava svaku situaciju koja je nova? Slabo se uključuje u društvo? Ako su odgovori na ova pitanja potvrdni, verovatno mu nedostaje samopouzdanje. Tim naučnika sa Kembridž univerziteta je zaključio da mališani koji ne reaguju pravilno ili uopšte kad ih hvale i kude, ne znaju da prime komplimente i grdnju, nisu sigurni u sebe. Ukoliko na pohvale dete odgovori okretanjem ili spuštanjem glave, a na kritike prevrtanjem očiju, trebalo bi da se zabrinete i ozbiljno poradite na njihovom samopouzdanju - savetuje psihijatar Džon Mekluan, vođa istraživačkog tima.

Isto se odnosi i na decu koja se plaše da rade nešto novo, pa odustaju u startu i klone se svake situacije koja predstavlja izazov.

- To je još jedan znak nesigurnosti i manjak samopoštovanja, koji s godinama donosi sve više problema - kaže Mekluan. - Zbog toga se deca udaljavaju od vršnjaka, ne znaju i ne žele da se uklope u grupu, a u težim slučajevima pokazuju znake agresivnosti i potisnute negativne energije. Da se to ne bi desilo, na vreme ih odvedite kod psihologa čim primetite neke od navedenih simptoma.

Šta roditelji mogu da učine da deca izrastu u sigurne ljude, koji neće teško podnositi poraze i lako odustajati na prvoj prepreci.

Profesor Julian Stanley sa Univerziteta John Hopkins proučavao je visoko inteligentnu decu te pratio njihov razvoj narednih 45 godina – njihovu karijeru, intelektualni napredak i slično. Kasnije je osnovao Centar za talentovanu omladinu.

Neka od te dece, koja su imala odlične rezultate na testovima, među njima je bila i Camilla Benbow. Ona je danas dekan na Univerzitetu Vanderbilt i izdvojila je osam stvari koje bi roditelj trebao da praktikuje kako bi povećao intelektualni razvoj svoje dece, što je dobra podloga za uspeh u životu, piše Independent.

1. Izložite svoju decu različitim iskustvima.

2. Podržavajte ih i na emocionalnom i na intelektualnom nivou.

3. Uverite se da imaju pozitivan i snažan odnos sa svojim nastavnicima. Naime, vrlo pametni učenici često trebaju više izazova u školi, a nastavnik im to može omogućiti – što je jako važno u njihovom napretku.

4. Ako je dete posebno zainteresovano za neku temu ili neki hobi, dajte mu priliku da razvijaju svoje sposobnosti u tom smeru.

5. Hvalite njihov trud, bolje nego njihove sposobnosti. To će im pomoći da razviju poseban način razmišljanja koji pridaje važnost stalnom napredovanju, a ne tome da su statični jer su zadovoljni svojim sposobnostima.

6. Podstaknite decu da postavljaju pitanja i da preuzimaju intelektualne rizike. Budu li rano izložena neuspehu, a to im predstavite kao deo života u kojem nešto nauče, to će na njih delovati podsticajno.

7. Izbegavajte korištenje izraza kao što su “nadaren si” i “vrlo si inteligentan.” To deci može postati teret.

8. Testirajte njihove sposobnosti.

Sve je više dece kojima se dijagnostikuje hiperaktivnost, a postoje dokazi da su veštačke boje i konzervansi u hrani odgovorni za ovaj problem
Sve je više dece kojima se dijagnostikuje hiperaktivnost, a postoje dokazi da su veštačke boje i konzervansi u hrani odgovorni za ovaj problem, tvrde istraživači sa Univerziteta u Sautemptonu, u Velikoj Britaniji. Stručnjaci su analizirali uticaj različitih napitaka i hrane, kojima su dodate veštačke boje i aditivi, na 153 trogodišnjaka i na 144 dece uzrasta osam i devet godina.

Rezultati su pokazali da mešavina aditiva utiče na ponašanje starije dece, dok je kod trogodišnjaka pojačana aktivnost. Pojedini naučnici osporavaju rezultate ovog istraživanja, smatrajući da su reakcije dece individualne. Međutim, FSA (food standards agency) u velikoj Britaniji je, rukovođena ovim saznanjem, izdala preporuke o određenim aditivima. Roditeljima dece sa ustanovljenim hiperaktivnim poremećajem se savetuje da pomognu svojim mališanima tako što će im iz jelovnika izbaciti proizvode obogaćene veštačkim bojama i aromama.

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Problemi sa vidom kod beba

Problemi sa vidom kod beba

Šta može da ukaže na to da beba ima problem sa vidom...

Bolni sinusi, grčevi, nicanje zubića: Ublažite bolove nervoznoj bebi masažom stopala

Bolni sinusi, grčevi, nicanje zubića: …

Masažom refleksnih tačaka na stopalu ublažite detetu...

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos, oko, uvo, probavni trakt ili kožu deteta

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos…

Česte su situacije da dete ugura strani predmet u nosi...

Mamine ruke su magične: Jednostavan način da ublažite simptome prehlade kod bebe

Mamine ruke su magične: Jednostavan na…

 Prema tvrdnjama lekara sa klinike "Mejo", nežna masa...

Letnje bebe: 13 fascinantnih činjenica o mališanima rođenim u avgustu

Letnje bebe: 13 fascinantnih činjenica …

Bebe rođene u avgustu imaju vrlo čvrste karakterne os...

Kako iznenaditi novopečene roditelje - pokloni koji će ih oduševiti

Kako iznenaditi novopečene roditelje - …

Kada porodica dobije novog člana, čitav svet počinje...

UMESTO SVIH IGRAČAKA U KUĆI, ONO BIRA OBIČNU KARTONSKU KUTIJU: Evo zašto treba da pustite dete da se igra na ovaj način!

UMESTO SVIH IGRAČAKA U KUĆI, ONO BIRA …

Često govorimo o tome koliko igra može uticati na...

Treba li deliti igračke na „muške“ i „ženske“?

Treba li deliti igračke na „muške“…

Igračke su uglavnom podeljene na one „za dečake“ ...

3 opravdana razloga da uvedete mlečnu formulu u ishranu bebe

3 opravdana razloga da uvedete mlečnu f…

Kada je vreme da, pored dojenja, mališanu ponudim i ad...

10 retro imena koja ćete poželeti da date vašoj devojčici

10 retro imena koja ćete poželeti da d…

Nekada veoma popularana, danas više nisu toliko česta...

Igre uz koje bebe najbolje uče

Igre uz koje bebe najbolje uče

Za dete je igra veoma ozbiljan posao. Bebe na taj nači...

Da li je bitno kada nam deca idu na spavanje?

Da li je bitno kada nam deca idu na spav…

Nakon ishrane i napredovanja, pitanje spavanja jedno je...

U kom uzrastu je najteže izaći na kraj sa decom? Roditelji kažu...

U kom uzrastu je najteže izaći na kraj…

Mislili ste da su dvogodišnjaci ili četvorogodišnjac...

Prehlada – koliko dugo može da traje

Prehlada – koliko dugo može da traje

Dr Matthew Thompson sa Vašington Univerziteta u Sijetl...

Recept za uspešno dojenje

Recept za uspešno dojenje

Žene u Srbiji nemaju mleka! Mleko je nestalo iz grudi ...

Greške su ok

Greške su ok

Kako želimo da odgovorimo na ponašanje dece kada pogr...

Konjuktivitis (crvene i suzne oči) kod novorođenčadi

Konjuktivitis (crvene i suzne oči) kod …

Konjuktivitis (crvenilo očiju) kod tek rodjenih beba j...

5 dečijih izjava koje vas izluđuju

5 dečijih izjava koje vas izluđuju

„To je moje!“ Bez obzira da li je vaše dete jedin...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.