jun 25, 2022

ZA razliku od odraslih, deca brže gube tečnost jer imaju veću površinu tela u odnosnu na težinu, pa na vrućini najbrže dehidriraju.

Razlozi dehidratacije su uglavnom povraćanje i proliv. Ali, tečnost nestaje i usled direktne izloženosti suncu, visoke vlažnosti vazduha, gojaznosti i nedavno preležane bolesti. Deci koja su u lošijoj fizičkoj formi, kao i ona koja piju antihistaminike i diuretike potrebno je s većom pažnjom nadoknađivati tečnost.

Simptomi dehidratacije su zamor, suve usne i jezik, tamnija žuta prebojenost urina, slabije mokrenje i osećaj vrućine.

Doktori Stefan Đorđević i Goran Milošević iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj obašnjavaju da telo nije u mogućnosti da obavlja sve potrebne funkcije, kada je dete dehidrirano, a što je teža dehidratacija, telo teže funkcioniše.

Žeđ je često najraniji simptom i može da se javi već kod blagog deficita tečnosti.

Međutim, kako dalje upućuju lekari iz "Tiršove", trebalo bi imati u vidu da ni prekomerno unošenje tečnosti nije dobro za zdravlje. Rizik od viška je u tome da su simptomi prekomerne hidriranosti nespecifični i čak postoji izvesno preklapanje sa simptomima dehidratacije.

- U rane znake preopterećenosti tela vodom spadaju mučnina i opšta slabost - navode stručnjaci iz "Tiršove". Kako se stanje pogoršava, mogu da se jave poremećaji stanja svesti i povraćanje, a u najtežoj situaciji dolazi do pada nivoa natrijuma u krvi što može da dovede do otoka mozga, konvulzija, kome i fatalnog ishoda.

Nadoknadom vode i pravilnom ishranom deca dobijaju minerale neophodne za rast i razvoj. Među esencijalne ubrajaju se natrijum, kalcijum, kalijum i magnezijum, ali i jod koji je izuzetno važan između ostalog i za inteligenciju. Joda u hrani nema dovoljno, a najlakše ga je unositi kroz vodu bogatu ovim mineralom.

Njihov odnos prolazi kroz razne faze - od ignorisanja i rivalstva u detinjstvu do najjače podrške i oslonca u zrelim godinama

U DETINjSTVU se najčešće slažu kao "pas i mačka", ali njihova ljubav je i tada snažna i nežna. Drugačija od svih ostalih. Brat i sestra se vole na najposebniji način, čak i kada se glasno svađaju i jedno ispred drugog istupaju kao ljuti rivali. Oni koji nemaju tu privilegiju, mogu samo da im zavide. Psiholog Dragana Medić kaže da je ovaj odnos često od presudnog značaja za sve ostale relacije i uloge koje će devojčica i dečak imati tokom života.

- Ljubav između brata i sestre je specifična i prolazi kroz više faza - navodi psiholog. - U ranom detinjstvu dominira netrpeljivost praćena nerazumevanjem i ljubomorom, jer se deca bore za roditeljsku pažnju. Devojčice su često nežnije, pa su i odrasli blaži prema njima, favorizuju ih pošto su slabije, što dečake nervira i zato pokušavaju da dokažu da su njihove sestre negativci.

U tom uzrastu, oni su uglavnom grubi, ne libe se da "ćušnu" sestre, počupaju ih za kosu, podmetnu im nogu, unište lutku, kažu im da su dosadne ili glupe. Devojčice to stresno doživljavaju. Boli ih što ih braća kinje i ne žele sa njima da se igraju, pa za čas padnu u suze. Ali ni one nisu tako nevine. Ponekad uživaju dok ih tužakaju roditeljima ili ih špijuniraju, ponosno otkucavajući roditeljima svaki njihov korak, kojim kupuju njihovu naklonost. Sagovornica "Života plus" objašnjava da se slična slika odigrava u pubertetu, kada su braća i dalje zvanično nezainteresovana za druženje sa sestrama. Distanca je prisutnija nego ranije. Ali, razlika je u tome što su devojčice jače, pa im često uzvraćaju udarac. Sada i one njih ignorišu, ne trude se da im se približe i izbore za njihovu pažnju ili čak pokušavaju da rade i ponašaju se suprotno od njih. Taj proces se naziva "deindentifikacija siblinga" i nastaje kao posledica težnje da budu drugačiji.

- Na taj način se zapravo nose sa međusobnim rivalstvom. To objašnjava zašto je u porodici jedno dete mirno i smerno, a drugo buntovno i svađalački nastrojeno - kaže Medićeva.

Međutim, baš na tome nesvesno insistiraju roditelji, jer ih odmalena odvajaju, nastojeći da zadovolje kulturološke i rodne zahteve. Ćerke tretiraju kao nežnice u roze boji, a sinove kao junačine u plavom, pa se oni gledaju sa krajnje suprotstavljenih pozicija.

- Vremenom se to promeni, jer kako odrastaju, brat i sestra shvataju da nemaju veće prijatelje jedno od drugog. Počinju da izlaze zajedno, slušaju istu muziku, stvaraju zajednička prijateljstva. Braća su oduvek, ali sa godinama sve više, zaštitnički nastrojena prema sestrama i spremna su da se za njih založe u svakom trenutku. Sestre tako znaju da imaju svog štićenika, pa im to daje osećaj sigurnosti - kaže psiholog.

Zato se i kaže da je biti brat ponekad bolje nego biti superheroj. Sestre su, sa druge strane, braći najveća podrška, a njihova ljubav je toliko jaka da kažu da ako se desi porodični zločin, jedino sestre nikada nisu optužene, pošto je tako nešto najmanje verovatno.

Bliskost među njima doseže posebne visine u još kasnijem dobu, kada roditelja više nema, pa se još više okreću jedno drugom.

Iako imaju svoju porodicu i svoj život, brat i sestra su uvek tu jedno za drugo. To je posebna ljubav, koja ne liči ni na jednu drugu.

NE ZAUZIMAJTE STRANU

SAGOVORNICA savetuje da roditelji ne pokušavaju po svaku cenu da zbliže sina i ćerku dok su mali, jer to može da izazove kontraefekat.

- Ne bi trebalo da insistirate da se slažu u svakom trenutku i oko svega, da ih kažnjavate ako jedno drugo ignorišu, jer je prirodno da se deca u detinjstvu traže, a ne da im se nešto nameće. Pustite ih da se vole i svađaju, ali naravno, reagujte ako se tuku i povređuju. Nemojte da zauzimate ničiju stranu, nego negujte ravnopravnost, jer je to jedini način da se zbliže - poručuje psiholog Dragana Medić.

Izvor: Novosti.rs

Za dete od dve godine proces ponavljanja u pričama i crtanim filmovima je veoma važan, jer mu omogućava da proveri sećanje i razumevanje radnje, da poveže likove, događaje i zaplete

Gledanje crtanih filmova kao i slušanje bajki i priča za decu pozitivno utiču na razvoj kognitivnih sposobnosti kod najmlađih. Zato, roditelje ne bi trebalo da čudi nesvesna potreba mališana za stalnim ponavljanjem određenih crtanih filmova ili prelistavanjem omiljenih slikovnica.

Za dete od dve godine proces ponavljanja je veoma važan, jer mu omogućava da proveri sećanje i razumevanje radnje, da poveže likove, događaje i zaplete. I naravno, normalno je da se ljuti ukoliko mu omiljeni crtać nestane ili roditelj promeni priču, ističu psiholozi.

Potreba za ponavljanjem je i posledica procesa saživljavanja sa likovima iz određene priče. Mališani se na ovaj način mentalno poistovećuju sa svojim junacima čije akcije i reakcije im pomažu da bolje shvate životna dešavanja. Na taj način oni otkrivaju različite vidove ponašanja i stiču prva iskustava na virtuelnim primerima.

Izvor: Večernje novosti

One su mnogo više od običnog predmeta, jer mališanima daju ideje, imaju ulogu njegovog partnera, saigrača, često najboljeg druga u usamljenosti, ali i povod za druženje sa vršnjacima...

IGRAČKE oblikuju ličnost deteta, pomažu mu da sazri i razvije se, pa ih pažljivo birajte. One su mnogo više od običnog predmeta, jer mališanima daju ideje, imaju ulogu njegovog partnera, saigrača, često najboljeg druga u usamljenosti, ali i povod za druženje sa vršnjacima...

Igračka mora da odgovara uzrastu, ali i da bude kvalitetnog, netoksičnog materijala, da ima edukativnu svrhu.

Predškolci uglavnom traže omiljene likove iz crtanih filmova. Međutim, ne treba im uvek nabaviti to što traže. Roditelji moraju da se dobro upoznaju sa sadržajem i karakterom tih junaka. Ako su u osnovi negativne poruke i lik je negativan, agresivan ili promiskuitetan, detetu treba objasniti da neće dobiti tu igračku jer taj lik nije pozitivan i na njega ne bi trebalo da se ugleda.

Usmeravajte decu na društvene igre, kupite im lopte, vijače, rolere, trotinet, bicikl..., to će ih navesti da idu napolje i druže se sa vršnjacima baveći se sportom. Zbog toga je važno da ih upoznate sa svetom saobraćaja i naučite osnovna pravila ponašanja. Nabavite saobraćajnu mapu sa pratećim elementima kao što su saobraćajni znaci, automobili, figurice pešaka, saobraćajci...

Ako dete voli slova i brojeve, nabavite mu različite slovarice, slagalice sa slovima i brojevima, geometrijskim oblicima...

Izvor: novosti.rs

Često nam se dešava da kada nemamo snage, ideje za aktivnosti i kada nam je potreban mir,Uticaj odraslih na razvoj govora kod dece pritisnuti nedaćama možda čak i nesvesno ili linijom manjeg otpora pribegavamo prepuštanju dece televiziji,kompjuteru... Olako i bez kontrole prepuštamo decu malom ekranu jer imamo dobar izgovor – znamo da je tu, pored nas.

Roditeljstvo nije lako. Pre svih, roditelji imaju odgovornost za organizaciju slobodnog vremena svoje dece. Od odraslih zavisi kako će deci biti organizovan dan a i kako će i u kojoj meri da koriste televizor, kompjuter, igrice... Odrasli i ostali odgovorni za dečji razvoj i rast ne razmišljaju uvek kakvi se sadržaji plasiraju deci (agresivni crtani filmovi, skaradne i napadne reklame, tragične vesti,zastrašujući snimci, neprimerene igrice). Deca izložena ovakvim uticajima identifikuju se sa junacima, imitiraju ponašanje, neprimereni govor... Izrazitim i intenzivnim povećanjem zvučnih i svetlosnih efekata, brzine dešavanja deca često ni ne stignu do suštine priče i razumevanja poruke. Kako doći do suštine priče, kako izvući poruku, kako učiti na tuđim primerima, kako organizovati vreme a i naći pravu meru?

Bitno je kvalitetno bavljenje decom što podrazumeva zajedničko gledanje TV emisija i diskutovanje o viđenom. Kada smo zajedno ispred TV ekrana možemo da otkrijemo i šta i kako dete nešto razume a i da probudimo i podstaknemo nova interesovanja za pojedine teme npr. o dalekim predelima, davnim istorijskim periodima, kako izgledaju neki eksperimenti, kako se radi u podmornici, rudniku... Zbog svih pozitivnih i negativnih strana druženja sa televizorom, kompjuterom pravi je izazov za roditelje a i odrasle iz detetovog okruženja, kako odrediti pravu meru, odnosno koliko mališanima dozirati TV program kao i druženje sa računarima.

Recept leži u stalnom razgovoru sa decom, učenju da se selektivno gleda televizija. Nije dovoljno samo ograničiti vreme ispred ekrana već organizovati vreme, razviti navike aktivnog provođanja slobodnog vremena i pomoći deci da nauče da se igraju.Ako se radi o deci ispod tri godine postavlja se pitanje da li uopšte treba da gledaju televiziju. U ovom uzrastu najvažnija je komunikacija dece i odraslih i uspostavljanje međusobnih odnosa poveranja i razumevanja.I dok deca na najranijem uzrastu samo vokalizuju, guču, brbljaju, oni uče govor tako što odrasli ponavljaju gukanje, brbljanje, reči; pričaju im, opisuju to što rade, skreću pažnju na novo i važno. Ukoliko izostane pravovremeno ovakvo bavljenje detetom, velika je verovatnoća da će dete imati problema sa govorom, a kasnije i čitanjem i pisanjem. Slikovnice sa životinjama, voćem, saobraćajnim sredstvima...i zajedničko iščitavanje važnije je od svih TV emisija. Veoma je dobrodošlo da decu još od rođenja vaspitavamo da vole da čitaju i da im recitujemo stihove Jovana Jovanovića Zmaja, Dragana Lukića, Desanke Maksimović, Duška Radovića ili Ljubivoja Ršumovića i to dok još ne znaju da govore.

Veoma je važno koji model dajemo deci. Da li biramo TV emisije ili je televizor uključen po ceo dan i da li je TV sinonim za predah, informacije, učenje... Od odraslih zavisi kako će dete u ranom uzrastu koristiti ovu spravu i na neki naćin razvijati dečju supkulturu.
Roditelj može da pribeleži u toku jedne nedelje šta je radio zajedno sa detetom, koliko ga je hvalio, grdio, o čemu su razgovarali,šta su zajedno naučili, videli, primetili, gde su bili... Interesantan je podatak da većina budućih prvaka ne zna da veže pertle, ali koristi računar ili gleda TV više od dva sata dnevno.

Ovo nije informacija o dečjim sposobnostima, već o uticaju i odnosu odraslih iz njihovog okruženja.

Stručnjaci smatraju da deca već s tri godine postaju i svesna i zabrinuta zbog svog fizičkog izgleda.

Nova istraživanja i ankete pokazala su kako deca sve ranije počinju da brinu zbog svog izgleda.

Istraživanje koje je sprovela Profesionalna asocijacija za brigu o deci u ranom uzrastu (PACEY) pokazalo je kako deca i pre polaska u školu ili vrtić počinju da grade negativnu sliku o svom fizičkom izgledu.

Roditelji koji su učestvovali u istraživanju kažu da primećuju znakove nezadovoljstva vlastitim izgledom kod dece uzrasta od tri do pet godina, piše Independent.

Organizacija za brigu o deci upozorava kako ovaj problem počinje prerano, a broj dece nezadovoljne svojim izgledom udvostručuje se do uzrasta od šest godina.

Ljudi koji rade s predškolskom decom navode kako deca sve više misle da su debela ili ružna, i ne razumeju odakle tolika samosvest i samokritičnost kada je fizički izgled u pitanju, naročito u tom uzrastu.

Savetnica organizacije za brigu o deci Žaklin Harding kaže kako je potrebno još mnogo istraživanja ovog problema, ali ipak smatra da su televizija i fotografije u novinama glavni krivci.

"Deca do četiri godine već razmišljaju o tome kako bi njihova tela trebalo da izgledaju i već imaju razrađene strategije kako da izgube višak kilograma. Rana iskustva su najvažnija kada je u pitanju njihov razvoj, tako da moramo da obratimo pažnju na to da možemo deci da nametnemo negativna razmišljanja o fizičkom izgledu, čak i ako toga nekad nismo ni svesni", rekla je Hardingova.

Stručnjaci upozoravaju roditelje da paze kakve komentare daju na svoj ili tuđ izgled u društvu svoje dece. Roditelji često imaju najveći uticaj na decu i zato ne bi trebalo da u njihovom prisustvu govore o tome da li su i koliko nezadovoljni svojim izgledom.

"Detinjstvo je veme kada deca jednostavno upijaju sve što vide i čuju. Deca na osnovu podataka i iskustava u ranom uzrastu formiraju svoju buduću ličnost. Od velike važnosti za roditelje je da ne vrše pritisak na decu o tome kako bi trebalo da izgledaju, već da budu pozitivan primer i grade kod dece samopoštovanje", rekao je Nik Harop iz organizacije za mentalno zdravlje dece.

Strana 4 od 4

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Kako da vam dete bude uspešno

Kako da vam dete bude uspešno

Prvo, budite uzor svojoj deci. Bitno je i da roditelji ...

Trudnički dijabetes

Trudnički dijabetes

Trudnički dijabetes – ova dijagnoza pogađa dvije do...

KAKO DA OJAČATE IMUNITET PREVREMENO ROĐENE BEBE: 7 stvari možete da uradite kada dođete kući, a prva je najvažnija

KAKO DA OJAČATE IMUNITET PREVREMENO RO…

Prevremeno rođene bebe imaju veoma slab imunitet, a ro...

Dojenje i najčešći problemi prilikom dojenja

Dojenje i najčešći problemi prilikom …

Dojenje – najprirodnija stvar, ali ne ide uvek glatko...

Gastroezofageali refluks – GER

Gastroezofageali refluks – GER

Gastroezofagealni refluks (GER) je medicinski izraz za ...

Kako da pospešite razvoj inteligencije kod dece

Kako da pospešite razvoj inteligencije …

Pre 15 godina, dokazano je da intelektualne sposobnosti...

Majčin imunitet štiti bebe od malih boginja samo prva tri meseca

Majčin imunitet štiti bebe od malih bo…

Bebe ipak nisu zaštićene majčinim imunitetom od mali...

Strah od porođaja: 3 najčešće brige trudnica

Strah od porođaja: 3 najčešće brige …

Strah i briga oko predstojećeg porođaja je sasvim pri...

U stomaku reaguju na glasove

U stomaku reaguju na glasove

Bebe još u stomaku reaguju na govor, pa se čak nasme...

Kako naučiti dete da gleda na sat?

Kako naučiti dete da gleda na sat?

  Deca ne razumeju pojam broja, a u računanju vremen...

Dobiću bebu: Praktični saveti za svaki trimestar

Dobiću bebu: Praktični saveti za svaki…

Ako test kaže da ste trudni, osećanje sreće i radost...

Kako odgajati decu koja će voditi računa o zdravlju – zauvek?

Kako odgajati decu koja će voditi raču…

Znam da zvuči kao urbana legenda,ali je moguće. Tešk...

Zašto bebe trljaju oči?

Zašto bebe trljaju oči?

Sigurno ste već naučili da vam trljanjem očiju beba ...

Uticaj odraslih na razvoj govora kod dece

Uticaj odraslih na razvoj govora kod dec…

Često nam se dešava da kada nemamo snage, ideje za ak...

Prava igračka za vašu bebu

Prava igračka za vašu bebu

Igračke su dragocene za pravilan razvoj svakog deteta ...

Kako dete od malena naučiti da uči

Kako dete od malena naučiti da uči

Roditelj je prvi učitelj kog će dete imati. Daleko pr...

Kada beba štuca - da li postoji razlog za brigu i šta nikako ne treba da radite

Kada beba štuca - da li postoji razlog …

Naročito na samom početku, roditelji se mogu zabrinut...

Šta je serklaž i kad se primenjuje u trudnoći?

Šta je serklaž i kad se primenjuje u t…

Serklaž se svrstava u akušerske intervencije koje se ...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.