jun 25, 2022

Visoka temperatura je jedan od najčešćih uzroka zabrinutosti, pa i straha kod roditelja, bez obzira na uzrok i vreme kada se javlja. Infekcije su glavni uzrok povišene temperature kod dece, pa se smatra da su hladni dani “pogodniji” period za ovaj problem.

Ipak, i leto je vreme kada deca neretko “gore”, a pošto je i napolju vruće, povišena telesna temperatura (febrilnost je stručni naziv) u toplim danima zaista jeste neprijatan problem.

Koji su uzroci povišene temperature u letnjem periodu?
Pored prekomernog izlaganja suncu (koje može izazvati sunčanicu) infekcije su ubedljivo najčešći uzrok povišene temperature. I mikroorganizmi (“letnji” virusi i bakterije) često dovode do porasta telesne temperature kod dece.

Moramo naglasiti da je temperatura “pratilac” bolesti, a ne bolest sama za sebe, pa da je uvek važno pravovremno dijagnostikovati i izlečiti oboljenje (koje uzrokuje skok temperature) pa tako otkloniti uzrok febrilnosti. Ipak, dok se uzrok ne izleči detetu moramo obarati temperaturu koja je uvek neprijatna, a naročito tokom vrelih letnjih dana.

Kada treba obarati povišenu temperaturu
Temperatura do 38oC (mereno “pod mišku”) kod najvećeg broja ne zahteva terapiju – obaranje. Kod dece koja su inače zdrava, sve do 38.5 može da se toleriše i ne zahteva lečenje.

Kako se boriti sa visokom temperaturom kod dece
Ipak, kad je vruće “i spolja i unutra” treba pomoći detetu, ali bez panike treba preduzeti sledeće jednostavne mere:

Rashladite dete – to je obavezni prvi korak!
U prijatnom ambijentu (najbolje je da bude 24-26 stepeni u sobi ili apartmanu) razgolitite dete, ako je malo ostavite ga samo u pelenici, a veće u pamučnim gaćicama.

Nemojte pokrivati dete dok ima visoku temperaturu. Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja povišene telesne temperature dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji željeni efekat.

Kada se radi o veoma visokoj temperaturi – preko 39-39,5oC najbolje “oružje za brzo dejstvo” je tuširanje dece mlakom (nikako hladnom) vodom. Treba izbegavati hladnu vodu koja je veoma neprijatna za dete koje “gori”. Umesto tuširanja možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu, potom pažljivo “orositi dete” koje sedi ili leži, tako da koža bude pokrivena kapljicama mlake vode. Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova se procedura može ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale.

Alkoholne frikcije (“trljanje alkoholom”) su praktično napuštene, ali ima lekara (čak i veoma uglednih stručnjaka) koji ih i dalje savetuju deci sa izuzetno visokom temperaturom. Pokazalo se da je mlaka voda barem jednako efikasna kao i alkohol, ali je daleko manje neprijatna za dete.

Antipiretici – lekovi za borbu sa povišenom temperaturom
Antipiretici su stub borbe sa visokom temeperaturom.

Lekove kod ogromne većine dece treba davati kada je telesna temperatura iznad 38,5oC. Na tržištu postoje nekoliko
preparata koji su prikladni za obaranje visoke telesne temperature kod dece, a najčešće se koriste: paracetamol (Febricet) i ibuprofen (Brufen, Nurofen).

Kako se daju lekovi za obaranje temperature (antipiretici) kod dece
Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno.

Prirodnije je da se lek da kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek na usta, mogu se primeniti čepići (supozitorije).

Kako se stavljaju čepići – supozitorije
Dete staviti potrbuške ili na bok, nežno staviti čepić odgovarajuće doze u završni deo creva (“ćmarić”), potom rukom stisnutu guzu u trajanju od par minuta da rastopljeni čepić ne iscuri napolje. Paracetamol se može nabaviti u obliku supozitorija (Ferbicet supozitorije), za razliku od ibuprofena koji nije ragistreovan u Srbiji za rektalnu upotrebu. Doze su iste, a efekat leka nastaje nešto brže nego kod oralnih preparata.

Supozitorije ne treba davati kada dete ima proliv!

Kako se doziraju antipiretici
Precizno doziranje određuje lekar, ali pomenuti preparati su bezbedni i mame treba da znaju koliko dete može dobiti leka, a da se ne pretera, ali i da se ne da mala doza koja nema efekta.

Uputstvo za upotrebu leka sadrži bezbedno doziranje, pa ga pažljivo pročitajte. Iako se mogu dati veće doze od navedenih to nikada nemojte raditi bez konsultacije sa pedijatrom.

Pojednostavljeno: i paracetamol i ibuprofen se daju četiri puta dnevno (maksimalno šest doza na 4 sata, uz konsultaciju sa pedijatrom) , a pojedinačna doza je do 10 mg leka po kilogramu telesne mase deteta. Ne treba biti matematičar da se izračuna da dete od 10 kg može bez opasnosti dobiti četiri puta dnevno po jednu kafenu kašičicu paracetamola.

Kada počinje dejstvo leka
Svi antipiretici obično traže 15-30 minuta (nekad i duže) za početak dejstva. Zato treba biti strpljiv, a ako temperatura i dalje raste ponoviti tuširanje mlakom vodom. Ne treba očekivati da temperatura posle prve doze leka “padne” na normalne vrednosti. Dobro je da ona bude ispod 38oC, to je sasvim bezbedna zona. Supozitorije (čepići) imaju nešto brži efekat od sirupa.

Mogu li se kombinovati paracetamol i ibuprofen
Kod veoma visokih temperatura koje se teško “obaraju” preporučuje se kombinacija ova dva leka. Važno je poštovati intervale doziranja za svaki lek posebno. Ne smete davati paracetamol u manjim intervalima od šest sati (ili 4 sata uz konsultaciju sa pedijatrom), a ovo važi i za ibuprofen.

Tako se, na svaka tri sata može dati naizmenično paracetamol i ibuprofen. Ovo ne treba raditi bez preke potrebe, dakle samo kad su temperature izuzetno visoke, a detalje ove kombinovane terapije je najbolje detaljno razmotriti sa pedijatrom.

Mogu li se paracetamol i ibuprofen dati istovremeno
Ovo se izuzetno retko primenjuje, i to samo kod dece koja imaju ogroman rizik od nastanka “frasa” (febrilnih konvulzija) uz OBAVEZNU konsultaciju (odobrenje) sa pedijatrom! To su ona deca koja su već imala “fras”, a sada imaju temperaturu koja prelazi 40 stepeni i ne reaguju na davanje jednog leka i rashlađivanje. Tada se pravi izuzetak i daje se čepić paracetamola (Ferbicet supozitorije) i ibuprofen “na kašičicu”. I ovo se detaljno objasni roditeljima od strane pedijatra koji prati dete, pa nije preporučljivo da ovo radite na svoju ruku kod deteta koje nije imalo “fras”.

Ne zaboravite da dete MORA da unosi dovoljno tečnosti!
Leti je, i bez povišene telesne temperature, potrebno povećati unos tečnosti!

A kad dete ima i visoku temperaturu – tada gubi dodatnu tečnost iz organizma, pa je potrebno stalno nuditi dete da pije. Najbolje je da to bude rashlađena voda ili blagi čaj, a “što češće to bolje” je najbolji koncept nadoknade tečnosti kod deteta koje “gori”.

Kada NIJE potrebno da trčimo kod doktora
Kada posle davanja antipiretika aksilarna (merena pod miškom) temperatura “padne” ispod 38 stepeni, a dete se oraspoloži i povrati uobičajenu aktivnost

Kada se dete uspavalo i probudilo se zbog temperature, a posle obaranja temperature nastavi mirno da spava. Nemojte ga pretopljavati (samo lagani pamučni pokrivač je dovoljan) i pratite ga do jutra.

Ako pored povišene temperature nema drugih simptoma i znakova bolesti – ne treba žuriti, treba videti kako će se dete ponašati u narednim satima. Moguće se da se samo radi o sunčanici koja će brzo proći
toplomer

Kada se mora ŠTO PRE kod pedijatra
Kada beba u prvim mesecima života ima visoku temperaturu treba neizostavno posetiti pedijatra u najbližoj bolnici ili ambulanti gde se mogu, pored pregleda, obaviti i potrebne laboratorijske analize koje će utvrditi uzrok povišene temperature.

Ako je dete pospano, totalno bezvoljno, ne može “na noge”, povremno “ječi” ili se ponaša neobično. Ovo dete pored temperature ima sigurno još neki problem koji ide uz febrilnost.

Kada dete i pored pada temperature bolno plače, neće da spava, uznemireno je, neraspoloženo.

Ako je detetu nemoguće dati lek za temperaturu, ili ako nemamo lekove pri sebi (što ne bi smelo da se desi – sve može da se nema, ali lekovi za obaranje temperature moraju biti u putnoj apoteci), a dete ima visoku temperaturu (preko 39.5) dete mora kod pedijatra.

Ako i pored ponavljanih tuširanja mlakom vodom i datog leka (u pravoj dozi) za obaranje temperature ona ne pada, nego i dalje raste pa prelazi 40 stepeni. Ovo se veoma retko dešava, ali tada dete treba odvesti dete lekaru da se utvrdi uzrok i pomogne detetu.

Kada dete počne da se “grči”, ukoči pogled, ne reaguje na pozive – to su febrilne konvulzije – “fras”. Tada treba što pre stići do lekara, ali bez panike i bez vađenja jezika. Samo ga treba transportovati okrenuto na bok, sa lako podignutom glavom (da se ne desi da povrati i aspirira povraćeni sadržaj u pluća).

Da li je pametno krenuti na put sa detetom koje tek što je dobilo povišenu temperaturu

Odgovor je jednostavan – NIJE!

Kao što smo naglasili – temperatura nije bolest već pokazatelj da nešto nije u redu. Ako dete “gori” – ima temperaturu preko 38.5, NE TREBA kretati na put. Rashladite dete, pratite situaciju, pa ako temperatura ima tendenciju da “skače” obavite pregled kod pedijatra, pa da se vidi šta dalje.

Bolje je odložiti put nego voditi bolesno dete na letovanje.

Sledi pitanje jedne mame : imam dečaka od dve godine i dva meseca koji od 13. meseca ide u kolektiv. Jednom u dva meseca se razboli, srećom do sada nije bilo težih oboljenja, uglavnom se sve završava na zapušenom nosu, kratkotrajnoj temperaturi i kašlju. Često posećujemo pedijatra, mada sam i sama naučila da prepoznam banalne probleme. Zanima me kako da prepoznam neku ozbiljniju infekciju kod mog sina?

Evo detaljnog odgovora Dr Zoran Brajkovića, specijaliste pedijatrije i anesteziologije.

Svaki uzrast deteta, posmatrano sa strane pedijatara, ima svoje specifičnosti. Razlike među pojedinim uzrasnim grupama predstavljaju osnov za različite dijagnostičko terapijske pristupe i doktrine u pedijatriji, što upotpunjuje dinamičku sliku razvoja deteta kroz čitavo odrastanje.

Važan period – od tri meseca do tri godine

Najveće dileme i izazove u pristupu zahteva uzrast izmedju 3 meseca i 3 godine, dakle, uzrast koji obuhvata odojče i malo dete. Specifičnosti ove uzrasne grupe su brojne, u socijalnom i pedijatrijskom smislu, najkraće rečeno, to je doba kada se dete susreće sa najviše iskušenja kada je zdravlje u pitanju. Razlozi za to su mnogobrojni, pomenućemo samo najvažnije: odbrambeni sistemi deteta u ovom uzrastu još uvek nisu kompletirani, a dete gubi pasivno stečeni imunitet, dobijen od majke tokom trudnoće, to je doba kada se deca susreću sa najčešćim uzročnicima bolesti (respiratornim virusima), u tom uzrastu se deca po prvi put susreću sa specifičnostima koje nosi kolektiv (vrtić). Svi ovi činioci dovode do toga da su deca, statistički posmatrano, najčešće bolesna upravo u ovom uzrastu.

Naravno, i na sreću, najveći broj svih bolesti ovog uzrasta su banalne respiratorne infekcije, manifestovane kao sekrecija nosa, kašalj, povišena temperatura. Najveći broj ovih bolesti spontano i brzo prolazi, bez velike potrebe za dijagnostikom, lekovima i lekarima uopšte. Neke od ovih infekcija, što je mnogo ređe, mogu biti izazvane bakterijama, u formi neinvazivnih bakterijskih infekcija ždrela, srednjeg uha ili donjih disajnih puteva, ovu vrstu infekcija treba prepoznati, otkriti i lečiti kauzalno, antibioticima.

Koje su infekcije najopasnije

Poseban problem predstavljaju potencijalno ozbiljne, invazivne bakterijske infekcije, kod kojih se bakterije preko lokalnog mesta ulaska u relativno kratkom roku probijaju u krvotok deteta, dajući sistemske infekcije (kada govorimo o septičnom stanju), sa mogućim nastankom ozbiljnih sekundarnih fokalnih infekcija (meningitis, osteomijelitis, septični artritis). Uzročnici ove vrste infekcija su četiri potencijalno opasne bakterije – Pneumokok, Meningokok, odredjeni sojevi Salmonele i Hemofilus influence. Ograničene odbrambene sposobnosti dece kritičnog uzrasta i imunološka svojstva samih bakterija čine potencijalno opasnu kombinaciju koja nekada može dovesti do pojave ozbiljnih infekcija.

Stvari, naravno, ne moraju da izgledaju zastrašujuće, zato nudimo sledeća razjašnjenja:

– Pneumokok (posebno), kao i Hemofilus influence su gotovo redovni stanari gornjih respiratornih organa kod zdrave dece. Pozitivan nalaz brisa kod zdrave dece ne treba tretirati antibioticima, treba dozvoliti normalnoj flori da se sama izbori sa ovim sustanarima. Nije tačno razjašnjeno kako i zašto nekada ove bakterije postaju invazivne, a time i opasne. Pozitivan bris treba tretirati samo ako korelira sa znacima bolesti, dakle ako dete ima simptome infekcije. Meningokok se takođe doduše retko, može naći u brisu ždela potpuno zdravog deteta.

– vakcinacija Pentaxim vakcinom koja sadrži komponente koje stvaraju imunitet pema Hemofilusu sprečava nastanak invazivnih i ozbiljnih infekcija ovom bakterijom, dakle, vakcinisano dete ne može oboleti od ozbiljnih infekcija Hemofilusom, pa pozitivan nalaz brisa još više gubi na važnosti. Vakcine protiv Pneumokoka i Meningokoka nisu u redovnom kalendaru vakcinacije u našoj zemlji, iz brojnih razloga, ali su infekcije ovim bakterijama ipak ređe.

– stvar sa sojevima Salmonele je ipak nešto drugačija, jer “invaziji” po pravilu prethode simptomi crevne infekcije, pa, iako je moguće širenje ove bakterije putem krvi, obzirom na prethodeće simptome, na ovog potencijalnog uzročnika se lakše pomisli.

Signali za uzbunu

Pristup bolesnom detetu uzrasta od 3 meseca 3 godine ima svoja striktna pravila, pa se, slično kao kod slaganja slagalice koja se samo na jedan način uklapa, treba toga pridržavati:

Potencijalno invazivne i ozbiljne infekcije su po definiciji praćene visokom temperaturom bez „fokalnih znakova infekcije” – dakle nema znakova respiratorne ili crevne infekcije, a dete ima visoku temperaturu, obično preko 39 stepeni. To je prvi signal za uzbunu. Ukoliko pak, dete ima izraženu sekreciju iz nosa, akutni kašalj ili proliv kao prethodni ili prateći znak, vrlo je verovatno da imamo razlog zašto ima temperaturu, pa je retko potrebno ići dalje u detaljnu dijagnostiku. Ukoliko je izmerena temperatura niža, npr. oko 38 stepeni ili niže, bez obzira na postojanje ili nepostojanje simptoma, retko kada je potrebno sprovoditi dalje dijagnostičko terapijske protokole.

Kategorija „opšteg stanja deteta” (ili u zapadnoj literaturi „Appearance”) je prilično pouzdan kriterijum. Ovo se odnosi na izgled, aktivnost, raspoloženje, ponašanje i apetit deteta nakon obaranja temperature antipireticima. Ukoliko se nakon efikasne primene lekova za obaranje temperature dete uobičajeno ponaša, velika je verovatnoća da bolest nije potencijalno ozbiljna. Naravno, i od ovog pravila postoje izuzeci, koji na sreću, nisu česti – statistika kaže da 2-3 % dece, posebno uzrasta od 3 do 12 meseci i pored uobičajenog ponašanja možda ima ozbiljnu infekciju.

Dakle, ukoliko dete navedenog uzrasta ima temperaturu preko 39 stepeni, a kod koga se pregledom ne vide jasni znaci infekcije, posebno ako je i nakon obaranja temperature ponašanja koje odstupa od uobičajenog (razdražljivo ili letargično), neophodno je uraditi osnovne pretrage: analizu krvne slike i mokraće, eventualno CRP kao pokazatelj infekcije.

Kako tumačiti dobijene rezultate:
krvna slika: oprez zahteva ukupni broj leukocita veći od 15.000, (posebno ako je apsolutni broj neutrofila iz leukocitarne formule veći od 10.000), ili broj leukocita manji od 5.000. Broj nezrelih leukocita u perifernoj krvi („band count”) uglavnom nije prihvaćen kao objektivni kriterijum. Ukoliko je broj leukocita manji od 5.000 ili veći od 15.000, verovatnoća da dete ima invazivnu ozbiljnu bakterijsku infekciju je 1:20. Ukoliko je broj leukocita 5 do 15.000, verovatno se ne radi o ozbiljnoj infekciji.

Pregled urina (analiza sedimenta mokraće i urinokultura): statistika govori da u proseku svako deseto dete ovog uzrasta bez fokalnih znakova infekcije ima urinarnu infekciju, učestalost je veća u prvoj godini života.

CRP (C reaktivni protein) – jednostavan pokazatelj, ali sa nekim ograničenjima: može biti povišen i kod drugih oboljenja, tipa zapaljenskih oboljenja vezivnog tkiva (dečji reumatizmi), a ne samo kod infekcija; vrlo često je u granicama normale ako je od prvog skoka temperature do uzimanja uzorka proteklo manje od 12 sati, bez obzira na vrstu infekcije

Kako pristupiti detetu sa temperaturom:

ukoliko izostaje bilo koji od kriterijuma za potencijalno ozbiljnu bakterijsku infekciju – uzrast, visina temperature, postojanje fokalnih znakova infekcije – uz neophodno praćenje, drugi elementi dijagnostičko terapijskog protokola nisu neophodni. Uz pravilno prepoznavanje simptoma fokalne infekcije i pravilno usmerenu terapiju, bolest se brzo okončava.
ukoliko dete kritičnog uzrasta ima temperaturu višu od 39 stepeni, a bez vidljivih znakova infekcije, posebno ako je izmenjenog opšteg stanja, odmah i obavezno uraditi krvnu sliku i pregled mokraće
ukoliko je kod deteta koje ispunjava kliničke kriterijume broj leukocita manji od 5.000 ili veći od 15.000, potrebno je uzeti dodatne dijagnostičke analize, na prvom mestu analizu urina i hemokulturu kojom se direktno dokazuje prisustvo bakterija u krvi. Do dobijanja rezlutata hemokulture, za šta je potrebo minimalno 24 do 48 sati, dete treba tretirati antibioticima, potentnim oralnim ili parenteralnim (intravenskim), uz poželjnu kontinuiranu opservaciju, zbog čega se ova deca obično zadržavaju u bolničkim ustanovama, na kraće vreme. Kao što je rečeno, svako dvadeseto dete koje ispunjava kliničke i laboratorijske kriterijume, zaista ima potencijalno vrlo ozbiljnu bakterijsku infekciju, zbog koje se primenjuje antibiotska terapija.
U prepoznavanju i lečenju ovih problema, svaka karika ima svoje mesto – počev od roditelja, ka pedijatru koji prvi i po potrebi ponavljano pregleda dete, do dijagnostičkih službi i kliničara, koji u konačnoj instanci rešavaju ove probleme.

Umesto zaključka, treba reći još jednom da su ove bolesti, na sreću vrlo retke, ali da njihova ozbiljnost i moguće vrlo teške posledice zahtevaju stalni oprez kod svih koji se bave zdravljem dece.

Najčešće, prva pomisao kada se javi povišena telesna temperatura (febrilnost), jeste postojanje infekcije.

Febrilnost kod novorođene bebe ima daleko ozbiljnije značenje nego kod starije dece ili odraslih, a to upravo potiče od sumnje na infekciju.

Dve važne karakteristike infekcije novorođenčeta su veoma lako zahvatanje čitavog organizma i veoma brz razvoj u poređenju sa decom starijeg uzrasta.

Postupak koji bi roditelji trebalo da obave kod kuće je otkrivanje povišene telesne temperature na vreme i odlazak u nadležnu pedijatrijsku ambulantu. Iako ovaj postupak može da deluje jednostavno, ima mnogo detalja koje treba znati kako se ne bi napravile uobičajene greške.

Merenje telesne temperature kod novorođenčeta
Kada se roditelji odlučuju za merenje temperature novorođenoj bebi? Najčešća situacija je ako im se učini da je beba previše topla na dodir.. Ponekad su prisutni znaci bolesti kod bebe (odbija da jede, previše je pospana, ima zapušen nos, itd.) – kada roditelji opravdano posegnu za termometrom.

Postoje različite vrste termometara za merenje telesne temperature. Klasičan termometar, sa živom, u najvećem delu sveta je standardni termometar, koji se najviše primenjuje. Sledeći koji je u upotrebi, i to mnogo više u razvijenim zemljama nego kod nas, jeste ušni termometar – koji se postavlja u ušni kanal, a vrednost temperature određuje znatno brže nego živin (za dve sekunde). Međutim, izuzetno je važno pravilno postavljanje u ušni kanal, pa svi koji koriste ovaj termometar – treba da imaju dovoljno iskustva kako ne bi došlo do pogrešnog merenja.

Kada je reč o standardnom živinom termometru, u našoj zemlji su uobičajene dve vrste merenja: aksilarno (postavljanje u predeo pazuha) i rektalno (postavljanje u čmar). Izuzetno je važno znati da se aksilarno merenje telesne temperature kod novorođenčeta ne primenjuje zbog nepreciznosti. Vrednost temperature koja treba da se meri je takozvana «unutrašnja temperatura». Manevrom spajanja nadlaktice i trupa sa termometrom između njih – kod starije dece i odraslih, imitira se «unutrašnja sredina». Ali, to je teško ostvarljivo kod novorođenčeta – prvo zbog male površine nadlaktice, a drugo zbog nestabilne termoregulacije i lakog rashlađivanja kože. Aksilarnim merenjem se, u stvari, dobija precizna temperatura kože, ali ne i «unutrašnja».

Kod rektalnog merenja, greška nije moguća ako se vrh termometra najpre premaže neutralnom mašću ili kremom, a zatim postavi dva do tri centimetra duboko u čmar. Pri postavljanju termometra ne treba strahovati od povrede – jer dubina nije velika, a vrh termometra je dovoljno zaobljen. Temperaturu treba meriti najmanje dva minuta, obično od dva do pet minuta..

Koja telesna temperatura je povišena?
Poznavanje vrednosti normalne i povišene telesne temperature većine ljudi je vezano za vrednosti aksilarne temperature. Tako se vrednost iznad 37 stepeni smatra povišenom. Vrednost od 37 do 38 stepeni je blago povišena temperatura (subfebrilnost), a vrednost iznad 38 stepeni se smatra visokom telesnom temperaturom (febrilnost).

Pošto se kod novorođenčeta telesna temperatura meri rektalno, roditelji treba da znaju da je rektalna temperatura normalno viša od aksilarne za oko 0,8 stepeni. Dakle, normalna rektalna temperatura je do 37,8 stepeni. Stoga, blago povišenom temperaturom se smatra rektalna temperatura od 37,8 do 38,8 stepeni, a visokom iznad 38,8 stepeni.

Uzroci povišene telesne temperature
Iako je prva asocijacija febrilnosti kod novorođenčeta infekcija, postoje i drugi uzroci. Zadatak pedijatra u toku postavljanja dijagnoze je da utvrdi o kom uzroku se radi. Tri su najčešća: pretopljavanje, dehidracija i infekcija. Preostala dva uzroka su vrlo retka i o njima se razmišlja tek kada se isključe prethodni, najčešći.

1. Pretopljavanje
Do pretopljavanja bebe može da dođe na više načina. Ako dete ima pretoplu odeću, to može da bude jedan od razloga povišene telesne temperature. Ipak, ako se roditelji drže pravila da se temperatura meri 20-30 minuta od raspovijanja, onda će se sigurno izbeći takva greška u merenju. Osim toga, i povišena temperatura spoljne sredine može da bude razlog pretopljavanja – kako u letnjem, tako i u zimskom periodu. Leti je razlog visoka spoljna temperatura, koju je ponekad nemoguće izbeći, a zimi su to različite vrste grejnih tela koje se ne nalaze na propisanoj udaljenosti od novorođenčeta.

Bez obzira o kom načinu pretopljavanja se radi – ako se beba ostavi u peleni, u sobi sa normalnom temperaturom vazduha, a ponovo merena temperatura nakon 30 minuta ima normalne vrednosti, vrlo je verovatno da je došlo do pretopljavanja. Ako se povišena temperatura ne javlja u narednim satima i danima, definitivno je u pitanju pretopljavanje. Karakteristično je da se kod bebe sve vreme ne uočavaju drugi znaci bolesti (odbijanje obroka, povraćanje, mlitavost, pospanost)..

2. Dehidracija
Smanjen unos tečnosti, pre svega mleka, kod novorođenčeta može da izazove febrilnost. Visoka spoljna temperatura može da bude doprinoseći faktor za brži gubitak tečnosti iz organizma, što je vrlo često teško primetiti u kućnim uslovima. Potrebe organizma novorođenčeta za tečnošću mogu u takvoj situaciji da porastu i nekoliko puta. Nakon rehidracije – oralne ili intravenske, kod deteta se više ne javlja febrilnost. Drugi, ranije pomenuti znaci bolesti, mogu da budu prisutni kod dehidracije, tako da uzrok ove febrilnosti može da se utvrdi samo u bolničkim uslovima.

3. Infekcija
Protokolarni medicinski stav je da svako febrilno novorođenče ima infekciju, dok se praćenjem i analizama ne dokaže suprotno. Pošto za pouzdano isključenje infekcije treba nekoliko dana, uz analize koje mogu da se obave samo u bolničkim uslovima, gotovo sva febrilna novorođenčad se hospitalizuje.. U periodu obavljanja analiza, do potvrde ili isključenja infekcije, primenjuje se inicijalna antibiotska terapija. Drugi znaci bolesti su obavezno prisutni kod razvijene infekcije, ali ako se infekcija tek razvija, onda mogu da budu odsutni.

4. Hipertireoza
Ovo je redak razlog febrilnosti novorođenčeta. Najčešće majka ima poremećaj funkcije tireoidne žlezde, kada posredstvom njenih antitela – koja su preko posteljice prešla u krvotok deteta, dolazi do stimulacije tireoidne žlezde. Stanje je prolazno, ali su ponekad, osim smanjenja telesne temperature deteta, potrebne i druge terapijske mere.

5. Disfunkcija centralnog nervnog sistema
Radi se o, takođe, vrlo retkom uzroku febrilnosti novorođenčeta. Izolovano, ili zbog drugog oboljenja, poremećena je funkcija centra za termoregulaciju. Ova vrsta febrilnosti može da bude vrlo ozbiljna, jer je ponekad gotovo nemoguće normalizovati telesnu temperaturu.

Postupak od kuće do ambulante
Izmerena povišena telesna temperatura kod novorođenčeta zahteva da se istog dana obavi pregled (najviše jedan do dva sata posle merenja). Ako nema drugih znakova bolesti osim febrilnosti, ne radi se o previše hitnom stanju, zbog čega treba isključiti preveliku žurbu, a pogotovo paniku. Dok se ne krene ka ambulanti, ako je rektalna temperatura preko 38,8 stepeni, bebu treba svući do pelene, kako bi se delimično rashladila. Prilikom oblačenja za ambulantni pregled, treba voditi računa o spoljnoj temperaturi. Ako se radi o vrelim letnjim danima, dovoljna je samo pelena – kada se koristi nosiljka. Pri nižim spoljnim temperaturama, treba proceniti koliko obući bebu. Možda bi najbolji savet bio da se beba koja ima visoku temperaturu uvek obuče nešto manje nego što bi bila obučena da je zdrava – pri datoj spoljnoj temperaturi..

Kada je reč o lekovima za snižavanje temperature (antipiretici), ne bi ih trebalo davati dok se ne obavi pregled, jer bi tada pre svega trebalo da se potvrdi da li je telesna temperatura povišena.

Uzimajući u obzir sve što je navedeno u vezi povišene telesne temperature kod novorođenčeta – nemojte se iznenaditi, ali ni previše zabrinuti ukoliko vam pedijatar kaže kako vaša beba treba da ostane u bolnici, radi sprovođenja analiza i eventualnog lečenja..

Asist. dr sci med. Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog

Kada oblačite bebu za krevet, imajte na umu da je vašem mališanu isto kao i vama. Nemojte bebu noću pretopljavati, jer će se oznojati i kada se otkrije brže odaje toplotu zbog čega je u riziku da se preterano rashladi, a zatim i prehladi.

Važno je da pidžama bude pamučna, a ne od sintetike, kako bi koža mogla nesmetano da diše.

Kapice za spavanje
Pamučne kapice se bebama stavljaju odmah po rođenju jer su bebe navikle na toplo okruženje u maminom stomaku. Kada beba izađe iz porodilišta, ona ne mora da nosi kapicu.

 

Ako beba zaspi noseći kapicu, može se brzo pregrejati. Zato je važno da tokom spavanja bebina glava bude otkrivena kako se ne bi previše zagrejala. Kapica za glavu sa trakicama za vezivanje u krevetu nije preporučljiva jer može predstavlja opasnost od gušenja.

Skinite bebi kapicu i kada uđete u neki zatvoreni ili topli prostor, poput automobila, da se ne bi pregrejala.

Temperatura bebinog tela
Dobar pokazatelj da li je bebi hladno su ruke i noge vaše bebe. Ako su hladni, a pogotovo ako dete kija ili drhti, hladno mu je. Tada je potrebno da mu obučete deblju pidžamu ili da jače zagrejete sobu u kojoj beba spava.

Sa druge strane ako primetite da je beba znojava i koža joj je topla, preterali ste sa utopljavanjem. Vlažnu bebinu odeću zamenite suvom i raskomotite bebu.

Sobna temperatura
Prijatna temperatura oko 18 do 20 stepeni je idealna za sobu u kojoj beba spava. Ako je soba vaše bebe isuviše topla, možete koristiti podni ventilator kako bi soba održala ugodnu temperaturu. Najsigurnije mesto za ventilator je na suprotnoj strani sobe, daleko od bebe.

Tokom hladnog vremena ako je potrebno da dodatno zagrejete bebinu spavaću sobu, nemojte mnogo pokrivati mališana. I obavezno stavite posudu sa vodom na radijator kako bi se vazduh dovoljno ovlažio.

Umotavanje bebe u pokrivač
Umotavanje bebe u pokrivač pomaže da se beba umiri i opusti pred spavanje, kao i da ostane u bezbednom položaju za spavanje - na leđima.

Ako odlučite da umotate bebu, najbolje je koristiti lagane pamučne ili muslinske prekrivače. Uverite se da pokrivač ne prelazi preko ramena vaše bebe ili pokriva glavu, uši ili bradu. Previsoko umotavanje može ometati disanje vašeg deteta i uzrokovati pregrejavanje.

Takođe proverite da li ima dovoljno mesta za vašu bebu da ispruži noge i da obloga nije previše stegnuta oko grudi i kukova. Previše stegnuto omotavanje bebinih nogu i grudi može dovesti do problema sa kukom i disanjem.

Bebe mogu biti umotane u pokrivač od rođenja dok ne počnu pokazivati znake da mogu da se prevrnu na stomak, obično do trećeg ili četvrtog meseca.
Vreće za spavanje za bebe
Ako vaše dete nemirno spava i redovno se otkriva, najbolje je da ga noću stavite u vreću za spavanje. Dobro je da imate zimsku i letnju (od frotira) vreću za spavanje.

Obratite pažnju da vreća bude dovoljno komotna i da bebi dozvoljava da se pokreće. Ne zaboravite da vreća greje bebu sa svih strana, pa je zato potrebno da smanjite temeraturu sobe i obučete bebi tanju pidžamu.

Dobra strana vreće za spavanje je što sprečava da se beba skotrlja na stomak tokom sna i pomaže da ona zadrži noge tako da se ne zaglave na rešetke kolevke.

Ako vaša beba treba dodatnu toplinu, možete je prekriti laganim ćebetom preko vreće za spavanje.

Proverite da li je beba sigurna u vreći za spavanje tako što joj je nemoguće da sklizne unutra i bude potpuno pokrivena. Preporuka je da koristite vreću za spavanje koja ima ugrađeni vrat i rukavice, ali nema kapuljaču.

Izvor: bebeac.com

Strana 2 od 2

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Čudesne bebe: U utrobi plaču, smeju se, štucaju i uče jezik

Čudesne bebe: U utrobi plaču, smeju se…

Pre no što se rode, reaguju na jake zvuke, povezuju se...

Zašto su priče za laku noć važne

Zašto su priče za laku noć važne

One imaju dugoročni učinak na psihu i kognitivne spos...

Da li smem da jedem jagode u trudnoći i tokom dojenja?

Da li smem da jedem jagode u trudnoći i…

Sezona najslađeg voća je u toku. Saznajte da li smete...

Roditelji oprez: Deca lakše dehidriraju nego odrasle osobe

Roditelji oprez: Deca lakše dehidriraju…

Kako idu topli dani , veći je rizik da deca dehidriraj...

Taktike koje pomažu da beba spava celu noć

Taktike koje pomažu da beba spava celu …

Neprospavane noći su naporne za svakog roditelja a za ...

Hidrocefalus

Hidrocefalus

Termin potiče od grčkih reči “hydro” što znači...

Kako prepoznati ozbiljnu infekciju kod dece

Kako prepoznati ozbiljnu infekciju kod d…

Sledi pitanje jedne mame : imam dečaka od dve godine i...

10 montesori rečenica za zaustavljanje lošeg ponašanja deteta

10 montesori rečenica za zaustavljanje …

Jako je teško videti kako se neko dete loše ophodi pr...

BabyMed, mleko za telo - Za decu sa osetljivom, atopičnom kožom sklonoj ekcemima i atopijskom dermatitisu

BabyMed, mleko za telo - Za decu sa oset…

BabyMed mleko za telo za bebe je specijalno formulisano...

8 razloga zašto je super leti biti nova mama

8 razloga zašto je super leti biti nova…

Leto je jedno od lepših godišnjih doba za nove mame. ...

Atopijski dermatitis

Atopijski dermatitis

Ekcem je stari naziv koji se odomaćio među roditeljim...

Sve što treba da znate o vežbanju u trudnoći

Sve što treba da znate o vežbanju u tr…

Ako želite da vežbate i u trudnoći, evo šta treba d...

Visoka temperatura kod mališana usred leta

Visoka temperatura kod mališana usred l…

I tokom leta deca mogu dobiti visoku temperaturu - uzro...

Glutenska enteropatija

Glutenska enteropatija

Glutenska enteropatija (drugi naziv bolesti je celijaki...

Pričanje sa bebom

Pričanje sa bebom

Da li me beba razume ako pričam sa njom? Ne, ali joj ...

Zapušen nosić kod bebe

Zapušen nosić kod bebe

Zašto se bebi zapuši nosić?Virusi su ubedljivo prvi ...

Kako bebe kažu "volim te"?

Kako bebe kažu "volim te"?

Beba voli da posmatra lica, ali joj je mamino najdraže...

Deca i insekti – komarac, osa, stršljen, krpelj, pauk…

Deca i insekti – komarac, osa, stršlj…

Ubodi insekata predstavljaju pravu neprijatnost, što j...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.