jun 25, 2022

Ideal je profesionalac koji s poslom uspešno kombinuje ulogu brižnog roditelja

Većina rasprava o usklađenosti porodičnog i poslovnog života povezana je s ulogom žene u društvu, ali sve je jača svest o pritisku koji u tom smislu osećaju očevi.

Nisu sve porodice zadovoljne ulogom oca-hranitelja i za mnoge je idealni tip profesionalac koji s poslom uspešno kombinuje ulogu brižnog roditelja. Ostvariti taj ideal je vrlo teško, a puno muškaraca ne želi da potraži pomoć. Postoji ozbiljna opasnost da očevi "izgore" noseći se s teretom porodičnog i poslovnog života, kažu nemački stručnjaci.

Riziku su naročito izloženi oni koji se najviše trude da budu savršeni očevi i muževi, rekla je Helen Hajnman iz nemačkog instituta IBP za prevenciju psihičkih kriza.

Brojni muškarci postavljaju sebi prevelika očekivanja, a ima i poslodavaca koji ne razumiju sve zahteve porodičnog života.

Od muškarca se očekuje da daje maksimum na poslu, bez obzira na to koliko vremena mora da posveti porodici. Svaki otac koji želi da pomogne sebi trebao bi svesno da investira vreme i energiju u postizanje toga cilja, kaže Robert Rihter zadužen za edukaciju.

Poslodavci nisu jedini izvor pritiska

Očevima, koji sebi to mogu priuštiti, savetuje da se bave nekim part-tajm poslom, osećaju li da moraju više vremena provesti s porodicom.

"Brojni očevi kažu: 'To kod mene neće upaliti'. Onda ih pitam: 'Zašto?' Šta vas sprečava u tome? Što vam je važnije? Dete ili poslodavac?", kaže Rihter.

Jedno od rešenja je i uključivanje u roditeljske grupe za podršku, gde mogu razmeniti iskustva i zatražiti savet, dodaje on.

Hajnman kaže da poslodavci nisu jedini izvor pritiska i da ima žena koje mogu da stvore utisak da njihov partner ulogu roditelja ne ispunjava na zadovoljavajući način.

"To muškarce strašno frustrira", rekla je ona i dodala da ako žena hoće da joj partner u tome bude uspešan, mora mu dati priiku da to učini.

To znači ne samo sve kritikovati po sopstvenim standardima. Ako se dogodi da otac nema slatkiš u džepu kada dođe kući, to nije kraj sveta, kaže nemačka stručnjakinja.

Rihter smatra da nema potrebe ukopati se u tradicionalne roditeljske uloge, posebno kad i majka i otac imaju karijeru. Najbolja strategija je izbegavati neravnotežu u odgovornostima koja može izazvati nepotreban stres u roditelja, posao koji je ionako sam po sebi jako odgovoran.

Ako na poslovnom sastanku razmišljate o tome je li vaše dete opralo zube ili šta je obuklo, onda ste u opasnosti od "izgaranja", što se podjednako odnosi i na očeve i na majke, istakao je Rihter.

Izvor: N1info.com

Kada je reč o detetu, mame i tate su nezamenjivi, a njihove uloge, koliko god slične bile, zapravo su jako različite. No isto tako nema osobe, a ni naučnog istraživanja, koji će reći da su mame bolje ili da su tate bolje.

Svako ima svoje adute, ali iako i ovaj tekst generalizuje, verujemo da ćete priznati kako su u nekim stvarima mame zakon, a u nekima – tate.

I neka se mame sada ne razočaraju, ali u nekim pitanjima deca će svoj pobednički bod dati upravo tati. Zašto? Jer su s tatom neke stvari jednostavno bolje.

Koje to? Upravo ove. Možda nisu baš životno važne, ali su svakako važne u životu svakog deteta.

Tate se bolje igraju i u toj akciji ih je predivno gledati. Osim ako je baš vreme za spavanje i taj put baš tata malo preteruje.

S tatama je lakše prebroditi sitne povrede i modrice – tata će uvek biti optimističniji i reći :“Nije to ništa, šta je život bez toga?“

Tate zabavnije čitaju – oni jednostavno ne umeju da ostanu ozbiljni dok se čita priča jer likovi iz knjige svi do jednog moraju imati svoj glas.

Tate se igraju grublje od mama i iz nekog razloga deca to zapravo obožavaju. Rvanje u trenutku kada to najmanje očekuju? To je prava stvar!

Tate i pecanje – i mame pecaju, ali priznaćete da taj posao češće biraju muški, a pecanje s tatom odličan je razlog za malo zabave i ozbiljnih tata-dete razgovora.

Tate i žmurke – dok će mame biti brižne i razumne čak i u igri, tata će deci pokazati kako se skriva na najskrovitijim mestima, samo da bude što zabavnije.

Tate i igranje u pesku – možda će mame napraviti malo lepše torte i kolače, ali deci će bolja zabava biti tata koji će kopati dublje i više od bilo kog deteta.

S tatama vide sve – jer tate najviše vole svoje dete staviti na ramena i tako nositi kroz gužvu.

Tate su dakle bolje za avanturu – ma zapravo, vreme provedeno s tatom nekako se uvek može nazvati avanturom.

Tate više vole sport – i više od sedenja na klupi u parku vole da okupe klince i s njima zaigraju fudbal.

Klovnovi u vodi – letnje radosti i tate jednostavno idu ruku pod ruku. Ko se još samo brčka uz ivicu bazena kad je to idealno vreme da se deca bacaju na sve strane, a ovog puta neće se ni zaprljati ni povrediti.

Tata kamper – svako dete zaslužuje da barem jednom u životu ode na kampovanje u prirodu, a tata je tu, priznaćete, jednostavno car bez kog se ne može.

Tate se ne boje buba – i zato će tate bolje približiti deci ljubav prema prirodi.

Tate brže smire decu kada „šize“ – dok mame objasne i bogato verbalno analiziraju problem, tate u tren oka malo zagrme, malo nameste facu, i dete lakše i brže shvati kako je vreme da prestane sa svojim „bu-hu-hu“ stanjem.

Tate ne mare toliko za zacrtane rasporede – dok će mame učiniti sve da se požure kući, na primer, jer je vreme za spavanje ili obrok. Tate će nekako radije uživati u tome gde su i onome što već rade s motom „Naspavaće se već u životu, a ako su gladni, nešto će se već naći.“

Tate su majstori glupiranja – s dečjim kostimom na sebi ili bez njega. I tu vam mame nemaju baš puno pogovora.

Tate prave bolja jela – jer je s tatom i klopanje lepše i zabavnije. Uostalom, tate koje kuvaju čine to uvek zabavnije i originalnije od mama, pa makar pravili identična jela. Ali tatina su ipak više kul.

Tata je bolji naučnik – čak i kad nema pojma šta radi, tatina zadubljenost u rešavanje školskih zadataka i projekata ravna je najboljoj inspiraciji zbog koje će dete ravnopravno uživati u tom poslu jer će se tate pritom igrati, zbijati šale i verovatno isprljati sve oko sebe. Takvu slobodu ozbiljnije mame verovatno ne bi znale ni da cene.

Tate će pre ostaviti decu nekome nego mame – tate će pre pristati i na kratak beg od dece, a deci je to, kako god na to gledale, zabavan beg od stvarnosti. Posebno kada budu malo veći. Mama i tata na putu? Divno!

Tate koje ne kuvaju još su zabavnije jer će decu tretirati kao odrasle i umesto podgrejane večere radije klince izvesti na jedan muški zalogaj.

Izvor: B92

Pripadnici jačeg pola su prirodno snažniji i ponosniji, što ih često sprečava da priznaju da im nije lako da sami brinu o deci

AKO su tate, kako je zabeležio pisac Pem Braun, najobičniji muškarci koje je ljubav pretvorila u superheroje, avanturiste, pričatelje priča i najbolje pevače, onda definitivno prestaju da budu obični kada su u tome jedini. Jer u jednini, očevi moraju da budu još hrabriji, pustolovniji, pričljiviji i pevljiviji. Iako se naizgled čini da je samohranih tata daleko manje od mama, statistika kaže drugačije. Od oko 60.000 roditelja samaca u Srbiji čak trećinu čine očevi, ali predsednica Udruženja samohranih roditelja Vera Totić kaže da su oni manje vidljiva kategorija društva.

- Društvo gotovo negira njihovo postojanje, mediji nas retko informišu o njihovim problemima, a kako se uz to i manje eksponiraju, ostaju u senci - tvrdi Totićeva. - Važno je da se to promeni, jer nije fer da se pravimo kao da ne postoje.

S druge strane, klinički psiholog i konstruktivistički psihoterapeut Leonora Pavlica se ne slaže sa konstatacijom da su na margini.

- Naprotiv, retko ćete videti prilog posvećen nekoj konkretnoj samohranoj mami - navodi Pavlica. - Istovremeno se puna pažnja posvećuje očevima, koji se u medijskim i pričama njihove uže okoline, opisuju kao hrabri, požrtvovani, čak jadni, u onom saosećajnom smislu te reči. Oni su neka vrsta "egzotike" na ovom podneblju, pa imenom i prezimenom dobijaju podršku i razumevanje.

Ako se složimo da je istina negde između, da je suština da su primećeni, ali da bi mogli da dobiju još veću pažnju, hajde da vidimo kako izgleda život samohranih očeva, kroz šta prolaze na putu roditeljskog izazova, da li su stroži ili popustljiviji prema deci, nežniji ili suzdržaniji u izražavanju emocija.

Previše obaveza za premalo vremena

Sigmund Frojd je rekao da ne može da zamisli nijednu veću potrebu u detinjstvu od one za očevom zaštitom. Međutim, psihoanalitičar time nije isključio figuru majke, čije odsustvo (iz bilo kog razloga) bi morala da nadoknadi dvostruko zaštitnička pozicija oca. Ali to nije uvek moguće niti realno. Predsednica Udruženja samohranih roditelja kaže da se muškarci koji sami odgajaju decu suočavaju sa nizom problema o kojima je mnogima teško i da govore.

- Pripadnici jačeg pola su prirodno snažniji i ponosniji, što ih često sprečava da priznaju da im nije lako da sami brinu o svojoj deci. Navikli su da budu stub porodice u materijalnom smislu, da je izdržavaju, ali ako uz to moraju da se bave i svim kućnim poslovima, rade sa decom domaće zadatke, brinu o svakoj njihovoj potrebi, logično je da će negde biti manje "savršeni". Mnogi neće da priznaju da im je potrebna pomoć, bar da im neko pričuva mališane ili im pomogne oko kućnih poslova - kaže Totićeva i otkriva da očevima najteže padaju kuvanje i peglanje.

Petar Mitrović (40), samohrani otac iz Beograda priznaje da bi za svoju ćerku učinio sve, ali da često nema vremena ni da je pokupi iz škole zbog svakodnevnog rada od deset sati.

- Na ženinu alimentaciju ne mogu da se oslonim, a želim da moja devojčica ima sve što joj je potrebno za pristojan život - kaže Mitrović. - Zbog toga radim i više nego što bih morao da je porodica funkcionalna, pa se to dešava na uštrb kvalitetnog vremena sa ćerkom. Jedino vikendom mogu da joj se posvetim onako kako bih želeo.

Pavlica podseća da je to sudbina i samohranih majki, koje su se približile muškarcu po pitanju obaveza i raspoloživog vremena za roditeljstvo.

- Obavljanje vaspitne, hraniteljske, negovateljske, emotivne i drugih funkcija izazov je i bračnim parovima, pa time i roditeljima pojedincima, nezavisno od njihovog pola. Kada vidimo samohranu majku prva pomisao je "snaći će se". Nasuprot tome, otac po automatizmu izaziva reakciju "mora da mu je mnogo teško". Pošto je to i dalje atipično za ove prostore, okolina je sklonija da ih uzima u zaštitu, saoseća i priskače im u pomoć - naglašava psiholog.

I STROGI I POPUSTLjIVI

Milovan Jerinić (52), koji u okolini Beograda sam odgaja sina i ćerku, kaže da mu se čini da je ponekad prema devojčici preterano popustljiv i nežan, a prema dečaku strog i zahtevan.

- Znam da nijedno ni drugo nije dobro, ali tako je - otkriva Jerinić. - Osećam neku vrstu sažaljenja prema ćerki jer odrasta bez ženske figure, pa joj ispunjavam svaki hir. Često zloupotrebljava moju slabost na nju. S druge strane, od sina očekujem da bude čvršći od mene, nesvesno mu uskraćujući nežnost i toplinu.

Istraživanja pokazuju da samohrani očevi istovremeno mogu da budu i esktremno popustljivi i esktremno strogi prema svojoj deci. A, koji će vaspitni stil zauzeti, Pavlica kaže da zavisi od sklopa ličnosti i bazičnih uverenja.

- Ako veruje da će popustljivost ugroziti njegov autoritet on može krenuti putem "čvršće" discipline. Ako veruje da mora da kompenzuje toplinu majčinske figure onda može otići u preteranu popustljivost. Važno je znati da se toplina i strogost/disciplina međusobno ne isključuju; štaviše, one su dobitna kombinacija po detetov razvoj. Sve druge kombinacije su pogubnije - biti strog i hladan, blag i hladan ili blag i topao - objašnjava psiholog.

Jedna od čestih predrasuda je da su muškarci "teški" u izražavanju emocija i nežnosti, ali sagovornica "Života plus" kaže da postoje i hladne majke i začuđujuće topli očevi. Da li se stvari, međutim, komplikuju kada otac sam vaspitava devojčicu?

- Setite se kako je donedavno izgledao prototip srpske porodice - otac koji je "opravdano" odsutan, jer radi da bi prehranio porodicu i majka koja je non-stop u kući negujući svoje "mladunče". Niko se u takvom poretku stvari nije zapitao da li je pogubno po psihološki razvoj dečaka što odrastaju prevashodno uz žensku figuru i nemaju uzor za identifikaciju. Prema tome, ne vidim da bi trebalo da bude problema ni u obrnutim okolnostima. Štaviše, brojna istraživanja pokazuju kako samohrani očevi brže ulaze u nove veze od samohranih majki, pa su nove ženske figure potencijalni modeli za prenošenje polne uloge - kaže sagovornica.

A, šta kada se otac odluči na taj korak? Kako mora da se postavi prema detetu, sačuva bliskost i poverenje?

- Ako je otac prisutan, brižan i odgovoran prema svom detetu, ako postepeno i nenametljivo uvodi novu osobu u njegov svet i ako se ona ponaša u najboljem interesu mališana, nema razloga da do prihvatanja pre ili kasnije ne dođe - poručuje Pavlica.

OPASNOST OD PRERANE SMRTI

Nedavna kanadska studija, objavljena u časopisu The Lancet Public Health, pokazala je da su samohrani očevi u četiri puta većem riziku od prerane smrti od samohranih majki, i to od karcinoma i kardiovaskularnih bolesti. Navodi se da je uzrok ovih oboljenja u povećanom stresu koji je pripisan roditeljstvu. Međutim, jasna uzročno-posledična veza nije potvrđena.

- Zbog toga je nepromišljeno praviti ovakvu vrstu generalizacije, budući da koren oboljenja može biti u savremenom stilu života, a koji podrazumeva manjak aktivnosti, lošije prehrambene navike, češću sklonost ka konzumaciji alkohola i ostalo. Ljudi pokazuju individualne razlike u kapacitetu da se nose sa stresnim situacijama, a one nisu polno determinisane - kaže Pavlica.

FUDBAL I PIVO LUKSUZ

SAMOHRANI roditelji Petar i Milovan se slažu da im nije lako da sami odgajaju decu, ali da se trude da im nadomeste svu ljubav i pažnju.

- Ponekad pomislim da sam loš otac, jer se vratim umoran sa posla i samo želim da spavam, a znam da bi ćerka volela da se igramo i pričamo. Sutradan se probudim sa grižom savesti i iskupim joj se šetnjom ili nekom sitnicom koja će je obradovati. I tako u krug - kaže Petar.

Milovan ne krije da mu je teško što nema vreme samo za sebe.

- Prirodno je da poželim da izađem sa prijateljima ili da se opustim uz fudbal i pivo, ali to često nije moguće, jer nema ko da mi pričuva decu - kaže Milovan.

Izvor: novosti.rs

Očevi u Srbiji mogu da koriste porodiljsko odusustvo tokom prve godine života bebe.

Iako očevi u Srbiji mogu da odsustvuju s posla radi nege deteta tokom prve godine bebinog života, većina njih to pravo ne koristi.

Dobrivoje Lale Erić iskoristio je ovu mogućnost sa oba deteta. Ubrzo nakon rođenja sina, njegova tadašnja supruga dobila je posao u inostranstvu i on je preuzeo brigu nad njim.

Priznaje da mu u početku nije bilo lako.

„Tek kada je ostavljen sam sa bebom, muškarac vidi šta to sve podrazumeva. S druge strane pošto je to retkost kod nas, svi žele da ti pomognu.“

Podrška porodice je bila velikodušna i direktna, mada kaže da je bio „predmet mnogih dobrih šala“.

Mama kod kuće s bebom, a tata radi
Njegova supruga Silvija Đurić kaže da su se za dobro pripremili kako će podeliti obaveze tokom porodiljskog odsustva.

Povratak na posao joj je bio neobičan, činilo joj se da dani traju predugo. Međutim, često bi suprug dovodio bebu tokom pauze za ručak da svi provedu malo vremena zajedno.

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u 2017. godini, u proseku je 42.366 korisnika mesečno ostvarivalo pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada zbog nege deteta i radi posebne nege deteta.

Ministarstvo ne vodi evidenciju u odnosu na svojstvo korisnika – majka, otac, usvojitelj, staratelj ili hranitelj deteta – iako je evidentno da to pravo uglavnom koristi majka.

Na osnovu podataka dobijenih od ogranaka lokalne samouprave i ranije rađenih anketa, pretpostavlja se da u prošloj godini ovo pravo koristilo oko 300 očeva.

Očevi nisu ni informisani da im je ova mogućnost dostupna, a oni koji su upoznati često ne koriste ovo pravo iz kulturoloških razloga.

Borivoje Obradović je dobio kćerku pre šest meseci i upoznat se s mogućnošću porodiljskog odsustva za očeve. Objašnjava da je razlog nekorišćenja bolovanja praktične prirode.

„Ako mama doji, beba ne može bez nje barem prvih pet-šest meseci. A bez tate može“, kaže on i dodaje da mu ne bi bio problem da bude sam s detetom, ako bi morao.

Erić kaže da je od mnogih očeva dobijao tehnička pitanja kako ostvariti ovo pravo i organizovati porodični život.

Najneočekivanija je bila reakcija prijatelja Nemca, trenutno nastanjenog u Beogradu, a koji je „doslovce, onako malo nadobudno, rekao da je to poput ‘onih Skandinavaca gore’ s obzirom da upravo radi za firmu sa sedistem upravo u tim krajevima.“

Zdraviji i produktivniji očevi

Novinar i psiholog Miša Stoiljković već nekoliko godina vodi emisiju „Tata, ti si lud“ na Radiju Beograd u kojoj se bavi roditeljstvom iz ugla oca.

Podstaknut ličnim roditeljskim iskustvom, razgovara sa očevima kako su deca uticala na njihov život.

„Mnogi su promenili način na koji rade, radno vreme, produktivniji su, kreativniji, neki čak kažu da su i bolji ljudi.“

Mlađi ljudi su mnogo otvoreniji za tu temu, oni su spremniji da se bave roditeljstvom, kaže on.

Plaćeno porodiljsko odustvo za majke u Srbiji od 365 dana je među dužim u Evropi, a mogućnost koja se nudi očevima prati pozitivne trendove u zakonima zemalja Evropske unije.

Erić veruje da to pravo treba iskoristiti, jer dolazi do boljeg povezivanja s bebom. Pošto je bio s decom kada su učila da hodaju, za njega su to „neprocenjivi trenuci“.

Kako na poslu reaguju na tatino odsustvo
U Centru za promociju nauke, gde radi, ovo nije neobična pojava. Nekoliko očeva je koristilo odusustvo radi nege deteta.

Zaposleni u nekim stranim kompanijima u Srbiji koriste ovu mogućnost. Ninoslava Petrović iz kadrovske službe u Telenoru kaže da od ukupnog broja zaposlenih, njih 800, šest odsto su porodilje i svake godine u proseku 100 zaposlenih dobije decu.

U 2017. godini dvojica muškaraca su koristila pravo na odsustvo radi nege deteta. Petrović kaže da se u ovoj kompaniji ne pravi razlika da li bolovanje koristi muškarac ili žena, već da roditelji imaju ista prava.

Posle isteka bolovanja, roditelji zaposleni u Telenoru mogu da koriste klizno radno vreme kako bi se uskladili s radnim vremenom vrtića ili kako bi duže provodili vremena s decom, a nekad mogu da rade i od kuće.

Međutim, za širu primenu ovog zakonski garantovanog prava, neophodno je da se država više angažuje, smatra Stoiljković.

Jedan od načina je da se o ovoj temi priča u medijima, kao i da se zaposlenima u javnim institucijama objasni koje su prednosti porodiljskog odustva za muškarce.

On spominje primer Skandinavije, gde je sistem podrške roditeljima razrađen.

„To je način da se žene što pre vrate na posao, ali i njihov pogled na svet“, kaže on.

„Oni to rade decenijama i istraživanja su pokazala da veći angažman oca dovodi do smanjenja nasilja u porodici.“

Daleko od Skandinavije

Plaćeno odustvo za očeve nije praksa ni u svim zemljama Evropske unije. U Francuskoj je prošle godine pokrenuta peticija da 11 dana plaćenog odustva za očeve po rođenju deteta budu obavezni, dok ga sada neki očevi koriste, a neki ne.

Očevi u Italiji, Grčkoj, Malti i Holandiji mogu da koriste samo dva slobodna, plaćena dana, nakon rođenja deteta.

Skandinavske zemlje prednjače – u Norveškoj očevi mogu da koriste 46 nedelja s punom platom ili 56 nedelja sa 80 odsto plate.

U Švedskoj roditelji dobijaju odusustvo u trajanju od 12 meseci, od čega istovremeno bolovanje za oba roditelja je dva meseca, a ostatak mogu da podele. Očevi mogu da iskoriste odsustvo i da budu kod kuće šest meseci do detetove sedme godine.

Kada bi takva mogućnost postojala u Srbiji, Borivoje Obradović bi je rado iskoristio.

„Ideš na posao u pola devet, vratiš se u osam uveče – to bi bila prilika da te dete upozna.“

Pominje slučaj kolege koji kaže da decu gotovo nije ni viđao dok nisu krenula u školu i išla kasnije na spavanje.

Stoiljković kaže da je iskustvo skandinavskih zemalja pokazalo da je veće prisustvo oca u životu dece dobro za sve: žene mogu više da se posvete sebi i karijeri, deca su stabilnija, a muškarci više vode računa o sopstvenom zdravlju.

Silvija Đurić kaže da je dragoceno za dete da može da provede dosta vremena sa oba roditelja.

„Nije isto kada ste s bebom par sati i ceo dan. I tako par meseci,“ kaže ona.

Ona dodaje kako bi i danas isto izabrala.

„Svi poslovi koje radimo su teški, ali malo koji te ispunjava na ovaj način“, zaključuje Dobrivoje Lale Erić.

Izvor: BBC na srpskom

U dobrim ste odnosima s partnerom, ali sumnja u njegove očinske talente sprečava vas da okrenete novu stranicu u vezi? Ovo je deset karakteristika koje pokazuju da će muškarac biti odličan otac.

1. Pomaže po kući

Možda neće u svoj planer upisati usisavanje dnevnog boravka, no, ako na sebe preuzme pripremu večere, i pritom mu ništa ne zagori, pokazuje volju za pomaganjem u zajedničkom životu. Uz to, iskustvo u obavljanju takvih zadataka sigurno će dobro doći nakon što se dete rodi.

2. Dobar je pod pritiskom

Takav muškarac će sigurno moći da zbrine bebu u dva ujutro.

3. Prepoznaje zabavnu stranu života

Ovo pokazuje da će postati brižan tata koji će decu okruživati smehom, sigurnošću i veseljem.

4. Drži stvari pod kontrolom

Ako vaš partner štreberski prati plaćanje režija, vodi brigu da sva tehnika u kući radi besprekorno i nikad ne ide na put s nedovoljno goriva u rezervoaru, to su samo neki od znakova koji vam pokazuju da će i u očinstvu biti odgovoran.

5. Imao je psa

Ovo nije najvažniji faktor, no iskustvo u čišćenju za bićem za koje je emotivno vezan sigurno će mu dobro doći u očinskoj karijeri.

6. Brine se o vašim potrebama

Ako vaš partner pokazuje interes za vaše želje i ima nameru da ih ispuni unutar svojih mogućnosti, pokazuje požrtvovnost i spremnost ulaganja u vašu sreću. Tako će se sigurno ponašati i prema detetu.

7. Ne boji da vam se suprotstavi

Budite srećni što imate muškarca koji vas, pod cenu mira u kući, spremno vraća na zemlju. Ta će mu karakteristika biti preko potrebna kao ocu, s obzirom na to da ga čekaju slični sukobi s detetom (posebno u pubertetu).

8. Samostalan je

Iako ponekad izgleda kao da ne može bez vas, ustvari je samostalan i odgovoran muškarac koji vam ne živi pod skutama. Na njega se uvek možete osloniti kad dete dođe na svet, jer sigurno vas neće svakih pet minuta zvati da mu ponovite uputstva za presvlačenje pelene.

9. Ima veliko srce

Veliko je srce garancija zrelog i promišljenog muškarca, a uz njega je srećno detinjstvo podmlatka zagarantovano.

10. Želi da bude dobar otac

Možda nema nikakvog praktičnog iskustva s decom, no sama činjenica da želi da bude kvalitetan otac već je ogroman korak u pravom smeru. Jer ako zaista sanja o tome da ga deca vole, to će se na kraju i obistiniti. Kad ga jednom vidite kako se igra s vašim sinom ili ćerkom, rastopiće vam se srce.

izvor: N1

Sigurno ste makar jednom razmišljale o tome kako bi se vaša druga polovina snašla kao otac.

Jeste li ikada sanjali svog savršenog muškarca? Koji su njegovi kvaliteti? Ako vam je važno da vaš partner ima osobine koje pristoje odličnom budućem tati, možda ne bi bilo loše pripremiti se kako biste znali na šta da obratite pažnju.

Postoji puno znakova koje možda primećujete kod svog muškarca, a možda i ne, kada se radi o tome da li je dobar materijal za oca. Ako ste vi spremni na taj korak, bilo bi dobro da proučite koje osobine bi trebalo da ima vaša druga polovina,, a koje će vam reći kakav je njegov potencijal po pitanju roditeljstva.

Znakovi koji će vam ukazati da li je vaš partner spreman za to da bude nečiji roditelj:

Ako je stalno u kontaktu sa svojim unutrašnjim šmokljanom

Ako čovek može biti zabavan bez opravdavanja kada se radi o Igri prestolja, Ratovima Zvezda, italijanskim vinima ili fudbalu, to je znak da će jedan dan doći kući i, jednako uzbuđen, raspravljati o prednostima i slabostima svakog transformera ili će analizirati kompleksne odnose Sumrak Sage. Ta raznovrsnost i opuštenost ga čini dobrim materijalom za budućeg tatu.

Ništa mu se ne gadi
Dečja bljuvotina, mokraća, žućkasta slina koja miriše na kašaste mrkve... Šta god sad imenovali, on će sigurno biti prekriven time. Očinstvo nije za one slabog srca ili želudca. Čovek koji mirno može pobrisati radioaktivno-zeleni projektil kakice s obraza i nastaviti pevati 'Kad si sretan' je u prilično dobroj formi.

Nema problema s tim da kaže 'volim te', 'oprosti' ili kad je prikladno- ništa.
Nezreli muškarci žele biti u pravu. Zreli muškarci žele da ljudi, koje oni vole, budu srećni. To podrazumeva ukidanje mačizma, pretvaranja i straha od iskrenih osećaja. To takođe znači i da treba znati kada ćutati.

Ne mora biti u centru pažnje
Jedan od prvih izazova kad se porodica proširuje s dva na tri člana je što će prinova dobiti većinu pažnje u doglednoj budućnosti. Muškarci mogu biti zahtevni i ponekad će se teže prilagoditi tome da moraju deliti vašu pažnju (i telo) s nekim drugim. Čovek koji će normalno prihvatiti to da vam ne može u svakom trenutku biti na prvom mestu biće srećan budući otac.

Kralj je zabave
Dobar znak- može ga zabaviti bilo što. Loš znak- on je bio poznat po tome da uništava joystick svog Playstationa jer nije pobedio u igrici. Ako vas ponekad izvuče napolju po mraku da gledate pun mesec, njegov smisao za uzbuđenje i fasciniranost je baš onakav kakav bi trebao biti.

Bogat je, ali ne po pitanju novca
Muškarci znaju paničiti kada se radi o pružanju financijske sigurnosti njihovoj porodici, ali dobar tata zna da deca treba vaša prisutnost, ne darovi. Naravno, dobar tata je financijski odgovoran, ali on ne bi trebao meriti vlastitu vrednost po svojoj plati.

Jako je dobar u nečemu, bilo čemu
Nije bitno je li u pitanju popravak kuhinjskog ormarića ili umjetničko klizanje u parovima, dokle god on razumije što to znači biti loš u nečemu i boriti se kako bi postao dobar u tome. Rad, etika i strpljenje su ključni u učenju kako biti dobar roditelj.

Ima bliske prijatelje
Zovu li ga njegovi prijatelji kako bi od njega tražili savet, a ne samo kada trebaju nekoga za izlazak? Možete li zamisliti jednog od njegovih prijatelja, jednog dana, kako daje iskren savet vašoj kćerki? Ako je tako, to je jako dobar znak.

On iskreno želi postati otac
To možda zvuči očito, ali bili bi zaprepaščeni kada bi znali na što će sve čovek pristati ako njegov partner pita dovoljno često. To je u redu ako želite nekoga nagovoriti na naručivanje tajlandske hrane umesto pizze, ali to da imate dete s nekim ne bi trebao biti predmet nagovaranja. Ako je on uzbuđen zbog toga što će imati bebu u budućnosti, tada će sve biti dobro.

Izvor: klokanica.hr

Koje odluke očevi žele da izbegnu po svaku cenu?

Zajedničko odlučivanje je važan deo roditeljstva, međutim ipak u nekim odlukama je bolje da mame budu glavne, a u nekima tate.

Budući očevi moraju mnogo važnih odluka da donesu tokom priprema za dolazak novog člana porodice. Mnogi prave liste potrebnih stvari koje im pomažu da se što bolje pripreme, ali jednostavno je nemoguće biti spreman na svaku situaciju i setiti se svega što je potrebno...

Tokom iščekivanja prinove očevi brinu o mnogo stvari, u kojima više ili manje uživaju, ali neke odluke pokušavaju po svaku cenu da izbegnu.

Izdvojili smo nekoliko najčešćih:

Odabir doktora ili bolnice – oni smatraju da oni nisu ti koji treba da se osećaju prijatno tokom pregleda, ispitivanja, porođaja, pa zašto bi onda ženi uopšte bilo važno šta oni misle?! Oni naravno žele sve najbolje, ali ne žele da budu odgovorni za donošenje ove odluke.

Dekorisanje sobe za bebu – svaki otac naravno želi da njegova beba ima lepu sobu, ali jedino o čemu zaista brine i šta mu je važno kada je reč o dekorisanju sobe je koliko sve to košta, kao i koliko će vremena biti potrebno da se sve namesti, okreči i slično.

Prirodan porođaj, epidural, carski rez... - Svaki otac potajno misli kako on ima važnu ulogu kada dođe trenutak za odlazak u porodilište. Međutim, koliko-toliko su svesni su činjenice kroz šta žena treba da prođe da bi na svet donela njihovog naslednika ili naslednicu, ali smatraju da ipak oni nisu dovoljno upućeni da mogu da pomognu mami da odluči na koji način će se poroditi.

Učesnik u magičnom trenutku rađanja – zaista su retki muškarci koji insistiraju, žele i oduševljeni su idejom da budu prisutni u porođajnoj sali tokom porođaja. Većina je ipak svesna činjenice da jednostavno to ne mogu da podnesu!

Kako bi u vašem domu rasli zadovolji i nasmejani mališani, a vaša porodica bila stabilna, pročitajte sledeće savete.

Ah, porodični život! Prljave čarape na podu, prazno mesto gde bi trebalo da stoji rolna toalet papira (opet!), razbacane igračke o koje se saplićete... mogu da postanu izvori stresa koji vodi u konstantno nezadovoljstvo. Dodajte tome "žongliranje" između vaše dece, roditelja, partnera i posla - i sve to za vreme privredne krize. Nije ni čudo što smo uskraćeni za zabavu i mnoge radosti.

Ipak, ne mora da bude tako. Jednostavni, svakodnevni "koraci" za jačanje porodičnih veza će vam pomoći u kreiranju pozitivne dinamike dešavanja - uspostavljanju dobre komunikacije, većeg razumevanja, stabilnijih odnosa. To će vam omogućiti da izgradite jaku, srećnu i zdraviju porodicu.

Zabavni porodični obroci

Dokazano je da zajednički obrok može da pospeši razvoj mališana, smanji mogućnost pojave poremećaja ishrane kod devojčica i dovede do niže stope depresije kod dece oba pola. Ali, to ne znači da obroci treba da budu ozbiljni ili da predstavljaju formalnost. Jednostavni, duhoviti rituali su ono što deca pamte kada odrastu. Uvedite jednom mesečno "dan natraške", kada ćete umesto večere da servirate doručak, i obratno. Ili, subotom ujutru, nakon doručka, svi zajedno gledajte crtane filmove. "Luckaste stvari ne koštaju ništa, a pomažu vam da ostvarite bliskost", kaže Mišel Borba, autor priručnika za mame i tate - Velika knjiga rešenja problema roditeljstva.

Budite "kul" roditelji

Stvaranje atmosfere dobrodošlice za prijatelje vaše dece je jedna od najpametnijih stvari koju možete da uradite. Iznesite igračke i video igrice, ponudite ih sendvičima i zdravim grickalicama, poslužite sokove... Kada deca poodrastu, težiće ka tome da se druže sa vršnjacima sličnih sistema vrednosti i interesovanja. Na osnovu toga sa kim provodi najviše vremena, možete mnogo da saznate o vašem detetu.

Postavite određene granice

Porodice u okviru kojih postoje striktna, jasna očekivanja kada su u pitanju deca, srećnije su u odnosu na druge. Dr Skot Halcman, autor knjige Tajne srećnih porodica, kaže: "Deca vam mogu reći da žele da budu slobodna, ali ta ideja im je zapravo zastrašujuća". U svakom slučaju, proverite da li vaša deca znaju koja su porodična pravila i da li ih zaista razumeju.

Putovanje kao vid zbližavanja

Godišnji odmor i raspust predstavljaju idealan period za jačanje porodičnih veza, jer ste tada i vi i deca oslobođeni jednog dela uobičajenih obaveza. Ako ste u mogućnosti da putujete, to je pravi pogodak. Naime, prema rezultatima skorašnje studije, boravak u mestu koje prvi put posećujete - povećava nivo dopamina u mozgu. U pitanju je hemijska supstanca zaslužna za dobro raspoloženje, koja podstiče osećaj bliskosti i zajedništva.

Naučite dete radosti davanja

Istraživanja pokazuju da su ljudi koji daju, odnosno poklanjaju - srećniji! Svejedno da li je reč o vremenu, novcu ili nekom predmetu. "Važno je da deca nauče da ona nisu centar univerzuma i da, stoga, ne mogu ni da imaju takav uticaj na svet oko sebe", kaže dr Halcman. Volonterski rad - briga o starim osobama, na primer, odličan je način da se dete uključi u zajednicu. Ukoliko nema mogućnosti za takve aktivnosti, može da odvoji deo džeparca u dobrotvorne svrhe - po svom izboru. Recite detetu da ćete mu se i vi pridružiti u toj akciji.

Ponosni na svoje poreklo

Detaljna priča o vašem porodičnom stablu će pomoći detetu da stekne osećaj pripadnosti nečem mnogo većem nego što je njegov maleni svet, kao i osećaj da ima svoje "korene". Dr Dejvid Niven, autor knjige 100 jednostavnih tajni srećnih porodica, kaže da bi deca - ako iz opravdanih razloga ne mogu da razgovaraju sa dedom i bakom, trebalo da zajedno sa vama razgledaju njihove stare fotografije i podele porodične uspomene, priče i dogodovštine.

Zajedno za praznike - u svom domu

Provodite mnogo vremena sa telefonom? Ostavite pored telefona poruku na kojoj piše: "Ne!", kako bi vas upozorila da ga ne koristite previše, posebno za vreme praznika. Tako ćete imati više vremena za porodicu. Na primer, pravljenje novogodišnjih kolačića zajedno sa decom je odlična ideja. Ona će se sigurno radovati ukoliko za doček ostanete sa njima kod kuće, gledate prigodne filmove i zabavljate se. To može da bude mnogo bolje za porodicu nego odlazak sa mališanima na bučno slavlje, gde je velika gužva. Najmlađi vole i praznične priče i pesme: "Glasno čitanje je sjajan način da se stimuliše porodična konverzacija", kaže Mišel Borba.

Tekst priredila Snežana Damnjanović-Mitić
Izvor: yumama.com

Svaki roditelj ima svoj način kako vaspitava decu, ali većini je jedna stvar zajednička

Gotovo svi žale zbog nekih postupaka koje su napravili i voleli bi da mogu da ih isprave. No, paradoksalno, najčešće samo nastave da ih ponavljaju.

1. Nisu (dovoljno) uživali u komunikaciji sa svojim detetom

Deca brzo rastu, a tokom tog odrastanja neophodna im je komunikacija s odraslima, prvenstveno roditeljima. Jasno je da većina roditelja nema previše slobodnog vremena i u redu je ako ponekad dok se dete igra obavljaju druge zadatke, ali problem je ako to postane svakodnevna pojava. Ako se to pretvori u naviku, u jednom trenutku bi mogli da shvatite da je vaše dete odraslo i da sada zaista više nije toliko zavisno od vas, a tada bi za neke stvari moglo biti prekasno. Uživajte u vremenu koje provodite zajedno.

2. Nisu dovoljno grlili svoju decu

Naučnici su dokazali važnost zagrljaja za ljudsko zdravlje, ali istina je da čak i kada sve to zanemarite jednostavno uživate u osećaju grljenja sopstvenog deteta. Zagrljaja nikad dosta, a vaše dete će uskoro odrasti i neće vam dopuštati da ga grlite kada god to poželite. Zato iskoristite ove trenutke dok još možete.

3. Nisu dovoljno fotografisali i snimali zajedničke trenutke

Naravno, ništa se dramatično neće dogoditi ako nemate stotine gigabajta ovakvog materijala. To apsolutno neće uticati na srečno odrastanje vašeg deteta. Međutim, postoji velika šansa da ćete u budućnosti hteti da se prisetite svakog trenutka provedenog s decom, ali i kada oni odrastu podsetiti ih na detinjstvo.

4. Nisu zapisali njihove prve reči

Zvuči neverovatno, ali mogli biste ih zaboraviti. Pogotovo ako imate više od jednog deteta. Toliko je prvih očaravajućih stvari koje će vaše dete uraditi i za koje ste uvereni da ćete ih zapamtiti, ali koje se vrlo lako izgube u našoj memoriji.

5. Nisu igrali dovoljno kreativnih igara

Osim što tako razvijate kreativnost kod svoje dece, to je i odličan način da saznate koji su njihovi interesi i u čemu su dobri. Osim toga, tako ćete provesti više vremena zajedno i dodatno se povezati.

6. Bili su prestrogi

Postoji popularan mit da što ste stroži prema svojoj deci, ona će postati uspešnija. U stvarnosti biste mogli dobiti potpuno suprotan efekat, a jedan od njih sasvim sigurno je i potencijalno loš odnos s decom u budućnosti.

Tajna je u umerenosti.

7. Nisu u obzir uzimali mišljenje deteta

Koliko god deca bila mala, činjenica je da im ne prijaju fraze poput „Ti si suviše mali da odlučuješ“, „Šta ti znaš“, „Odrasli znaju bolje“...

Osim što će decu to povrediti, moglo bi ih učiniti nesigurnim osobama. Zato nemojte uvek donositi odluke umesto vaše dece. Dopustite im da odluče šta će obući za vrtić ili u koji ćete park ići.

8. Nisu učinili svoje dete dovoljno srećnim

Uspomene iz detinjstva su najvrednije stvari, koje vam niko ne može oduzeti. Ako vaše dete raste u zdravoj okolini i često mu dopuštate da stiče nova iskustva ili znanja, to znači da se aktivno razvija. Takođe, srećna deca se lakše prilagođavaju na odrastanje, ali i stiču nova iskustva i poznanstva...

Pobrinite se da vaše dete ima što više srećnih trenutaka u svom detinjstvu.

9. Prečesto su slušali tuđe savete o odgoju

Postoje ljudi koji uživaju u deljenju saveta, čak i ako su neprikladni, a nesigurni mladi roditelji često idu linijom manjeg otpora pa ih slepo slede. Naravno, to ne znači da su svi saveti koje dobijete nužno loši, ali vi ste roditelji i verovatno bolje od drugih znate šta vašem detetu odgovara, šta voli, a šta ne.

10. Nisu bili tu za svoju decu u najvažnijim trenucima njihovih života

Čak i ako imate zaista jako dobar razlog zašto ste propustili prvi rođendan svog deteta, potrudite se da tako nešto ne ponovite. Jednog dana će vam biti žao što niste bili tu u detetovim bitnim trenucima, a vreme ne možete vratiti.

Izvor: Index.hr

Velika je odgovornost biti roditelj i podizati i vaspitavati dete, a pogotovo zato što sve što uradite ima uticaja na to kakve će oni osobe postati i kakvi će ljudi biti kad odrastu.

 Kako nijedno dete nije isto, postoji par pravila i načina ponašanja koja utiču na to kakvo će biti vaše dete kad odraste. Sve što radite tokom odrastanja ostavlja dubok trag u njihovim ličnostima i ponašanju. Ovo su najčešće greške koje dovode do nepopravljivih posledica po decu, a kojih roditelji često nisu ni svesni.

Ne pokazujete dovoljno poštovanja prema ličnom prostoru

Neki roditelji ne očekuju da deca poštuju njihov lični prostor, drugi ne poštuju lični prostor svoje dece – i u tome greše i jedni i drugi roditelji. Oba ekstrema su loša, a kako ne bi došlo do toga važno je da postavite određene granice. Dozvolite deci da osete potrebu da imaju svoj lični prostor, tako što ćete im ukazati na to koliko je vaam bitan vaš.

Nedostatak podrške i pohvale

Roditelji koji sebe smatraju starom školom su mišljenja da je važna samo stroga disciplina. Iako ovako deca stiču naviku da budu poslušna, to nije dobro za izgradnju dugoročnog odnosa i veze dece i roditelja. Pored ispravljanja deci je potrebna i podrška i inspiracija kako bi ona bila zadovoljna. Kada nešto pogreše, nemojte ih samo grditi već im dajte do znanja šta je to što mogu da urade da ne naprave ponovo istu grešku.

Previše ste kritični prema vašem detetu

Ukoliko bez bilo kakve pohvale stalno kritikujete dete, ovakva deca postaju previše samokritična. Ukoliko trebate da ih ispravite uradite to nežno i nemojte da izražavate vaše lično nezadovoljstvo kroz ponašanje prema deci.

Insistirate na poštovanju strogih pravila

Ukoliko imate stroga pravila ponašanja u kući i svaki put kada ih dete prekrši vi ga strogo kaznite, stvarate kod deteta otpor prema autoritetu i pravilima što može da dovede do delikvencije.

Previše brinete o detetu

Želite da budete brižni roditelji, ali niko vam neće zameriti ako dete igrajući se padne i povredi se. Kada je dete malo potrebna mu je pažnja, ali kasnije popustite malo i pomozite mu da postane nezavisno.

Očekujete od deteta da bude odmah sposobno za sve

Samostalnost i sposobnost je nešto što se stiče tokom života, nije nešto što vi možete tek tako da adte vašem detetu i da ono odmah barata ovim sposobnostima kao odrasla osoba.

Nasilni ste prema detetu

Neki roditelji misle da će njihovo dete biti poslušno samo ako su oni previše strogi i dete počne da ih se boji. Roditelji koji previše terorišu svoju decu neće imati sa njima dobar odnos kada deca odrastu.

Previše se trudite oko deteta

Ovaj sindrom je poznat i kao “helikopter” stil roditeljstva, kada se roditelj previše meša u život deteta, nastoji da sve zna i sve mu čini. Oni žele da njihova deca budu uvek najbolja i prva, što samo stvara nesigurnost kod deteta i ne osposobljava ga da bude nezavisno.

Ne obraćate pažnju na vaše dete

Živimo u svetu moderne tehnologije gde je sve an klik od nas i svuda su ekrani i dugmići. Roditeljima su zanimljivije neke druge stvari nego li igranje sa decom i izrada domaćih zadataka. Ukoliko decu prepustite sebi ili ekranima koje i sami stalno gledate, nemojte da se začudite kada vaša deca izrastu u potpune strance.

Lenji ste roditelji

Mnogi roditelji su lenji kada je u pitanju podizanje dece. Oni se ne trude da deci spreme zdrave obroke, već im svako malo serviraju picu. Ne provode sa decom kvalitetno vreme zajedno, već ih smeštaju pred televizor ili ih prepuštaju dadilji. Ovako samo odrastaju asocijalna deca koja će kasnije u životu imati velikih problema.

Ne uspevate da budete autoritativna figura u životu vaše dece

Neki roditelji se osećaju ugodnije ukoliko deca u njima vide ortake i prijatelje nego autoritarne figure. Oni su ti koji se povinuju željama dece, a ne obrnuto. Deca ne zanju šta je najbolje za njih i zbog toga roditelji treba da im se nađu i pomognu im i na taj način ih nauče da traže savet i da se ne boje.

Telegraf

SVAKI roditelj će reći da ne pravi razliku između dece. I jedno i drugo i treće, koliko god da ih ima, voli podjednako. Ali, neka istraživanja pokazuje da to, ipak, nije tako crno-belo.

Studija objavljena u The Science of Us, sprovedena na 384 braće i sestara i njihovih roditelja, otkrila je da mame i tate imaju svoje mezimce. Istraživači su razgovarali sa braćom i sestrama, kako bi saznali osećaju li se manje ili više voljeno, a zatim su pitali roditelje da li prave razliku među njima.

Čak 70 odsto očeva i 74 odsto majki je, u tajnosti, odgovorilo da su privrženiji jednom detetu. Ispostavilo se da su mezimci bili oni koji su u detinjstvu bolešljivi ili bolji đaci. Prvorođena ili najmlađa deca su takođe u boljoj poziciji, kao i mališani koji su najosetljiviji i najmanje problematični.

Izvor: novosti.rs

Roditelji bi želeli da im deca budu samostalna, ali i da im oni sve vreme nameću svoj stil života i propisuju recept za uspeh

Roditelji bi želeli da njihovi naslednici budu samostalni, ali i da im oni sve vreme nameću svoj stil života i propisuju recept za uspeh - tvrde porodični terapeut Keti Kaprino i dr Tim Elmor.

Na osnovu rada sa decom i istraživanja koja su sproveli, zaključili su da odrasli često nesvesno sabotiraju uspeh mališana. Oni su sastavili listu od nekoliko štetnih ponašanja roditelja koja od dece mogu da naprave nesamostalne odrasle ljude.

* Čuvaju ih od rizika

Roditelji su prirodno zabrinuti za bezbednost dece, ali u strahu često preteraju, pa da bi ih zaštitili, stavljaju ih pod "stakleno zvono", ne dozvoljavajući im ni na trenutak da ostanu bez njihovog nadzora. A, stručnjaci tvrde da deca koja nemaju tu vrstu slobode i ne znaju šta znači ogrebano koleno ili ogrebana ruka, uglavnom imaju fobije kao odrasli ljudi.

* Prerano ih veličaju

Roditelji su uglavnom pristrasni, što nije ništa čudno, ali često ne znaju da se iskontrolišu, pa mališane neprestano hvale da su najbolji i najlepši, podižu ih na pijedestal i kad treba i kad ne treba. Deca se na to naviknu i kasnije ne umeju da prihvataju kritike i padove.

* Dopuštaju krivici da ometa roditeljstvo

Odrasli imaju običaj da deci daju ono što ona žele kada ih nagrađuju, pogotovo kada imaju više dece. Kada je jedno dete dobro u nečemu, roditelji osećaju da je nepravedno da nagrade samo njega, a ne i drugo dete. Stručnjaci kažu da se tako propušta prilika da im se pokaže kako uspeh zavisi od sopstvenih akcija i dobrih dela.

* Ne pričaju im o svojim greškama

Roditelji nastupaju tako da njihovi tinejdžeri misle da su oni bili bezgrešni u njihovim godinama, pa se pred njima zatvaraju ili čak stide. Stručnjaci kažu da je to velika greška, jer je deci potrebno da znaju da se i njihovi mama i tata nisu uvek ponašali po propisima. Tako će pristati da uče na greškama, a ne da ih kriju.

Izvor: novosti.rs

Koliko puta ste čekale muža sa ručkom i osmehom kad dolazi s posla računajući da će on kad jede jedva dočekati da se dočepa svog deteta i dozvoliti vama da se odmorite? Mislim, retoričko pitanje. Ni upitnik ne treba.
Često se dešava sledeće:

On dolazi s posla, pomazi dete na brzaka i seda za serviran sto dok se vi borite sa detetom dok otac jede. A onda? Onda on kaže da ide da odmori pošto je radio i upravo došao sa posla.

Ma nemoj! A ja sam na godišnjem!

Koliko vas misli da ne radi ništa dok ste na porodiljskom? Ako ne mislite vi, pola vašeg okruženja misli i ne daj Bože ako ste mekana srca, eto i vašeg novog uverenja.

E, pa, drage moje, da, ne radimo ništa osim: neredovnog spavanja zbog dojenja, buđenja minimum jednom, ustajanja u cik zore kad se i dete probudi, presvlačenja, hranjenja, sklanjanja, zabavljanja, pranja veša (da, mašina to radi, a ostalo moramo mi), peglanja veša, slaganja veša, pranja veša (jeste ovo je drugi put, jer često bude više od jedne mašine dnevno), igranja sa detetom, kupovine poklona za rođendane, organizovanja rođendana, sklanjanja, čišćenja, hranjenja, presvlačenja, bivanja ljubaznom kad nam i nije do toga jer beba znači sreću i samo sreću koja se mora ogledati 24 sata dnevno, organizovanja i primanja poseta, pamćenja svega i svačega jer smo mi kod kuće a on poslu…i tako.

Ne radimo ništa već samo zanovetamo i brojimo. Mi smo hodajući podsetnici za sve fino i za sve što treba. Kako su nekad žene odgajale decu bez svih ovih pogodnosti koje mi danas imamo (kao da ih treba oduzeti da bi se račnalo da nešto radimo)? Ne znam kako i divim im se. Znam da je to bilo drugo vreme i ta priča bi držala vodu samo kad bi naše delije išle sa konjima i sekirom u šumu po drva.

Ja se samo pitam ko će sve ovo "ništa" da radi kad se porodiljsko završi? Beba sama, garant.

Izvor: Kurir

Svet je pun "smombija", kako zovu zavisnike od interneta. Ova kovanica je nastala od reči "smartfon" i "zombi", i odnosi se na potrebu da čim otvorimo oči "visimo" na internetu

Svet je pun "smombija", kako zovu zavisnike od interneta. Ova kovanica je nastala od reči "smartfon" i "zombi", i odnosi se na potrebu da čim otvorimo oči "visimo" na društvenim mrežama i proveravamo elektronsku poštu, a nemački dečji prihijatar Mihael Vinterhof upozorava da će pogađati sve više dece. Za to su, tvrdi, krivi odrasli.

- Konstantno smo izloženi mnoštvu nadražaja i moramo brzo da donosimo odluke - kaže Vinterhof. - U tako stresnoj situaciji nastojimo da smirimo decu što pre, smestimo ih ispred televizora ili računara da se zanimaju, ne razmišljajući da li im je stvarno nešto bilo potrebno ili su tražili pažnju iz hira.

On tvrdi da danas oko 60 odsto mladih nema osećaj za tačnost, entuzijazam za rad ni spremnost da se žrtvuju, jer roditelji nemaju vremena i nerava da ih saslušaju, vaspitaju, usmere, već im samo "tutnu" telefon i računar u ruke.

Izvor: novosti.rs

Kada dobijete bebu, morate da slušate pre svega unutrašnji glas, a ne samo ono što vam drugi pričaju - tvrde stručnjaci

Kada dobijete bebu, morate da slušate pre svega unutrašnji glas, a ne samo ono što vam drugi pričaju - tvrde stručnjaci. Pedijatar Liza Tebner kaže da mnogi roditelji prave grešku, jer ne veruju svom instinktu, nego se toliko uplaše da negde "ne omanu", pa više veruju čak i komšijima.

- Kada dobijate suviše informacija od prijatelja i ljudi okolo, to može da vam napravi problem - kaže pedijatar. - Ako jednostavno ne verujete sebi, može se desiti da ugrozite svoju bebu jer radite jedno, a trebalo bi drugo. Poznajem roditelje koji su osećali da im je dete bolesno, ali su im svi govorili da mu ništa ne fali.

Pedijatar navodi primer mame koja je imala osećaj da nešto nije u redu sa njenom bebom, koja je bila nervozna, ali se nije usuđivala da je odvede kod lekara pošto ju je okolina sve vreme razuveravala u tome. Zbog toga je važno da roditelji slušaju svoju intuiciju, naročito majke.

Izvor: novosti.rs

Iako se uvek verovalo da su roditelji mnogo više emotivno vezani za svoju žensku decu nego mušku, čini se da je i zaista tako.

Naime, novo američko istraživanje je pokazalo da se očevi zaista drugačije prema ćerkama nego prema svojim sinovima. Naučnici su istraživali kako mozak očeva reaguje prema deci i da li se svesno ili nesvesno ponašaju drugačije.

Rezultati su pokazali da su tate svojim devojčicama devali više koristeći analitički govor, dok su se sa dečacima igrali grublje.

Takođe, očevi su dobili zadatak, da gledaju fotografije dece sa srećnim, neutralnim i tužnim izrazom lica dok im doktori snimaju mozak. Tate koje imaju mušku decu, emotivnije su reagovali na fotografije dečaka sa neutralnim izrazom lica, dok su očevi devojčica emotivnost pokazali gledajući fotografije sa njihovim srećnim izrazom.

"Ako dete plače i traži tatu oni koji imaju devojčice pre će reagovati“, rekla je doktorka Dženifer Maskaro.

S druge strane, očevi sa sinovima manje razgovaraju i obraćaju pažnju na njihove emotivne potrebe, pa samim tim, manje i pokazuju svoje emocije, što izuzetno može da utiče na emotivni razvoj deteta.

Izvor: b92

Zbog čega danas branimo svojoj deci sve ono što smo mi smeli?

Neverovatno je koliko se stvarnost promenila. Ako pogledamo šta smo mi to sve preživeli, a današnjoj deci ne dozvoljavamo ni pod razno, zaista se moramo zapitati jesmo li mi danas toliko ludi od panike ili je stvarno došlo to neko ludo vreme kada su stvari poput ovih postale nedopustive.

I upitno je zapravo jesu li se stvari drastično pomaknule, promenile ili smo danas samo nešto pametniji od naših roditelja? I je li zaista potrebno toliko dizati paniku oko nečega s čime mi i naši roditelji nismo bili toliko (pre)opterećeni?

Mislim, zamislite - dete u 11.34 još nije došlo kući iz škole, a trebao je zvoniti već u 33 ili je ugazilo u hladni gradski potok da rashladi noge u vreme najveće vrućine.

Vremena su se možda promenila, iako zapravo niko ne može tačno da dokaže koliko. Na neke stvari jednostavno se nije obraćala toliko pažnja kao danas i nisu se toliko pratile statistike kao danas. Jako je zabavno to da smo mi uživali u stvarima koje su nam naši roditelji dozvoljavali, čak i podticali, na našu svesrdnu radost, a da bi baš mi, baš iste te stvari, danas zabranjivali svojoj deci.

I baš se zbog toga moramo pitati - Jesu li nas naši roditelji uopšte voleli kada su nam dozvoljavali stvari zbog kojih mi danas upiremo prstom u roditelje i smatramo ih silno nepodobnima i toliko lošima da bi im najradije uzeli tu decu i doživotno obeležili tetovažom na čelu - ova mama ne zaslužuje imati decu jer ...

Ok, neke stvari imaju smisla - ali da se baš moraju toliko žestoko kažnjavati, jer mi smo evidentno uz sve to preživeli, e to je pitanje za raspravu. Ne - sme li se to danas, već - zašto se zbog nečeg takvog može stići čak i do zatvora?!

Kakav kuler je postao potencijalni ubica

O da. Danas kada listamo stare foto albume razvuče nam se osmeh na sliku nas u peglici koju tata vozi, a mi bezbrižno virimo nezavezani na suvozačkom mestu. I takva nam je uspomena silno draga, možemo u sećanje prizvati i dah vetra u našoj kosi, ali svom detetu tako nešto nikada nećemo priuštiti.

Jesu automobili danas brži i ima ih tri put (minimum) više nego pre, ali zato imaju i ABS i servo. I zapravo nijedan kulerski tata nikada nije svoje dete (nas) prođirao autoputom na prednjem sedištu, već uz ulicu-niz ulicu, pa ako zaista odmerimo sve zaove i prototivove - ne vidimo u stvari je li danas zaista potrebno dizati toliko panike oko toga? Posebno kada se setimo u kakvim smo se sve pozama vozili odozada - ležećki što danas ne bi ni mogli proizvesti jer bi nam smetale autosedalice.

Kutiju cigareta i bombone!

Naravno da nije dobro ni pomisliti da bi djetetu danas uvalili cigaretu u usta, ali kada se samo setimo kako se nekada pušilo. Dimilo se svuda, čak i u bolnicama, a dimili su svi - od trudnica do doktora. Jedini koji nisu dimili bili su oni koji au pokušavali da prestanu.

Deca su u školama, baš kao i danas, učila o opasnostima pasivnog pušenja, ali niko za to nije mario jer nije ni bilo mesta gde da se sakrijemo od dima. Čak smo bili i vrlo aktivni ajteri tog čina jer čim smo naučili brojati postali smo oni koji su te cigarete i kupovali.

I niko se nije žalio jer smo od kusura redovno uzeli malo za strip, lizu i tvrde bombone. A opet, imali smo puno manje karijesa nego današnja mala bagra.

Igrališta su za slabiće

Ko je viđen da se igra na igralištima, i uz to na spravama koje su toliko sigurne da su predosadne, kada je bolje preskakati garaže i naopačke visiti sa susedove terase. Baš s ograde jer taj je sused bio najopasniji.

Izgubljeni - nađeni

Kakav je bio naš jedan dan tokom letnjeg raspusta? Iz kuće smo izašli još ujutro, za ručak smo uleteli i izmaglili s natrpanim ustima da bi se opet pojavili kada je mrak već odavno pao, a mama se propisno odmorila bez našeg gnjavljenja. I nije nam smetalo ni plus 35, ni žega, nismo imali ni plastične boce s vodom, uvek smo se negde snašli. I opet izgubili.

Gde smo bili? Pa edukovali smo se u našoj izmišljenoj letnoj školi gde smo učili kako se hvataju žabe, koliko dugo je potrebno da se osuše mokre hlače, kako izgledaju ptičja gnezda iz ptičje perspektive, od kakvih je sve materijala iz prirode moguće napraviti praćku i tako dalje i tako dalje.

I najmanja nam je briga pritom bila koliko je sati, koliko je napolju stepeni i brine li naša mama gde smo po ceo dan. Ne zato što smo to pokušavali da ignorišemo već zato što roditelji od nas to nisu ni tražili ni spominjali.

Nikada nisu pomislili da nas je neko oteo, da smo se utopili u potoku ili da bi zato što nismo dostupni njihovom oku i signalu odmah panično zvali razne službe.
Uvek smo sami sebe pronašli i doveli se kući.

Imaš već sedam godina - brini se za sebe

Znate li koje je bilo glavno obieležje deteta koje je krenulo u školu, a da nije školska torba? Ma znate sigurno - pa prošli ste to! (ključ oko vrata) Dete sa sedam godina ne samo da je imalo svoj vlastiti ključ da bi ga eventualno nekada mogao koristiti, već ga je koristio svaki dan jer je pre ili posle škole bio prepušten sam sebi.

Pretpostavljalo se da dete od sedam godina već zna samo uzeti jesti - odrezati/namazati hleb, ispeći jaja, podgrejati ručak (u zdelici na peći, ne u mikrotalasnoj), biti samo u kući nekoliko sati i naravno da se pritom pretpostavljalo da se tako veliki-mali ljudi osim o ručku znaju brinuti o sebi i kada je reč o razmiricama s prijateljima. I o domaćem zadatku naravno.

Toliko smo bili odgovorni - sami sa sobom, bez ičije pomoći. A ako smo slučajno jedan dan ostali još koju minut s roditeljima to je samo zato što smo se sa susedovim klincima već pošteno izigrali - kod nas ili kod njih, nakon što smo svi zajedno napisali svoje domaće zadatke.

Sa 12 godina si sposoban biti dadilja

Onaj tko je imao 12 godina bio je nadomak punoletnosti i ne da je mogao već je morao čuvati i paziti na svu mlađariju u ulici. Neki su tu ulogu nasledili već sa 10 i nisu se smatrali premladima za to.

Naravno, nije im to baš ni bilo po volji jer su uvek imali nešto za raditi (aktivno), ali ko im je bio kriv kada su im roditelji uvalili malu decu na samo 15 minuta što se redovno produžilo na sat-dva. Nisu ni oni bili ludi - dok su radili nešto svoje kod nekog zanimljivog, mi smo dobili životnu priliku još malo diplomirati odgovornost.

Krema za šta?

Danas su deca celo leto natopljena kremom za sunčanje sa zaštitnim faktorom broj maksimum, iako na suncu provode tek sat-dva. Nekada je bilo obrnuto. Provodili smo vreme na suncu - maksimalno, a mazali se tek toliko da krema ostane na nama sat-dva.

U redu - recimo da je ovo jedna od najvećih opasnosti koju smo u ovom tekstu spomenuli, pa se nećemo baš puno rugati današnjim roditeljima i deci koja u mraku klimatizirane sobe svetle od predebelog sloja preskupe kreme na kojoj od gomile naučnih istaknutih činjenica jedva primećujemo taj famozni faktor.

Ali neka, ako su se vremena već promenila dobro je verovati da se promenilo i sunce. I tako, dok nam od sunca prete melanomi i tumori, takve čvrste dokaze baš i ne možemo naći za ostale spomenute primere. Jer niko od nas nema nikakve trajne posledice tog nepodobnog vremena znanog kao osamdesete (i ranije).

Izvor: index.hr

Jedan od problema savremenog vaspitanja dece je u tome što deca ne usvajaju autoritet od roditelja i odraslih koji treba da im služe kao model ponašanja i da ih socijalizuju.

Odnos prema autoritetu se izgrađuje u primarnoj porodici, iz koje dete kasnije kreće u školu, gde na učitelja prenosi prethodno izgrađeni odnos prema autoritetu. Ono što je na prvi pogleda jasno kada posmatramo roditelje koji pokušavaju da vlastitu decu podižu na „savremeni” način, jeste da izbegavaju da se prema deci postave kao nadređeni, kao autoritet. Izbegavajući vertikalni odnos, postavljaju se u jednakopravan, horizontalni odnos sa detetom, pokušavajući da mu budu najbolji drug ili drugarica. Ovi roditelji ne uče decu kako da se zdravo podrede. Zbog toga ova deca dobro funkcionišu ukoliko je odnos horizontalan ili ukoliko su oni ti koji izdaju zapovesti i čija se volja poštuje.

Krizi roditeljskog autoriteta su doprinele savremene teorije vaspitanja koje su podstakle roditelje da razviju odbojnost prema poziciji nadređenog. Dok su se nekada deca plašila da roditelji ne prestanu da ih vole, savremeni roditelji su ti koji se plaše da će deca prestati da ih vole ukoliko budu previše zahtevni ili „naporni”.

Krizi autoriteta je doprinelo i nerazlikovanje između dva bliska pojma sa potpuno različitim značenjem: autoritativnosti i autoritarnosti. Dok je autoritativan onaj ko ima autoritet, kojem se autoritet priznaje, autoritaran je onaj ko se slepo podređuje nadređenima, a od podređenih zahteva istu takvu slepu poslušnost. Nerazlikovanje ova dva pojma je dovelo da mnogi autoritet povezuju sa odnosom gospodara i roba.

Da bismo autoritet ispravno shvatili, treba se vratiti samoj reči koja dolazi od latinskog glagola augere – povećati, uvećati, razviti, obogatiti. Isto poreklo ima i reč autor, onaj koji stvara, tvori, dodaje neku novu vrednost. Roditelj je arhetipski autoritet, upravo zbog toga što hrani dete, odgaja ga i pomaže mu da raste i da odraste. U etimološkom smislu i naše reči vaspitanje (od pitanje, hranjenje, gojenje, danas sa značenjem hranjenja na silu, posebno životinja: „pitanje gusaka”) i odgajanje (od gojiti) takođe imaju značenje uvećavanja i podsticanja razvoja.

Time što su „savremeni” roditelji masovno abdicirali iz pozicije nadređenog, starijeg, onoga ko povremeno zapoveda, vlastitu decu su lišili mogućnosti da izgrade pravilan odnos prema autoritetu i da razviju sposobnost zdravog podređivanja koje se nalazi, prema Frojdu, između slepe pokornosti i stalnog buntovništva. Uzrok za „alergiju” mlade generacije prema autoritetima u školi, na ulici i u društvu, treba tražiti u „spljoštenim” porodicama iz kojih izvire. Zato se ne treba čuditi mišljenju da se vaspitanje bez autoriteta može shvatiti kao moderni način neodgovornog roditeljstva.

Autor Zoran Milivojevic

Izvor: Politika

Kada vas neko ko vas dobro zna zove pogrešnim imenom, to je rezultat bliskosti među vama. Što ste bliskiji sa roditeljima, to je verovatnije da će pobrkati vaše ime sa sestrinim ili čak bratovljevim

Mame često znaju da pogreše imena svoje dece, pa tako stariju ćerku oslove imenom mlađe ili obrnuto.

Istraživanje o pamćenju i kogniciji, objavljeno u časopisu "Kuartz", pozabavilo se ovim fenomenom. U njemu je učestvovalo više od 1.700 ispitanika, među kojima su većinu upravo svoje majke pogrešno oslovljavale. Naučnici su na osnovu rezultata studije dali pomalo neobično objašnjenje:

- Brkanje imena se najčešće dešava iz ljubavi - navedeno je u saopštenju. - Kada vas neko ko vas dobro zna zove pogrešnim imenom, to je rezultat bliskosti među vama. Što ste bliskiji sa roditeljima, naročito majkom, to je verovatnije da će pobrkati vaše ime sa sestrinim ili čak bratovljevim. Zato, ne očajavajte jer imate siguran dokaz ogromne ljubavi.

Izvor: Novosti

Da li vam se dogodilo da pomešate imena svoje dece i da zovete jedno misleći na drugo?

DA li vam se dogodilo da pomešate imena svoje dece i da zovete jedno misleći na drugo? Ne brinite, reč je o uobičajenoj pojavi, pokazala je studija Djuk univerziteta u kojoj je učestvovalo 1.700 ispitanika. Polovina je otkrila da su ih roditelji ponekad zvali imenima braće i sestara, pa i kućnih ljubimaca. Takođe, dešavalo se i da im prijatelji pogreše ime.

Istraživanje je pokrenula Sandra Defler prisećajući se kako je njena mama umela da je doziva imenom psa, što joj je u detinjstvu smetalo, ali sada je shvatila da je reč o načinu na koji mozak funkcioniše - on, poput biblioteka, slaže informacije u određene kategorije. I kao što će u bibliotekama knjige o istoriji biti grupisane na jednoj, a one o psihologiji na drugoj polici, tako su u našem mozgu imena bližnjih u istom folderu.

Zato je moguće da dete nazovemo imenom njegovog brata ili sestre, a prijateljima zamenimo imena. Zanimljivo je da će se zabuna lakše dogoditi kad smo ljuti i frustrirani, kao i da ćemo češće dete nazvati imenom psa nego mačke. Naučnici veruju da razlog leži u činjenici da su psi društvenije životinje, da se češće odazivaju kad ih zovemo, da više upotrebljavamo njihovo ime, pa samim tim lakše dolazi do zabune.

Izvor: Novosti

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Pupak bebe

Pupak bebe

Dani kada je prinova stigla za novopečene roditelje is...

Saveti za kvalitetan i miran san vaše bebe

Saveti za kvalitetan i miran san vaše b…

Kao što već svaki roditelj zna, uspavljivanje deteta ...

Šest stvari koje treba da znate o postporođajnoj depresiji

Šest stvari koje treba da znate o postp…

Dolazak bebe i majčinstvo se uglavnom predstvljaju ru...

Šta utiče na težinu vašeg deteta?

Šta utiče na težinu vašeg deteta?

Kad postanete roditelj, vaša je najvažnija briga koli...

11 loših roditeljskih navika koje mogu da unište dete za ceo život

11 loših roditeljskih navika koje mogu …

Velika je odgovornost biti roditelj i podizati i vaspit...

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos, oko, uvo, probavni trakt ili kožu deteta

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos…

Česte su situacije da dete ugura strani predmet u nosi...

Problemi sa krajnicima - odgovori lekara na najčešća pitanja roditelja

Problemi sa krajnicima - odgovori lekara…

Koji su simptomi zbog kojih treba operisati treći kraj...

Carski rez ili prirodni porođaj: Kako način rođenja utiče na zdravlje beba

Carski rez ili prirodni porođaj: Kako n…

Nova studija otkriva kako porođaj utiče na stomačne ...

Govor se neće razviti sam: Istine, zablude i izazovi u razvoju govora i jezika kod dece

Govor se neće razviti sam: Istine, zabl…

Da li postoje razvojne forme u progovaranju, koje su na...

Pedijatar savetuje: Evo kako da POMOGNETE bebi da PROHODA

Pedijatar savetuje: Evo kako da POMOGNET…

Većina beba prohoda u periodu između 11 i 15 meseci, ...

Izaziva razne bolesti: Zdravstveni problem kod dece koji raste alarmantnom brzinom

Izaziva razne bolesti: Zdravstveni probl…

Pomozite vašem detetu da postigne i održi optimalnu t...

U vrtić se ne ide da bi se pokazala nova garderoba i skupa igračka

U vrtić se ne ide da bi se pokazala nov…

Kada dete ide u vrtić i ako je elegantno pri tome obu...

Bebini zubići

Bebini zubići

Bebini zubićiOko šestog meseca vašem će detetu poč...

Zašto roditelji žure da im dete prohoda?

Zašto roditelji žure da im dete prohod…

Znakovi pre hodanja Roditelji bi trebalo da znaju da j...

Porođaj carskim rezom

Porođaj carskim rezom

Šta je to carski rez?Carski rez (sectio caesarea) je h...

Podizanje dece - saveti

Podizanje dece - saveti

Pet saveta u podizanju dece 1. Ne dozvolite deci da va...

Ciste jajnika na rođenju

Ciste jajnika na rođenju

Jedan od prvih vidljivih problema koji može da se desi...

Mala sprava, velika opsesija

Mala sprava, velika opsesija

Mališani i mobilni telefon: Psihijatri upozoravaju da ...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.