oktobar 02, 2022

Roditelji TREBA da puste decu da osete neuspeh

Roditelji TREBA da puste decu da osete neuspeh Roditelji TREBA da puste decu da osete neuspeh

Pre trinaest godina, kada sam bila nova, mlada i neiskusna profesorka, morala sam da pozovem majku jednog učenika da bih je obavestila da ću započeti disciplinski postupak protiv njene ćerke zbog plagijarizma, kao i da će njena ćerka za taj rad dobiti nulu.
„Ne možete to da uradite. Ona nije uradila ništa pogrešno,“ rekla mi je majka, ljutito.
„Ali jeste. Pronašla sam čitave pasuse koji su prekopirani sa raznih sajtova“, bojažljivo sam odgovorila.
„Ne, mislim ONA nije uradila ništa pogrešno. Ja sam. JA sam napisala njen rad.“
Ne sećam se šta sam na to odgovorila, ali mi je bilo potrebno malo vremena da se saberem i svarim ono što sam upravo čula. A i šta sam mogla da uradim? Da suspendujem majku? Da je zaključam na otvorenim vratima i nateram da sto puta na tabli napiše „Neću da pišem radove svoje ćerke prepisujući članke sa interneta“? Majka je dala obrazloženje za svoj postupak: njena ćerka je bila pod velikim stresom i ona nije želela da se devojčica razboli.
Na kraju te priče, devojčica je dobila nulu i lično sam se pobrinula da ponovo sama napiše svoj rad. Naravno, nisam imala autoritet da vaspitam njenu mamu, ali to sam mnogo puta uradila u snu.
Iako nisam sigurna da li je i šta majka naučila iz tog iskustva, ćerka je naučila da mora da snosi posledice a ja sam izvojevala jednu svojevrsnu pobedu. Sada se više ne nerviram oko tih „starih“ navika, poput majke koja malo više pomaže detetu oko domaćeg iz matematike, oca koji pravi detetov rad iz tehničkog. To je tako pase.
Danas se nastavnici susreću sa potpuno novim nivoom prezaštićenosti: roditeljima koji odgajaju svoju decu tako da budu bespomoćna i nemoćna, decu predodređenu na anksiozno odrastanje, kojoj nedostaju emocionalna znanja potrebna za prevazilaženje neizbežnih loših situacija.
Mislila sam da sam prošla puno toga sve dok nisam pročitala istraživanje Tehnološkog univerziteta Kvinslend, autorke Džudit Loke, koje predstavlja „ocenu koncepta preterano zaštitničkog roditeljstva od strane profesionalaca koji se bave roditeljstvom“.
Preterano zaštitničko roditeljstvo (eng. overparenting) po ovom istraživanju predstavlja „pogrešno motivisan pokušaj popravljanja trenutnog i budućeg ličnog i akademskog uspeha deteta“. U pokušaju da razumeju takva ponašanja, autori su anketirali psihologe, školske savetnike i nastavnike. Autori su ova stručna lica pitali da li su bili svedoci preterano zaštitničkog roditeljstva i ostavili prostor za opis takvih situacija. Iako relativno mali uzorak i diskutabilan metod subjektivnog samoprijavljivanja bacaju senku na statistički značaj istraživanja, primeri navedeni u izveštaju pružaju dovoljno materijala za prepričavanje.
Neki primeri su već viđeni: detetu nije dozvoljeno da ide u kamp sa drugarima ili da uči da vozi, roditelj secka hranu i pakuje posebne tanjire za žurku za svoje 16-ogodišnje dete jer je ono izbirljivo na jelu. I dok mi je žao te dece, ne brinem se. Ona će se osamostaliti jednog dana i oporaviti od tog prezaštićenog detinjstva.
Primeri koji me brinu su oni koji imaju potencijal da unište detetovo samopouzdanje i umanjuju vrednost značaja učenja samostalnosti. Prema autorima istraživanja, roditelji koji to rade „perspektivu svog deteta smatraju istinitom, bez obzira na činjenice,“ i pre „poveruju svom detetu nego odrasloj osobi i negiraju i samu mogućnost da je njihovo dete bilo krivo ili da bi čak učinilo nešto slično.“
Ono što mi nastavnici najčešće vidimo je ono što autori ovog istraživanja zovu roditeljima koji „se brzo odazivaju zahtevima deteta a malo zahtevaju od njega“. Ovi roditelji odgovaraju na sve potrebe i nevolje svoje dece ne dajući im šansu da sama reše svoje probleme.

Pusti, ja ću to da uradim

Ovi roditelji „žure u školu na prvi poziv svog deteta da bi mu doturili stvari kao što su zaboravljeni ručkovi, zaboravljeni domaći zadaci, zaboravljena odeća“ i „zahtevaju bolje ocene ili prete odustajanjem od škole“.
Jedan učesnik istraživanja je problem opisao na sledeći način: “Radio sam sa velikim brojem roditelja koji toliko prezaštićuju svoju decu da ona ne nauče da preuzmu odgovornost (i prirodne posledice) svojih postupaka. Deca mogu da razviju osećaj da im nešto pripada i da sve zaslužuju bez truda, a roditeljima je tada teško da sarađuju sa školom – da imaju poverenja, budu kooperativni i fokusirani na rešenje problema, što bi koristilo i detetu i školi.”
Iz godine u godinu, moji „najbolji“ učenici – oni najsrećniji i najuspešniji u svom životu – su oni učenici kojima je dozvoljeno da pogreše, odgovaraju za to i koji su podstaknuti da budu najbolji što mogu, uprkos svojim greškama.
To su roditelji koji me najviše brinu – roditelji koji ne dozvoljavaju detetu da uči. Vidite, nastavnici ne predaju samo čitanje, pisanje i aritmetiku. Mi decu učimo odgovornosti, organizaciji, manirima, uzdržanosti itd. Ove veštine možda neće biti ocenjene na standardizovanom testiranju, ali dok deca planiraju svoj put u odraslo doba, one su ubedljivo najvažnije životne veštine koje predajemo.
Ne predlažem da roditelji slepo veruju nastavnicima svoje dece. Ni ja to ne bih uradila. Ali, deca greše, a kada se to desi, važno je da roditelji zapamte da je edukativna koristi od posledica te greške dar, a ne zanemarivanje obaveza. Iz godine u godinu, moji „najbolji“ učenici – oni najsrećniji i najuspešniji u svom životu – su oni učenici kojima je dozvoljeno da pogreše, odgovaraju za to i koji su podstaknuti da budu najbolji što mogu, uprkos svojim greškama.
Završila sam sa maštanjem o tome kako da ona mama od pre 13 godina ugleda svetlost. Taj brod je otplovio i uradila sam najbolje što sam mogla za njenu ćerku. Svake godine uveravam nekog roditelja: „Ovaj neuspeh/greška će biti najbolja stvar koja se dogodila vašem detetu“, i odavno sam prihvatila da mi većina roditelja neće verovati. To je u redu. Strpljiva sam. Lekcije koje ja predajem u srednjoj školi se obično ne isplate godinama i ne očekujem zahvalnice.
Naučila sam da uživam i pronalazim zadovoljstvo u svakodnevnim časovima i u vremenu koje provodim sa decom kojoj je obrazovanje potrebno. Ali maštam o danu kada će mi biti povereno da naučim svoje učenike kako da se nose sa udarcima, pronađu put kroz teškoće adolescencije i čvrsto stoje pred izazovima – izazovima koji imaju moć da transformišu današnju decu u snalažljive, kompetentne i samopouzdane odrasle osobe.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

5 istina koje bi vaša deca trebalo da znaju

5 istina koje bi vaša deca trebalo da z…

Jasno je da se temelj uspešnog života postavlja u det...

Prvih 10 stresnih trenutaka s novorođenčetom

Prvih 10 stresnih trenutaka s novorođen…

Bez obzira kako to budete zamišljali, prvo iskustvo bi...

Belo, crno i integralno brašno – znate li razliku?

Belo, crno i integralno brašno – znat…

Poslednjih nekoliko godina mnogo se govori o tome da tr...

Psiholozi savetuju kada je dete spremno da samo ostane kod kuće

Psiholozi savetuju kada je dete spremno …

Jedna od najtežih odluka roditelja je kada dete prvi p...

Zašto deca kašlju?

Zašto deca kašlju?

Kašalj je zapravo refleks – odbrambeni mehanizam koj...

Tri jednostavna i efikasna načina da odvojite dete od tehnologije

Tri jednostavna i efikasna načina da od…

Poslednjih godina sigurno jedno od najučestalijih pita...

Borba za roditeljsku pažnju

Borba za roditeljsku pažnju

Mama, rodi mi brata ili sestru! - rečenica je koju je ...

Kako rešiti najčešće probleme sa disciplinom dece?

Kako rešiti najčešće probleme sa dis…

Kako se nositi s 10 najčešćih, i najiritantnijih, pr...

Upoznajte svoju bebu

Upoznajte svoju bebu

Zašto neke bebe tako snažno hvataju? Refleks hvatanj...

Infekcije na koži

Infekcije na koži

Koje vrste infekcija kože kod beba i dece postoje? Ap...

Ojačajte imunitet deteta ishranom

Ojačajte imunitet deteta ishranom

Današnja deca su, može se reći, žrtve loše ishrane...

Doktor otkriva tajnu kako smiriti novorođenče koje plače bez prestanka

Doktor otkriva tajnu kako smiriti novoro…

Pedijatar dr Robert Hamilton, kaže da je došao do ovo...

Šta kad dete neće da jede?

Šta kad dete neće da jede?

Odbijanje hrane i razni prohtevi su normalne faze, ali ...

Kako muzika utiče na razvoj deteta

Kako muzika utiče na razvoj deteta

Muzika ima ogroman značaj za razvoj deteta. Brojni nau...

Da li se bebine uši čiste štapićima?

Da li se bebine uši čiste štapićima?

Da li smem da čistim bebine uši štapićima za uši? ...

Ako ne vakcinišemo decu, biće sve više epidemija

Ako ne vakcinišemo decu, biće sve viš…

Epidemije malih boginja koje se u poslednjih nekoliko g...

Čuvanje mleka za bebu u slučaju mamine odsutnosti

Čuvanje mleka za bebu u slučaju mamine…

Kada je opravdan prekid dojenja (kada je mama bolesna i...

Kako razlikovati fiziološko mucanje od pravog i kada je vreme za "uzbunu"?

Kako razlikovati fiziološko mucanje od …

Neka deca mucaju, neka ne. Zašto je to tako i koje vrs...

© 2022 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.