Naučnici su u okviru jedne studije pokazali da emisije koje deca gledaju imaju uticaja na njihove navike i pogled na hranu.Jedan od najkomplikovanijih zadataka za svakog roditelja jeste da ubedi dete da jede zdrave užine i obroke umesto brzih i onih koji nisu dobri za njih.
Iako zvuči neverovatno, televizija može naterati vaše dete da se zdravo hrani.
Ovo može biti mnogo jednostavnije nego što mislite - potrebno je pustiti dete da gleda emisije o kuvanju gde se u pripremi hrane koriste zdrave namirnice. Studija je pokazala da emisije o kuvanju imaju pozitivan uticaj na detetovo ponašanje i stavove.
Emisije na taj način promovišu zdravu percepciju o hrani. Kada deca gledaju u programu određenu hranu, ubrzo požele da je jedu.Istraživanje je obuhvatilo 125 mališana između 10 i 12 godina. Gledali su po deset minuta program za decu. Dok je jedna grupa gledala epizode o zdravoj hrani, druga je gledala one sa nezdravim užinama. Prvi su pred sobom imali paradajz, luk, raznovrsno povrće i voće, dok su drugi gledali hamburgere, pomfrit, majonez, kroasane.
Kako bi proverili kakva je dečja percepcija hrane, oni su ih upitali da ocene od 0 do 10 namirnice koje vide pred sobom. Ocena 0 predstavljala je veoma nezdravu, a 10 veoma zdravu namirnicu. Na samo kraju, deci je ponuđena užina. Mogli su da izaberu - iseckanu jabuku, krastavac, pomfrit ili grickalice.
U grupi koja je gledala snimke sa zdravom hranom, više od 41 posto mališana odabralo je zdravu užinu, dok je iz druge grupe bilo samo 20 posto.
"Rezultati studije pokazali su da emisije o kuvanju kod dece mogu promovisati pozitivne promene u stavu prema hrani", istakao je Frans Folkvord, doktor sa Tilburg Univerziteta.
Postoje i drugi načini da stvorite zdrave navike kod svog deteta:

- Budite uzor detetu, jer vas ono posmatra kao primer. Pored toga, idealno bi bilo da u školama postoji neka vrsta edukacije koja će ih podsticati da se brinu o svojoj ishrani.

- Nemojte ih pritiskati. Vrlo često deca odbijaju da jedu nešto što nisu nikada probali. Potrebno je da probate više puta da ih nagovorite, ali pustite da prođe vreme.

- Uključite ih u pripremu zdravog obroka, jer ćete na taj način stvoriti želju da probaju ono u čijoj su pripremi učestvovali, više nego gotovu hranu prepunu šećera i masti.

- Ohrabrujte ih radije nego da im zabranjujete. Nemojte govoriti Ne treba da jedeš slatkiše. Uvek je bolja opcija Da li si primetio koliko je krastavac ukusniji kada ga posoliš i dodaš limun?

Izvor: www.yumama.com

Iza lepog lista ili velikog cveta sobnih biljaka ponekad se krije opasnost. Mame pazite koje biljke držite u stanu, jer neke od njih mogu da budu veoma otrovne.
Deca su jako radoznala i sve vole da zgrabe i uglavnom strpaju u usta. Ponekad to bude i list sobne biljke, koje su razlog za više od polovine slučajeva trovanja mališana. Iako je većina biljaka bezopasna, zbog sadržaja određenih hemijskih supstanci ili alkaloida, pojedine vrste mogu da izazovu nepoželjne reakcije poput alergija, osipa, povraćanja, proliva, bolova u stomaku… U zavisnosti od količine koje je dete progutalo, reakcije mogu biti slabijeg ili jačeg inteziteta, mada nema pravila, jer sva deca ne reaguju na isti način. Zato pažljivo birajte biljke koje ćete držati u stanu.

OLEANDER, RICINUS I KLINIJA SU OPASNI PO ŽIVOT

Ove biljke su veoma otrovne, pa žvakanje njihovih delova može imati fatalne posledice, čak i u malim kolicinama. Oleander sadrži toksine koji izazivaju promene u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Gutanje samo jednog lista može biti smrtonosno!
Ricinus sadrži otrovni alkaloid ricin. Otrovni su listovi, a naročito seme. Simptomi trovanja su: povraćanje, jaki stomačni bolovi, snažan osećaj žeđi i halucinacije. Unošenje jedne do tri semenke u organizam može imati fatalan ishod.
Klinija je, takođe, izuzetno otrovna biljka. Jak otrov iz lista i stablljike nadražuje sluzokožu, pa ako je dete proguta, dolazi do oticanja u grlu, otežanog disanja, mučnine i povraćanja. Otrov je toliko jak da u mnogim slučajevima izaziva trajna oštećenja jetre.

DIFENBAHIJA IZAZIVA SMETNJE U GOVORU

Difembahija sadrži velike količine kalcijum oksalata. Cela biljka je otrovna a naročito stabljika. Ukoliko slučajno dospe do usne, otiče jezik i javljaju se smetnje u govoru. Filadendron, Monstera, Božićna zvezda i Kozlac su takođe cele otrovne. Kaktus Aloja, poznat je po lekovitim svojstvima, ali u većim količinama je otrovan.

STOMAČNE TEGOBE I SMETNJE U RADU SRCA

Ako se progutaju opasne mogu da budu i Narcis, Rododendrom, Anemona, Bršljen, Hortenzija i Đurđevak. Ove biljke kad se unesu u organizam uzrokuju stomačno – crevne smetnje, smetnje u radu srca i promene u funkciji nervnog sistema.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Agresivno ponašanje može biti normalna faza razvoja deteta, iako vam se ne sviđa kad ono udara jer je ljuto ili ujeda iz vama neshvatljivih razloga. Obično, ako se agresivno ponašanje sankcioniše odgovarajućom kaznom, i radi se na lepom ponašanju, agresija polako nestaje u predškolskom uzrastu. Ponekad agresija može biti simptom većeg problema. U nekim slučajevima zahteva i profesionalnu pomoć.

Razlozi dečije agresije
Mala deca su ponekad agresivna jer ne mogu rečima da iskažu šta žele. Dete koje ne može da kaže bratu da mu ne uzima igračku iz ruke, može da udari ili ugrize da bi pokazalo svoje nezadovoljstvo. Školska deca nekad ispoljavaju agresiju jer ne znaju da kontrolišu svoje emocije. Dete koje ne zna verbalno da ispolji ljutnju rečima „Ja sam sad stvarno ljut“ može da pokaže ljutnju tako što udari mamu/tatu/brata/sestru ili druga, npr. Ponekad deca postanu agresivna jer udaranje i ujedanje prolaze. Ukoliko dete uvidi da ga sestra ostavlja na miru ako je ujede, ono će shvatiti ujedanje kao odličan način da dobije šta želi. Ponekad deca udaraju svoje roditelji i ako im to roditelji dopuštaju agresija može da se pogorša. Na primer, ukoliko dete udari mamu jer ne želi da mu kupi igračku ali na kraju mama ipak popusti dete će prihvatiti udaranje kao dobar način manipulisanja mamom.

Odmah primenite kaznu
Bilo kakav oblik agresije treba odmah kazniti. Nemojte da upozoravate ili podsećate da prestane. Evo nekoliko primerenih posledica koje mogu odvratiti od agresije:

Time out – Kada se pravilno primeni, uči decu kako da se smire. Cilj ovoga je da deca uzmu tajm aut i razmisle pre nego što postanu agresivna.
Iskupljenje – Ako vaše dete povredi nekoga ovo je posledica. Iskupljenje može biti pozajmica igračke detetu koje je povređeno ili dodatne obaveze koje dete mora da obavi. Iskupljenje može da pomogne da se poprave odnosi i da dete dobije šansu za naknadu.
Gubitak privilegija – Uzmite detetu neku star koju najviše voli ili mu zabranite omiljenu aktivnost 24 sata. Manjkanje elektronskih uređaja ili nemogućnost da ode kod prijatelja mogu da budu dobri podsetnici da drugi ne smeju da se povređuju.
Prirodne posledice – Ukoliko vaše dete uništi svoju ličnu imovinu prirodna posledica je najefektivnija. Ako baci i razbije svoj mobilni telefon, nemojte mu kupiti novi. Biti bez telefona i primoran da sam kupi drugi su važne životne lekcije.
Sistem nagrada – Ako vaše dete često ispoljava agresiju sistem nagrada je odlično rešenje. Odredite nagrade za pozitivno ponašanje, zagrljaj ili poljubac.
Školska deca nekad ispoljavaju agresiju jer ne znaju da kontrolišu svoje emocije. Dete koje ne zna verbalno da ispolji ljutnju rečima „Ja sam sad stvarno ljut“ može da pokaže ljutnju tako što udari mamu. Bez obzira na to koju posledicu izaberete ona mora da bude shvaćena kao deo discipline a ne kazna. Ne smete da ponižavate dete jer to može da vam se obije o glavu i dovede do još veće agresije.

Naučite dete novim veštinama
Agresivno ponašanje je posledica nedostatka određenih veština koje pomažu kontroli sopstvenog ponašanja. Učenje tih veština treba da bude deo disciplinovanja. Socijalne veštine, umešanost rešavanja problema i pronalaženje rešenja konflikata će smanjiti agresivno ponašanje. Učite dete kako da ispolji svoje emocije rečima. Umesto da kažete „Nemoj da udaraš“ recite mu „Koristi svoje reči“. Pomozite detetu da vidi alternativna rešenja koja ne uključuju agresiju.

Potražite profesionalnu pomoć
Povremeno, agresivno ponašanje može biti osnova ozbiljnijeg poremećaja ponašanja ili mentalnih problema. Ako je agresija kod vašeg deteta ozbiljna i ono ne reaguje na disciplinu, porazgovarajte sa svojim pedijatrom.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Da li ste primetili kako ljudi misle da su kvalifikovani da daju savete o roditeljstvu čak i kada se to od njih uopšte ne traži? Svi znaju šta je najbolje za vaše dete pa tačno i da su potpuni stranci i da vas prvi put vide u životu. Iako ljudi savete daju uglavnom dobronamerno, to može biti i veoma dosadno, naročito ako ste od onih osoba za koje se baš „lepe“ ti savetodavci.

Evo par načina koji će vam pomoći da se izborite sa ovakvim situacijama:

Nasmejte se i kažite hvala
U većini situacija se uopšte ne isplati upuštanje u diskusiju. Ako se radi o nekome koga ne viđate često, najbolje je da se zahvalite i ljubazno nasmešite. Ne morate da slušate šta vam ljudi govore niti da poslušate njihove savete koje im niste tražili. Osmeh i jedno „hvala“ su lak način da ih skinete sa vrata i prebacite razgovor na drugu temu.

Recite da držite sve pod kontrolom
Ovim zapravo poručujete onome ko želi da nemetne neki svoj savet „hvala, ali sve je pod kontrolom“. To je sasvim u redu i lep način da ljude podsetite da ih niste ništa pitali. Doduše, ovu rečenicu bi trebalo da čuvate za kad vam baš prekipi, ali neki ljudi traže iskren i direktan odgovor inače nikada ne bi prestali.

Dajte neodređen komentar
Možete reći nešto poput „baš zanimljivo“. Čak i samo „nisam to znala“ je dobar način da date ljudima do znanja da ste čuli komentar ali da ne idete u dubinu. Mnogo puta je ljudima dovoljno baš to – da znaju da ih je neko čuo. Neodređeni komentar potvrđuje to i stavlja tačku na razgovor.

Promenite temu
Jedan od način da se spasete tuđeg „popovanja“ je da potpuno promenite temu. Pitajte osobu gde je kupila tu divnu tašnu/mantil/maramu i slično. To bi trebalo da vam pomogne da započnete potpuno nov razgovor i skrenete fokus sa teme roditeljstva na osobu sa kojom razgovarate. A većina ljudi voli da priča o sebi. To je fina taktika.

Pozdravite se i krenite dalje
Ako se nađete u neprijatnoj situaciji gde je neko toliko navalentan sa savetima da ne želite da budete grubi a ne želite ni da nastavite, samo se pozdravite i produžite svojim putem ili se izvinite da morate hitno da idete ako ste kod nekoga u gostima. Time ćete i sebe i drugu osobu sačuvati nepotrebnih neprijatnosti.

Recite da pratite savet vašeg pedijatra
Ovo je isprobana i delotvorna strategija koja funkcioniše odlično sa porodicom i rođacima koji misle da imaju pravo da se mešaju u odgoj i vaspitanje deteta. Za njih čuvajte rečenicu „ja samo pratim savet pedijatra“. Šta mogu na to da vam kažu? Pa pedijatri su stručnjaci kojima se veruje.

Podsetite sagovornika da ste vi roditelj vašeg deteta
Sigurno ćete se naći u stuaciji kada ćete biti naterani da podsetite savetodavca da ste vi roditelj vašeg deteta. Najverovatnije će vam se to desiti sa porodicom i prijateljima a ne nepoznatim ljudima. Oni uglavnom neće toliko preterati a ni ne isplati vam se da se nervirate oko nepoznate osobe koju više nikada nećete videti. Ali, nekom vama bliskom će možda biti potrebno da naglasite da je vaše dete vaše!

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Većina roditelja želi pravilno da vaspita svoje dete kako bi izraslo u dobrog čoveka, ali mnogi i u najboljoj nameri nesvesno greše. Određene metode kojih se čvrsto drže dovode do kontraefekta. Narušavaju dečje samopoštovanje i izazivaju teranje inata.
“Ako niste svesni nekih grešaka u ponašanju, možete bitno uticati na to kako dete vidi sebe, kako odlučuje i kako se nosi s izazovima odrastanja”, otkriva psiholog, dr. Džefri Bernestein, u kolumni na portalu Psychology Today i dodaje da je važno prepoznati greške.

Vikanje i udaranje

Vikanje i batine najviše utiču na dečje samopoštovanje. Na taj način pokazujete lošu kontrolu impulsa i šaljete detetu veoma lošu poruku. Naravno, mnogi roditelji u nekim situacijama ne može ili ne zna drugačije, pa viču na svoje dete ili mu opale jednu vaspitnu. Možda vam se čini da ste tako disciplinovali dete, ali učinak će trajati kratko.. Umesto pozitivne reakcije, dete će biti nesigurnije, imaće slabije samopoštovanje, te će biti manje sposobno za konstruktivan razgovor.

Vraćanje na probleme

Kada jednom rešite problem ili nesporazum, nemojte se više vraćati na njega. Dajte detetu priliku da krene ispočetka.
Osnažite ga da krene dalje uprkos greškama, da nešto nauči iz njih i krene dalje. Jedino tako ćete vaspitati samouvereno dete koje će shvatati važnost dobrih izbora i biti manje sklono ponavljanju loših stvari.

Maltretiranje krivicom

Jedna je stvar pitati dete kako bi se osećalo da doživi nešto što ste vi doživeli od njega, a druga insistirati na tome do krajnjih granica, da biste mu nametnuli krivicu zbog njegovih misli ilii postupaka. Roditelji koji koriste krivicu za kontrolu dece dovešće do toga da deca otupe. ” Imao sam klijentkinju koja je napala svog sina kada je komšija rekao da ga je video s društvom koje puši marihuanu. Navalila je na njega s pitanjima poput: ‘Shvataš li koliko mi je neugodno kad tako nešto čujem?, te ‘Jesi li svestan da si time potpuno uništio moje poverenje?’. Ali, kad se uspela da se smiri i zaleči svoj ego, pomogao sam joj da nauči kako da sa sinom mirnije razgovara i pruži podršku i razumevanje. Uspeli su da reše probleme i izgrade poverenje. Tako je i Harold pomalo izgubio interes za loše društvo koje ga je navelo na drogu – priča dr. Bernstein.

Sarkazam u razgovoru

Sarkazam loše utiče na dečje samopoštovanje jer će se osećati osramoćeno. Tako mu nećete pomoći da se nosi sa svojim greškama niti ćete izgraditi poštovanje.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

1. Spustite se na nivo deteta
Uvek razgovarajte sa detetom na njegovom nivou. Mališani stalno treba da se prilagođavaju odraslima i njihovom svetu, pa često imaju osećaj nepripadanja. Kleknite ili sedite pored njega kako bi se gledali u oči dok razgovarate. Na taj način mu dajete do znanja da ste zainteresovani za ono što ima da vam kaže.

2. Budite prirodni
Budite prirodni dok razgovarate sa svojim mališanom. Nema potrebe da sa vašim dvogodišnjakom razgovarate kao da je mala beba. Ukoliko budete prenaglašavali gestikulaciju ili menjali visinu glasa, dete će vas sigurno imitirati i misliti da je takav govor normalan.

3. Budite strpljivi
Budite strpljivi, jer mala deca možda neće moći brzo kao odrasli da vam kažu šta misle, žele i ono što osećaju. Često se dešava i da mališan počne da muca kada želi nešto brzo da kaže – stoga mu uvek mirno i strpljivo ukažite da polako priča, jer imate dovoljno vremena da ga saslušate.

4. Pronađite vremena za svoje dete
Uvek nađite vremena da saslušate dete kada želi nešto da vam ispriča, čak i ako ste u nekom poslu koji, naravno, može da sačeka. Kada zainteresovano slušate mališana, podstičete ga da izrazi svoje misli i ideje. Takođe, mnogo možete naučiti o tome kako dete vidi svet i koje osobine kod njega preovlađuju, što vam može pomoći u njegovom vaspitanju.

5. Potrudite se da razumete svoje dete
Ponekad će vam biti teško da razumete šta dete pokušava da vam kaže, naročito kada dete tek uči da komunicira. Veoma je važno dati mališanu do znanja da ste zaineresovani da saznate šta vam govori, ali da ga ne razumete. Ako vam rukama objasni ili pokaže šta želi, pre nego što mu date željenu stvar, ponovite mu nekoliko puta kako se zove taj predmet.

6. Naučite da slušate svoje dete
Reči i postupci su veoma važni, pa nemojte sa podsmehom da gledate na interese ili dela deteta, već pokušajte da razumete. Iako vam se možda čini nevažnim i beznačajnim nešto što vam mališan govori, naučite da ga saslušate, jer će se verovatno u mnoštvu informacija kriti jedna veoma važna.

7. Posmatrajte mališana dok komunicira sa drugom decom
Posmatrajte kako vaše dete komunicira s drugom decom. Nikada nemojte prekidati njihov razgovor (jedino ukoliko ne dođe do nekog konflikta), a ako primetite da dete ne zna da izgovori neku reč ili je mucao dok govori, potrudite se da kasnije kod kuće vežbate sami.

8. Saslušajte mišljenje mališana
Za početak ga pitajte za mišljenje šta bi želeo da jede, čime da se igra, a kasnije razgovarajte i o osećanjima. Verovatno u početku neće razumeti reči, ali će jako dobro osetiti emocije, pa ćete se iznenaditi kako dobro shvata i prepoznaje pozitivno i negativno osećanje. Na taj način od malih nogu dete učite da izrazi šta oseća i da se ne stidi toga.

Izvor: www.bebac.com

Novčići, igračke, nakit, baterije i magneti najčešći su predmeti na listi uljeza koji se nađu u dečjem želucu. Nisu uvek pretnje po zdravlje, ali doktori upozoravaju da može doći do komplikacija. Evo kako treba da reagujete.Kada su mala, deca vole da istražuju sve oko sebe, a i pri manjoj nepažnji može se desiti da progutaju nešto što ne bi trebalo. "Deca najčešće gutaju predmete u uzrastu od prve do treće godine života, pa je ovaj period najkritičniji. Najčešće gutaju novčiće, igračke, nakit, baterije i magnete. Neki predmeti su bezopasni, dok drugi mogu dovesti do po život opasnih komplikacija u prvih nekoliko sati od gutanja", upozorava dr Nina Ristić iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. Posebno su opasne alkalne baterije koje, ako se zaglave u jednjaku, mogu da oštete zid jednjaka u prvih pola sata nakon gutanja. "Zadržavanje baterije u jednjaku, čak i ako posle nekoliko sati spontano prođe u želudac, može da dovede do komplikacija poput perforacije jednjaka", govori dr Ristić dok pokazuje šta je sve izvadila iz trbuha mladih pacijenata u poslednje vreme: sitni delovi igračaka, dugmići, zavrtnji, bockalice, magneti… A u svojoj karijeri nema šta nije izvadila - od kockica za jamb do baterija koje najčešće gutaju deca mlađa od pet godina. Novčići, igračke, nakit, baterije i magneti najčešći su predmeti na listi uljeza koji se nađu u dečjem želucu. Nisu uvek pretnje po zdravlje, ali doktori upozoravaju da može doći do komplikacija. "Veoma je važno da roditelji ne pokušavaju sami da vade strano telo, jer to može da dovede do povrede", upozorava dr Nina Ristić.Pored gutanja igračaka i drugih sitnih predmeta, doktori su se u praksi susretali i sa decom koja su popila neku od otrovnih hemikalija. "Veliki problem je i gutanje korozivnih supstanci (kiselina, baza, jakih oksidacionih sredstava), koja se najčešće nalaze u sredstvima za čišćenje u svakom domaćinstvu, i veoma je važno držati ih van domašaja dece", kaže dr Ristić.

Izvor: www.yumama.com

U prvim trenucima posle rođenja, najlepši i željno iščekivani zvuk koji se čuje, jeste bebin plač. On predstavlja prvi udah i znak da su pluća preuzela jednu od najvažnijih životnih funkcija - disanje. Zdrava beba nastavlja da plače neko vreme, šireći svoja pluća, a potom tone u prvi san. Sledeći plač će značiti nešto sasvim drugo.
U prvih mesec ipo dana, beba svoje potrebe ispoljava isključivo plačem. Ako je sve u redu, onda spava ili je budna i mirna. Tek u drugom mesecu počinje da se osmehuje kada ugleda majčin lik - tako pokazuje i osećanje zadovoljstva a ne samo, kao do tada, nezadovoljstvo. U tekstu koji sledi, analizirani su uzroci plača u prvih šest nedelja života, kao i postupci koji dovode do njegovog prestanka.

Zašto bebe plaču?

Ako ne postoji očigledan uzrok plača (na primer, beba se udarila ili zaglavila u krevetiću), smatrajte da plač znači glad, dok se ne dokaže suprotno. Zato ponudite bebi da sisa. Naravno, prvih dana još uvek nećete biti sigurni da li ona uopšte sisa i koliko. Verovatno ćete se pitati: «Da li ću imati dovoljno mleka? Da li je ono kvalitetno?». E, tu će vam pomoći majka priroda. Potrebno je samo da stavite bebu na dojku, da joj gurnete bradavicu u usta i udobno se namestite. Ako u početku i nema dovoljno mleka, česti podoji (svakih 20-30 minuta, po nekoliko gutljaja) dovešće do njegovog nadolaženja, tako da će ga za nekoliko dana biti na pretek. Zbog toga ne posežite odmah za veštačkom hranom. Veliki broj malih podoja obezbediće dovoljan unos mleka vašoj bebi, kojoj prvih dana i ne treba mnogo. U slučaju da je i dalje uznemirena, proverite da li uopšte uspeva da izvuče mleko iz dojke. Ako vuče «na prazno», napraviće vam ragade (bolne naprsline bradavica), ostaće gladna, a vaše dojke će se prepuniti. Ukoliko ih sami ne ispraznite, može doći do njihove upale (mastitis), što je najgora moguća kombinacija. Tragovi mleka na bebinom jeziku su siguran znak da ona može da izvuče mleko, pa se vredi pomučiti dok ne nauči lepo da sisa. Ali, ako je jezik posle podoja i dalje ružičast, ili ako podoj traje duže od pola sata a beba pritom svaki čas plače - verovatno nije ništa posisala. Ukoliko imate digitalnu vagu, ne bi bilo loše da izmerite koliko beba sisa, i to tako što ćete je obučenu izmeriti pre i posle podoja. Ako je razlika veća od deset grama, ona uspeva da uvuče mleko u usta, pa vredi istrajati u nastojanju da se doji. Podoj manji od deset grama zahteva da se preispita tehnika dojenja.

Šta ako beba plače, a pritom odbija dojku?

Najverovatnije nije gladna. Pipnite joj ručice i nožice. Ako su hladne, to je znak da je bebi zima. Presvucite je, da ne bude mokra, utoplite i umotajte u ćebe. Suprotno tome, ponekad je pretopljenost uzrok plača. Beba je tada zajapurena i orošena znojem po glavi. Može da ima i povišenu temperaturu. Presvucite je, raskomotite i napojte vodom. Smanjite temperaturu u prostoriji (ako je previsoka) i provetrite je.

Grčevi

Beba vrišti sat-dva posle podoja, crvena je u licu i savija nožice ka trbuhu, a nije gladna. Neka odojčad, uzrasta tri nedelje do tri meseca skoro svako veče, obično između 19 i 21 sat priređuju ovakve epizode svojim ukućanima i komšiluku. Svi dele savete kako da se beba umiri, a ona na svaki pokušaj reaguje još jačim vrištanjem da bi se, čak i ako ništa ne preduzmete, na kraju spontano umirila i zaspala, kao da ničega nije bilo. Šta joj je i dokle će tako? Kada se napad ovakvog plača ponovi, skinite je i pipnite joj toplom rukom go stomačić. Ako je naduven, to je znak prisustva gasova u crevima, koji izazivaju kod odojčeta bolne grčeve (kolike). Možemo pomoći na razne načine: masažom desnom rukom oko pupka, u pravcu kazaljke na satu, u trajanju od 10-15 minuta. Tada, u stvari, mehanički potiskujemo gasove ka izlaznom delu debelog creva, sve dok ih beba ne ispusti napolje (slike: 1, 2 i 3). Blagotvorno deluje i topla pelena preko stomačića, kao i ležanje potrbuške. Što se tiče čajeva protiv grčeva, koji sadrže komorač, beba treba dosta toga da popije da bi delovalo (pri čemu će se nagutati novog vazduha), a poremetiće i podoj. Bolje bi bilo da majka pije čaj za dojilje, takođe na bazi komorača, koji podstiče izbacivanje gasova iz bebinih creva, jer se dete tako ne opterećuje prekomernom količinom vode, koja bi zauzela mesto mleku. Delotvoran je i Simetikon u obliku kapi koje se daju bebi prema priloženom uputstvu.

Ojed

Stolica i mokraća imaju iritirajuće dejstvo na kožu, pa beba koja dugo nije presvučena ima nelagodan osećaj. Stoga, ako se samo upiškila, pamučne pelene treba presvlačiti na tri sata, a pelene za jednokratnu upotrebu najviše na osam sati. Ukoliko je imala i stolicu, bez obzira na vrstu pelena, presvlači se odmah. Ponekad beba ima kiselu stolicu (naročito ako je mama jela ljutu ili kiselu hranu), što joj stvara ojed na guzi, a to boli. Odmah dete presvucite i namažite ojeden deo zaštitnom bebi kremom. Ojed može da bude toliko izražen da svako ispuštanje mokraće, koja je kisela, izaziva osećaj pečenja i beba plače kada se upiški. Jaki ojedi se premazuju kremama sa cinkom, koji ubrzava isceljenje kože.

Možda je beba, ipak, bolesna

Beba povremeno plače bez vidljivog razloga. Pomirišite pelene. Ako se oseća neuobičajeno neprijatan miris mokraće, a na koži izloženoj dejstvu mokraće se stvara ojed, uprkos redovnom presvlačenju i mazanju - treba pomisliti na mokraćnu infekciju i konsultovati pedijatra. Pregled mokraće (rutinski i urinokultura) će razrešiti dilemu.

Zapušen nos

Ako je bebici zapušen nos, ona će da plače sve dok ne bude mogla normalno da diše. Vrlo verovatno je i da će da odbija hranu. Jer, ako sisa sa zapušenim nosem, može da oseća žiganje u uvu. Ukoliko se nos ne očisti od sekreta, mikroorganizmi sa njegove sluznice će lako da se presele u srednje uvo, a tada će se javiti još jači bol.

Upala uva

Na jak, trenutni bol i probadanje u uvu, koje najčešće nije praćeno povišenom temperaturom, malo dete reaguje iznenadnim, vriskavim plačem - naročito noću, ili u toku hranjenja. Bol je posledica rastezanja bubne opne zbog poremećaja ravnoteže u vazdušnom pritisku sa njene unutrašnje i spoljne strane, ili zbog nakupljanja zapaljenske tečnosti u srednjem uvu. Zapamtite, tome uvek prethodi zapušen nos! Prva pomoć podrazumeva čišćenje nosa fiziološkim rastvorom uz pomoć malog usnog aspiratora ili pumpice, a potom davanje analgetika Paracetamola u vidu sirupa ili čepića. Ponekad je to dovoljno da bol prođe. Ali, ako se radi o pravoj upali uva, on će uskoro ponovo da se javi, pa dete treba odneti otorinolaringologu - koji će da mu pregleda uši, grlo i nos, a nakon toga da uključi terapiju.

Koji su još uzroci plača?

Veoma je važno da li beba koja plače ima još neki simptom bolesti ili ne. Ako nema povišenu temperaturu, nije bleda ili modrih usana, ne povraća, nema proliv ili zapušen nos - verovatno joj je nešto trenutno zasmetalo. Ipak, kod nemogućnosti da se utvrdi uzrok, uvek je treba skinuti i nežno opipati svaki deo tela, ne bi li se otkrilo bolno mesto. Obratite pažnju na mošnice kod dečaka, kao i na prepone kod oba pola. Naime, uklještena kila (skrotalna ili preponska) se manifestuje pojavom otekline poput jajeta ili manje, tvrde, crvene i izrazito bolne. Može da nastane iz čista mira, ali zahteva neodložnu hiruršku pomoć, sa dobrom prognozom ako se stigne na vreme. Obratite pažnju na kvalitet plača. Ako zdrava beba «ljuto» plače, to znači da ima akutni problem - bilo da je u pitanju glad, bol, ili nešto treće. Međutim, uporan, monoton plač i plač višeg tonaliteta poput mjaukanja, pobuđuju sumnju na ozbiljniji problem. Dok je jedno dete mirno, drugo dete istih roditelja može da ima sasvim drugačiju narav i da često plače, bez vidljivog razloga. Obično pomaže nošenje i ljuljuškanje na rukama, pa i vožnja kolima. Neki nervozni roditelji, ne umejući da izađu na kraj sa bebinim plačem, uzmu bebu i histerično je drmusaju. Međutim, to može da bude veoma opasno za bebin mozak i vratne pršljenove, pa nikako nije dozvoljeno. Uostalom, morate da shvatite kako bebi nije lako da se odjednom odvoji od toplog maminog tela. Neke bebe to prebrode lakše, neke teže.

Da li treba reagovati na svaki bebin plač?

Da! U protivnom, ona će se osećati nesigurno i nezaštićeno, a vremenom i manje vredno («Čim mi niko ne prilazi, to i ne zaslužujem»), čime se formira ličnost bez dovoljno samopouzdanja. To, naravno, ne znači da treba momentalno skakati «na prvu loptu». Obično situacija dozvoljava da dovršite započetu aktivnost, pa da onda nežno uzmete bebu. Vremenom, period od početka plača do odgovora možete postepeno da produžavate, a beba će da nauči: «Ako malo sačekam, mama će da se pojavi». Odojče ne možete da razmazite držanjem u naručju. Možete samo da stvorite ličnost sigurnu u sebe, jer je dokazano da količina ljubavi koju pružate svom detetu u prvoj godini života predstavlja zalog za čitav život.

Da li bebi koja plače stavljati cuclu varalicu?

Neke bebe se osećaju mnogo sigurnije ako sisaju i kada nisu gladne. Mnoge od njih otkriju sopstveni palac i sisaju ga svaki put kada osete strah i kada se uspavljuju. To se, ponekad, produžava i nekoliko godina. Svaki pokušaj nasilnog vađenja palca iz usta stvara kod takvog deteta još veći osećaj nesigurnosti, a samim tim i još veću potrebu za sisanjem palca. Druga deca nađu neki «fetiš» (ćebence, krpenu igračku i slično), koji stavljaju u usta kad osete i najmanji strah. Taj ćete predmet godinama morati da nosite sa detetom, kud god išli. Nikako ne pokušavajte da ga od njega odvojite. Pojedini roditelji bebi zapuše usta cuclom čim pusti glas. Ali, svako odojče prvi put ispljune cuclu čim shvati prevaru. Moje je mišljenje da prekidanje plača cuclom varalicom treba pokušati samo ako svi drugi pokušaji nisu urodili plodom, da ne bi bila veća šteta od koristi. Takođe sam protiv toga da se svaki bebin plač umiruje hranom, jer ona ne sme da postane zamena za pažnju i ljubav.

U kojim bi se još situacijama trebalo obratiti lekaru?

Pedijatri dosta uče o dečjem plaču. Možda će doktor, ukoliko mu detaljno opišete plač vaše bebe, uspeti da ga dešifruje i da vam pomogne. On će prvo da izmeri bebu, kako bi ustanovio da li dobro napreduje, a zatim će je detaljno pregledati. Ukoliko dojite bebu, pogledaće i vaše dojke i raspitati se o vašem načinu ishrane i sklonosti ka alergijama u porodici. Svaki uporan plač, praćen povišenom temperaturom ili nekim drugim simptomom bolesti (zapušen nos, kašalj, povraćanje, proliv, promena boje kože i ponašanja), kao i neuobičajen, monoton plač - nalažu lekarski pregled. Takođe, ako grčevi ne prolaze ni nakon navršenog trećeg meseca, treba se posavetovati sa pedijatrom.

Na kraju...

Plač je kod beba normalan vid komunikacije. To je bebin prvi govor i na njega se treba spremiti. Proučite literaturu o podizanju dece, ne libite se da bebu utešite u svom naručju kada je usamljena ili uplašena (po mogućstvu «gola koža na golu kožu») - jer, kad vas oseti i čuje poznati zvuk vašeg srca, koji je navikla da sluša dok vam je bila u stomaku, smiriće se neko vreme. Ako treba, okačite joj nisku od raznobojnih zvečki ili muzičku igračku na krevetac, kako bi imala čime da se zanima u vašem odsustvu. Naoružajte se strpljenjem i imajte pri ruci telefone dežurnog centra «Halobeba» - oni su utisnuti na prednjoj strani lista za novorođenče, koji ste dobili pri otpustu iz bolnice. Ljubazne pedijatrijske sestre tokom 24 sata daju korisne savete, koji vam mogu pomoći dok se ne snađete kao roditelj.

Izvor: www.yumama.com

Američka studija je pokazala da postoji veliki broj smrtnih slučajeva nastalih tokom spavanja u sedištu van automobila. Tokom vožnje, ipak, ovo sedište je najsigurnije za bebu.
Sedišta za automobil su najsigurnije mesto za bebu tokom vožnje. Ipak, priča je drugačija kada ih roditelji koriste umesto kolevke kada dođu kući. Kada beba umre u snu u auto-sedištu, skoro dve trećine slučajeva uključuje dremanje u istom, prema podacima jedne studije, dok je vrlo mali broj onih slučajeva dok je beba u automobilu.

Većina smrti se dešava u bebinom domu
U proseku 3700 mališana godišnje umre u snu zbog sindroma iznenadne smrti bebe, slučajnog gušenja ili drugih razloga. Istraživači su ispitivali 11779 smrtnih slučajeva mališana do godinu dana, koji su povezani sa spavanjem. Koristili su podatke iz perioda od 2004. do 2014. Ispostavilo se da je 348 beba (tri posto) umrlo spavajući u uređajima za sedenje. Od ovoga, 63 posto ih je bilo u auto-sedištima, 35 posto u ljuljaškama, a dva posto u kolicima. Samo jedna desetina smrti u sedištu se desila dok je ono korišćeno kada treba - tokom vožnje autom. Više od polovine se dogodilo u domu, dok roditelji nisu obraćali pažnju. U nekim slučajevima bebe su praktično ispale iz uređaja, ili pak celo sedište sa površine na kojoj se nalazi. Više puta smo videli bebu ostavljenu da spava u auto-sedištu satima i satima, dok roditelji ili negovatelji spavaju ili obavljaju nešto u kući.

Korišćenje sedišta za auto u kontekstu izvan putovanja može biti rizik

S obzirom na to da su sedišta u stvari sigurnosni uređaji, roditelji pretpostavljaju da su najsigurnije mesto za bebu i van putovanja. Često se desi da roditelji ne žele da bude bebu koja zaspi u automobilu tokom vožnje, pa je jednostavno ostave u sedištu. Kolvin, autor studije, govori da nije potpuno razjašnjeno zašto sedište nije najbolje mesto za spavanje van automobila. Kolevka i krevetac mogu biti sigurniji jer su ravni, nisu pod uglom poput sedišta, a uz to nemaju nikakve trake sa strane koje potencijalno mogu dovesti do davljenja ili gušenja. Naravno, roditelji apsolutno ne treba da se brinu ukoliko vide bebu da drema u auto-sedištu tokom vožnje, dodao je Kolvin.

"To je jedino i najsigurnije mesto u kom mališani treba da budu tokom putovanja", rekao je.
Autori studije predlažu nekoliko stvari kako bi vaša beba bila sigurna:

- Kada dete zaspi u auto-sedištu tokom vožnje treba i da ostane tu sve dok traje putovanje.

- Ukoliko nastavi da spava i nakon toga, premestite ga u kolevku ili krevetac.

- Kada putujete, uvek uz sebe imajte prenosivu kolevku.

- Decu nemojte ostavljati da spavaju u auto-sedištima bez nadzora.

Izvor: www.yumama.com

Beba starija od dvadeset i osam dana više nije novorođenče, već odojče. Ona polako počinje da reaguje na svet oko sebe - ne samo plačem, već i osmehom.
U stanju je da na kratko fiksira pogled na bliskom predmetu ili licu. Naravno, najpre upoznaje majčino lice i njemu se prvo osmehuje. Reaguje i na veći broj zvučnih draži, a sama počinje da guče. U položaju potrbuške se odiže na podlaktice, do ugla od 45 stepeni, a krajem drugog meseca i više. Ne razvijaju se sve bebe istim tempom. Onima koje su rođene pre termina, potrebno je više vremena da postignu određene psihomotorne funkcije, pa se kod njih obično računa takozvani korigovani uzrast, to jest uzrast u kome bi bile da su rođene na vreme. U principu, ne treba se preterano opterećivati, posebno ne porediti decu. Ali, ako je zaostatak značajniji u odnosu na većinu vršnjaka, naročito ako je beba imala ocenu na rođenju manju od osam, posavetujte se sa svojim pedijatrom.

* Koliko često beba treba da sisa?

Krajem drugog meseca, beba - naročito ona koja se hrani flašicom, počinje da povećava razmak između obroka i, neretko, izbaci jedan obrok. Dojena deca mogu i dalje da sisaju istim tempom kao u prvom mesecu, to nije ništa neobično. Ali, ako primetite da beba u određeno doba dana spava duže nego do tada, ili je budna, a ne traži da jede, pokušajte da taj novi momenat prilagodite sebi. Verovatno se beba najčvršće uspava posle kupanja, pa je najbolje da je kupate što kasnije uveče, kako bi noću što duže spavala. Nikako se ne preporučuje izbacivanje noćnog obroka u drugom mesecu po svaku cenu!

* Koliko beba treba da napreduje u telesnoj masi u drugom mesecu?

Ovo je pravi period za napredovanje. Podoj, ili drugi vid ishrane je već ustaljen, a odojče još ne troši puno energije na kretanje, pa se iz dana u dan goji, ponekad čak i prekomerno. Ukoliko samo sisa, to mu se ne može zameriti, a i nije loše da ima malu zalihu masnog tkiva. Ona će i te kako brzo da se istopi prilikom prve prehlade, ili kada beba postane aktivnija. Dobitak od 750-1000 grama se u drugom mesecu smatra optimalnim kod zdravog odojčeta. Ne uključujte samoinicijativno mlečnu formulu. Ukoliko beba ne napreduje kako treba, obratite se pedijatru pre nego što bilo šta preduzmete. On će ustanoviti da li je ponuda vašeg mleka adekvatna bebinim potrebama i preduzeće određene mere da se stvar popravi. Nemojte samoinicijativno da dodajete mlečnu formulu, jer i ona najbolja može da izazove alergijske reakcije u tako ranom uzrastu, a jedna od njih se manifestuje upravo slabim napredovanjem.

* Grčevi ili infantilne kolike

Najčešće se javljaju posle dvadesetog dana života. Manifestuju se plačem, koji je praćen grčenjem nožica i crvenilom lica. Kod nekih beba, grčevi počinju i ranije. Uzrok se pouzdano ne zna, mada je najčešće u pitanju progutani vazduh pri halapljivom sisanju. Ukoliko se simptomi jave u toku ili neposredno nakon podoja, gasovi nisu stigli dalje od želuca i izbacuju se podrigivanjem u uspravnom položaju (i više puta u toku podoja, ako je potrebno). Simptomi ispoljeni kasnije (sat i po do dva nakon podoja) ukazuju da je gas dospeo u creva, pa se izbacuje vetrovima. Beba će to da učini i spontano, ali joj se može pomoći ručnom masažom ili stavljanjem tople pelene na trbuh. Kako su grčevi jače izraženi u položaju na leđima, bebi će više prijati položaj potrbuške, naročito na majčinim grudima. Čajevi protiv grčeva se ne savetuju, jer beba treba da popije veću količinu da bi delovali, pri čemu će se nagutati novog vazduha, a i poremetiće podoj. Može da bude od koristi čaj za majke dojilje, na bazi komorača, koji preko mleka blagotvorno deluje na bebu. Postoje razni preparati u vidu kapi (Simetikon) i sirupa - koji nekoj deci koriste, a nekoj ne. Nekad ne pomaže ništa, a grčevi spontano prolaze nakon trećeg meseca života, bez ikakvih posledica.

* Bljuckanje i povraćanje

Mala beba bljucka ukoliko ne podrigne u toku i posle podoja. Međutim, bljuckanje može da se nastavi i u drugom mesecu života, pa čak i da se intenzivira. Sve dok dete lepo napreduje, nema mesta panici, već samo treba voditi računa da se ne zagrcne izbljucnutim sadržajem. Ukoliko je bljuckanje redovna pojava, treba staviti rolnu peškira pod bebin dušek kako bi se uzdiglo uzglavlje (jastuk nije dozvoljen do godinu dana, da se odojče ne bi ugušilo!).
Međutim, ponekad bljuckanje zna polako da preraste u povraćanje, koje na kraju biva često i u mlazu. Ovo je trenutak kada dete treba odneti na pregled lekaru, koji će utvrditi da li se radi o gastroezofagusnom refluksu (vraćanje hrane iz želuca u jednjak usled nerazvijenog mišića stezača na ulazu u želudac), ili je u pitanju takozvana hipertrofična stenoza pilorusa, to jest prejak mišić na izlasku iz želuca, koji ometa njegovo regularno pražnjenje, pa se hrana iz prepunjenog želuca vraća nazad i u mlazu izbacuje napolje. Ovo oboljenje dovodi do gubitka u telesnoj masi i poremećaja u kiselinskom i elektrolitnom sastavu krvi, pa zahteva hiruršku intervenciju - koja nije velika, a izlečenje je potpuno.

* Laktaciona žutica

Beba požuti nakon otpusta iz porodilišta, ili se žutica - koja se tamo javila, održava duže od dve nedelje. Ukoliko se kod bebe na prirodnoj ishrani isključe svi uzroci patološke žutice, može da se posumnja na takozvanu pregnandiolsku žuticu, koja se javlja kod neke dojene dece. Uzrok je jedna supstanca u majčinom mleku koja blokira proces razgradnje žutog pigmenta bilirubina. Ova žutica se obično javlja između četvrtog i sedmog dana života. Maksimum dostiže između petog i 15. dana, pri čemu koncentracija bilirubina u krvi retko prelazi 360 μmol/L (mikromola po litru). Žutica može da traje tri do deset nedelja, sa nižim vrednostima bilirubina. Deca izgledaju zdrava, a sve analize su, osim bilirubina, u granici normale i nema štetnih posledica. Inače, dokazuje se tako što se povlači nakon dvodnevnog prekida dojenja i ponovo javlja nakon njegovog uvođenja, ali se smatra da nema razloga za ovu probu, jer prekid dojenja može da ima određene neželjene posledice. Obično sva deca iste majke imaju ovaj mali problem.

*Nega bebe

- Nega kože

Od drugog meseca, zaštitnom bebi kremom se premazuje samo deo ispod pelena. U slučaju pojave bilo kakve kožne promene, treba se obratiti lekaru.

- Temenjača

U pitanju je oblik seboroičnog dermatitisa poglavine, a manifestuje se u vidu sedefastih ljuspica na kosmatom delu glave, zbog čega bebi treba prati kosu svakodnevno. Posle toga, neophodno je češljati gustim češljem ili četkom za bebe, kako bi se ove masne naslage odstranjivale. Kod zapuštenih slučajeva, formiraju se debele žute naslage, koje se skidaju mineralnim uljem, posle čega se bebi kosa opere šamponom i posuši. Temenjača ne znači da će dete u odraslom dobu imati perut.

- Polni organi

Ne pokušavajte da svučete kožicu sa glavića penisa kod muškog odojčeta - jer to, u normalnim uslovima, ovako rano nije moguće bez traume sa neželjenim posledicama. Najopasnija je parafimoza, kada svučena kožica ne može da se vrati. Tada nastaje prstenasti otok koji onemogućava mokrenje - što, ukoliko se hitno ne interveniše, ugrožava život!

*Šetnja i posete

U drugom mesecu, bebu treba da izvedete u šetnju, ako to još niste uradili. Posle navršenih šest nedelja, terminska beba ima potpuno razvijen centar za termoregulaciju i može da se na kratko iznese, čak i na temperaturu ispod nule - pod uslovom da je lep, stabilan dan, bez vetra, i da je beba adekvatno obučena. Za prevremeno rođenu bebu uzmite u obzir korigovani uzrast! U svakom slučaju, odojče u drugom mesecu života treba šetati u kolicima, a ne u kengur nosiljci, iako je u njoj toplije, jer bebin koštani sistem još nije spreman za opterećenje u uspravnom položaju. Ovo je pravi trenutak i za prve posete gostiju. Nije narod slučajno za babine odredio baš šest nedelja od rođenja. Do tog uzrasta, bebin imunitet je toliko slab da bi je veliki broj ljudi u zatvorenom prostoru sigurno ugrozio. Mada, još dugo neće imati otpornost dovoljnu da se sa lakoćom izbori sa opasnim infekcijama, pa prehlađenim ljudima ne treba dopuštati kontakt ni sa bebom starijom od šest nedelja.

*Preponska kila

Bebu koja intenzivno plače, a neće da jede - uvek skinite i pregledajte. Ponekad, naročito kod nedonoščadi, u preponi sa jedne ili sa obe strane može da se javi tvrdina veličine golubijeg jajeta, koja predstavlja malu kilu. Nju treba operisati kada se dijagnostikuje, jer sama neće da prođe, a može da se uklješti (tada je otok crven, tvrd i izrazito bolan na dodir, beba nema stolicu i počinje da povraća), što zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
Bebi sa uklještenom kilom ne treba nuditi da sisa ili pije bilo kakvu tečnost, već je što pre odneti dečjem hirurgu. Kod dečaka, sličnu kliničku sliku daje uvrnut semenik, samo što je otok u predelu mošnica. Takođe mora hitno da se operiše, a prognoza je dobra.

Obavezni pregledi i vakcine

1. Ultrazvučni pregled kukova

Ovo je obavezan pregled, bezbolan i bezbedan (ne zrači) i treba ga prvi put uraditi do navršenih šest nedelja života, a u rizičnim slučajevima još u porodilištu.

Prvi pregled kukova
Prvi pregled kukova kod bebe
Kod normalnog nalaza, pregled treba ponoviti bar još jednom u prvih šest meseci života, o čemu će odlučiti lekar koji obavlja prvi pregled.

2. Neurofizijatar

Za bebe koje su imale neurološke probleme nakon rođenja, u uzrastu od šest nedelja se preporučuje konsultacija neurofizijatra radi procene psihomotornog razvoja i eventualne potrebe za fizikalnom terapijom.

3. Vakcinacija

U prvim danima nakon rođenja, zdrava beba je primila BCG vakcinu (protiv tuberkuloze) i vakcinu protiv hepatitisa B. Sa navršenih mesec dana, dobija drugu dozu vakcine protiv hepatitisa B, a ostale će primiti kada navrši puna dva meseca. Inače, BCG vakcina bi trebalo da krajem drugog meseca pokaže reakciju u vidu crvenila i otoka na levom ramenu. Ukoliko otok procuri, nemojte da se uplašite. Radi se o samo malo jačoj, ali normalnoj reakciji. Zalepite preko toga hanzaplast, menjajte ga jednom dnevno i ne kvasite samo to rame dok se ne formira krasta, koja može da se održava i po nekoliko nedelja. Za to vreme je kvašenje dozvoljeno. Kada krasta otpadne, ostaće dobar ožiljak, koji znači i dobru zaštitu.

Kad treba ponoviti vakcinaciju

Najčešća komplikacija BCG vakcine je besežitis, koji se manifestuje otokom limfnih žlezda u levoj pazušnoj jami, ponekad i povišenom temperaturom i neraspoloženjem deteta. Otok pazušnih limfnih žlezda zna da potraje mesecima. Intervencija je potrebna samo ako dođe do sekundarne infekcije, praćene znacima gnojne upale.
Ako se adekvatno leči, nema štetnih posledica. Ukoliko ni posle dva meseca BCG vakcina ne ostavi nikakav ožiljak, vakcinaciju bi trebalo ponoviti do navršenog šestog meseca života, bez prethodnog testiranja.

Izvor: yumama.com