maj 27, 2022

Alergijske bolesti su u u stalnom porastu proteklih nekoliko decenija. Neke nove alergijske reakcije se u novije vreme lakše otkrivaju, zahvaljujući savremenim dijagnostičkim testovima, a druge su prisutne više od pola veka, skoro sve znamo o njima, ali su i dalje u središtu pažnje stručne javnosti, roditelja ali i zdravstvenog sistema u celini, imajući u vidu troškove koje “povlače” za sobom.

 

Tu je visoko na listi “problematičnih” alergijskih oboljenja svakako alergija na kravlje mleko.

Kako nastaje alergija na kravlje mleko
Alergija na kravlje mleko je zapravo alergija na proteine kravljeg mleka!

Kravlje mleko sadrži potpuno drugačije proteine od majčinog mleka, pa su potencijalna opasnost za bebu. Oni su “nezgrapni” i krupni, a kada prođu kroz creva bivaju prepoznati (od strane imunog sistema deteta) kao “strani” i počinje veoma kompleksna rekacija stvaranja antitela koja pokreću alergijsku reakciju.

Alergijska reakcija na proteine kravljeg mleka može biti brza, kada se vidi u prvim satima (ređe danima) od prvog kontakta sa kravljim mlekom, ali nekada i podmukla – odložena, pa se na nju ne misli i nastaje danima i nedeljama posle korišćenja kravljeg mleka.

Kada se javlja?
Alergija na kravlje mleko je najčešća nutritivna alergija u prve dve godine života!

Skoro uvek se javlja kod beba, posle kontakta sa kravljim mlekom (ili prerađevinama) u prvoj ili drugoj godini života. Daleko ređe (ali može) se javlja kod starije dece koja prethodno nisu imala alergiju na proteine kravljeg mleka.

Opisana je i kod odraslih, ali obično posle neke akutne ili hronične bolesti creva koja je dovela do alergijske reakcije na hranu.

Da li nasledni faktor ima uticaja na ovu vrstu alergije?
Naravno da ima!

Kao i kod ostalih alergijskih bolesti, suština je u predispoziciji deteta koja se naziva atopijska konstitucija! Obično se nađe neko u porodici ko ima alergijske bolesti, ali dete može biti i prvi član familije koji ima manifetnu alergiju.

Postoji staro i provereno pravilo “ne nasleđuje se alergija, već SKLONOST ka alergiji”. Zato, NE mora neko u porodici imati alergiju baš na kravlje mleko, već i neka druga alergijska bolest je pokazatelj skolonosti ka ovoj vrsti problema.

Kako se prepoznaje?
Prvi važan podatak je vreme kada dete počinje da pije kravlje mleko! Reakcija, koju nazivamo BRZA se dešava tog dana (ređe narednih dana) i vidi se kao osip po koži (obično počinje oko usta), ponekad je praćen diskretnim otok usnica. Moguće je i da beba dobije proliv ali i “nagla” pojava grčeva (kolika) koje podsete roditelje na bebine grčeve iz prviha par meseci života, može nagovsetiti alergiju na proteine kravljeg mleka.

Druga vrsta reakcije je SPORA ili odložena, pa se teže otkriva. Javljaju se takozvani nespecifični simptomi – beba je nervozna, povremeno odbija da jede, ima poneku lošu stolicu, pa onda izgleda kao da je sve u redu, pa opet problemi sa hranom, a neke bebe uspore napredovanje u težini.

Onda počinje problem sa kožom – nastaje ekcem (atopijski dermatitis), a kod dece koja su već imala problem sa kožom, ekcem se intezivira, pa to obično bude prvi “dijagnostički” korak ka alergiji na proteine kravljeg mleka.

Kako se stiže do dijagnoze?
Kada pedijatar posumnja na alergiju na proteine kravljeg mleka moguće je uraditi alergijske testove na proteine kravljeg mleka (“kožne probe” ili određivanje antitela E klase na ove proteine) koji mogu potvrditi dijagnozu (kada su “pozitivni”).

Ipak, NEGATIVAN test NE znači da dete NEMA alergiju! Zato je praćenje detetove reakcije na kravlje mleko “zakon” i to je obično dovoljno da se postavi “osnovana sumnja” i prekine davanje kravljeg mleka! Kada se simptomi i znaci postepeno povuku (posle ukidanja kravljeg mleka) znamo da smo na pravom putu!

Kako dojenje utiče na ovu alergijsku bolest?
FENOMENALNO!

Dojenje je najbolja preventiva – produženo dojenje smanjuje verovatnoću nastanka alergije na kravlje mleko u kasnijim mesecima i godinama detetovog života, tu NEMA dileme! To su potvrdile brojne medinske studije, ali i iskustvo pedijatara i roditelja širom sveta!

Može li beba preko majčinog mleka imati alergiju na kravlje mleko?
Može, ali se ovo baš retko dešava!

Čim pedijatar posumnja na ovu retku varijantu alergije na proteine kravljeg mleka, savetuje se majci da prekine unos mleka i mlečnih proizvoda, pa rezultat stiže veoma brzo.

A šta je sa intolerancijom na laktozu – mlečni šećer?
To je potpuno druga “priča”!

Intolerancija NIJE alergija, već nemogućnost detetovih creva da vare mlečni šećer (laktozu). Obično je prolazna kod beba, i javlja se posle infekcija creva.

U kasnijim godinama može biti i trajna intolerancija (retka kod dece, ali je ima kod odraslih), a rešava se upotrebom mleka BEZ laktoze!

Da li ostaje za ceo život?
Srećom NE!

Kada se isključe proteini kravljeg mleka iz ishrane deteta, i STRIKTNO se vodi računa o tome, alergija na kravlje mleko je PROLAZNA kod ogromne većine dece. Obično prolazi do kraja druge godine života, ali ponovno uvođenje mleka (i mlečnih proizvoda) treba da je postepeno i uz kontrolu pedijatra!

Kako se leči?
Jednostavno – ukidanjem kravljeg mleka i prerađevina od kravljeg mleka!

Pa šta beba da jede i pije?
Da majka doji bebu, ako ima mleka!

Ako je dojenje nemoguće, prvi korak su mlečne formule (HA – hipoalergijske formule) koje sadrže hidrolizate mlečnih proteina. To su formule u kojima su veliki proteini kravljeg mleka “iseckani” posebnim (strogo kontrolisanim) postupcima, pa imaju daleko manji alergijski potencijal. Naravno, pedijatar će objasniti sve detalje vezane za ishranu bebe, ali su hipoalergijske formule postale stube borbe sa alergijama na kravlje mleko kod beba!

Ukoliko se alergija nastavi i uz striktnu “poštedu” od kravljeg mleka, i primenu hipoalergijske formule, potrebno je da dete vidi pedijatar-gastroenterolog i napravi dalji plan ishrane.

 

Da li će i sledeće dete imati isti problem?
Ne mora da znači!

Ipak, veće su šanse da će brat ili sestra imati alergiju na proteine kravljeg mleka!

Inače, i bez nutritivne alergije u porodici šansa da se alergija na kravlje mleko desi je oko 15%! Ovaj procenat se udvostručava kad jedan od bliskih srodnika ima dokazanu alergiju na proteine kravljeg mleka. Zato je oprez zaista potreban!

Može li se sprečiti?
Može!

Prvi korak je svakako dojenje! NEMA bolje preventive od dojenja, a majčino mleko je nezamenjivo i ubedljivo najbolja hrana za bebe! Produženo dojenje (kako smo već istakli) je najbolja prevencija.

Drugi korak je da se ne žuri sa uvođenjem kravljeg mleka! Ogromna većina pedijatar i nutricionista se slaže da prva godina NIJE za “čisto” kravlje mleko! Ovo važi i za “razblaženo” kravlje mleko jer mešanje sa vodom ne umanjuje alergijski potencijal proteina kravljeg mleka! Ovo važi za SVE bebe, a NAROČITO za one koje u porodici imaju nutritivne alergije.

I druga godina života nosi “rizik” od alergije kod predisponirane dece, pa je upotreba kravljeg mleka “pod znakom pitanja”. Daleko su bezbednije mlečne formule koje su osmišljenje za ovaj uzrast, jer drastično umanjuju rizik od alergije na proteine kravljeg mleka.

Mogu li probiotici pomoći?
MOGU!

Probiotici, a naročito simbiotici (koji pored probitoskih bakterija sadrže i supstance koje pomažu njihovo razmnožavanje i delovanje u crevima) imaju brojna korisna dejstva, a jedno se ogleda u prevenciji alergija, pa i alergija na priteine kravljeg mleka.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Verovatno ništa ne može da pokvari porodični ručak kao iznenadna alergijska reakcija nekog od gostiju za kojeg prosto niste znali da iako nema ništa protiv Vaše kuhinje, burno reaguje na neku od Vaših malih majstorija.

Piše: Voin Petrović

Alergije na hranu su još jedna u nizu pošasti koje su iz potpuno nejasnih razoga napale svet savremenog čoveka. Iako se broj pacijenata sa novootkrivenim alergijskim reakcijama povećava iz godine u godinu, ovde nije reč o nekoj zaraznoj bolesti, genetski izmenjenom virusu ili posledicama kosmičkog zračenja, već je, kako neki stručnjaci smatraju, uzrok upravo odsustvo bolesti, o čemu će kasnije biti više reči. No, za početak, pogledajmo šta je to što čini jedan mali, nedužni kikiriki tako potencijalno smrtonosnim artiklom za osetljivog pojedinca.

Kako dolazi do alergijskog odgovora?

Niko se nije naučen rodio. Ovo važi i za ćelije ljudskog imunog sistema. Ćelije koje formiraju liniju odbrane od raznih štetnih agenasa iz okoline moraju prvo da prođu detaljnu obuku, gde im se prezentuje šta je to „naše“, a šta je strano i (možda) opasno. Zaista brzo ćelije se nauče da ono „naše“ ne diraju i punu pažnju posvećuju supstancama, najviše proteinima, iz okolne sredine. Prva važna stvar koju ćelije moraju znati je da snaga na usta ulazi i da nije sve što dospe u kontakt sa sluzokožom usne duplje neprijatelj. Stvari bi bile previše dosadne kada bi ovaj sistem radio savršeno, naravno.

Postoji jedna grupa antitela u ljudskom imunom sistemu koja je prema merilima savremenog sveta gotovo suvišna. To su antitela tipa IgE. U nekom trenutku u evoluciji, IgE antitela su se pokazala kao neophoda za borbu protiv krupnih parazita, kao što su razne vrste crva, ameba, tripanozoma, raznih drugih protozoa i zglavkara. Uz pomoć eozinofila, bazofila, mastocita i još nekih ćelija IgE antitela su vekovima branila ljude od ovih opasnih uljeza. Međutim, u savremenom svetu ovakvih parazita je vrlo malo, bar u razvijenim zemljama, te IgE antitela imaju poteškoća da opravdaju svoje postojanje. Da svekolika bruka ne bi pala na njih, IgE antitela pronalaze sebi protivnika ponekad čak i tamo gde ga nema. Angažuju gore pomenute ćelije u napad sa neverovatnom vatrenošću čak i na najmanju mogućnost da su nanjušila neprijatelja. A ovaj na brzinu proglašeni neprijatelj može biti samo slučajni prolaznik kroz naš sistem za varenje hrane.

Važno je reći da ova „basna o IgE antitelima“ samo grubo opisuje ono malo toga što se zna o alergijskim reakcijama kod čoveka. Posledica ovakvog toka događaja je pokretanje veoma burnog odgovora na neki benigni protein iz hrane, što može biti veoma opasno za pacijenta koji ima alergijsku reakciju. Klasična alergijska reakcija podrazumeva ćelijski odgovor nakon što se alergen veže za IgE antitelo na površini ćelije. Ćelija će izlučiti sadržaj svojih vezikula u kojima se nalaze neke fiziološki prilično aktivne supstance poput histamina koji širi krvne sudove navodeći tkiva da otiču i da se crene, serotonin koji takođe deluje na krvne sudove i trombocite, raznih drugih bioaktivnih leukotriena i interleukina koji pokreću odgovor drugih ćelija u okolini.

Sve ovo bi bilo opravdano da je prisutan neki krupni, opasni parazit, međutim, kako to obično nije slučaj, ta reakcija je ne samo preterana i suvišna, već i štetna. Osim klasične alergijske reakcije, postoje i drugi vidovi nepodnošenja hrane, ali o njima ovde neće biti reči. U klasičnom smislu alergijska reakcija odvija se svaki put kada tkiva alergičnog pacijeta dođu u kontakt makar i sa sasvim malim količinama one namirnice koja sadrži protein koji IgE antitela alergične osobe prepoznaju i pokreću odgovor na njega. Postoji više hipoteza o tome kako nastaju alergije, od kojih je najopštije prihvaćena tzv. higijenska hipoteza koja drži da su naš čistiji način života i odsustvo parazita krivi za pojavu alergija. Osim ove hipoteze prisutne su struje koje za nastanak alergija krive antibiotike, vakcine, poremećaje u imunom sistemu, nasledne faktore i raznovrsnost hrane koja je danas dostupna. Međutim, tačan uzrok alergija na hranu, kao i detaljna objašnjenja na molekulskom nivou u ovom trenutku nisu poznati čovečanstvu, pa ostaje mnogo prostora za nagađanje i puštanje mašti naučnika na volju.

Rasprostranjenost

Alergije na hranu mogu da se pojave kod svih zdravih osoba bez obzira na uzrast, geografiju ili religiju. Tačni podaci ne postoje jer pojedini oblici alergija mogu ostati neprimeceni, ali prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, procenjuje se da čak do 10% ljudi koji žive u razvijenijim zemljama imaju neki oblik alergije na hranu. Zastupljenost alegrija u nerazvijenim zemljama je daleko manja, što govori u prilog higijenskoj hipotezi o nastanku alergija.

Za sada se zna da se alergije na hranu javljaju obično u vrlo ranoj mladosti, obično pre navršenih 10 godina i da u najvećem broju slučajeva ostaju prisutne celog života. Ovo i nije neočekivano jer se imuni sistem čoveka u najvećoj meri i gradi do otprilike osme godine života. Poznato je da se kod malog broja pacijenata alergijska reakcija povuče sama od sebe i da se to obično dogodi pre puberteta. Ukoliko pacijent nastavi da pati od alergije na hranu posle 12. godine, smatra se da su veoma male šanse da se ta alergija povuče sama od sebe. Osim kod mladih, alergije se mogu javiti i kasnije u životu, posebno prilikom izlaganja nekoj novoj namirnici.

Vrste alergija na hranu

Kada se govori o alergijama na hranu, obično se kao glavni uzročnici pominju „osam veličanstveih“, drugim rečima namirnice koje su, zajedno, odgovorne za oko 90% slučajeva alergijskih reakcija širom sveta. Ovih osam namirnica su mleko, jaja, kikiriki, soja, pšenica, plodovi mora, koštunjavo voće i školjke. Osim ovih, postoji i cela grupa alergija na razno voće (kivi, banane, breskve), povrće, meso i gljive, ali su ove alergije znatno ređe i slabije istražene. Pored toga što postoje alergije na određene tipove hrane, moguće je postojanje i takozvane ukrštene reaktivnosti. Ova pojava podrazumeva postojanje sličnih proteina u dvema različitim namirnicama, pa pojava alergije na jednu dovodi do alergijske reakcije i prilikom konzumiranja druge (npr. kikiriki i indijski orah).

Terapija

Sigurna terapija za alergije na hranu ne postoji, već je pacijent u obavezi da izbegava namirnice koje sadrže alergen, kao i da u slučaju konzumiranja takve namirnice bude spreman da primeni lekove koji će ublažiti alergijsku reakciju. Najteži oblik alergijske reakcije je anafilaktički šok i ukoliko se ne leči u roku od nekoliko minuta, obično je smrtonosan. Najopasniji simptom burne alergijske reakcije na hranu je oticanje sluzokože lica, usne duplje i ždrela, što može dovesti do prekida dotoka vazduha u pluća.

Kada alergijska reakcija jednom počne, indikovana je primena lekova koji suprimiraju efekte zapaljenskih medijataora koje oslobađaju ćelije imunog sistema, prvenstveno histamina. U anafilaktičkom šoku čak se daje i adrenalin kako bi se sprečilo gušenje. Antihistaminici su danas široko dostupni i njihova upotreba ublažava simptome alergijske reakcije. Glavno neželjeno dejstvo lekova iz ove grupe je sedacija i pospanost, koja se javlja prilikom upotrebe pojedinih preparata. Većina ovih lekova ima i odloženo dejstvo, pa sprečava nastanak nove alergije u trajanju od 24 sata.

Osim antihistaminika, trenutno se radi na razvoju imunoterapijskih sredstava. Za sada ne postoje naznake da ova terapija može biti od koristi, ali se istraživanja nastavljaju. Najprostije rečeno, imunoterapijska sredstva su zapravo vakcine u vidu injekcije koje se daju pacijentima u pravilnim vremenskim razmacima kako bi njihovi organizmi proizveli više IgG antitela na alergen (antitela koja su normalno angažovana u borbi protiv virusa i bakterija, a ne protiv parazita) i tako sprečili da se IgE antitela prva vežu i počnu alergijsku reakciju. Najveći napredak u ovoj oblasti postignut je sa alergijama na neke druge alergene, kao što su polen ambrozije i mačija dlaka, dok za sada ima vrlo malo napretka sa alergijama na hranu, pretpostavlja se zbog drugačijih mehanizama koji su uključeni u nastanak i razvoj alergija. Nešto veći napredak postignut je sa per os vakcinacijom, gde se vakcina daje u obliku tablete, ali su ta istraživanja u velikoj meri i dalje strogo čuvane farmaceutske tajne.

Umesto zaključka

Verovatno ništa ne bi više usrećilo milione ljudi koji su alergični na različite hranljive namirnice nego kad bi neko konačno napisao zaključak na tužnu priču o alergijama kod ljudi, ali prema onome što danas znamo, čini se da ova priča ima još mnogo poglavlja koja tek čekaju da budu napisana. Ako se aktuelni trend nastavi, problem alergija ne samo što se neće približiti rešenju, već će se još pogoršati. Istraživanja nad biohemijskim procesima u ljudima uvek su nezahvalna jer da bi se otkrile istine o funkcionisanju nekog sistema, mora se postaviti eksperiment.

U ovom slučaju, eksperiment nad pročavanim sistemom u većini svetskih pravnih jurisdikcija smatra se krivičnim delom, te su naučnici u vrlo nezahvalnom položaju gde moraju nuditi delimične odgovore na osnovu nepotpunih informacija i nedovoljno preciznih eksperimenata. Alergije na hranu su u zenitu naučnog interesovanja i na problematici koja okružuje ovo polje danonoćno se radi.

Ipak, napredak je spor, a broj obolelih od alergija vrtoglavo raste. Je li to cena koju moramo platiti evoluciji za to što smo otkrili sapun i toplu vodu? Je li to teret koji ćemo morati da nosimo zato što smo našli način da preživimo potencijalno smrtonosni anafilaktički šok koji se javlja kao najteži oblik alergije? Treba li dići ruke od traženja leka i dozvoliti da evolucija istrebi sve one koji su se navikli na tuširanje i pranje ruku? Problem alergija duboko zadire u najintimnije aspekte našeg postojanja i stavlja na probu našu rešenost da oblikujemo svoj životni prostor drugačije nego što ga je priroda za nas oblikovala sve ove hiljade godina. Kada kažemo da je čovek jedina vrsta koja to radi, isključujemo mogućnost da su možda postojale i druge, ali za njih danas znamo samo na osnovu fosila. Čeka li i nas slična sudbina?

Nekoliko stvari o kojima bi trebalo da vodite računa kada izvodite novorođenče u šetnju.

Medicinski opravdanih razloga za odlaganje šetnje nema ukoliko je vaša beba zdrava. Međutim treba biti oprezan, naročito ako je u pitanju novorođenče.

Mišljenje da bebe ne smeju da izlaze napolje prvih nekoliko nedelja je mit. Često se mlađe i starije generacije ne slažu oko tog pitanja, ali medicinski opravdanih razloga da izostavljate šetnju nema.

Kad je vreme za prvu šetnju?

Ukoliko je vaša beba zdrava šetnja će imati samo blagotvorno dejstvo na zdravlje. Potrebno je biti obazriv i ponašati se u skladu sa temperaturom i obratiti pažnju na vreme koje ćete provesti u šetnji ako je u pitanju novorođenče. Najbitnije je izbegavati gužve, prometna mesta sa puno ljudi, pošto se imuni sistem još razvija i bebin orgaizam je zbog toga podložan infekcijama. Posećujte mirne parkove i vodite računa da bebi nije hladno ili pretoplo.

Zašto je šetnja preporučljiva?

Šetnja je dobra iz više razloga. Bolje je za bebu da se upoznaje sa svetom oko sebe i bude na svežem vazduhu umesto u prostoriji, a naročito ne u nekoj zagušljovoj prostoriji. Lepo vreme i sunce prirodno imaju pozitivno dejstvo na organizam. Mame su primetile da bebe nakon što su provele neko vreme napolju bolje spavaju i takođe imaju tenedenciju da zadremaju još tokom šetnje. Svež vazduh podstiče dobro raspoloženje ali i apetit i imuni sistem.

Koliko vremena beba može da provede napolju?

Izvedite bebu u šetnju kada budete osećali da ste spremni za to iskustvo. (trebalo bi sačekati da zaraste pupak). U početku neka šetnje budu kraće, između 30 i 45 minuta, posle možete produžavati vreme provedeno napolju svaki put za deset minuta. Zimi ne bi trebalo ostajati napolju duže od dva sata. Ocenite sami po ručicama da li je bebi dovoljno toplo i po njenom raspoloženju. Ne treba da se zadržavate ako su se ohladile.

Najbolje vreme leti za šetnju je kada je najhladnije dakle ujutro i predveče a zimi od podneva do 13 h. Ukoliko su temperature niže od -5 il više od 35 stepeni ne bi bilo loše da se suzdržite od šetnje ukoliko je u pitanju novorođenče.

Prilagodite garderobu u skladu sa vremenom. Osnovno je da vodite računa da je ne preobučete ili da je slabo obučete kada napuštate kuću. Najbolje je da je obučete slojevito, isto kao i vas same uz to da imate ćebence uvek pri ruci. I mala beba obavezno mora da nosi kapu i ako je napolju prohladno. Izbegavajte jako sunce i vetar.

Prolećne alergije i bebe

Zatvaranje u kuću nije dobra strategija sprečavanja alergije na polen

Ako imate malu bebu i plašite se da ima predispoziciju da razvije alergiju na polen ne trebate da se zatvorite u kuću. Preporučuju se kratke šetnje ali u odgovarajuće doba dana sa bebom. U vreme kada su koncentracije polena najmanje, na taj način ćete dati prostora bebinom imunom sistemu da se postepeno navikne na polen i izbećete burnu reakciju imunog sistema, koja može da nastane naglim izlaganjem prevelikoj koncentraciji nekog alergena. Ako primetite simptome alergije, obratite se lekaru.

Izvor: bebac.com

Strana 2 od 2

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Ultrazvuk - gde je granica?

Ultrazvuk - gde je granica?

Broj ultrazvučnih pregleda tokom trudnoće često prev...

Majka petoro dece: Kako da uživate u roditeljstvu

Majka petoro dece: Kako da uživate u ro…

Mame Anastasija Gavalas, osnivačica brojnih projekata ...

Pokazni gestovi i njihova uloga u razvoju govora i jezika kod dece

Pokazni gestovi i njihova uloga u razvoj…

Gestovi igraju veliku ulogu u razvoju govora i jezika k...

Stridor – zvuk koji se pamti

Stridor – zvuk koji se pamti

Stridor je stručni naziv za neprijatan, vibratorni zvu...

Dr Ranko Rajović: Evo kako da suzbijete bes i razmaženost!

Dr Ranko Rajović: Evo kako da suzbijete…

Za dečji bes nisu kriva deca, već roditelji koji su i...

Intimna higijena muške i ženske bebe

Intimna higijena muške i ženske bebe

Saznajte na šta treba da pazite prilikom čišćenja i...

Koje lekove koristiti u trudnoći i kako

Koje lekove koristiti u trudnoći i kako

Analgetici Lekove u trudnoći ne treba uzimati bez sav...

Retrogradna mikciona urocistografija

Retrogradna mikciona urocistografija

Aleksa je beba od devet i po meseci. Dva puta je imao i...

Proširene vene u trudnoći

Proširene vene u trudnoći

Kod žena koje pate od proširenih vena, stanje se u tr...

Psiholog o odrastanju devojčica: Sve je veća opsesija fizičkim izgledom

Psiholog o odrastanju devojčica: Sve je…

Usled pogrešnih poruka koje stižu devojčicama putem ...

Zamke prilikom davanja imena bebi

Zamke prilikom davanja imena bebi

Kako izabrati pravo ime? Verovatno ste još od detinjs...

Značaj zabave

Značaj zabave

Pitanje: Kako dete koje je tek prohodalo uči o svetu? ...

Spanać oko osmog meseca

Spanać oko osmog meseca

Zeleni listići su bogat izvor kalcijuma, a poznato je ...

Kako se male boginje prenose?

Kako se male boginje prenose?

Kao i većina drugih infekcija koje izazivaju respirato...

Prolaps mitralne valvule (PVM) kod dece

Prolaps mitralne valvule (PVM) kod dece

Ovo je jedna od čestih dijagnoza u dečjoj kardiologij...

Vodič za trudnice: Šta vas očekuje u prva tri meseca trudnoće?

Vodič za trudnice: Šta vas očekuje u …

Dolazak bebe u potpunosti će promeniti vaš način raz...

Zatvor kod dece

Zatvor kod dece

Već smo pisali o problemu zatvora kod beba. Nažalost...

Dubak i prohodavanje

Dubak i prohodavanje

Nakon što dete nauči da puzi i da stabilno sedi, neka...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.