maj 26, 2022

Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Savezom udruženja medicinskih sestara predškolskih ustanova Srbije i uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, raspisalo je nagradni likovni konkurs „Higijena ruku za naše zdravlje“ za decu u predškolskim ustanovama Srbije.
Tema likovnog konkursa odnosi se na značaj i način pravilnog pranja ruku u cilju prevencije zaraznih bolesti uključujući i COVID-19 i podrške razvoju zdravih stilova života.
Stručni žiri će od svih prispelih radova odabrati 40 likovnih radova dece koji će biti nagrađeni, od kojih će jedan biti štampan kao poštanska marka. Nagrade će biti uručene predstavnicima predškolskih ustanova 25.juna 2020. godine, a biće podeljene i zahvalnice za svu decu vaspitnih grupa koje su uzele učešće na konkursu.
Ova akcija deo je Кampanje za higijenu ruku Ministarstva zdravlja, koja se realizuje u okviru Nacionalnog programa za kontrolu rezistencije bakterija na antibiotike kao mera prevencije i kontrole infekcije i borbe protiv COVID-19, kao i Globalne kampanje higijene ruku Svetske zdravstvene organizacije. Кampanja se sprovodi u okviru „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ Ministarstva zdravlja, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Republičkom stručnom komisijom za nadzor nad bolničkim infekcijama Ministarstva zdravlja, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Savezom udruženja medicinskih sestara predškolskih ustanova Srbije i Farmaceutskom komorom Srbije.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Na jedno dete bez roditeljskog staranja konkurišu tri para
U ovom trenutku 761 par u Srbiji željno iščekuje dan kada će im biti javljeno da su postali roditelji, a statistika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja govori da na jedno dete bez roditeljskog staranja u proseku konkurišu tri para. To znači da na „nove” roditelje u ovom momentu čeka 245 mališana, a 77 njih nastaviće svoj život u inostranstvu, jer za ovu decu centri za socijalni rad nisu mogli da pronađu usvojitelje u Srbiji. U ministarstvu takođe ističu da se 27 mališana trenutno nalazi na šestomesečnom prilagođavanju kod usvojitelja – a ako proces adaptacije bude uspešno okončan, ovi mališani dobiće nove roditelje.
Drama porodice Savić, kojoj je oduzeta tek usvojena devojčica, jer je naknadnom kontrolom ustanovljeno da je razlika u godinama između nje i njene nove majke veća od 45 godina, otvorila je brojna pitanja na koja javnost očekuje odgovor. Kako u razgovoru za naš list objašnjava Vukota Vlahović, načelnik odeljenja za upravne i nadzorne poslove u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, postoje tri situacije u kojima resorni ministar mora lično da potpiše saglasnost za usvojenje: ako je razlika u godinama između jednog ili oba usvojitelja veća od 45 godina, ako je u pitanju inostrano usvojenje i ukoliko samac ili samica žele da usvoje decu.
– Po slovu Porodičnog zakona, razlika u godinama između deteta i usvojitelja ne sme da bude veća od 45 godina, ni manja od 20 godina, kako bi taj odnos podsećao na roditeljsku relaciju – kaže Vlahović.
To je istovremeno i jedan od čestih razloga zbog kojih osobe dugo čekaju na željeno proširenje porodice, napominje Vlahović.
– praksa pokazuje da većina potencijalnih usvojitelja ima između 40 i 50 godina, a gotovo svi traže bebe koje imaju svega nekoliko meseci. Ako se ima na umu podatak da je svega trećina dece koja čekaju na usvojenje mlađa od dve godine i da 33 odsto mališana ima između tri i pet godina, a trećina je starija od šest godina, onda je jasno zbog čega je raskorak između želja i mogućnosti tako veliki – objašnjava Vukota Vlahović.
Osim toga, svi potencijalni usvojitelji žele zdravu decu svoje nacionalnosti, a veliki broj mališana koji se nalazi u bazi podataka Ministarstva rad ima poremećaje u razvoju.
– Dužina čekanja na dete jeste veoma individualna – što su osobe tolerantnije na detetove karakteristike tipa zdravstveni status, nacionalno poreklo ili boja kože, brže se realizuje usvojenje. Nažalost, mnogi mališani odrastu pre nego što postanu nečija deca – tužno konstatuje naš sagovornik.
U resornom ministarstvu ističu da neregulisani životni status dece često onemogućava stručnjake centra za socijalni rad da za njih traže nove roditelje. Naime, zakonom je predviđeno da na usvajanje odlaze ona deca čiji su roditelji nepoznati ili umrli, odnosno mališani čijim je očevima i majkama trajno oduzeto roditeljsko pravo.
– Deca na usvojenje najčešće odlaze iz hraniteljskih porodica, a postupak adaptacije na novu porodicu traje šest meseci. Dešavalo se da potencijalni usvojitelji za to vreme odustanu od proširenja porodice ili da organ starateljstva proceni da kvalitet odnosa između usvojitelja i deteta nije zadovoljavajući i ne da dozvolu za usvojenje – zaključuje Vukota Vlahović.
U javnosti se često polemiše sa tezom zbog čega strani državljani usvajaju našu decu, a stručnjaci ministarstva rada objašnjavaju da strani državljani mogu da usvoje dete iz Srbije samo ako za to dete ne mogu da se pronađu usvojitelji u našoj zemlji. Svake godine između deset i petnaest stranih državljana usvoji našu decu, a u prethodnih 14 godina čak 223 mališana dobilo je strane pasoše. Decu iz Srbije najčešće usvajaju parovi iz Švedske, SAD i Španije, a analiza Ministarstva rada pokazuje da su to veoma često mališani koji imaju ozbiljnije poremećaje u razvoju.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Ako vaše dete ima višak kilograma, velika je verovatnoća da vas to muči ali da ne znate kako da mu pomognete. Razgovor o težini je osetljiva tema, bez obzira na uzrast deteta. Ne želite da kažete ili uradite nešto pogrešno kako ga ne biste povredili.
Ponekad pomislite i da je bolje da uopšte ne pričate o toj temi upravo zbog brige o i emotivnom zdravlju deteta. Ali, ako ste svesni da problem postoji, bolje je da što pre započnete razgovor. Samo tako ćete detetu pomoći da postigne zdravu težinu. Evo korisnih saveta za pravi pristup ovom problemu:

Budite detetov saveznik

Važno je da sa decom iskreno razgovarate o težini ako vas ona pitaju o tome i da budete spremni da pomognete. Recite detetu da želite da mu pomognete da zajednički usvojite zdrave navike i zatim prionite na posao. Na primer, povedite dete u kupovinu sa vama i zajednički birajte voće i povrče koje će se jesti te nedelje. Idite zajedno na kurs kuvanja ili ga sami napraviete kod kuće kako biste naučili dete da spremi nešto zdravo za sebe. Počnite zajednički da trčite i postavljajte ciljeve koliko ćete metara preći svaki dan. Uključujući dete u proces donošenja odluka koje se tiču njegovog zdravlja, pomažete mu da preuzme odgovornost za svoje zdravlje i podigne samopouzdanje.

Budite dobar uzor

Što se težine tiče, važnije je šta radite nego šta pričate. Roditelji su dečiji uzori br.1. Deca razvijaju svoje ponašanje i odnos prema hrani gledajući svoje roditelje. Ako roditelji idu u restorane brze hrane, jedu usput po kući i „šta stignu“ deca će razviti iste navike.Zato, ograničite obroke koje kupujete u restoranima brze hrane i čak kada ste i u takvim restoranima objašnjavajte deci kako da biraju zdravije i tamo (bolja je piletina sa salatom nego hamburger sa pomfritom). A onda i vi naručite zdraviju opciju.

Ostavite prošlost iza sebe – počnite sa zdravijim navikama danas!

Možda niste uvek donosili zdrave odluke u prošlosti, ali danas je novi dan. Poboljšanje vašeg ličnog stila života može da inspiriše i vaše dete koje ima višak kilograma da radi isto. Odlično je da deca vide kako roditelji menjaju svoje navike i počinju da vežbaju. Počnite sa malim promenama. Svima u orodici će biti lakše ako uklonite nezdravu hranu iz kuće. Izbacite sve sa puno šećera i masti a zatim ih nemojte više unositi u kuću. Umesto toga napravite zalihe zdravije hrane poput mlečnih proizvoda sa manjim procentom masti, svežim voćem i povrćem, proizvodima sa žitaricama od celog zrna i uvedite više ribe u ishranu

Nemojte kritički komentarisati težinu vašeg deteta niti onoga što jede

Kritikovanje težine deteta je jedna od najgorih stvari koje možete da uradite. Deca školskog uzrasta sa viškom kilograma su uglavnom svesna toga ali im nemojte rušiti samopouzdanje kritikom i uporeživanjem sa mršavijim drugarima. Ona tako mogu početi da skrivaju svoje navike od vas.
Pričajte sa decom i o drugim stvarima koje bi mogle biti uzrok prekomerne težine

Višak kilograma kod dece može biti uzrokovan mnogo dubljim problemima. Pokušajte da saznate šta se dešava u društvenom životu vašeg deteta i u školi. Na primer, usamljenost je čest uzrok problema sa težinom. Deblja deca mogu biti usamljena ako su društveno izolovana. Ako je kod vas takav slučaj, pokrenite dete da se aktivira u nečemu što voli. Tako će upoznati i nove drugare i dobiti nova interesovanja. Fizička aktivnost takođe pomaže samopouzdanju. Prejedanje kod dece može biti i njihov odgovor na nerešene probleme u kući, na primer bračne probleme roditelja. Ako sumanjte da vaše dete ima ozbiljnije i dublje probleme kao što su ovi, posavetujte se i sa njegovim lekarom.

Nemojte siliti decu da potpuno izbace neku hranu

Uspostavljanje zdravih navika u ishrani je mnogo bolje rešenje nego potpuno izbacivanje neke hrane. Zdrava ishrana ne znači da dete nikada ne može da pojede parče torte ili kolača. Vaše dete će imati prilike da se sretne sa slatkišima i ono što što vi želite da ga naučite je da donese dobru odluku o tome koliko će pojesti.Učite dete da uživa u slatkišu koji jede umesto da ga brzo proguta. Pokažite mu šta znači zdrava porcija sladoleda ili torte da bi znalo koliko da traži. Na primer, jedna porcija sladoleda je sačinjena od dve kugle – što odgovara veličini jedne normalne sijalice. Ako dete zna vizuelno da uporedi stvari biće mu lakše da ne pretera.

Vreme obroka treba da bude porodično vreme

Rutinske pripreme i zajedničko deljenje obroka stvaraju osećaj jedinstva porodice. Važno je da obezbedite vreme kada ćete sesti zajedno. Zajednički obroci sprečavaju gojaznost kod deteta jer ono tada jede sporije i zdravije. Osim toga, đaci koji češće imaju obroke sa svojom porodicom imaju više šansi da postignu dobar uspeh u školi, budu emocionalno ispunjeni, imaju niži nivo stresa, pozitivne odnose sa vršnjacima, zdravije navike u ishrani, ne puše, ne konzumiraju alkohol i droge i veruju da se njihovi roditelji ponose njima.
Ne terajte decu da prate rigorozan plan vežbanja
Roditelji treba da motivišu dete na fizičku aktivnost kao sastavni deo života, ali ne kao obavezu, inače će dete zamrzeti ovakve aktivnosti. Umesto da vodite dete jednom nedeljno na intenzivno vežbanje ustalite neku spontanu i opušteniju aktivnost kao je zajednička šetnja. Postavite ciljeve da biste ohrabrili dete da svaki put hoda malo više.

Obezbedite detetu dovoljno sna

Sve više studija dokazuje vezu između nedostatka sna i povećanja telesne težine. Obratite pažnju na količinu sna vašeg deteta. Iako su potrebne količine sna različite za svako dete postoje naznake po uzrastima. Tako dete između 1 i 3 godine treba da ima od 12 do 14 sati sna dnevno, od 3. do5. godine između 11 i 13 sati, za decu između 5. I 12. godine potrebna dužina sna je između 10 i 11 sati a za omladinu između 12 i 18 godina neophodna dužina sna se smanjuje na najmanje 8,5 sati sna dnevno. Da biste im olakšali uspavljivanje morate biti sigurni da su isključeni svi elektronski uređaji – kompjuter, telefon i sl. – bar 2 sata pre spavanja. Veštačko svetlo ovih aparata stimuliše mozak i otežava uspavljivanje. Zapamtite i da što više vremena vaše dete provodi ispred telefona ili kompjutera manje se bavi pozitivnom komunikacijom sa porodicom ili nekom fizičkom aktivnošću.

Pokažite detetu da ga volite

Vaš cilj kao roditelja je isti sa detetom koje nosi veličinu S i onim koje nosi XL a to je da vaspitate osobu koja se oseća dobro u svojoj koži i zna da je voljena. Pazite na poruke koje šaljete jer sigurno ne želite da dete misli da vaša ljubav zavisi od toga koliko je ono teško. Ako dete zna da ga vi volite i ono će voleti sebe. A sastavni deo ljubavi prema sebi je i briga o zdravlju sopstvenog tela.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak govori o preliminarnim i konačnim listama, ali i o broju mališana koja se upisuju u beogradske vrtiće.
U 17 beogradskih predškolskih ustanova danas su objavljene preliminarne liste dece za upis u vrtiće.
Kako je naveo gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak, žalbe roditelja koji nisu zadovoljni odlukom upisne komisije mogu se podneti do 18. juna elektronskom poštom ustanovi u kojoj su roditelji i konkurisali, a krajem meseca očekuje se konačna lista, saopštila je Gradska uprava.
Istakao je i da će tokom leta Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu odobravati dodatnih do 20 odsto povećanja kapaciteta tamo gde se proceni da je to moguće, te da će do septembra biti otvoreni i novi vrtići poput objekta u Surčinu, čija je adaptacija pri kraju.
Gak je podvukao da roditelji ne bi trebalo da se brinu, jer će biti još dodatnih mesta, precizirajući da se nastavlja saradnja sa privatnim vrtićima u kojima je omogućen boravak dece uz finansijsku pomoć Grada Beograda.
Kako kaže, nastavlja se rad i na daljem smanjenju liste čekanja za vrtiće na kojoj je u ovoj godini bilo oko 2 000 dece, u odnosu na 2017. kada ih je bilo oko 10 000.
Na konkursu za upis u beogradske vrtiće, koji je trajao od 30. marta do 15. maja, stigao je 20 251 zahtev.
Ove godine roditelji su mogli da konkurišu isključivo elektronskim putem za 12 702 mesta, i to za 5 777 mesta u jaslenim grupama, 2 207 mesta u vrtićkim grupama i nešto manje od 5 000 mesta za predškolce koji do sada nisu bili u sistemu.
Prioritet pri upisu imaju deca iz društveno osetljivih grupa, deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata, kao i ona koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta u porodici.

Roditelji, naročito majke jako rano uoče da se pod određenim okolnostima sa njihovom decom nešto čudno dešava u načinu na koji reaguju na svaki vid utehe ili nekog podsticaja. Osećaju njihovo odbijanje, vide prenaglašene emotivne reakcije što ako potraje može da naruši njihov dobar odnos.
Jedan broj roditelja intuitivno reaguje prilagođavajući se detetovom ponašanju ali mali broj njih je u stanju da takvo ponašanje prepozna kao senzorno preopterećenje. Dodatnu teškoću predstavlja individualna varijabilnost reakcija na senzorne inpute a upravo to je centralna tačka za razumevanje senzorne integracije.
Senzorna modulacija je sposobnost upravljanja sopstvenim reakcijama na senzacije koje dolaze iz okruženja i sopstvenog tela. Tri faktora su vezana za njeno razumevanje: senzorni prag, brzina oporavka od senzacije i optimalna zona odgovora na primljenu draž.
Senzorni prag varira kako između tako i unutar svakog od nas. Kod većine ovaj prag je dovoljno visok da mogu da istolerišu kompleksnost i usmerenost stimulansa u okruženju, ali i dovoljno nizak da mogu da primete ili prime suptilne promene i novine u tom istom okruženju. Kada dete funkcioniše ispod ovog praga, ono je nepažljivo prema senzornim imputima iz okruženja, ne primećuje promene ili novine u njemu.
Senzorni prag je promenjiv unutar svakog pojedinca i pod uticajem je mnogih faktora uključujući i akumulaciju senzacija tokom vremena, vrstu i intezitet senzacije kao i stopu oporavka od stimulansa, detetovog već postojećeg unutrašnjeg stanja pobuđenosti, prethodnog senzornog iskustva i detetove motivacije. Senzorni prag pomaže u razumevanju koliko senzacija je potrebno da se dostigne takav nivo pobuđenosti potreban za učenje uz detetove sposobnosti da taj nivo pobuđenosti zadrži.
Sposobnost zadržavanja optimalnog nivoa pobuđenosti takođe varira. Idealno, mi imamo široku zonu koja nam omogućava da primamo više senzornih imputa. Modulacija varira međusobno što ljude čini jedinstvenim individuama. Kod neke dece koja nisu u mogućnosti da modulišu svoj odgovor na nadolazeće senzorne impute, senzorna modulacija može da bude problematična.
Kod takve dece senzorno-modulacijski problemi su u direktnoj vezi sa samoregulacijom i sposobnošću da učestvuju u aktivnostima primerenim uzrastu. Deca mogu da budu prestimulisana ili da ostanu nestimulisana. Ona sa niskim senzornim pragom pokazuju hiperreaktivnost, dok su sa visokim senzornim pragom hiporeaktivna.
Deca sa niskim senzornim pragom ne zahtevaju mnogo senzornih imputa pre nego ih registruju i aktivniraju svoj nervni sistem i često ih nazivamo senzorno-odbrambenim. Na drugom kraju su deca sa visokim senzornim pragom i mogu da izgledaju isključeno ili ravno/neizražajno jer senzorni imput nije dovoljan da dostigne prag. Ako ne registruju senzaciju nisu u mogućnosti da nastave sa sledećim korakom u senzornom procesiranju.

Profili senzorne modulacije
Kapacitet senzornog praga i zone optimalne pobuđenosti nam pomaže da prepoznamo detetov kapacitet za senzornu modulaciju u specifičnim situacijama i tokom vremena. Dete sa niskim senzornim pragom će biti hiperreaktivno i ovaj obrazac se viđa kod dece sa auditivnom, vizuelnom ili taktilnom odbranom.

Hiperreaktivna deca imaju visok nivo pobuđenostii, lako ih preplave senzorni imputi na dnevnom nivou i uglavnom su previše uzbuđena ili su pod stresom. Pažnja im nije fokusirana jer nemaju sposobnost da isključe nevažne impute. Često deluju uplašeno, neki ne gledaju odrasle ili drugu decu jer socijalni odnosi uključuju niz nepredviđenih i neželjenih senzornih imputa. Njihove reakcije su često odbrambene ili zaštitne po prirodi i nekada deluju impulsivno.

Senzorno izbegavajuća deca imaju nizak prag i naizgled su svesna svojih senzornih potreba. Aktivno izbegavaju senzorne impute kako bi zaštitili sebe od preterane stimulacije. Neka od njih su sposobna da modulišu svoj nivo pobuđenosti. Kada su uspešni u izbegavanju senzornog imputa uspevaju da održe mirno i oprezno stanje ali im je pažnja loša.

Hiporeaktivna deca imaju visok prag, nizak nivo pobuđenosti, kašnjenje u pažnji/prisustvu u svojoj okolini jer im treba mnogo imputa da bi dostigli svoj senzorni prag. Retko su u značajnijoj meri uključeni u interakciju sa fizičkim i socijalnim okruženjem, pasivni su ili spori u preduzimanju akcije.

Senzorni tražioci su deca koja imaju visok prag ali za razliku od hiporeaktivne, aktivno nastoje da ispune potreban viši nivo senzornih imputa. Njihova pobuđenost je visoka, ali uglavnom nekonzistentna. Sposobni su da učestvuju u aktivnostima kako bi dostigli neophodan prag, ali se ne zaustavljaju u tome. Zbog nekonzistentne pobuđenosti pažnja im je često slabo/loše modulisana, dok akcija može da dovede do problema kod ove dece. Zbog nastojanja da objedine senzorne impute mogu da uđu u impulsivno ili rizično ponašanje. Kao adolescenti ili odrasli prepuštaju se visokorizičnim/ekstremnim sportovima.

Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Najveći strah i zabrinutost roditelja kada je u pitanju zdravlje očiju njihovog deteta, predstavlja pitanje bezbednosti širenja zenica, istakao je specijalista oftalmologije dr Milorad Ljutica, rukovodilac Centra za dečiju oftalmologiju i razrokost u Specijalnoj bolnici za oftalmologiju „Miloš Klinika“
MediGroup, na nedavno održanom MediGroup webinaru na temu strabizma i slabovidosti kod dece. On se ovom prilikom osvrnuo na najčešće dileme koje imaju roditelji pre nego što odluče da dete odvedu na prvi pregled i odgovorio na pitanja koja najviše muče i jedne i druge.

„Posao kojim se bavim je takav da vam je apsolutno neophodno da znate kakav je dioptrijski status pacijenta. Samim tim, kod 99 odsto pacijenata, pogotovo na primarnom pregledu, bude predloženo da se šire zenice. To se radi sa nekoliko vrsta kapi u zavisnosti od toga šta želimo da dobijemo. Jedino što može biti nezgodno i što predstavlja problem jeste što nažalost te kapi peckaju kada se ukapaju u oko, i to traje nekih 5-10 sekundi. Osećaj je kao ulazak u neki jako hlorisan bazen, to je moja asocijacija”, objašnjava doktor.

Doktor se osvrnuo i na lečenje slabovidosti za koju smatra da je potrebno rešavati izuzetno rano.

“Imajući u vidu da ne postoji starosno ograničenje za pregled deteta, što se sa lečenjem ranije počne, to je lečenje efikasnije i sa što manjim deranžmanom deteta. Da bi se odlučili za tip terapije slabovidosti koju ćemo sprovesti, neophodno je utvrditi uzrok i stepen slabovidosti. Zato je potrebno odrediti kakav je dioptrijski status deteta i ukoliko je on značajan, onda se ga korigujemo naočarima ili kontaktnim sočivima, a to opet zavisi od uzrasta deteta“, dodaje doktor Ljutica.

Doktor je u svom online predavanju otkrio i da ne postoji značajna razlika ukoliko dete provodi vreme gledajući u knjigu ili gledajući u tablet, sve dok ne postoji određena osnova da bi došlo do pogoršanja.

Nisam mišljenja da gledanje televizora ili igranje igrica menja značajniji status oka kod deteta. Da bi došlo do pogoršanja mora da postoji određena osnova, pa stoga do pogoršanja može doći i ako dete drži knjigu i ako drži tablet. Razlika između knjige i tableta je u tome što deca uglavnom na tabletu gledaju interesantan sadržaj, pa ređe trepću. Sa druge strane, ukoliko je loše osvetljenje u sobi, onda je tablet u prednosti u odnosu na knjigu, jer postoji pozadinsko osvetljenje zahvaljujući kome dete vidi bolje. Nisam neko ko zastupa mašine – mislim da je i za nas i za našu decu bolje da vreme provodimo u prirodi, nego sa elektronskim uređajima, ali danas ti uređaji donose veliki broj informacija i ako ih iskoristimo za učenje, a ne toliko za igranje, onda u toj situaciji mogu da budu vrlo korisne“, smatra dr Ljutica.
Sa druge strane, objašnjava doktor Ljutica, ukoliko dete provodi mnogo vremena koristeći telefon blizu očiju, može da nastupi određeni grč fokusiranja i da kao posledicu toga ima zamućeni vid, povremenu malu konfuziju, duple slike, suzenje očiju.
Eminentni dečiji oftamolog dao je odgovor i na pitanje zašto se kod dece može javiti učestalo treptanje.

Učestalije treptanje dešava se najčešće kao odgovor na bol, jako svetlo, kao i promenu temperature. Kada smo roditelji, nije uvek lako utvrditi da li se tu radi o oftamološkim razlozima ili tikovima. Sa oftalmološke strane gledano, najčešći razlozi su problemi na prednjem segmentu oka, zatim dioptrijski problemi, povremeno skretanje oka ka spolja, deca vrlo često znaju da malo zatvore okice, da škilje i da zatvore jedno oko na jakom svetlu. Ponekad stres, dolazak novog člana u porodicu, dovodi do toga da želimo da skrenemo pažnju na sebe i prouzrokuje učestalo treptanje, a dosta retko, ali to ne treba smetnuti sa uma je i znak nekih neuroloških bolesti. Svakako, oftamološki pregled je za preporuku i daje odgovor na pitanje da li postoji oftalmološka osnova, a sam tretman zavisi od uzroka“, zaključuje doktor.


Raspored očnih pregleda:
Na rođenju je potrebno uraditi pregled kod sve prevremeno rođene dece (kod beba mlađih od 35 nedelja ili sa telesnom težinom manjom od 1.500g), kao i kod dece rođene u terminu, ali kod kojih nedostaje crveni refleks.

Svako povremeno bežanje oka u prvih 6 meseci se generalno toleriše, ali pregled se mora uraditi ukoliko je prisutno konstantno bežanje oka, odnosno razrokost kod deteta.

Sa napunjenih godinu dana potrebno je uraditi pregled oka ukoliko u porodici postoji razrokost, slabovidost, kao i ozbiljnije bolesti očiju. Takođe, pregled oka je potrebno uraditi kod dece roditelja koji imaju ozbiljniji dioptrijski status, ili razliku od jedne dioptrije između očiju.

Preporuka je da sva deca urade pregled očiju između druge i četvrte godine, kao i pred polazak u školu.

Drugim rečima, ukoliko uradimo dva do tri pregleda do školskog uzrasta, ne možemo propustiti nijednu stvar koju možemo prevenirati.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

 

 

Postoji potreba da se deci neke stvari ublaže ili približe kako bi ih oni lakše prihvatili i razumeli. I to je ne samo prihvavtljivo, već često i neophodno i nema roditelja koji takve strategije nije koristio sa svojom decom. Međutim, kako ističe psihoterapeut Radmila Grujičić, tanka je granica u "bojenju istine" i ublažavanja, sa jedne strane, i laganja sa druge.
- Laganje je neprihvatljivo i svavako neisplativo, a često i kontraproduktivno u vaspitanju. Deca, posebno ona starosti iznad tri godine uviđaju razliku između istine i laži. Ukoliko se dečije poverenje izigra, dete postaje nepoverljivo i vremenom gubi poverenje u roditelje, a odrastanjem taj stav prenosi na svet oko sebe, što razvija kod deteta nesigurnost. Dete, dakle, oseća da živi u nesigurnosti, a onda svakako i samo razvija laganje kao prihvatljiv način komunikacije – ističe psihoterapeut.
Prema njenim rečima, roditeljima se savetuje da nađu načina da detetu kažu ublaženu istinu ili da se dogovore da nagrade dete za uložen trud i napor da se ponaša zrelo u nekim životnim situacijama, kao što je na primer primanje injekcije ili odlazak kod zubara.
- Nije lako uvek biti direktan i iskren sa detetom, jer dete često nije u stanju da razume mnoge situacije i da racionalno upravlja svojim ponašanjem. Zato sve laži koje ne povređuju dete i ne čine mu nikakvu štetu, a doprinose da se ono oseća sigurno i umireno mogu biti dozvoljene. Neki traumatični događaj detetu treba objasniti na njemu prihvatljiv način. Tako u slučaju smrti bliske osobe, roditelji detetu najčešće govore da je ona sada na nebu, u društvu anđela, iako ne možemo biti sigurni da li je to tako. Ipak, nikako nije poželjno deci obećavati nešto za šta smo unapred sigurni da nećemo moći da ispunimo. Takva uzaludna obećanja nisu dobra. Okvir u kome su laži dozvoljene je uvek takav da se gleda dobrobit deteta – smatra psihoterapeut.

RODITELJI IZGOVORE 3.000 LAŽI U TOKU DETETOVOG ODRASTANJA

Tragajući za odgovorom na pitanje “Koliko puta roditelji slažu decu u toku njihovog odrastanja?”, britanski istraživači došli su do zaključka da mame i tate izgovore oko 3.000 neistina, a najčešća laž koja dospeva do dečjih ušiju glasi da Deda Mraz “donosi poklone samo dobroj deci”. Ovoj laži pribegava čak 84 odsto učesnika ankete kada pokušavaju da motivišu svoje mališane na poslušnost. Skoro polovina roditelja priznala je da svoju decu uverava da će dobiti mišiće od spanaća, a isti procenat mama i tata decu uverava da će im porasti rep ako piju kafu. Rezimea radi, čak 66 odsto roditelja priznaje da svakodnevno izgovori laž, posebno kada istina ne pomaže, i slaže se da je to dobra vaspitna mera.

Radmila Nikolić

Izvor: zena.blic.rs

Profesor dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, pred polazak dece u vrtić, kaže da samo 4 odsto dece ima korona virus bez simptoma, što ukazuje na to da su male šanse da dete unese virus u ovaj kolektiv u Srbiji.
Još su manje šanse ako se uzme u obzir i to da je preduslov da dete prilikom dolaska mora da bude potpuno zdravo. On, međutim, ne isključuje mogućnost da se sa početkom rada vrtića, ne pojavi neki rep epidemije.
Na samom početku razgovora za naš portal objašnjava koji su sve preduslovi da dete krene u vrtić, ali i zašto deca ne treba da nose maske prilikom boravka u njima.
– Prvi preduslov je da sva deca potpuno zdrava uđu u vrtić, relativno je mala šansa da dođe neko ko je zaražen. Drugi uslov je da moraju da budu male grupe, nikako veće od 7, dakle petoro do sedmoro dece. To su sve iskustva onih koji nisu prekidali vrtić kao što je Švedska, i onih koji su ponovo krenuli kao što su Nemačka, Norveška… Čak su u nekim zemljama i škole počele – kaže prof. dr Konstantinidis i objašnjava zašto mala deca ne bi trebalo da nose maske:
– U uzrastu od 3 do 5 godina nije moguće nositi masku. Ta saradnja je moguća sa decom tek posle 6 godina. Oni maske ne treba da nose, jer u svojoj igri i načinu života, nije za očekivati da će se deca pridržavati nošenja maski, već će je skidati, stavljati, spuštati, i onda će ta maska, ukoliko negde na površini ima virus, u stvari, biti samo izvor zaraze. Dakle, deca ne treba da nose maske u vrtićima, vaspitačice treba. Takođe, deci bi trebalo meriti temperaturu na ulazu, proveriti da nije šmrkavo kada dođe, a može još jednom u toku boravka.

Rizik od zaraze i u kući
Podseća da prostorije moraju da budu potpuno dezinfikovane, čistije nego što je uobičajeno. Ističe da će deca biti u određenom riziku od zaraze i u kući, posebno što roditelji kreću na posao, koji će imati kontakte.
– Svega 4 odsto dece ima koronu bez simptoma, iako se verovalo da ih je više i to je ono što je dobro. Oko 56 odsto, prema svim anketama ima blažu kliničku sliku, više od jedne trećine ima srednju a veoma mali broj tešku. Niko do sada u Evropi, među decom do 10 godina, nije preminuo, bar prema podacima koje imam zaključno sa 28. aprilom. Inicijalno se mislilo da je mnogo više od 4 odsto dece koja nemaju simptome. Tako da, pošto samo potpuno zdrava deca mogu u vrtić, jako su male šanse da će oni sa sobom doneti virus – kaže naš sagovornik.
On dodaje da se tegobe i kod dece izražavaju u vidu malaksalosti, povišene temperature, kašlja, eventualno zapušenog nosa. Kaže da se kod dece može pojaviti i proliv, koji nije nešto posebno izražen, dok se upala pluća javlja znatno ređe.
Navodi da se pojavio i jedan relativno težak oblik zaraze koji se javlja jednom na 5.000 do 10.000 slučajeva, radi se o sistemskoj antiinflamatornoj bolesti, ili kavasaki sindromu.
– On je prvo opisan u Engleskoj, a zatim su ga opisali i Španci i Italijani. Taj oblik je veoma redak, kod nas je skoro pa na nivou statističke greške, ali postoji mogućnost da se javi. Niko, međutim, od njega nije preminuo. I, treba biti veoma oprezan sa davanjem te dijagnoze, koja svakako jeste povezana sa kovidom, ali kavasaki se javlja i usled drugih virusnih i bakterijskih infekcija – objašnjava prof. dr Konstantinidis.

Da li je 11. maj dobar datum za polazak?
Prema njegovim rečima, kako epidemija jenjava izvor zaraze u školici ne bi trebalo da bude mnogo i znatno veći nego u porodici, ali ističe da pedijatre čeka posao. Ne isključuje mogućnost pojave repa epidemije zbog početak rada ovih kolektiva.
– Školica treba da bude, pre svega, za one čiji roditelji rade, i koji to ne mogu izbeći. Primera radi, oko 30 odsto zdravstvenih radnika ima potrebu za vrtićem, tako da ga ne možemo izbeći iako postoji veliki i opravdan strah. Sad, da li je 11.maj pravi datum ja to ne bih licitirao, prepuštam to epidemiolozima da procene. Ali, mi kasnimo jednu do dve nedelje koji su 4. maja i koji, takođe, 11. maja otvaraju, pa mi se čini da nije velika stručna greška, a mislim da niko to ne zna – kaže on.
Navodi da je njihova preporuka bila da se subvencionira jedan od roditelja, da bi deca još bila kod kuće, ali je svestan da i mnogo jače ekonomije to ne mogu da izdrže:
– S tim što nije rešenje ni da radiš od kuće i da čuvaš dete.

Rep epidemije
Dodaje da očekuje da će pedijatri imati više posla.
– Nije nerelano očekivati da se neće pojavito rep epidemije kod dece. Vrlo je verovatno je da će do nekog doći, ali to je rizik u odnosu na korist, za pokretanje ekonomije. Međutim, to je prihvatljiv rizik. Mislim da se mi po broju obolele dece uklapamo sa svetom. Svuda u svetu je broj obolele dece ispod 10 godina, manji od 1 odsto. U Španiji je 0,8, u ostalim zemljama Evrope od 0, 4 do 0,6 odsto. Dakle, vrlo mali. Poslednji podaci izneti za nas su 100 dece. Čak i da je 200, naši statistiku vode do 19 godina, mislim da imamo 0,3 ili 0,4 odsto obolele dece do 10 godina – navodi Konstantinidis.
Za kraj naglašava da se ne sme prekida vakcinacija protiv drugih bolesti prema našem kalendaru obavezne imunizacije.
– To, u stvari, može da bude najveći rizik na jesen i na zimu, u tom slučaju bi deca platila danak od običnih bolesti, poput malih boginja i ostalih bolesti, protiv kojih imamo vakcinu – istakao je on.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Vakcina protiv koronavirusa biće obavezna za starije građane, hronične bolesnike i zdravstvene radnike, a deca neće biti vakcinisana.
Prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa, rekao je da deca neće biti vakcinisana jer se kod njih ne razvija teška forma bolesti:

– Indikacije za vakcinu protiv koronavirusa biće slične kao i za onu protiv gripa – primaće je stariji građani, hronični bolesnici i zdravstveni radnici. Kovid se kod nas neće se završiti preko noći. Ne očekujemo vakcinu pre kraja godine. Ona mora da bude ispitana, proverena i efikasna, a to će da utvrđuje naša Agencija za lekove i medicinska sredstva.

Srbija će imati predstavnika na sastanku SZO povodom izrade vakcine, kao što je imala i na svakom takvom tokom ranijih epidemija

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Za sve one mame koje provode dosta vremena u kuhinji praveći različite poslastice za celu porodicu, ovo će biti i više nego koristan tekst. Naime, postoje mnoge aktivnosti koje možete raditi u kuhinji zajedno sa svojim detetom a koje mogu biti izuzetno stimulativne za razvoj govora i jezika, mišljenja i psihomotorike.
Kuhinje su deci zanimljiva polja za igru. Iako obično volimo da tamo ne borave zato što nam se čini da postoji previše stvari kojima mogu da se povrede, zanemarujemo činjenicu da, ako im se pruži prilika da učestvuju u nekoj aktivnosti umesto da po kuhinji besciljno tumaraju, možete smanjiti šanse da dođe do povrede a istovremeno, možete im pružiti dragoceno iskustvo iz kojeg će nešto novo naučiti, uvežbati svoje veštine i zabaviti se.
Deci obično najviše pažnje u kuhinji privlači posuđe i često im je zanimljivije više od svih igračaka koje imaju. Oni vide mamu koja koristi šerpe, lonce, tanjire, šolje i escajg u svakodnevnoj pripremi obroka i žele da imitiraju ono što ona radi. Da biste zadovoljili detetovu potrebu za ispitivanjem novih aktivnosti, oblika i zvukova evo nekih predloga kojima možete zaokupiti pažnju vašeg mališana dok kuvate znajući da on u isto vreme radi jednako važan posao - bogati svoja iskustva i otkriva svet oko sebe.
Znajući svoje dete i njegove potrebe, afinitete, pokušajte da ove vežbe prilagodite njegovom interesovanju i sposobnostima. Primetićete da su različite vežbe namenjene različitim uzrastima jer zahtevaju određen stepen razvijenosti i sposobnosti. Međutim, dete u uzrastu od pet godina bi sve ove vežbe (igre) trebalo da može da izvede.

1. Šerpa kao bubanj

Odličan materijal, naravno, ukoliko vam ne smeta malo buke. Dajte detetu neku staru šerpu ili lonac i dve varjače ili kašike. Pokažite mu kako može lupajući o šerpu sa obe ruke da proizvodi zvuk i pustite ga da pokuša da imitira. Kasnije možete da zajedno lupate u određenom ritmu (na primer u ritmu pesmice "na kraj sela žuta kuća") koji dete može da isprati. Na ovaj način on vežba koordinaciju ruku, naizmenično korišćenje obe ruke i sposobnost da reprodukuije zadati ritam.

2. Od kuhinje do dnevne sobe, i nazad!

Složite na poslužavnik plastične tanjiriće i šoljice i dajte detetu da nosi od kuhinje do, na primer, stola u dnevnoj sobi (od tačke "a" do tačke "b"). Jasno mu stavite do znanja šta tražite od njega i dajte mu nalog "da stavi na sto". Da bi uradilo dati zadatak dete mora da isprati određenu putanju i da se kreće ka zadatom cilju uvežbavajući prostorne odnose, ravnotežu, vizuomotornu koordinaciju, koordinaciju ruku i nogu.

3. Sve šoljice desno, svi tanjirići levo!

Stavite svo plastično posuđe na jedno mesto i dajte detetu zadatak da ih rasporedi na određeni način. Na primer, sve čaše desno, sve tanjiriće levo. Možete igru učiniti složenijom tako što ćete dodati u zadatak raspoređivanje po bojama ili po veličinama ("Sve velike šolje stavi sa desne strane, sve male šolje sa leve strane", "Desno stavi samo čaše crvene boje") Ovakve vežbe odlične su za pažnju, za klasifikaciju ali i za sazrevanje lateralizacije, osvešćivanje prostornih odnosa, kroz rad na pojmovima desno i levo.

4. Postavljanje stola

Evo aktivnosti koja će vam doneti i malo pomoći od strane vašeg mališana. Napravite od toga igru. Stavite sve elemente, odnosno pribor, na sto i onda kažite detetu da pažljivo sluša vaše uputstvo. Na primer: "Uzmi jedan tanjir i stavi ga tamo gde sedi tata. Desno od tanjira stavi kašiku, a viljušku stavi levo"). Ovakva igra je odlična za upoznavanje dece sa prostornim odrednicama desno i levo, čije je shvatanje i primena neophodno za savladavanje čitanja, pisanja i računanja

5. Ruke u testu

Kada mesite testo, eto idealne prilike za učenje. Osim što vam deca mogu pomoći dok izrađujete testo, možete ih učiti da otiskuju različite oblike (krug, zvezda, srce, cvet), ali i da ih sami prave (loptice, šare, pletenica, perece) - što je složeniji oblik, angažuje se više sposobnosti. Možete koristiti rekvizite kao što su oklagije, modle, viljuške, drveni pečati. Oblikovanje testa izuzetno opušta, a dete uz to povećava svoju manipulativnu spretnost, poboljšava koordinaciju oko-ruka, uči nove pokrete i razvija svoju maštu. Ako u testo ubacite i boju za kolače, čitav proces će biti još interesantniji deci.

6. Kuvajmo zajedno!

Kada pratite neki recept vi čitajte, a dete može da ubacuje sastojke. Na ovaj Način dete uči da prati zadati redosled, što je osnova za učenje čitanja i pisanja. Osim toga, otvaranje kesica, odvrtanje tegli, i sl.pogoduje razvoju fine motorike i vizuo-motorne koordinacije koje su takođe neophodne za razvoj školskih veština. Merenjem kašikama(velikim/malim) ili šoljama, upoznaju se sa količinama, izraženim kvantitativno ili kvalitativno (sipati soli između prstiju). Ovako dete dobija mnoštvo senzornih informacija o težini, obliku i teksturi namirnica (glatko/hrapavo, sitno/krupno, kompaktno/rastresito,masno, suvo, mokro, sluzavo i td.). Samo ubacivanje-u šerpu, čašu, teglicu- kašikom, prstima, čašom,odlično je za finu motoriku, taktilnu stimulaciju, vizuo-motornu koordinaciju.

7. U svaku čašu po jedna kašika

Odlična vežba za usvajanje pojma broja. Možete naređati plastične čaše (ili tanjire, ili posudice, ili šolje…) u jedan niz, i dati detetu skup kašika i viljuški. Pitajte dete da vam u svaku čašu stavi po jednu kašiku. Ukoliko ovo dete radi sa lakoćom, možete vežbu učiniti složenijom tako što ćete davati instrukcije poput "U treću čašu stavi dve kašike" ili "Rasporedi kašike tako da je u svakoj čaši barem jedna a da u četvtoj ima za dve kašike više nego u prvoj".
Koristitite ove aktivnosti da se zabavite i da zajedno učite. Važno je da, ukoliko primetite da vaše dete teško savladava ovakve aktivnosti, ili ih pak odbija, moguće je da su mu sposobnosti fine motorike, koordinacije pokreta, ravnoteže ili senzorne integracije nedovoljno razvijene i da se prosto povlači jer oseća da ne bi moglo uspešno da izvede željenu aktivnost. Može delovati nespretno, sporije, bezuspešno učiti nove pokrete ili reči, dakle spontano učenje može biti slabije razvijeno. U tom slučaju bi bilo dobro da se obratite stručnjaku za pomoć. Imajte na umu da je dečije iskustvo kumulativno i da bi se razvila jezička, kognitivna ili motorička sposobnost ili unapredila veština ono mora imati mnogo praktičnog, čulnog i manipulativnog i skustva. Stručnjaci poput logopeda, reedukatora psihomotorike, senzornog terapeuta, ili psihologa vam mogu reći da li je vašem detetu potrebna dodatna stimulacija i kakva mu iskustva eventualno nedostaju. Tokom individualnog rada sa detetom, oni mu pružaju upravo takva iskustva i time omogućavaju napredovanje deteta i kretanje ka narednim fazama razvoja.

Izvor: www.yumama.com

Ako ste pomislili da su druga i treća godina detetovog života teške, čekajte tek da vidite šta sledi...
Nedavno istraživanje organizacije OnePoll, koje je sponzorirao Mixbook, otkrilo je da većina roditelja smatra da su druga, treća i četvrta godina samo uvod u ono što donosi osmi rođendan. Tada su deca dovoljno velika, imaju svoju ličnost i stav, a osećaju se i dovoljno samostalno, ali svejedno žele dan da završe zagrljajem mame ili tate. Osim toga, njihovo telo se tada već polako priprema za pubertet i hormone koji dolaze s njim, piše Parents.
Zapravo, osma godina detetovog života je toliko teška da se čak dve hiljade roditelja koji su učestvovali u ovoj anketi složilo s tim, a istaknuli su kako je šesta godina bila puno bolja od očekivanog.
Osmogodišnjaci mogu da budu tvrdoglavi i prkosni, da lupaju vratima i okreću očima u nastojanju da ostvare svoju nezavisnost i individualnost. Uobičajeno je i da se ponašaju kao da je ispunjavanje njihovih obaveza ravno mučenju, a nije im strano ni ignorisanje roditelja. Zato, roditelji moraju da imaju mnogo strpljenja, ali i budu spremni na brojne glavobolje. Ipak, ono najvažnije, uvek trebaju da imaju na umu da njihova deca, čak i nakon veoma napornog i teškog dana, ipak samo žele zagrljaj.
Iako je teško odgajati osmogodišnjake, zapamtite da je ponekad i teško biti osmogodišnjak.

Izvor: zena.blic.rs

Evo nekoliko igara kroz koje se kod deteta razvijaju poželjne osobine i zahvaljujući kojima ćemo provesti sjajno vreme sa decom.
Kao što je poznato karakter deteta se formira u najranijem detinjstvu.
Zato, ako želimo da odgajimo jaku, punovrednu ličnost sposobnu za život, veoma je važno da joj posvećujemo što više pažnje.
Evo nekoliko igara kroz koje se kod deteta razvijaju poželjne osobine i zavaljujući kojima ćemo provesti sjajno vreme sa decom.

1. NE SLAŽEM SE S TOBOM

Igra se sastoji od postavljanja pitanja o tome ličnim ukusima i mišljenjima deteta. Najbolje je da se ne igra jedan na jedan nego sa više dece podeljene u parove. Na primer, neko od njih pita: „Koju si knjigu skoro pročitao?“ Ovaj recimo odgovori: „Ružno pače“. Na to mu ovaj kaže: „To je grozna knjiga, i uopšte je ne trabe čitati.“ Detetov zadatak je da dokaže da je knjiga valjana i da je treba čitati. Ukratko, pitanja mogu da budu najrazličitija. Deca se kroz ovu igru uče da imaju i brane svoje mišljenje i da samouvereno raspravljaju o nekoj temi.

2. KO JE NA ŠTA SPOSOBAN

I ova igra je predviđena za više dece. Na početku svi učesnici daju zadatak vođi: da nešto otpeva, odsvira, izrecituje, da nekamo ode, pozvoni, kukurikne… šta god im padne na pamet. Kada su svi učesnici smislili i rekli svoju želju, slede dalja objašnjenja za pravila igre. Tek tada im se kaže da sve to što su smislili da uradi vođa – treba da urade oni sami. Pa ko se trudio da mu šala bude što neslanija, upada u svoju zamku. Ko drugome jamu kopa sam u nju upada. Ova igra ih uči da se u ulozi lidera ponašaju ozbiljno i odgovorno.

3. IZMIŠLJAMO PRIČU

Ova igra veoma razvija maštu. Detetu prvo damo nekoliko logički nepovezanih reči, a njegov zadatak je da ih sve iskoristi i poveže u priču. Na primer: šuma, točak, čaj, auto, talas, mesec, zavist, plafon, sneg. Zabezeknućete se od neverovatne dečje imaginacije!

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kako ste svi u istom prostoru 24/7, sasvim je logično, a u neku ruku i opravdano, da mališani traže dodatnu pažnju praveći konflikte međusobno. Dugoročno održite mir u porodici uz 4 odlične strategije koje smo izdvojili za vas.
Ukoliko se vaš dom pretvorio u ratno polje otkako ste kod kuće, verujte, niste sami. Milioni roditelja se bore sa ovakvom situacijom u kući.
Sama činjenica da deca dele isti prostor 24/7, da im nedostaju drugari i mnoge aktivnosti na koje su navikli, ali i dosada koju osećaju potpuno opravdava ovakvo ponašanje. Najviše vas čudi što i oni najmirniji mališani počinju da stvaraju probleme?
Hajde da malo bolje sagledamo ispod površine. Iako smo zajedno sa klincima u kući po ceo dan, jednostavno deljenje prostora ne mora značiti i pravu emotivnu bliskost. Zamislite svoj dete kao rezervoar za pažnju, koji je potrebno dopunjavati svakodnevno. Najbolji način je kroz kvalitetno provedeno zajedničko vreme. Ukoliko nemaju dovoljno pažnje, vrlo lako će pokušati da na svoj način dođu do nje, što uključuje suze, ometanje, vikanje, ali i svađu sa bratom ili sestrom. U tom momentu, kada pružimo pažnju samo jer je to od nas zahtevano na pogrešan način, sasvim je sigurno da će se ovakvo ponašanje ponoviti.
Sa druge strane, trebalo bi da razumemo da svađa može predstavljati i detetove emotivne i fizičke potrebe sa kojim ne ume da se izbori, pa onda razmirice u stvari predstavljaju detetov plač za pomoć.
Srećom, postoji mnogo načina da pružimo deci pažnju i naučimo ih da se bolje ponašaju.

Predstavićemo vam četiri strategije:
1. Svakodnevno građenje boljeg ponašanja

Barem jednom dnevno, dvaput ukoliko ste u mogućnosti, provedite 10-15 minuta sami sa jednim detetom i radite šta god ono voli. Pronađite način da pružite detetu neograničenu pažnju tokom tog perioda. Kasnije ono neće imati potrebu da je zahteva svađajući se sa bratom ili sestrom. Dobićete mir u kući.

2. Socijana distanca sa braćom i sestrama

Psihologija uvek ističe kako nikada ne možemo kontrolisati drugu osobu, već isključivo samo sebe. Bez obzira na to što živite u malom stanu ili kući, i bez obzira na to da li imate mlađu decu ili tinejdžere, možete napraviti odvojene prostore, kako bi se odmorili jedno od drugog. Pratite plan:
– Zabeležite teške periode. Da li se klinci više svađaju ujutru čim ustanu, uveče, ili pak posle obroka, dok ste vi u kuhinji? Pokušajte da pronađete obrazac, pa se trudite da ih distancirate u tim momentima. Ukoliko se, na primer, svađaju ujutru, dok jedno dete doručkuje, drugo neka se oblači u sobi, a potom napravite zamenu.
– Napravite prostor u dnevnom planu. Ako pravite plan za školske aktivnosti, rutine, vreme u dvorištu ili za vaš posao, odredite i jedan period kada deca, svako u svojoj prostorii, imaju vreme za sebe. Na primer, nek jedno uči u dnevnoj sobi, dok drugo svira instrument ili se igra napolju.
– Veća međusobna distanca. Ako deca dele sobu, svako mora imati neki svoj delić, recimo krevet, gde može da se sakrije. Zabavan način je i da u nekim trenucima napravite ‘zid od jastuka’, pa da uživaju u odvojenim prostorima.

3. Kreiranje kvalitetnog zajedničkog vremena

Kako deca imaju potrebu za pažnjom roditelja, jednako im je potrebna i bliskost sa bratom ili sestrom. Vrlo često se svađe započinju i onda kada jedno dete oseća manjak ljubavi od drugog.
Ovo možemo sprečiti organizovanjem njihovih zajedničkih samostalnih aktivnosti. U vreme kada su raspoloženi, napravite njihovo vreme i prostor za jačanje međusobne veze.

4. Rešavanje svađe u trenutku

Koliko god da je teško, najbolje je da roditelji ostanu po strani, osim ako ne dođe do baš ozbiljnih problema. Ako rešavamo svaku njihovu razmiricu, deca neće naučiti sama da rešavaju konflikte. Ukoliko baš moramo da se umešamo, to možemo uraditi i bez dolivanja ulja na vatru.
– Uskočite sa “vauuu”. Umesto da ih napadate ko je započeo svađu i slušate sve detalje, možda je rečenica: “Vau, čini se da imate problemčić, kako mogu da pomognem”, biće mnogo bolja. Ovo će postaviti stvari na pravu stazu i umiriće situaciju jer nikoga ne okrivljujete.
– Smirite se i rešite problem. Neka deca predlože ideje, a vi im pomozite da pronađu rešenje koje oboma odgovara. Ako nemaju ideju, predložite sami. Važno je stvaranje kompromisa.
– Svi u istom sosu. Ako deca ne mogu da postignu dogovor, uslovite ih – Ili će rešiti problem, ili im se ogračka oduzima. Ako se susreću sa jednakim posledicama, lakše će funkcionisati kao tim kako bi pronašli rešenje.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Iz perspektive senzorne integracije okruženje, prostor u kome deca borave, predmeti koji ih okružuju posmatramo kao izvor senzornih informacija koje su podjednako umirujući i pobuđujući.
Na primer, prirodno svetlo i materijali koji apsorbuju zvuk u prostoru u kome borave deca, pomažu maloj deci u organizaciji senzornih stimulansa. Nasuprot tome jako veštačko svetlo, bučna i haotična atmosfera koja puno pobuđuje dovodi do disorganizacije. Visoka pobuđenost pravi teškoće u fokusiranju pažnje kod većine male dece.
Bebe i mala deca koja imaju senzorno-integrativne poteškoće da budu usmerena na održanje senzacija samo jednog modaliteta u određeno vreme. Ako dođe do kombinovanja dva ili više senzorna modaliteta, mogu da se jave teškoće u organizaciji ponašanja. Kada se auditivni stimulans kombinuje sa vizuelnim, beba može da postane prestimulisana i nesposobna za glavnu pažnju.
Pored fizičkog, tu je i socijalno okruženje roditelji, deca I drugi odrasli što uključuje interakciju sa njima što u velikoj meri utiče na senzornu integraciju. Svi oni koji dolaze u kontakt sa bebom i malim detetom su glavni izvor senzornih informacija.

Fizičko i socijalno okruženje

Osećajan odrasli može da daje sigurnost blagim osmehom i čvrstim pritiskom (davanjem propriocepcije) dok drži bebu u naručju. Dete može da odgovori na to dobrom organizacijom ponašanja, da ima optimalnu pobuđenost, fokusiranu pažnju, stupanjem u interakciju pokaže da mu je prijatno I ima primerenu aktivnost.
Neko drugi može detetu da priđe sa više buke, da ima prejak dodir i da dete bude prestimulisano što će odmah dovesti do njegove disregulacije.
Deca koja imaju teškoće u organizaciji senzacija iz sopstvenog tela ali i okoline razvijaju karakteristične obrasce ponašanja koji mogu da ometaju njihovu sposobnost da istražuju i da stupaju u interakcije sa drugima na primeren način.

Značaj dodira

Taktilni sistem se razvija još u materici i novorođenče može odmah da prepozna neke telesne dodire i odgovori refleksnim pokretima. Ovo su urođene reakcije ali senzorni doživljaji moraju da se integrišu da bi se refleks pojavio na smislen i svrsishodan način. U najranijem uzrastu dodir je važan izvor emocionalnog zadovoljstva.
Koža je granica našeg „ja“, tako je taktilna obrada za bebu prvi izvor sigurnosti. Čak i ako majka grli i mazi svoju bebu, podražaj neće zadovoljit detetovu potrebu ako slaba senzorna integracija ometa obradu osećaja dodira. Ako je taj prvi dodir nepotpun, biće teže stvoriti emocionalnu privrženost u životu kasnije.
Pomaganjem bebi da se smiri, beba uči da sama upravlja svojim ponašanjem dok majka već tada radi na koncentraciji i budnosti deteta. Ako je iz bilo kog razloga odnos majka-dete narušen, dolazi do disfunkcije, majka će biti ili previše uključena ili isključena.

Rano prepoznavanje teškoća u senzornoj integraciji

Kroz igru dete prima senzorne informacije iz svog tela i iz prostora u kome se nalazi što je važno za fizički i emocionalni razvoj. Pri tom se dete „zabavlja“, uživa u onome što radi. Ukoliko postane previše uzbuđeno, tužno, agresivno, moguće je da to dolazi iz neke teškoće u senzomotornoj obradi.
Problemi senzorne disfunkcije uoče tek kada se ispolje u poteškoćama u učenju. Rano prepoznavanje pomaže roditeljima da sagledaju problem iz pravog ugla i time pomognu detetu da razvije optimalne procese senzorne integracije.
Cilj senzorno-integrativnih intervencija je uspostavljanje dobrog balansa između senzornih zahteva koji dolaze iz fizičkog i socijalnog okruženja i detetovih resursa kojima ono može da odgovori i prevaziđe takve zahteve kako bi steklo bolje adaptivno ponašanje.
Dobro okruženje nije lišeno izazova (protektovano), to su situacije optimalnih izazova koje podstiču proces učenja i celokupan razvoj.

Snežana Milanović
diplomirani fizioterapeut

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Ovo je jedna od čestih dijagnoza u dečjoj kardiologiji, pa je tema interesantna.

Šta je mitralna valvula
Srce ima četiri šupljine koje su raspoređene u “dva sprata”. Dve komore: leva i desna (donji sprat) i dve pretkomore, opet leva i desna (gornji sprat). Iz pretkomora krv se uliva u komore, a odatle u dva velika krvna suda (aorta i plućna arterija). Između ova dva sprata se nalaze valvule: mitralni (koji ima dva zalistka) i trikuspidna (koja prema imenu, ima tri zalistka). Ovo su zapravo sofisticirani “ventili” koji ne dozvoljavaju da se krv iz komora vraća u pretkomore! To je važna funkcija, jer se tako srcu omogućuje da pumpa krv u sve delove tela, a to mi je glavni zadatak.
Mitralna valvula je “ventil” koji radi pod velikom pritiskom, jer je leva komora “glavna” pumpa organizma, koja ispumpava krv u celo telo (osim pluća, koje “snabdeva” desna komora, koja radi pod daleko manjim pritiskom) pa je veoma važna.

Šta znači PVM
PVM je skraćenica od dijagnoze koja na je na latinskom: Prolapsus Valvulae Mitralis, a to znači da jedan od zalistaka (delova “ventila”) malčice propušta! Zato se deo krvi vraća iz komore u pretkomoru, i to je suština prolapsa. Obično je zalistak (jedan ili oba) nešto duži, “gracilniji” pa zato prolabira (“posuvrati se”) i tako je nastalo ovo ime.

Mitralna regurgitacija – šta je to
To je stručni naziv za “povratak” dela krvi iz komore u pretkomoru. To se naziva i insuficijencija, a to je to isto! Obično se radi o “mlazu” krvi, a to se lako vidi na ultrazvučnom pregledu, a može se čuti auskultacijom (“slušanjem” stetoskopom).
Što je stepen ove regurgitacije (insuficijencije) manji to bolje za dete, i obrnuto – povratak velike količine krvi iz komore u pretkomoru može stvoriti probleme.

Kako se postavlja dijagnoza
Dijagnozu kod dece postavlja pedijatar – kardiolog!
Na PVM može posumnjati i pedijatar, posle pažljivog “preslušavanja” detetovog srca, ali se dete naprosto mora uputiti dečjem kardiologu.
Posle kardiološkog pregleda i EKG-a se obavi ultrazvučni (ehokardiografski) pregled kojim se postavi definitivna dijagnoza!

Da li se PVM uvek čuje slušalicama
NE MORA se uvek čuti!
Ima diskretnih prolapsa mitralne valvule koji se naprosto ne čuju! Nekada se desi situacija “malo se čuje, pa se ne čuje”, ali to je onda obično veoma blaga forma prolapsa mitralne valvule kod dece. Zato se ne treba čuditi kad pedijatar nije čuo prolaps mitralne valvule.

Koliko je ovo opasno
Srećom, kod VEĆINE dece NIJE opasno!
Naime, kada NEMA značajne (stručno se to zove hemodimamski BEZNAČAJNA) mitralne insuficijencije (regurgitacije) onda je to SAMO za praćenje i NIJE za brigu!
To su deca koja imaju “gracilnu” konstituciju, pa su nekako duguljasta i “fina”. E takvo im je i srce, pa su mitralni zalisci duguljasti i nežni. To se češće javlja kod devojčica i devojaka, ali prolapsa mitralne valvule naravno ima i među dečacima.

Može li se pogoršati
Može, i to kod onog manjeg broja dece kod kojih se (ultrazvučnim pregledom) nađe značajna mitralna insuficijencija. Kada je ovaj “povratak krvi” masivan, srce se opterećuje, počinje da se širi (dilatira) i to može biti opasno.
Ova deca se prate po posebnom protokolu i dobijaju odgovarajuću terapiju.
Da li dete koje ima prolaps mitralne valvule može da se bavi sportom
Može, ako NEMA tegoba (smetnji), ako ima hemodinamski beznačajnu mitralnu insuficijenciju (regurgitaciju) i ako se redovno prati kod sportskog lekara i dečjeg kardiologa.

Šta je to prevencija infektivnog (bakterijskog) endokarditisa
Endokarditis je opasna infekcija unutrašnjeg dela srca (endokarda). Ona se (istina veoma retko) može desti kada bakterije (iz usta, ili nekog drugog dela tela) prodru u krv, pa “za baksuz” odu na mestogde postoji prolaps mitralne valvule, pa da nastane infekcija endokarda (endokarditis). Srećom ovo se IZUZENO retko dešava, i to opet kod onog manjeg broja dece koja imaju značajnu (veliku) mitralnu regurgitaciju (insuficijenciju).
Zato se ovoj deci prepisuje prevencija (profilaksa) antibiotikom, koji se daje obično jedan sat PRE neke “krvave” intevencije (vađenje zuba, druge operacije…). Kardiolog detetu i roditeljima da detaljno uputstvo (sa detaljnim objašnjenjem) za ovu profilaksu, tako da nema nejasnoća.

Kakva je udaljena prognoza
Kod velike većine dece ODLIČNA!
Uz redovne kontrole, deca imaju uobičajen i kvalitetan život. Deca sa hemodinamski značajnom (velikom) mitralnom insuficijencijom (regurgitacijom) mogu imati komplikacije (proširenje srca, slabljenje srčane funkcije, ali i opasne poremećaje srčanog ritma). Srećom, oni su u manjini, a savremena terapija i kardiološko praćenje u velikoj meri mogu sprečiti najteže posledice.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Trenutna epidemiološka situacija sa kojom se čitav svet suočava kod velikog broja ljudi izaziva osećaj straha, strepnje, povišene anksioznosti, bespomoćnosti.
Samim tim što je došlo do obustave odlaska u vrtić, na nastavu i što su izlasci iz kuće svedeni na minimum, i deci je jasno da se nešto nesvakidašnje dešava. Jedna od osnovnih roditeljskih funkcija jeste briga i zaštita dece. Različite informacije do kojih dolazimo putem medija, od kojih su mnoge netačne pa čak i imaju cilj da provociraju paniku, dolaze i do dece. Stoga, osim od izlaganja rizičnim kontaktima potrebno je zaštititi ih i od prekomernog straha i brige. U nastavku teksta pročitajte kako im u tome možete pomoći.

Objasnite detetu trenutnu situaciju na što razumljiviji način. Nemojte polaziti od toga da dete ne razume šta se dešava, da ne treba da ga opterećujete i da treba da ga zaštitite od bilo kakvih informacija. Deca i od 3-4 godine mogu da naslute da nešto nije u redu, kao i da prepoznaju vaša osećanja – tugu, strah, zabrinutost, potištenost. Stoga, pružite im prave informacije i prilagodite ih njihovom uzrastu – što su deca manja, to više slikovitih metafora treba koristiti (možete i crtati) kako biste im objasnili šta su virusi, kako se prenose, šta izazivaju u telu. Pitajte ih kako se osećaju.

Objasnite im zašto je trenutno izolacija neophodna. S obzirom na to da je i proleće na pragu, svima nam izolacija teško pada. Međutim, lakše ćemo je podneti kada je shvatimo i prihvatimo kao deo samodiscipline, empatije i odgovornosti prema starijim osobama. Tako i detetu objasnite – da ono ne spada u kategoriju koja je životno ugrožena, da će, i ako se razboli kroz to proći kao i kroz prethodne prehlade, ali i da ne znajući može da bude nosilac virusa koji dalje može preneti bakama i dekama, a koji kod njih može stvoriti ozbiljnije zdravstvene probleme.

Ograničite izlaganje informacijama iz medija. Ukoliko primetite da dete postaje jako uznemireno dok gleda vesti ili čita članke o trenutnoj situaciji, ograničite vreme koje provodi izlažući se istim. Najbolje bi bilo da, recimo, samo jednom do dva puta dnevno svi zajedno gledate zvanične vesti i saopštenja, zatim da zajedno prokomentarišete dobijene informacije i date obrazloženja detetu za ono što ga brine. Takođe, trudite se da corona virus ne bude jedina tema o kojoj ćete razgovarati.

Održavanje rutine. Trudite se da motivišete dete da što više održava svoju postojeću rutinu – da ustaje ujutru kao da ide u školu i da ispoštuje školske obaveze za svaki predmet koje dobija od nastavnika (najbolje u ono vreme kad bi inače bilo u školi). To će sprečiti i da se izgubi radna navika, te da se dete ulenji i teško prilagodi obavezama kada ponovo krene u školu. Kada je lepo vreme, može recimo učiti na terasi. Takođe, dobro je da održava i fizičku aktivnost – ako ne ide na treninge predložite mu da pronađe na youtube-u predloge vežbi koje može da radi u kući ili u dvorištu. Možete mu se i pridružiti. Omogućite mu da održava kontakte sa drugarima, kao i sa svim članovima porodice koji ne žive sa vama putem video poziva. Takođe je značajno i ukoliko ste razvedeni da omogućite detetu da održava kontakt sa drugim roditeljem, makar na ovaj način.

Stavite detetu do znanja da vi brinete o njemu. Da bi dete osećalo sigurnost, potrebno je graditi i takvu atmosferu. Ono treba da zna da je zaštićeno, i da samo treba da bude dete čija je obaveza da poštuje opšte preporuke o higijeni i ostajanju kod kuće.

Upravljajte svojom anksioznošću i panikom na adekvatan način. Panika se prenosi i većom brzinom nego sam virus, i sama deca je lako ,,upijaju’’. Trudite se da pred detetom izbegavate, na primer, priču o tome kako su rafovi u prodavnicama prazni, kako niste obezbedili dovoljno zaliha, da nemate dovoljno ušteđevine da sve nabavite, i slično.

Budite dobar model svom detetu. I sami se pridržavajte svih uputstava i budite odgovorni prema sebi i svom okruženju. Kada preduzimate određene aktivnosti u tom smislu, dobro je da ih i verbalno obrazložite. Na primer: ,,Sada ću naprskati sve brave u kući sredstvom za dezinfekciju zato što ih svi dodirujemo, a virus se najlakše prenosi preko ruku. Zato je važno i da često peremo ruke.’’

Zajedničke aktivnosti. Trudite se da na što kvalitetniji način iskoristite zajedničko vreme koje sada imate na raspolaganju – svi ćete se bolje osećati. Ispunite ga društvenim igrama, filmovima i serijama koje već dugo želite da odgledate ali niste imali vremena, predložite detetu koju knjigu može da pročita pa diskutujte o njoj, obavljajte zajedno kućne poslove – čišćenje, kuvanje, uređivanje dvorišta, zalivanje cveća. Naravno, možete i u porodičnu šetnju (bez bliskih kontakata sa drugim ljudima!).

Mr Andjela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Mnoge azijske zemlje primenjuju neobične metode kako bi sačuvali zdravlje svoje dece
Ove metode koje se primenjuju u azijskim zemljama, lako možete primeniti u svojoj kući kako biste sačuvali zdravlje dece:

1. Sprečavaju ih da čitaju iz velike blizine

U Kini postoje specijalni držači-šipke koje decu sprečavaju da se previše primaknu knjizi i tako čitaju sa sigurne udaljenosti. Ove šipke/držači znatno popravljaju stav pri sedenju.

2. Vežba za oči

U kontinentanoj Kini osnovce i srednjoškolce upućuju na vežbe oka koje su usmerene na poboljšavanje cirkulacije krvi i opštanje očnih mišića. Vežbe sa sastoje od 6 sesija koje uključuju trljanje područja oko očiju, a obično se rade dva puta dnevno.

3. Polaganje ispita vrši se napolju

Većina pismenih ispita vrši se napolju. Ova praksa ima dve dobrobiti: sprečava varanje, jer su studenti dosta udaljeni jedni od drugih prilikom sedenja, a o zdravstvenim koristima da i ne pričamo. Sunce i svež vazduh dodatno smanjuju stres zbog polaganja ispita.

4. Deca nose hirurške maske stalno

U Japanu je osnovna kultura, da osoba koja ima virus ili je alergična na polen, prašinu i td. – nosi masku u javnosti. To sprečava raspršivanje virusa okolo i smanjuje mogućnost da se zaraze druge osobe oko vas.

5. Časovi uživo

Ukoliko je vreme nestabilno, časovi se prenose online. Deca iz udobnosti svog doma prate čas uživo, a pri tome su maksimalno zaštićeni od poplava, požara, snega i ostalih nepogoda.

6. Male porcije, zdrave hrane

U Japanu škole đacima serviraju obroke u smanjenom obimu, uglavnom sa niz priloga kao što je pirinač, povrće i meso. Nema glavnog jela, kao što to Amerikanci rade. U Japanu se sve fokusira na lokalnu proizvodnju, pa je tako i hrana sa lokalnih marketa.

7. Cene se aktivnosti napolju

Kampovanje i bilo koji vid aktivnosti napolju je poželjan. Azijske zemlje smatraju da deca i odrasli moraju biti što više u prirodi, kako bi poboljšali mentalno zdravlje.

8. Pešačenje je poželjno

Deca do školi pešače, više nego što koriste gradski prevoz. Sve više azijata instalira merač koraka kako bi šetali, tj. pešačili što više. To je jedini vid rekreacije i ljudi ga maksimalno koriste.

9. Borba protiv zavisnosti od interneta je važna

Deca se redovno kontrolišu kako ne bi došlo do zavisnosti od interneta i igrica. Deca mlađa od 16 godina, po zakonu vlade, su sprečena da budu na internetu posle ponoći.

10. Deca imaju obaveze

U Japanu se od dece očekuje da imaju obaveze i da te obaveze redovno i dobro ispunjavaju. To ih uči da se staraju o sebi.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Svima se savetuje samoizolacija, društveno distanciranje i da ne izlaze iz kuće bez preke potrebe, a ova situacija, svakako, najteže pada živahnoj i razigranoj deci.
Kako se sve više škola širom sveta zatvara, roditelji se pitaju šta bi smeli, a šta ne bi smeli da dopustie svojoj deci.

Da li bi vaše dete trebalo da izađe i da se igra sa svojim prijateljima ili društveno distanciranje znači kraj njihove igre?
Medicinski radnici smatraju da da je distanciranje od društva neophodnoda bi se sprečilo širenje bolesti.

Da li je odlazak na igralište ili igranje tenisa bezbedno za decu?
Dr Keri Oltof, profesorka epidemiologije u školi javnog zdravlja Džons Hopkins Blumberg u Baltimoru, kaže da društveno distanciranje važi za sve, za decu i za odrasle, i da udaljenost između svih ljudi treba da bude najmanje dva metra. To znači da nema sportova poput košarke ili fudbala.
Iako postoje igre u kojima je slab kontakt među igračima, poput tenisa, nije lako tražiti od dece da se kontrolišu i održavaju samodisciplinu u punom jeku igre.
"Na igralištu niko ne drži tu distancu, to nije poenta igrališta", kaže dr Oltof.
Takođe postoje dokazi da ova bolest može da preživi na različitim površinama danima, zato je najbolje izbegavati i dodirivanje površina koje veliki broj ljudi dodiruje, poput sprava na igralištima.
Iako deca obično pokazuju slabe simptome koronavirusa ili ih uopšte nemaju, ona ipak mogu biti prenosioci.
To znači da, iako vaše dete i njegovi prijatelji mogu izgledati potpuno zdravo, oni ipak mogu preneti virus drugim ljudima u svom okruženju, uključujući i odrasle koji mogu da osete dosta ozbiljnije simptome.
"Roditelji moraju da se brinu i o sebi", upozorava dr Oltof.
Trebalo bi jasno precizirati šta znači društveno distanciranje, smatra epidemiolog, dr Ketrin Semrau.
"Ono što radimo danas, utiče na ono što ćemo raditi u naredne dve, tri, četiri nedelje", dodaje doktorka.
Čak iako nije u svim zemljama situacija kao u Italiji, dr Semrau kaže da je sada vreme da ljudi preuzmu na sebe odgovornost i da "idu na što manje mesta i što ređe".
Doktorka kaže da bi roditelji trebali da uvedu više zabrana u narednim danima i naprave plan sa svojom decom kako da se nose sa novonastalom situacijom.
"Ono što može biti najstresnije za porodice je što se sve ovo događa iznenada. Zato, roditelji, napravite plan", poručuje doktorka.
Obe doktorke kažu da društveno distanciranje ne znači da treba da budemo asocijalni. One su takođe naglasile da je važno izlaženje na svež vazduh i povezivanje sa prijateljima i porodicom putem interneta.

Izvor: rs.n1info.com

Prema prekorukama svetske zdravstvene organizacije, dojenje beba majčinim mlekom je izuzetno važno za rast i razvoj deteta i savetuje se u prvih godinu dana deteta.
Nakon šestog meseca se postepeno po šemi uvode ostale namirnice, a dužina nastavka dojena je na majci. Ukoliko majka iz određenog razloga nije u mogućnosti da doji bebu ili je neophodna dopuna, na tržištu su dostupne početne i prelazne formule u zavisnosti od uzrasta deteta. Kravlje mleko nikako ne bi trebalo uvoditi pre prvog rođendana, mada danas majke ovu granicu pomeraju sve više ka drugom rođendanu. Iako smo svi od malih nogu učeni koliko su mleko i mlečni proizvodi važni u piramidi ishrane, poslednjih godina je upravo mleko postalo jedno od najkontraverznijih namirnica.

Da li je kravlje mleko deci neophodno?

Samo unazad nekoliko decenija, niko ovo pitanje ne bi ni postavio, upravo zbog opšte prihvaćene činjenice da je mleko jako zdravo i neophodno detetu u rastu i razvoju. Ovu činjenicu potkrpićemo saznanjem da je mleko bogato kalcijumom koji je neophodan za rast kostiju, kao i obogaćeno Vitaminom D koji ima značajnu ulogu u mnogim procesima organizma uključujući i jačanju imunog sistema. Bogato je proteinima i važnim nutritientima pa je zato i vrlo omiljena namirnica decenijama unazad. Danas nažalost sve je više studija koje pokazuju da današnje mleko nije ni blizu po svom kvalitetu onome koje smo čak i mi kao deca konzumirali. Pedijatri i nutricionisti širom sveta sve više savetuju da se vitamini, minerali i proteini deci obezbeđuju i putem ostalih namirnica a da mleko ostaje u upotrebi kao neka dobra stara navika. Sve više se čuju i preporuke da je mleko do 12 godine opravdano, a da nakon toga mlečni proizvodi bi trebalo da preuzmu primat. Ne treba ni zanemariti studije koje savetuju da deca koja imaju različite oblike alergija, astmu, atopijski dermatitis bi trebalo mleko da konzumiraju što manje, što se u većini slučajeva ne odnosi i na sve mlečne proizvode.

Šta je važno da znate ako se odlučite za kravlje mleko?

Nikada ne uvodite životinjsko mleko u ishranu dece pre prvog rođendana, ali sve više su preporuke da se čak sačeka i do petnest meseci deteta. Postepeno ga uvodite i pratite kako dete na njega reaguje. Alergija na mleko, je zabeležena u oko 3 % populacije , a najčešće se ispoljava do treće godine rođenja. Može da izazove mnogobrojne digestivne tegobe, ali i pojavu osipa i gušenja. Intolerancija na laktozu, zabeležena je u značajnom procentu celokupne populacije, čak 75% ljudi ima intoleranciju na laktozu, tj. ima nedostatak enzima laktaze koji bi trebalo da razloži mlečni šećer i tako pomogne metabolizmu mleka.

Koje kravlje mleko je pogodno za moje dete?

Kada nam je tržiste preplavljeno različitim opcijama kravljeg mleka, roditelji najčešče su u ozbiljnoj dilemi za koje da se odluče. Najidealnija opcija bi bilo domaće mleko sa neke farme gde znate da su krave odgajane u adekvatnim uslovima i hranile se prirodnom hranom bez veštačkih dodataka i nisu tretirane lekovima i antibioticima. Ovo mleko je potrebno prokuvati i onda dati detetu da konzumira. Pošto je ovo za većinu roditelja nemoguće izvesti, od komercjalnih mleka, treba uzeti mleko proverenog proizvođača, sa većim postotkom masti od dva. Roditelji često greše kupujući mleko sa niskim postotkom masti. Danas su dostupna i kravlja mleka, specijalno formulisana za decu, koja su obogaćena vitaminima i mineralima koji su najpotrebniji za dečji uzrast.

Koje su još alternative kravljem mleku?

U naletu sve većeg praćenja trendova, majke pribegavaju i različitim alternativama. Najčešće mleko za koje se majke interesuju je kozje mleko, za koje postoji verovanje da je nutritivno jako ali i da pomaže jačanju imunom sistemu. Činjenica jeste da sadrži veći broj srednjelančanih masnih kiselina koje se dobro resorbuju, pa se vrlo često i bolje toleriše, ali je ono je dosta siromašno folnom kiselinom pa ono ne bi trebalo da bude osnovno mleko koje dete konzumira da ne bi kroz vreme razvilo megaloblastnu anemiju.
Ovčije mleko ima izrazito visok sadržaj proteina, čak šest puta viši od onog u majčinom mleku, kalcijuma i ostalih minerala, zbog svog specifičnog mirisa i ukusa vrlo često deca ga i ne vole u najranijem uzrastu,a svakako i sa njim treba sačekati drugu godinu deteta.
Kozje i ovčje mleko svakako nisu zamena za obično mleko, možete ga dati vašem detetu tek nakon druge godine, ali ne svakodnevno. Ali u starijoj dobi deteta, možete povremeno uvesti kozji ili ovčji jogurt ili sir koji imaju veće benefite na zdravlje od samog mleka.
Za decu koja imaju neku vrstu alergije ili intolerancije na životinjska mleka tu su svakako i biljne alternative o kojima smo već govorili.

Koliko je mleka dovoljno?

Prema preporukama Evropskog društva za dečiju gastroenterologiju, i ishranu kao i Svetske zdravstvene organizacije za decu do 5 godina preporuka je dva mlečna obroka (400 do 500 ml), mleko ili mlečni proizvodi na dan, dok kod starije dece do 12 godina može se povećati za još jednu dozu, tj tri mlečna obroka, a preko 12 na 4 mlečna obroka.
Veoma je bitno napomenuti da količine mleka i mlečnih proizvoda moraju biti ograničene na preporučene dnevne vrednosti. Prekomerno konzumiranje mleka može imati određene posledice na zdravlje kao što su slabija telesna uhranjenost, anemija i zatvor.

Mlečni proizvodi i njihov značaj u ishrani dece

Jogurt je najzastupljeniji mlečni proizvod u ishrani kako odraslih tako i dece. Jogurt kao i njemu slični proizvode (kefir i kiselo mleko), ali i sir su mlečni proizvodi koje možete postepeno uvesti u ograničenim količinama detetu i pre prvog rođendana. Kao i kod uvođenja svih namirnica to mora ići postepeno, kako biste videli kako vaše dete na njih reaguje.U jogurtu i siru nema laktoze, a mlečni proteini su uklonjeni ili u granicama, što ih čini značajno lakšim za varenje nego mleko.
U zavisnosti od vrste mleka od koga je napravljen, ali i od načina, njegova nutritivna vrednost značajno varira. Jogurt nastaje procesom fermentacije koju obezbeđuju dobre bakterije. Prosećan jogurt od kravljeg mleka koji uglavnom konzumiramo sadrži oko 7 grama ugljenih hidrata( 2 % ukupnih dnevnih potreba ), 2 grama masnoća ( 2 % dnevnih potreba ) i 5 g proteina ( 10 % ukupnih dnevnih potreba ). Jogurt je bogat proteinima, te predstavlja važan izvor aminokiselina. Sadrži značajne količine minerala kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, joda, kalijuma i cinka i tako značajno doprinosi boljem zdravlju celog organizma.
Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako dodatno poboljšava aktivnost imunog sistema.

Sir je namirnica koje je u našim krajevima prisutna skoro u sva tri obroka. Kada se odlučite da vašoj bebi polako uvodite sir u ishranu, morate birati samo one sireve koji se prave od pasterizovanog mleka. Sirevi kao što je mladi sir, feta i sličniobično su napravljeni od svežeg nepasterizovanog mleka, pa mogu da sadrže bakterije, posebno listeriju, pa ih kod beba i male dece treba izbegavati. Sirevi koji se preporučuju bebama i manjoj deci su krem sir, švapski sir, rikota, kao i svi prerađeni i tvrdi sirevi kao što su na primer parmezan ili čedar. Gledajte da jače sireve kao što su kozji, ovčji ili gorgonzola uvodite deci kada im čulo ukusa malo sazri, kako biste izbegli kasnije odbijanje bilo kog sira.

Kefir nastaje procesom fermentacije mlečnog šećera koji nastaju uz pomoć kefir gljive kao i mikroorganizama koji idu uz nju. Prepun je probiotika,za razliku od jogurta koji ima samo nekoliko jogurtnih bakterijskih kultura, kefir ih ima blizu pedeset, a pored toga ima i kvasne kulture. Pored toga, sadrži 20% kalcijuma i fosfora, 14% vitamina B12, 19% Vitamina B2,5% magnezijuma i dosta vitamina D. Podnose ga i oni koji su intolerantni na laktozu. Ima značajna antibiotska svojstva i sposobnost da se bori protiv infekcija.

Kiselo mleko je pored jogurta i kefira jedna od najzdravijih mlečnih namirnica. Pored toga što je zdrav i efikasan za različite stomačne probleme, jako se lako kombinuje i kao deo slanog ali i slatkog obroka. Ukoliko Vaše dete ne voli mlečne proizvode, ubacite nekoliko malina ili komadiće banane ili jabuke dodajte malo cimeta ili meda i eto idealne zdrave užine za Vaše mališane.

Pored velike ponude mleka i mlečnih proizvoda, da biste bili skroz sigurni da Vaše dete dobija kvalitetan proizvod od koga može da ima samo benefite, potrebno je da maksimalno pratite poreklo i način čuvanja mlečnih proizvoda pre nego što ih kupite. Ukoliko je neki deo lanca od proizvodnje do čuvanja mleka pogrešno odrađen, mleko i mlečni proizvodi ne samo što gube svoju vrednost, već mogu biti i štetni. Nemojte ni preterivati u količini koju dajete svojim mališanima, jer kao i u svemu u životu potrebno je biti umeren.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

U ovom trenutku nije zabranjeno izlaženje iz kuća, ali deca ne bi trebalo da dolaze u kontakt s drugom decom ili odraslima, kaže za Insajder Srđa Janković imunolog iz Dečije bolnice u Tiršovoj.
“Parkovi nikako nisu dobar izbor, niti preporučen, jer deca dolaze u kontakt sa drugom decom i odraslima na malom prostoru. Sada je cilj da se kontakti smanje na najmanju moguću meru kako bi se zaustavilo širenje koronavirusa”, kaže Janković.
Prema Jankovićevim rečima, deca mogu napolje, ali samo ukoliko neće imati nikakav kontakt s drugima kako ne bi dobila virus, a “samim tim, što je takođe važno, ne bi došlo ni do mogućnosti daljeg prenošenja”.
“Ukoliko je moguće izvesti dete napolje na vazduh, a da ne bude u kontaktu sa drugom decom i odraslima, to je svakako preporučljivo. To se odnosi na savesne roditelje koji će se potruditi da njihovo dete ne dođe u kontakt sa koronavirusom”, objašnjava Janković.
Sve ovo odnosi se na aktuelne preporuke, odnosno dok ne dođe do potpune zabrane kretanja. To je urađeno u pojedinim zemljama zbog sprečavanja širenja virusa, pa je u Francuskoj i Italiji, recimo zabranjen i izlazak u parkove.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Šta boji stolicu?

Šta boji stolicu?

Roditelji brzo primete da je sadržaj u peleni njihove ...

Šta je sve jednoj bebi potrebno za putovanje

Šta je sve jednoj bebi potrebno za puto…

Nit’ manjih putnika nit’ više stvari! Dajemo Vam s...

Igre koje razvijaju karakter dece

Igre koje razvijaju karakter dece

Evo nekoliko igara kroz koje se kod deteta razvijaju po...

Kako da otkrijete da li je vaše dete levoruko?

Kako da otkrijete da li je vaše dete le…

Kada deca pokazuju znake levorukosti? Deca veoma rano ...

Pedijatri savetuju: Izvedite decu napolje i kada je hladno i kada je sneg

Pedijatri savetuju: Izvedite decu napolj…

Sa dolaskom zimskih meseca i hladnih dana mnogi roditel...

Kako okruženje utiče na senzornu integraciju kod beba i male dece

Kako okruženje utiče na senzornu integ…

Iz perspektive senzorne integracije okruženje, prostor...

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos, oko, uvo, probavni trakt ili kožu deteta

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos…

Česte su situacije da dete ugura strani predmet u nosi...

Hidrocefalus

Hidrocefalus

Termin potiče od grčkih reči “hydro” što znači...

Pravilni položaji za dojenje (VIDEO)

Pravilni položaji za dojenje (VIDEO)

Kratki saveti kako da uspešno podojite bebu i omogući...

Šišanjem kosa ne postaje gušća

Šišanjem kosa ne postaje gušća

Stručnjaci kažu da je normalno da bebe, oko četvrtog...

Male boginje

Male boginje

Naizgled paradoksalna tema: male boginje u 21. veku! Na...

Jesenje bebe otpornije na astmu

Jesenje bebe otpornije na astmu

Deca rođena u jesenjem, ali i zimskom periodu ređe ob...

Početak trudnoće - Odgovori na najvažnija pitanja

Početak trudnoće - Odgovori na najvaž…

Test na trudnoću je pozitivan – no istodobno s rados...

Da li beba sme da spava sa cuclom u ustima?

Da li beba sme da spava sa cuclom u usti…

Spavanje sa dudom u ustima ima svoje dobre i loše stra...

3 saveta kako da prestanete da vičete na svoju decu

3 saveta kako da prestanete da vičete n…

Časopis „Razvoj deteta“ objavio je rezultate dvogo...

Vodič za dojenje: Odgovori na sve nedoumice

Vodič za dojenje: Odgovori na sve nedou…

Da li je moja beba gladna? Majke često brinu o tome da...

Zatvor kod beba

Zatvor kod beba

U prvim godinama, a naročito tokom prvih meseci život...

Da li je sigurno da beba spava u ljuljašci - pedijatri savetuju

Da li je sigurno da beba spava u ljulja…

Američka akademija pedijatara istakla je svoj sud o to...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.