jul 30, 2021

Za vreme planiranja trudnoće, doktori preporučuju pojačan unos određenih grupa nutrijenata. Saznajte koji su najpotrebniji vitamini i minerali i u kojoj količini bi trebalo da ih unosite.

Tokom trudnoće, vaše telo treba dodatne vitamine i minerale za vas i vašu bebu koja raste. Svakodnevno uzimanje vitamina pre trudnoće će vas osigurati od manjka istog za vreme začeća, preko trudnoće do dojenja.

Dnevna rutina bi trebalo da podrazumeva najmanje 400 mcg folne kiseline da bi ste predupredili defekte nervnog sistema, koji se razvija u prvih 28 dana trudnoće - pre nego što i ustanovite da vam menstruacija kasni.

Koji vitamini i minerali su vam potrebni?

Folna kiselina

Folna kiselina se dobija sintezom iz folata vitamina B, koji se nalaze u lisnatom povrću. Neki prenatalni vitamini imaju 800mcg folne kiseline, koji su dozvoljei i pomažu u prevenciji defekata kod novorođenčadi. Ako ste ranije imali trudnoću u kojoj je došlo do sličnih defekata možda vam trebaju i veće količine folne kiseline nego što je uobičajeno (posavetujte se sa svojim doktorom).

DHA

Želite li pametniju bebu? Mnogi prenatalni vitamini uključuju DHA (dokozaheksaenska kiselina), zasićena omega-3 masna kiselina koja podstiče razvijanje bebinog mozga i očiju. Losos, orasi i seme lana su dobri izvori omega-3 masti.

Vitamin D

Treba vam 600 IU/dnevno vitamina D tokom trudnoće. Većina preparata koji se koriste tokom planiranja trudnoće imaju 400 IU, tako da vam trebaju dodatni izvori. Prekomerne količine vitamina D međutim nisu dobre, tako da nemojte prekoračiti iznos od 2,000 IU do 4,000 IU po danu.

Kalcijum

Kalcijum vam pomaže u zaštiti od gubitka gustine kostiju tokom trudnoće- od velike je pomoći kada u vama raste još jedan skelet! Uzimajte 1000mg po danu. Ako mlečni proizvodi nisu vaš izbor, jedite hranu bogatu kalcijumom kao što su brokoli, kelj, pasulj i narandže.

Vitamin B6

Nije lako biti osetljiv! Vitamin B6 vam pomaže kod ublažavanja jutarnjih mučnina, naučnici savetuju oko 50mg vitamina B6 dnevno.

Gvožđe

Ako ste skloni anemiji, izaberite suplement sa većim nivoom gvožđa, ali znajte da gvožđe može da izazove mučnine i zatvor. Ako niste anemični, uzimajte najmanje 27 mg/dnevno. Možete ga pronaći u crvenom mesu, ribi, pasulju i grašku, kao i soku od suvih šljiva. Bolje ćete apsorbovati gvožđe kada jedete hranu bogatu vitaminom C, kao što su paradajz i citrusno voće.

Pažljivo birajte
Nisu svi prenatalni suplementi isti i nisu svi testirani da bi bili sigurni za upotrebu kod trudnica. Izaberite prenatalne suplemente pažljivo i neka se podudaraju sa vašim dnevnim rutinama - razmišljajte o maksimalnom učinku sa minimalnim brojem suplemenata.

Npr, previše vitamina A može biti štetno za vašu bebu i često se redukuje unos, što je razlog da obične multivitaminske formule neće biti dovoljne tokom trudnoće i posle.

Suplementi neće nadoknaditi lošu ishranu - hranite se u skladu sa dnevnim potrebama trudnice.

Da li otežano gutate kapsule? Potražite one koje se žvaću, tečne ili gumene prenatalne vitamine.

Izbegavajte biljne suplemente - mnogi od njih su rizični za zdravlje bebe. Posavetujte se sa lekarom ili apotekarom pre nego što ih uzmete.

Koje količine vitamina i minerala su potrebne?

Folna kiselina - 400 mcg

Vitamin D - 400 IU

Vitamin C - 70 mg

Vitamin B12 - 6 mcg

Vitamin E - 10 mg

Tijamin - 3 mg

Riboflavin - 2 mg

Niacin - 20 mg

Cink - 15 mg

Kalcijum - 200 do 300 mg

Gvožđe - 27 mg

Izvor: yumama.com

Uzimanje vitamina B3 u kapsulama utiče na sprečavanje razvoja raznih urođenih mana kod beba, kao i na sprečavanje višestrukih spontanih pobačaja kod trudnica, pokazalo je novo istraživanje naučnika sa sidnejskog Instituta Viktor Čang.

Oni su ustanovili da je najčešći uzrok višestrukih pobačaja i urođenih mana kod novorođenih beba, među kojima je najviše srčanih, bubrežnih i onih na kičmi, nedostatak nikotinamid-adenin-dinukleotida (NAD), koenzim prisutan u svim živim ćelijama.

Utvrdili su da vitamin B3 može uticati na povećanje broja raznih molekula, uključujući i onu NAD-a.

Institut je objavio da studija, koju je vodila profesorka Seli Danvudi, predstavlja jedno od najvećih australijskih medicinskih otkrića dosad, kao i jedno od najvećih otkrića u istraživanju problema povezanih s trudnoćom.

"Ovo otkriće značajno će uticati na smanjenje broja spontanih pobačaja, kao i razvoja urođenih mana kod fetusa", navodi se u saopštenju Instituta.

Ndostatak nikotinamid-adenin-dinukleotida sprečava pravilan razvoj detetovih organa u majčinoj utrobi. Sinteza NAD-a, koenzima prisutnog u svim živim ćelijama osnovna je za proizvodnju energije, obnovu DNK i komunikaciju među ćelijama.

"Nakon dvanaestogodišnjeg istraživanja naš tim otkrio je da se ovaj problem može rešiti jednostavnim uzimanjem vitamina B3", kazala je Danvudi.

Direktor Instituta, profesor Robert Grejem kazao je da će se, kao što se za sprečavanje razvoja spine bifide (poremećaja zatvaranja kičmenog kanala) u trudnoći već dugo koristi vitamin B9, od sada ženama koje planiraju da zatrudne prepisivati i redovno uzimanje vitamina B3. On će se preporučivati ženama pre i za vreme trudnoće.

Sledeći korak, najavljuju australijski naučnici, trebao bi biti razvoj dijagnostičkih testiranja kojima će se meriti nivo NAD-a kod pacijentkinja. Na taj način će se lekarima omogućiti da otkriju koje su trudnice podložnije rađanju deteta sa urođenom manom kako bi im se dovoljno rano počele da prepisuju dovoljne doze vitamina B3.

Izvor: N1

Istraživači su otkrili da je sposobnost čitanja kod mladih ljudi znatno unapređena zbog konzumiranja Ooege 3. Eksperti kažu da otkrića ponavljaju koliko je bitno osigurati regularnu upotrebu masnih kiselina u ishrani dece kroz riblje ulje u lososu, tuni, sardini, haringi i skuši.

Istraživanjem je otkriveno da su deca koja su uzimala Equazen koji je spoj omege 3 i omege 6 tri meseca pokazala značajniji napredak u sposobnosti čitanja od onih kojima je davan placebo.

"Potrebno nam je da više roditelja, učitelja i profesionalaca iz oblasti zdravstva budu svesni značaja omege 3 iz ribe i morske hrane. Bilo koja riba i morska hrana je dobar izvor omege 3. Ako ne volite ribu, onda uzimajte dodatak", rekao je dr Aleks Ričardson sa Univerziteta Oksford.

Istraživanje je sprovedeno u neuropsihijatrijskom centru Gillberg na Univerzitetu Goteburg u Švedskoj, a proučavali su decu od devet i 10 godina. U istraživanju su učestvovali učenici 12 glavnih škola, a testirano je njihovo čitanje - brzina, vizuelna analiza, veštine slušanja, vokabular...

Deca koja su koristila omegu 3 imala su za 64 odsto bolje rezultate od dece koja su uzimala placebo. Za 10 odsto su bila brža, a 20 odsto bolje videla i čula.

Današnja deca su, može se reći, žrtve loše ishrane sa mnogo masti, gaziranih pića, slanih grickalica i slatkiša. Sve to dovodi do slabljenja imunog sistema.

Imuni sistem štiti telo od mikroorganizama (bakterije, virusi, gljivice, paraziti) koji izazivaju razne bolesti. Sva deca su stalno izložena ovim patogenima, ali izloženost ne znači da će dete i da se razboli.

Dobar imuni sistem obezbeđuje detetu snažnu prirodnu odbranu od bolesti. Ako je imuni sistem loš, organizam postaje podložan umoru i bolesti, pa ne može da se zaštiti od infekcija – bilo da su uobičajene, kao prehlade i alergije, ili ozbiljne, uzrokovane produženom imunom neravnotežom.

Ukoliko je vaše dete podložno bolestima, morate da mu postepeno pojačavate imunitet, dok ne postane jak koliko je to moguće.

Kako «radi» imuni sistem?

Imuni sistem prepoznaje i razgrađuje sve što je telu strano, uključujući ćelije mikroba, bakterije, strane supstance i toksične komponente.

Timus (grudna žlezda koja utiče na rast), slezina, i drugi unutrašnji organi stvaraju imune ćelije koje bivaju nošene kroz telo limfnim putevima do limfnih čvorova, a oni skladište te ćelije i pomažu da se stvori limfna barijera protiv infekcije.

Matične ćelije se stvaraju prve, a onda se pretvaraju u više vrsta ćelija koje se otpuštaju u cirkulaciju i nose u sve delove organizma. Ćelije memorije prepoznaju strane ćelije i hemikalije, a efektorne ih eliminišu.

Imune ćelije mogu da oštete nestabilni molekuli kiseonika, tzv. slobodni radikali, koji se u velikom broju nalaze u štetnoj hrani, a prisutni su prilikom zračenja i tokom izloženosti duvanskom dimu.

Čime ojačati imunitet?

Minerali i vitamini pomažu jačanje imunog sistema – neutrališući čestice koje oštećuju ćelije.

Dobra ishrana je ključna za razvoj i održavanje imunog sistema. Nutritivni deficit može da dovede do hroničnih imunoloških problema, pošto je bakterijama i virusima lakše da se razviju ako nedostaju neki nutrijenti koji stimulišu jak imuni sistem, uključujući vitamine A, C, E i esencijalne masne kiseline. Najvažniji minerali su selen, cink, gvožđe, bakar, magnezijum. Ove nutrijente treba uzeti iz hrane (sveže voće i povrće, orašasto voće, semenje, integralne žitarice). Minerali selen i cink su nezamenljivi za imunitet, jer su potrebni za izgradnju mnogih enzima koji štite telo od slobodnih radikala.

Cink

Ovaj dragoceni mineral povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija. Takođe pomaže stvaranje antitela. Povećava broj T ćelija koje se bore protiv mikroorganizama. Kod beba i dece, cink redukuje pojavu akutnih respiratornih infekcija. Izvori cinka su: obogaćene žitarice, junetina, ćuretina, pasulj.

Vitamini B grupe

Ovi vitamini čine grupu od osam međusobno povezanih vitamina koji se prirodno nalaze u biljnim i životinjskim izvorima. Kako su hidrosolubilni, tj. rastvorljivi u vodi, ne mogu da se akumuliraju u organizmu, pa moraju da se unose svakog dana. Gube se prilikom procesiranja – ljuštenja i kuvanja voća i povrća. Bogati izvori B vitamina su zeleno lisnato povrće, krompir, integralne žitarice, mahunarke, orasi, zrnevlje, jetra i mršavo meso.

Vitamin C

Ovaj vitamin se iz brojnih razloga nalazi na vrhu liste imunogenih nutrijenata. Pomaže da imuni sistem ostane zdrav i da se organizam brže oporavi. Povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija, ali i nivo interferona, antitela koje oblaže površinu ćelija, prevenirajući ulazak virusa u njih. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i povećava nivo HDL (dobrog) holesterola, snižavajući nivo lošeg – LDL holesterola.

Pošto se ne akumulira u organizmu, mora da se svakodnevno unosi. Ima značajnu ulogu za otpornost organizma. Štiti od opasnih slobodnih radikala i moćni je antioksidans. Nalazi se u svežem voću, sokovima, povrću. Dnevna doza vitamina C za decu do šest godina iznosi 250 miligrama, a za stariju od šest godina 500 miligrama.

Vitamin E

Vitamin E je antioksidans i stimulator imunog sistema. On stimuliše produkciju B limfocita, imunih ćelija koje stvaraju antitela za destrukciju bakterija. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Prirodni izvori su zrnevlje i biljna ulja.

Karotenoidi

Beta karoten povećava broj ćelija koje se bore protiv infekcija i moćni je antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala. Organizam pretvara beta karoten u vitamin A koji ima antikancerogeni i imunostimulirajući efekat. Međutim, suviše vitamina A je toksično, pa je bolje da se beta karoten uzima preko hrane i pusti organizam da sam reguliše njegovo pretvaranje u vitamin A.

Bioflavonoidi

Bioflavonoidi su grupa fitonutrijenata koja pojačava imuni odgovor i štiti ćelije od spoljašnjih uticaja. Ishrana bogata voćem i povrćem obezbeđuje njihov adekvatan unos.

Magnezijum

Neobično je važan mineral, neophodan za većinu reakcija u organizmu, između ostalog transport glukoze i jačanje imunog sistema.

Faktori jačanja imunog sistema:

Dojenje

Ključno je za razvoj imunog sistema (onoliko dugo koliko je moguće). Dojenje obezbeđuje faktore neophodne da zaštite bebu od bolesti. Dokazano je da se kod dojenih beba javlja manje infekcija nego kod onih koje nisu sisale.

Masti ili jačaju, ili slabe imune funkcije – u zavisnosti od vrste.

Loše masti (dehidrogenizovane – u prženoj hrani i margarinu predisponiraju decu za ponovljene infekcije.

Esencijalne masne kiseline (dobre masti) su ključne za normalnu funkciju imunog sistema. Nalaze se u maslinovom, lanenom ulju i uljastim ribama (losos, tuna). One povećavaju aktivnost fagocita, belih krvnih ćelija koje razgrađuju bakterije. Takođe unapređuju zdravlje svakog organa u telu.

Probiotici su kulture acidofilnih bakterija koje se nalaze u intestinalnom traktu zdravih ljudi. Probiotici se bore sa štetnim kulturama i preveniraju transport patogena u telu. Takođe omogućavaju gastrointestinalnom traktu da poveća unos minerala, jer njihov manji unos snižava imunitet. Laktobakterija je jedina prirodna odbrana od kandide i ostalih gljivičnih infekcija koje veoma snižavaju imunitet. Aktivne acidofilne kulture ubrzavaju eliminaciju toksičnih produkata varenja i omogućavaju usvajanje neophodnih nutrijenata iz hrane. Te bakterije su esencijalne za dobar imunitet.

Probiotici se preporučuju kod uzimanja antibiotika, upale srednjeg uha, aftoznih promena na sluznici usta, dijareje(proliva) i konstipacije (zatvora), kolika (grčeva), alergije na hranu, intestinalnih virusnih infekcija, kandidijaze.

Probiotici i imunitet dece

Fizička aktivnost takođe pomaže izgradnju dobrog zdravlja – podstičući cirkulaciju i pomažući snabdevanje čitavog tela kiseonikom. Duboko disanje, svež vazduh i sunčanje dopunjuju telesni kiseonik. Bilo bi dobro da deca neko vreme tokom dana provedu napolju, kako bi sunčeva svetlost ubrzala apsorpciju vitamina D, značajnog za kosti i dobar imunitet.

Prim dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

 

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Šta i koliko u prvih godinu dana?

Šta i koliko u prvih godinu dana?

NovorođenčeKolostrum Prva klopa koju dobija bebac kad...

Da li smem da pijem lekove dok dojim bebu?

Da li smem da pijem lekove dok dojim beb…

Prestanak dojenja u većini slučajeva nije pravo reše...

Dojenjem protiv respiratornih infekcija

Dojenjem protiv respiratornih infekcija

Lista naučno dokazanih prednosti dojenja je ogromna. I...

Kažite nam već jednom: Da li bebe treba da nose široki povoj ili ne?

Kažite nam već jednom: Da li bebe treb…

Do pre nekoliko godina sve bebe nosile su široki povoj...

Ortopedski problemi

Ortopedski problemi

Kako vaše dete raste… tako ćete, možda, primetiti ...

Dr Ranko Rajović: Evo kako da suzbijete bes i razmaženost!

Dr Ranko Rajović: Evo kako da suzbijete…

Za dečji bes nisu kriva deca, već roditelji koji su i...

10 retro imena koja ćete poželeti da date vašoj devojčici

10 retro imena koja ćete poželeti da d…

Nekada veoma popularana, danas više nisu toliko česta...

Zašto beba plače u sred noći?

Zašto beba plače u sred noći?

Gotovo tipična situacija – beba od par meseci, zdrav...

8 najčešćih grešaka kod hranjenja dece

8 najčešćih grešaka kod hranjenja de…

Ukoliko je vaše dete izbirljivo kada je hrana u pitanj...

Pripremite se za izlet sa bebom

Pripremite se za izlet sa bebom

Proverite šta je to što obavezno treba poneti na izle...

Stolica beba – najčešće zablude

Stolica beba – najčešće zablude

Beba mora imati prvu stolicu čime se rodi, ili u prvih...

Zablude o upali pluća kod dece

Zablude o upali pluća kod dece

Oznojilo se dete… uhvatiće ga promaja, dobiće upalu...

Zubić vila

Zubić vila

Doletjela je sinoć. Nijesam ni ja uspjela da je vidim...

Doktori mogu da predvide da li će beba biti levoruka ili desnoruka

Doktori mogu da predvide da li će beba …

Moguće je odrediti dominantnost jedne ruke već u mate...

Šta poručuju suzama

Šta poručuju suzama

U studiji objavljenoj u žurnalu "Emocije" stručnjaci ...

Koje su štetne hemikalije u proizvodima za negu beba?

Koje su štetne hemikalije u proizvodima…

Vaša beba miriše još lepše nakon kupke, ali dok joj...

Da li i koliko unos vode i drugih tečnosti utiče na količinu mleka?

Da li i koliko unos vode i drugih tečno…

Unos vode, odnosno svih mogućih tečnosti, je jako če...

Saveti za bezbednu vožnju u trudnoći

Saveti za bezbednu vožnju u trudnoći

Buduće majke bi trebalo da se pridržavaju nekih drugi...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.