Displaying items by tag: beba
Fiziologija novorođenčeta je potpuno drugačija u odnosu na starije dete i odraslu osobu. U ishrani beba ima mnogo normalnih pojava koje roditeljima stvaraju dilemu da li se radi o znacima neke bolesti.
Šta je to bljuckanje?
Na kraju jednjaka, pred ulazom u želudac, nalazi se kružni mišić (sfinkter) koji ne dozvoljava da se mleko iz želuca tokom varenja vraća unazad. Kod beba je normalno ovaj sfinkter labaviji, što dovodi do vraćanja manjih količina mleka iz želuca u usta i u spoljnu sredinu. Značajno je da se radi o manjim porcijama mleka, a ne o celom obroku. Bljuckanje je normalna pojava kod preko 90% novorođenčadi. Osim što posmatranjem zaključujemo da li je u pitanju bljuckanje ili povraćanje, jedan od dokaza da je bljuckanje u pitanju je i uredno napredovanje bebe (150-200 g nedeljno). Ako beba ne napreduje onda to znači da se izbacuju veće količine mleka, odnosno ukupna količina popijenog mleka je manja od potrebne za napredovanje. Ovo je, svakako, trenutak kada treba otići na pregled kod pedijatra.
Kakav režim se sprovodi kod bljuckanja?
Postoje standardna pravila vezana za ishranu bebe koja između ostalog doprinose da beba manje bljucka. Uobičajeno je držanje bebe preko ramena 15-ak minuta posle obroka. Tada beba podrigne, odnosno izbaci višak vazduha. Treba obratiti pažnju i na položaj bebe u krevecu. Glava treba da je u istoj ravni kao i stomak. Pelene (pogotovo ako se stavlja i švedska), mogu da uzdignu donji deo tela, tako da se glava nalazi niže od stomaka. Ovakav položaj ne odgovara ni jednoj bebi. U tom slučaju treba dušek na kome beba leži lako iskositi (podići), tako da su glava i stomak u istoj ravni. Kod beba koje mnogo bljuckaju, glava treba da bude lako iznad stomaka prilikom ležanja.
Kako prepoznati povraćanje i kako postupiti ?
Povraćanje se od bljuckanja razlikuje po tome što beba izbacuje ceo obrok mleka. Kod bljuckanja se manja količina mleka izaci neposredno pored usta, a kod povraćanja znatno dalje od bebinih usta. Jedno povraćanje dnevno ne mora biti znak bolesti, ali ako beba povraća dva ili više puta, odmah se treba obratiti pedijatru. Postoji mnogo uzroka povraćanja, a potreba za medicinskom intervencijom se može javiti vrlo brzo ako je povraćanje uporno. Nemojte primenjivati nikakve terapijkse postupke ! Najvažnije je da bebu odmah odnesete na pregled !
Štucanje – problem ili normalna pojava ?
Mnogi roditelji ne znaju da beba znatno češće štuca nego starije dete ili odrasli. Štucanje se može normalno javiti nekoliko puta na dan. Obično traje izvesno vreme (oko 10-ak minuta) i spontano prestane. Razlozi su poznati: prvo, beba ima česte obroke (osam puta na dan), a drugo, dijafragma koja je odgovorna za štucanje, znatno je više aktivna kod bebe prilikom disanja.
Halapljivo sisanje
Često postoji zabrinutost roditelja što njihova beba halapljivo sisa. Najčešće se plaše da se ne prejede ili zagrcne. Razloga za brigu, zapravo, nema. Svako ko je gladan, biće pomalo halapljiv. Važno je samo da se bebi obezbedi takav položaj prilikom sisanja, odnosno adekvatna cucla ako se hrani veštačkim mlekom, kako se ne bi nagutala više vazduha nego što je uobičajeno. Takođe, nema razloga za suzbijanjem halapljivosti bebe. Treba je pustiti da popije mleka koliko želi, pridržavajući se prethodnih saveta.
Stomačni grčevi
Jedno od najčešćih pitanja roditelja u ambulanti pedijatra je: „Naša beba mnogo plače zbog grčeva, šta da preduzmemo ?” Zvaničan stav svetskih stručnjaka je da se radi o fiziološkoj pojavi usled intenzivnog rada digestivnih organa. Za fiziološke pojave se ne primenjuje terapija. Preporučuje se samo kratkotrajno ljuljanje bebe i/ili blage tople obloge. Mogu se primeniti čajevi za grčeve. Svi drugi postupci (masiranje stomaka, različiti lekovi) se ne preporučuju. Suština je u tome da se pojave kao što su čest plač, uznemirenost, ritanje nogicama, ne zamene za simptome nekog drugog poremećaja. Savet: ako vaša beba ima pomenute simptome tokom više dana, odnesite je na pregled kod pedijatra.
Zagrcnjavanje
Beba može ponekad da se zagrcne prilikom sisanja, ali ako je ova pojava česta potreban je pregled. Zagrcnjavanje ustvari predstavlja poremećaj gutanja i disanja istovremeno. Ponekad, ako potraje duže, beba pomodri. Treba je uhvatiti za grudni koš i okrenuti stomakom i licem na dole kako bi se izbacio sadržaj iz disajnih puteva. Duži poremećaj (prekid) disanja zahteva pregled pedijatra, ali povremeno zagrcnjavanje sa brzim uspostavljanjem normalnog disanja je uobičajena pojava.
Proliv ili normalna tečnija stolica ?
Zdravo novorođenče može imati stolicu posle svakog obroka, ali i jednom na nekoliko dana (do 7 dana). Stolica bebe je nešto tečnija nego starijeg deteta i dešava se da roditelji pomisle da se radi o prolivu. Naravno, uvek kada nisu sigurni, pedijatar će im pomoći da razreše tu dilemu.
Kod pravog proliva stolica je jasno tečna, česta i obilna. Ako beba više gubi tečnosti nego što unosi (mleko), dolazi do dehidracije i tada je svakako potreban pregled, i odgovarajuće lečenje.
Normalna boja stolice novorođenčeta je žućkasta. Zelena boja stolice se javlja zbog sledećih razloga: takozvane stolice gladi su zelene boje, i u malim količinama. Javljaju se ukoliko beba unosi nedovoljno mleka. Normalizuju se kada se uspostavi normalan unos mleka. Ove bebe izgledaju zdravo, ali su gladne. Nakon dužeg perioda neprepoznavanja glavnog problema u prvi plan dolazi slabije napredovanje.
Drugi razlog je promena bakterijske flore u crevima. Bakterije koje su uzrokovale zelenu boju stolice obično ne izazivaju nikakav drugi štetan efekat. I ove bebe imaju potpuno zdrav izgled. Ređe se ponekad dešava da su u pitanju patogene bakterije, izazivači proliva, kada se ispolje i drugi simptomi (suva koža i sluznice, mlitavost, povišena temperatura, slabo mokrenje itd.) koji jasno ukazuju da je beba bolesna.
Doc.dr Miloš Ješić, pedijatar-neonantolog
Nebezbedan položaj bebe u krevetiću i posteljina kao čest uzrok iznenadne smrti odojčeta tokom spavanja
Uzimajući u obzir alarmantne podatke o broju slučajeva iznenadne smrti odojčeta u postelji, postavlja se pitanje da li bebu staviti da spava u položaju na leđima ili potrbuške.
Češće postavljanje bebe u položaj na leđima doveo je do značajnog smanjenja učestalosti ovog događaja, poređenjem podataka između 2000. i 2010.godine. Međutim, ono što zabrinjava, je dvostruki porast slučajeva zadesnog ugušenja bebe tokom spavanja 2010.godine, u odnosu na 2000.godinu.
Smatra se da je razlog za to upotreba tzv. “meke i nebezbedne” posteljine. To se pre svega odnosi na ćebad, jorgane i jastuke kojima se beba često podboči ili se njima krevetac sa unutrašnje strane obloži, zatim mekane plišane igračke u krevetiću i nezategnuti čaršavi. Iako postoje preporuke za izbegavanje takve posteljine, razlog sa njihovo i dalje masovno korišćenje je uglavnom mišljenje roditelja da je bebi tako udobnije, toplije i komfornije. Takođe, značajan potencijalni uzrok ugušenja bebe u kolevci je i položaj bebe na boku tokom spavanja i spavanje u krevetu sa roditeljima.
Mediji, magazini za roditelje i časopisi, snose veliku “krivicu” i odgovornost za ovu pojavu, s obzirom da se u njima često mogu videti fotografije beba ušuškanih u meku posteljinu pri spavanju, u neodgovarajućem i nebezbednom položaju, čime se kod roditelja stvara mišljenje da je to prihvatljivo, ispravno, a verovatno i poželjno.
spavanje
Zbog toga je neophodno, radi bezbednosti bebe, pridržavati se sledećih saveta u cilju prevencije iznenadne zadesne smrti odojčeta pri spavanju:
koristiti tzv. „sleep bag-ove“ odnosno vreće za spavanje za bebe, koje su relativno krute pre svega u gornjem delu, te onemogućavaju bebi veće manevrisanje tokom sna i nastanak opstrukcije nosa i usta.
bebu staviti na tvrd dušek, sa minimalnom mogućnošću ugibanja, a čaršav ispod bebe dobro zategnuti.
ukloniti sve potencijalne „opasnosti“ iz bebinog krevetića (meke jastuke, ćebad, jorgane, plišane igračke), kako one kojima se beba pokriva, tako i one na kojima leži.
Zvanična preporuka” American Academy of Pediatrics” glasi: “Staviti bebu da spava u položaj na leđima, na čvrstu podlogu u krevetac ili kolevku koja zadovoljava važeće standarde bezbednosti”.
Anglosaksonski postoji jasno tzv. “ABC” pravilo:
A – “Alone” (sam, a NE sa roditeljima, igračkama, jastucima)
B – “On my Back” (na leđima, a NE na trbuhu ili na boku)
C – “In my Crib” (u kolevci, a NE u roditeljskom krevetu, kauču, fotelji)
Dr Milica Radusinović
Prof. dr Vojislav Perišić FRCPch (UK)
Za razliku od Evrope i ostatka sveta, kod nas veliki broj dece ima ovaj problem. * Uzroci su genetika, karlični položaj bebe, uzak porođajni kanal i usko prvo povijanje
VISOKU ocenu bebe na rođenju, roditelji tumače kao potvrdu da im je dete apsolutno zdravo. To je uglavnom tačno, ali neki zdravstveni problemi se ne ispoljavaju odmah, već mogu i za nekoliko meseci. Takav je slučaj sa razvojnim poremećajem kukova ili kako je u narodu odomaćeno, urođenim iščašenjem. Iako poremećaj može da se otkrije nakon porođaja, kod mnoge dece se napravi previd ili ih roditelji ne odvedu na kotrolni pregled. A, kada poremećaj uzme maha, sve je mnogo ozbiljnije i složenije.
- Za razliku od Evrope i ostatka sveta, kod nas veliki broj dece ima razvojni poremećaj kukova. To je najčešće obolenje u dečijem uzrastu, a manifestuje se delimičnom ili potpunom nepokretnošću glave butne kosti. Po učestalosti predstavljamo endemski region sa 0,5 do jedan odsto, a čak do 25 procenata u dolini Zete i na Kosovu i Metohiji. Kod devojčica je iščašenje četiri do deset puta češće u odnosu na dečake. Zašto je ovoliko rasprostranjeno, preciznih podataka nema, mada stručnjaci smatraju da je genetika presudna - objašnjava dečiji ortoped dr Igor Šešlija, iz Instituta za ortopedsko hirurške bolesti "Banjica".
* Koji sve faktori utiču na urođeno iščašenje kukova?
- Faktora je mnogo, a svrstani su u dve grupe. Prvi su endogeni, odnosno genetska predispozicija. U drugoj grupi su egzogeni, gde je presudna mehanika, jer ako se na bilo koji način vrši pritisak na zglob kuka, može doći do iščašenja. Pre rođenja, plod može da se razvija u nepovoljnom položaju u materici i tada dolazi do posledica. To se uglavnom događa kod karličnog položaja i karličnog porođaja. Ukoliko je porođajni kanal uzak i beba se tokom porođaja izvlači, takođe može doći do iščašenja kukova. I posleporođajno usko povijanje, kada su noge priljubljene jedna uz drugu, može biti razlog. Zato je osnovna preventiva pravilno, široko povijanje tetra pelenom, trouglastom i švedskom.
* Koji simptomi mogu da ukažu na problem?
- Pre svega porodična anamneza, pa bi trebalo videti da li je neko iz porodičnog miljea imao iščašenje. Na rizik ukazuje i smanjena količina plodove vode, kao i urođene pridružene anomalije poput tortikolisa, odnosno krivog vrata i deformiteta stopala. Vrlo je važno odmah nakon porođaja obaviti klinički pregled novorođenčeta, gde se prate znaci preskoka u kuku. Ako kuk ispada, to je znak da je iščašen.
* Kako se preventivno može uticati na problem?
- Svako novorođenče i odojče neophodno je da prođe kroz ultrazvučni pregled, koji se obavlja u prvom mesecu po rođenju. Ako je sve u redu, sledeća kontrola je u trećem mesecu. Ova vrsta pregleda se završava između šestog i osmog meseca. Međutim, svi roditelji se ne drže ovog rasporeda jer ne shvataju da kasno otkrivanje poremećaja, na primer u šestom mesecu, umnogome otežava lečenje. Metoda ultrazvukom je najpogodnija za najmanji uzrast i odlično procenjuje stanje kuka, pa je najbolja preventiva. Precizno pokazuje da li se radi samo o slaboj pokretljivosti zgloba, kada je glava butne kosti van ležišta ili o delimičnom i potpunom iščašenju. Osim toga, uz ovu neinvazivnu metodu, pregled kratko traje i može da se radi češće, čak i mesečno.
* Osim ultrazvučnog pregleda, koje su druge metode?
- Kod sumnje na ovaj razvojni poremećaj, primenjuje se i radiografija. Snimanje rendgenom je ipak ređe, zbog štetnog dejstva zraka. Veoma retko se obavlja i pregled magnetnom rezonancom. Ta metoda nije dobar izbor za bebe, jer zahteva apsolutno mirovanje. Sa tako malim pacijentima to nije moguće, pa se daje anestezija, što opet nije preporučljivo kod beba. Praktično, magnetna rezonanca se koristi u krajnjoj nuždi, kada se iscrpe druge mogućnosti.
* Kako se leči iščašenje kukova?
- Kad može, primenjuje se neoperativno lečenje koje podrazumeva mekane, dinamičke i nenasilne metode. Ranije se koristila rigidna gipsana imobilizacija, ali je dovodila do trajnog oštećenja kuka, pa se sada koriste terapijske gaćice za odojčad i kod blagih formi poremećaja. Ako se nakon mesec, mesec i po dana stanje ne poboljša, primenjuju se Pavlikovi remeni kako bi se kuk delimično ili potpuno doveo u fiziološki položaj. Za ovu svrhu se koriste i "vok rosen" šine, one su savitljive, plastične i pomažu da se kuk vrati u ležište.
* Šta se radi ako to ne uspe?
- Kada ustaljene metode ne pokažu uspeh, primenjuje se operativno lečenje. Kod nas u Institutu, operacije ne radimo deci pre navršene druge godine, jer se mogu oštetiti još nedovoljno razvijene strukture u zglobu kuka. Međutim, neke ustanove rade čak i kod beba od četiri i pet meseci. U svakom slučaju trebalo bi dobro proceniti, jer su ovo najveće operacije u ortopediji. Kada se dobro urade, velika je šansa da se mali pacijent izleči. S obzirom na to da se radi o razvojnom poremećaju, nakon operativnog lečenja potrebne su redovne periodične kontrole sve do završetka rasta deteta. Cilj je da mu se omogući normalan život, produži trajanje kuka i izbegne prerana ugradnja veštačkog.
NE STAVLjAJTE IH RANO U DUBAK!
DECU ne bi trebalo pre vremena stavljati da stoje na nogama, već kada osete da to mogu da izvedu sama. U ranom periodu, dok ne očvrsnu, ne stavljajte ih u dubak i u hodalicu. Dok presvlačite i kupate bebe, obavezno radite vežbe.
Tehnika se bazira na savijanju nogu u kukovima i kolenima, a zatim razmicanje kukova. Vežbe su bezbolne, tako da roditelji ne bi trebalo da brinu kada se dete buni i plače, jer time samo pokazuje da mu se ne sviđa što mu mrdaju nožice.
Bebe uglavnom plaču kad su gladne, nenaspavane, bolesne, ali ima mališana koji se plakanjem oslobađaju napetosti ili viška energije. Važno je da prepoznate šta je uzrok nezadovoljstva
Gledajući slike nasmejanih beba na reklamama, društvenim mrežama, profilima svojih prijatelja, roditelji plačljivih i ljutih mališana mogu posumnjati u svoje starateljske sposobnosti. Ali ne mora da znači da nešto pogrešno rade, možda je njihovo dete po prirodi negativno.
Pedagozi podsećaju da dete rođenjem dobija temperament, a neki mališani na svet reaguju negativno i intenzivno. Bebe uglavnom plaču kad su gladne, nenaspavane, bolesne, ali ima mališana koji se plakanjem oslobađaju napetosti ili viška energije. Važno je da prepoznate šta je uzrok nezadovoljstva vašeg mališana. Ako je nahranjen, naspavan, suv i ništa ga ne boli, a malo-malo ima izlive besa i plakanja, možda je reč samo o težem temperamentu.
Važno je da u toj situaciji ostanete smireni, jer su istraživanja pokazala da se bebe umire kad su odrasli pored njih opušteni. Neki roditelji u ovoj situaciji odu u drugu krajnost, pa ostave dete da plače da ga ne bi razmazili. Ali pedagozi kažu da je važno da odgovorite na potrebe deteta i da ga umirite. Kako ćete to uraditi, najbolje je da sami procenite, posmatrajući svoju bebu.
Izvor: novosti.rs
Ima li lepšeg osećaja od držanja u naručju tek rođenog deteta? Međutim, retko kada se zapitamo koliko naše bavljenje detetom u tom najranijem uzrastu ima uticaja na razvoj njegovih čula i psihomotorni razvoj u celini?
Još u majčinom stomaku dete je sposobno da prima i obrađuje nadražaje iz spoljašnje sredine. Kretanje majke, kontakt sa zidovima materice, sisanje palca, svetlost i zvuci... neki su od stimulusa koji u tom periodu utiču na formiranje i oblikovanje centralnog nervnog sistema.
A kasnije? Nije potrebno da budete profesionalno kvalifikovani da biste otkrili kako se razvija vaše dete. Posmatrajte vašu bebu i bavite se njome.
Probajte da dodirujete bebin obraz. Ona će refleksno da okreće glavicu prema vašoj ruci. Taj refleks je prirodan, prilagođujući (adaptivni) odgovor, koji pomaže detetu u traženju hrane.
Stavite igračku ili prst na bebin dlan. Automatski ćete izazvati čvrsto zatvaranje njene šake. To je, takođe, refleksna aktivnost, koja pomaže detetu da se uhvati za nešto, kako ne bi palo. Inače, novorođenče ne može da otvori šaku i ispruži prste, pa njegove šačice uglavnom ostaju zatvorene u prvim mesecima života. Novorođenče pokazuje i odgovor na dejstvo gravitacije. Informacija o promeni položaja glave u odnosu na trup dolazi preko unutrašnjeg uha.
Zbog toga, ako se položaj glave naglo promeni, na primer, kada glava pada unazad, dolazi do reakcije celog tela. Dete naglo širi ruke i noge, a potom ih skuplja, kao da bi želelo da se za nešto uhvati. To je u medicini poznato kao Moro refleks - u stvari je evolutivni refleks koji viđamo i kod životinja, a neophodan je za opstanak.
Kada dete držimo na ramenu, primetićemo kako pokušava na kratko da podigne glavu. I ovo se dešava pod uticajem gravitacije, koja deluje na određene delove nervnog sistema, a oni šalju informaciju mišićima vrata da podignu glavu.
Vremenom se ovi adaptivni odgovori razvijaju, pa će dete moći da odigne glavu od podloge, a nasuprot gravitaciji - kada ga postavite da leži na stomaku.
Svaka majka brzo nauči da držanje i ljuljanje deteta pomaže da se ono smiri. Ritmični pokreti ljuljanja takođe imaju veoma važnu ulogu u organizaciji i sazrevanju centralnog nervnog sistema.
Zato je i dodir koji majka ostvaruje sa detetom veoma važan činilac za sazrevanje njegovog centralnog nervnog sistema i uspostavljanje veze između mame i bebe.
Jednomesečno dete ne uspeva da diferencira komplikovane oblike ili kontraste boja, ali ipak prepoznaje lice majke i ostalih važnih osoba u njegovom životu. Primetićete kako usmerava pažnju kada vidi pokrete ljudi ili igračaka, i trudi se da ih prati - najpre očima, a potom i pokretima glave.
Na zvuk zvečke ili ljudskog glasa, jednomesečno dete će najpre odgovoriti smirivanjem motorike, a potom i okretanjem glave prema izvoru zvuka.
Rođenjem su razvijena i čula ukusa i mirisa - imaju veoma važnu ulogu u toku prvog meseca. Sisanje je adaptivni odgovor, povezan sa ovim čulima, i kod deteta je razvijen po rođenju.
Znači, u toku prvog meseca dete već razvija veliki broj različitih adaptivnih odgovora. Mnogi od njih se izgrađuju još intrauterino, a po rođenju ih dete razvija kao osećaj za gravitaciju, pokret i dodir.
Sve ovo je važno znati jer nam dete u tom najranijem periodu govori telom, pokretima, pa je od velikog značaja da umemo da tumačimo taj govor tela. One stimulacije koje umiruju dete i čine ga srećnim su dobra baza za razvoj čula, kao i sopstvene telesne šeme.
Funkcije se razvijaju po određenom redosledu. Kod neke dece će to biti brže, kod neke sporije, ali uglavnom će pratiti tipične parametre. Zbog toga nije potrebno da budete profesionalno kvalifikovani da biste otkrili kako se kod deteta razvijaju ovi procesi.
Posmatrajte mališana u spontanim aktivnostima, ali posmatrajte i njegove vršnjake. Uočite sličnosti i razlike.
Nijedna krajnost nije dobra, kažu stručnjaci - greše i roditelji koji bebu nigde ne vode, ali i oni koji odmah sa detetom kreću u šoping i na dečje rođendane. Pronađite sredinu i birajte mesta sa manje gužve
Roditelji novorođene bebe najčešće idu iz krajnosti u krajnost - ili je nigde ne vode ili je odmah "ubace" u gužvu. I šta god da urade od toga - greše. Profesor dr Majkl Bodin kaže da prvi izbor nije dobar pre svega za majke.
- Ako 24 časa dnevno, svaki dan, svaku nedelju, sve do drugog, trećeg meseca ostajete kod kuće, plašeći se da će se bebi nešto desiti u dodiru sa spoljašnjim svetom, pući ćete. Beba plače, vi ne spavate, ne razmenjujete energiju i priče sa drugima, hormoni divljaju. Šta možete da očekujete osim da padnete u depresiju ili da vam povratak u stvarnost bude kao horor film - primećuje Bodin.
S druge strane, ako ste od onih koji odmah sa bebom krenu u šoping i na dečje rođendane, računajte da ćete joj ugroziti zdravlje.
- Pomislite na sve one bakterije i viruse koji vrebaju - upozorava ovaj stručnjak, savetujući mamama da pronađu sredinu i šetaju bebe laganim tempom, birajući mesta sa manje ljudi i buke.
Izvor: novosti.rs
Leto je jedno od lepših godišnjih doba za nove mame. Pročitajte zašto...
1. Možete se pozdraviti sa ostajanjem u kući
Prilično je teško motivisati se da izađete iz kuće kada je napolju minus 10 stepeni. A još teže kada ste umorni i još se oporavljate od porođaja. Ali, tokom letnjeg porodiljskog raspusta, kada je napolju toplo, izlazak iz kuće daleko je privlačniji nego onaj kada ste tek rodili i napolju je jako hladno. Čak i ako idete u kratku šetnju ili obavljate neke obveze, osećaćete se puno bolje.
2. Sladoled!
Hej, upravo ste rodili dete. Zaslužujete sve sladolede ovog sveta! Isto vredi i za druge letnje poslastice koje volite.
3. Vaša beba može nositi puno manje odeće (što znači puno manje prljavog rublja)
Kada morate obući bebu u bodi, majicu, pantalone, čarapice, kapu, šal i skafander, ponekad to jednostavno nije vredno truda. Zato je leto idealno za male bebe. Sve mame znaju kako je vreme od velike važnosti, a lagani letni slojevi su su vaši najbolji prijatelji!
4. Lakše je steći prijatelje kad je napolju sunce
Neosporno je: ljudi su srećniji kad je napolju sunce. Svetle letne noći znače zabave i roštilj, što znači više prilika za druženje. Osim toga, opuštena, neformalna vibracija obično je primerena deci, tako da ne morate propustiti zabavu ako ne želite ostaviti vašu bebu kod kuće. Dobri vremenski uslovi znače da svi više vremena provode na otvorenom pa će se time i povećati vaše šanse za upoznavanje novih ljudi u parku, na bazenu, plaži ili šetnjama.
5. Besplatni vitamin D
A, govoreći o suncu - besplatni vitamin D! Ako je vaša beba imala žuticu, svakodnevna izloženost sunčevoj svetlosti je dobrodošla. A i mamama treba vitamin D za zdrav imunološki sismet, za borbu protiv bolesti, i kao pomoć u regulisanju raspoloženja i sprečavanju depresije.
Naravno, nemojte preterati i ne izlažite dete i sebe suncu tokom najtoplijeg dela dana . Takođe, obucite bebu u laganu, prozračnu odeću, držite je hidratizovanom (kao i sebe!), mažite bebu i sebe kremom za sunčanje i nađite mesto u hladu gde god idete.
6. Manje bakterija
Naravno, nežna novorođenčad mora biti zaštićena od bakterija i infekcija tokom cele godine, ali ne čini li se da je lakše izbeći prehlade i grip tokom letnih meseci? Još jedna prednost za letnje mame i bebe!
7. Letnja moda savršena je za doba porođajnog bolovanja
Natečene noge i stopala od trudnoće? Sandale i japanke su najlepši deo porođajnog bolovanja, baš kao i udobne i lepršave letnje haljine, suknje, majice i tako dalje.
8. Lakše je uživati u aktivnostima na otvorenom
Pešačenje je jedna od najboljih aktivnosti za vreme i nakon trudnoće - odlična je aktivnost niskog intenziteta, i mogu je praktikovati sve žene, bez obzira koliko su u formi ili nisu.
Daje vam mišiće i povećava kiseonik, a tokom trudnoće, odlično je i za bebu. Samo pazite da nosite udobne cipele i pijete puno vode kada izađete napolje. Još jedna velika vežba niskog intenziteta, a idealna za letnje mesece je plivanje - ako nemate mogućnost biti u blizini mora, pronađite bazen i uživajte u osvežavajućem hlađenju dok jačate mišiće, smanjujete stres i povećavate dobro raspoloženje...jer psihičko zdravlje jednako je važno kao i fizičko, posebno kada ste nova mama.
Izvor: www.klokanica.24sata.hr
Kao što već svaki roditelj zna, uspavljivanje deteta može biti izazov, a naročito kako da vašoj bebi pružite siguran i miran san.
Pratite ove smernice kako biste pomogli vašoj bebi da bude sigurna i naspavana.
Izaberite čvrsto umesto mekog. Neka vaša beba spava čvršćem dušeku. Takođe treba da rasčistite krevetac od plišanih i drugih igračaka, jastuka, ćebadi, ogradice i drugih mekanih delova posteljine koji mogu bebi suziti prostor i nositi rizik od gušenja. Ukoliko vaša beba zaspi u nosiljci ili kolicima, prebacite je na tvrđu podlogu.
Ne utopljavajte vašu bebu. Pre spavanja, obucite bebi ne više od jednog sloja odeće nego što biste sami obukli, srazmerno sobnoj temperature. Procenićete da li joj je toplo tokom noći ukoliko se znoji, ako joj je kosa vlažna ili su joj crveni obrazi, ako ubrzano dišee, ili ukoliko su joj grudi tople na dodir.
Postavite bebu da leži na leđima. Bebe bi tokom prve godine života trebale što češće da leže na leđima. Ako je vaša beba već u mogućnosti samostalno da se okreće sa stomaka na leđa, u redu je da to radi i u snu.
“San je veoma važan za psihički i fizički razvoj deteta. Akrtivan san započinje po prvi put u 28. nedelji trudnoće, a miran san u 32. nedelji. U prvom mesecu života novorođenčetu je potrebno od 16 do 18h sna, a u prvoj godini života do 15 sati”, navodi Pampers stručnjak dr Julka Damjanović, pedijatar i neonatolog.
Novi Pampers Baby Dry ima 3 upijajuća kanala koji odvode vlagu do jutra. Sa 3 upijajuća kanala, Nove Baby Dry absorbuju i odvode tečnost dalje od bebine kože, te kada se beba ujutru probudi jednko suva kao što je bila veče pre, ostaje samo pitanje - gde je sva tečnost otišla?
Vreme za spavanje sada može da bude ispunjeno slatkim snovima. Uz ove sigurnosne savete i Pampers Baby Dry, vi i vaša beba ste spremni za zasluženi odmor.
Izvor: B92
Čim se rode, bebe primaju informacije iz spoljneg sveta i uče
Čim se rode, bebe primaju informacije iz spoljneg sveta i uče. Mogu da spavaju i 18 časova u kontinuitetu, ali suprotno uvreženom mišljenju, san im nije pasivan kao kod odraslih, već im mozak i tada radi punom parom, naglašavaju stručnjaci sa univerziteta Konektikat.
Svoju tvrdnju dokazali su na jednostavan način. Prvo su puštali novorođenim bebama određene tonove, a zatim im na očne kapke usmeravali nežni dašak vetra nekoliko sekundi. Nakon kratkog testiranja, gotovo sve bebe su povezivale taj ton sa daškom vetra i čim ga čuju instinktivno su stiskale kapke. Posle nekoliko nedelja, stručnjaci su im puštali isti ton bez daška, ali su bebe i dalje stiskale kapke očekujući dašak, što dokazuje da su zapamtile događaj.
Sve je zabeleženo video kamerom i malim elektrodama, koje su očitavale moždane talase. Rezultati su pokazali pojačanu aktivnost tokom testiranja u delu mozga zaduženom za memorisanje i učenje. Čak i naučnici su bili veoma iznenađeni činjenicom koliko bebe mogu da nauče i upamte i to dok spavaju.
Najbolji trenutak za uspavljivanje bebe mlađe od tri meseca je 90 minuta nakon poslednjeg buđenja
Kada se uhvati ritam spavanja beba, posle je sve lako - tvrdi Poli Mur, direktorka Centra za istraživanje spavanja pri kalifornijskom institutu za ispitivanja u San Dijegu. Roditelji neispavanost bebe ponekad poistovećuju sa lošom naravi, ali Poli kaže da to nije tačno, jer je utvrđena veza između hronične neispavanosti i poremećaja pažnje. Ona savetuje mlade majke kako da postupe u ovom slučaju.
Najbolji trenutak za uspavljivanje bebe mlađe od tri meseca je 90 minuta nakon poslednjeg buđenja. Novorođeno dete već tada gubi pažnju, gleda u daljinu, ispušta drugačije tonove. Ako tada niste u mogućnosti da mu obezbedite spavanje, kasnije teže tone u san i lošije spava.
Kada se bebin unutrašnji časovnik poremeti, može da se desi da se budi posle samo deset minuta, nervozna, pa roditelji ne znaju šta da rade.
Bilo da imate odvojeniu sobicu koju ćete pretvoriti u dečiju ili ćete napraviti dečiji kutak u vašoj spavaćoj sobi, trebali biste to početi da uređujete dok još imate energije. Pre nego počnete, razmotrite oblik i veličinu prostora kako biste znali koliko pokućstva i dečije opreme može stati u njega. Proverite imali dovoljno utičnica za struju i dovoljno grejnih tela u njemu. Mala deca vole gledati u jarke osnovne boje i velike, upadljive slike zato odaberite šarene tapete ili tako obojite zidove, a materijal koji se može prati olakšaće vam održavanje zidova da uvek izgledaju svetlo i sveže. Stvari koje se mogu premeštati, slike i pokretni viseći ukrasi, mogu se koristiti za oživljavanje jednobojne pozadine ako niste skloni odabiru boje pre nego saznate pol deteta. Prostirači i sjajni podovi lepo izgledaju, ali nisu prikladni jer se lako možete okliznuti na njima dok držite dete. Jedino važno za pod jeste da bude topao pod nogama i da ne bude klizav.
Svetlo sa mlečnom sijalicom ili posebno oblikovana lampa za dečiju sobu veoma je korisno imati za noćno hranjenje jer svetli lagano i prigušeno što ni vas ni dete neće usred noći previše preplašiti.
Noćna lampica daje vam dovoljno svetla da proverite dete koje spava, ali da biste promenili pelene trebaće vam jače svetlo. Izbegavajte sa produžnim kablovima koje možete povlačiti, a sve električne utičnice koje se ne koriste zaštitite sigurnosnim zatvaračima.
U sobi u kojoj spava dete ne sme biti promaje zato sve prozore zaštitite gustim lanenim zavesama. One neće samo zadržavati promaju nego i jutarnje svetlo koje bi leti moglo probuditi vaše dete.
Zavese ne smeju biti na dohvat dečijeg krevetića. Nikad ne stavljajte kolevku ili krevetić ispod prozora ili blizu radijatora. Mala deca ne mogu regulisati svoju temperaturu zato im treba osigurati ugodno toplu okolinu sa temperaturom otprilike 18°. Poseban termometar ili termostat za dečiju sobu, pričvršćen za radijator olakšaće održavanje sobne temperature.
Za dete je sada potrebno veoma malo pokućstva. Mesto za spavanje, ormarić za odeću i mesto za higijenske potrepštine i za previjanje, kao i stolica za vas dok budete hranili ili ljuljali dete. To je sve što vam je zapravo potrbno prvih nekoliko meseci. Svo pokućstvo za dečiju sobu treba biti dovoljono čvrsto tako da ga dete, kad malo poraste, neće moći prevrnuti na sebe koristeći ga kao oslonac kad se bude počelo podizati na svoje noge.
Ako kupujete polovno pokućstvo, proverite da boja ili lak nisu toksični i da nema olova. Ako imalo sumnjate, dobro sastružite sve sa pokućstva i prebojite ga sigurnim materijalom. Proverite i da nema slomljenih delova koji bi mogli ozlediti vaše dete.
