jun 25, 2022

Tik je nevoljni, iznenadni, besciljni mišićni pokret, ograničen na određenu grupu mišića, a može biti praćen i vokalizacijom (glasom). Osnovno obeležje takvog poremećaja je relativna stalnost i ograničenost na određenu grupu mišića, najčešće mišića glave, vrata ili rameni pojas.
Najčešći tikovi kod dece treptanje očima (žmirkanje), „trzanje“ glavom, pokret ramenom, kašljucanje, šmrcanje…
Tik je jedan od najučestalijih poremećaja kod dece, ali se relativno mali broj javlja psihologu ili dečjem psihijatru. Blagi tikovi se javljaju kod oko 10% dece u nekoj od faza njihovog razvoja, uglavnom sa polaskom u školu do rane adolescencije, i usko su povezani sa psihosocijalnim sresom. Češći su kod dečaka nego kod devojčica (u odnosu 2:1), a najučestaliji su u periodu od devete do dvanaeste godine života.
U nastanku tikova značajnu ulogu imaju organska oštećenja mozga – teške trudnoće i porođaji, meningitisi, encefalitisi..Takođe, značajna je i nasledna komponenta (oko 25% roditelja i oko 5% braće i sestara takođe ima tikove).
Kod „tikera“ postoji neodoljiva potreba da se tik ponovi. Svako sprečavanje ponavljanja tika povećava napetost, a izvršenje smiruje. Kada se tik realizuje, napetost trenutno opada, ali ponovo raste, tako da se celokupna radnja ponavlja.
Tik-poremećaj može biti izazvan različitim stresogenim događajima: medicinskim postupcima (često operacijom krajnika), jakim strahom (npr. napadom psa), prisustvovanjem neprijatnim događajima, kaznama (naročito fizičkim), oboljenjima, nosa, očnih kapaka pluća…
Roditelji često navode da su tikovi kašljucanja počeli nakon operacije krajnika, a treptanje posle zapaljenja kapka.

Šta karakteriše tikove?

Nastaju iznenada, brzo, prolazni su i priroda pokreta je ograničena
Imaju tendenciju da se ponavljaju
Nestaju tokom spavanja
Sa lakoćom se mogu voljno reprodukovati ili suzbiti
Tikovi imaju ritmičnost za razliku od stereotipija ili mentalne retardacije

Tikovi najčešće imaju psihogeno poreklo:
Dete sa tikom je obično povišeno agresivno, napeto, ima problema sa spavanjim ili poremećen odnos sa drugima
U porodicnim odnosima vlada napetost
Tikovi su stres-senzitivna stanja jer se često javljaju posle nekog stresnog događaja

Kako se pomoći detetu sa tikom:
Neophodan je razgovor sa roditeljima i savetovanje. Pojedini roditelji slabije tolerišu tikove mališana, jer je tik vidljiv za okolinu, što može proizvesti nelagodnost i krivicu. Pojedini roditelji postaju agresivni, što može uzrokovati dodatne smetnje u ponašanju. Pojedina istraživanja pokazuju da su majke „tikera“napete i da teže savršenstvu.
Dete ne bi trebalo da se opominje niti kažnjava, jer se time podiže napetost i samim tim pojačava tik.
Dobro je uvođenje sportskih aktivnosti, kao i svih aktivnosti koje angažuju telo i pokret (plivanje, ples). Čest je vrlo visok nivo aspiracija roditelja i deteta, tako da bi trebalo raditi na njihovom usklađivanju sa sposobnostima, kao i prihvatanju „tikera“ od strane roditelja.
Većina tikova se vremenom spontano povlači. Bitno je umanjenje stresova i uvođenje opuštajućih aktivnosti. Ukoliko su tikovi uporni, potrebno je potražiti stručnu pomoć psihologa.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Statistike pokazuju da dečaci tri puta češće mucaju od devojčice. Kada dete muca to znači da je pod stresom, pomozite mu!
Važno je da znate da svako skretanje pažnje na sam način dečjeg govora ometa spontane misaono-jezičke procese i dete koje nije ni bilo svesno svog zamuckivanja može početi zaista da muca.
Iako mucanje pogađa osobe svih uzrasta, deca najčešće mucaju u periodu između druge i šeste godine, kad razvijaju govor. Na sreću, većina njih preraste taj problem, a statistika pokazuje da dečaci tri puta češće mucaju od devojčica. Međutim, malo je poznato da gotovo svako dete prođe kroz fazu fiziološkog mucanja.
– To je normalan razvojni put, koji traje od 20 do 40 dana. U periodu između druge i četvrte godine života dete usvaja oko 2.500 reči i mnoštvo gramatičkih oblika. Potpuno je prirodno da tokom procesa učenja svih tih pravila i reči mališan greši i „sapliće se“ u govoru. Svako skretanje pažnje na sam način dečjeg govora ometa spontane misaono-jezičke procese i dete koje nije ni bilo svesno svog zamuckivanja može početi zaista da muca – upozorava Tanja Lukovac, master logoped i direktor logopedskog centra „Higia Logos“.Ona ističe da su uzroci mucanja višestruki, ali da je pre svega potrebno da postoji genetska predispozicija, to jest biološka sklonost ka mucanju. Takođe, ovaj problem može da bude prouzrokovan i nekim neprijatnim činiocima, kao što je, na primer, određena traumatska situacija za dete, a promucaće i onaj mališan koji pored ova dva uzroka ima i niži emocionalni sklop ličnosti.
– Da bi do mucanja uopšte došlo, potrebno je da se istovremeno ispolje ova tri uzroka. Svako dete ima svoj osobeni set faktora koji doprinose pojavi i održavanju ovog poremećaja u govoru. Zato se i procena i pomoć određuju prema svakom detetu ponaosob – kaže naša sagovornica.
Kad postanu svesna mucanja, takva deca se preznojavaju tokom govora, posebno pred nepoznatim osobama, imaju ubrzan rad srca i često su nervozna. Ukoliko je mucanje težeg stepena, stvaraju i lošu sliku o sebi, umanjuju svoje vrednosti i imaju potisnutu ljutnju prema sagovorniku koji pokazuje nestrpljenje, nerazumevanje ili sažaljenje u komunikaciji s njima.
– Zato je potrebno što pre pomoći detetu da prevaziđe ovaj problem. Do pravilnog govora dolazi se pomoću logopedskih tretmana koji podrazumevaju izvesnu opštu metodu, kao i neke specifične koje se prilagođavaju individualnom profilu pojedinca koji ima ovaj govorni problem – objašnjava Tanja Lukovac i dodaje da ako zamuckivanje traje duže od 40 dana, roditelji treba da se jave logopedu.
Kako roditelji mogu da pomognu

- bodrite svoje dete da govori i oseća radost i zadovoljstvo u tome

- ne govorite umesto njega

- Usmeravajte njegovu pažnju na aktivnosti u kojima je uspešno

* Pokažite mu da je voljeno i da je centar vašeg sveta

* Ne okrivljujte sebe ni dete zbog njegovog mucanja

Izvor: zena.blic.rs

Korona virus (COVID19) je RNK virus iz grupe korona virusa. Predstavlja sada aktuelnu bolest koja je zahvatila čovečanstvo i brzo se raširila svim kontinentima. Trenutno je u toku svetska pandemija proglašena od strane Svetske zdravstvene organizacije.
Oboljevanje dece od korona virusa
Prema do sada dostupnim podacima, oboljevanje dece od korona virusa je prisutno u malom procentu. Pedijatrijski slučajevi su ređi nego kog odraslih.
Pedijatrijski slučajevi infekcije COVID-19 (Corona virus infective desease 2019, stručni naziv za Korona virus) obično su blagi, blaži nego kod odraslih.
Oboleli imaju blažu kliničku sliku,zbog čega je moguće da mnogi slučajevi kod dece nisu dijagnostikovani.
Razlikovanje virusa COVID19 od ostalih uobičajenih infektivnih uzoraka disajnih puteva kod pedijatrijskih pacijanata još uvek predstavlja problem.
Sveobubuhvatni simptomi su blaži kod dece i opšta prognoza je dobra.
Deca dobijaju blage simptome COVID19, ali imaju veliku mogućnost prenosa virusa.
Studije su pokazale da roditelji mogu da budu manje zabrinuti za oboljevanje dece od korona virusa
Dobro je smanjiti kontakte među decom jer su deca prenosioci virusa, čak iako nemaju simptome ili imaju blago izražene tegobe.
Najčešći simptomi do sada potvrđenih pedijatrijskih slučajeva su povišena temperature, groznica i kašalj.
Nekada moža da bude prisutna zapušenost nosa i bol u grlu kao i kod drugih respiratornih infekcija – Ne treba misliti da obolelo dete odmah ima korona virus, postoje i drugi uzroci
Kod težih slučajeva može da dođe do virusne upale pluća različitog intenziteta koje zahteva bolničko lečenje.
Važno je znati da deca sa teškim respiratornim oboljenjima mogu da imaju i druge uzroke upale pluća kao što su virus gripa ili drugi virusni i bakterijski uzročnici – pregled pedijatra i laboratorijske analize mogu da ukažu na uzročnika.
Ne oboljevaju sva deca koja budu u kontaktu sa odraslima obolelim od korona virusa i oni koji obole mogu da imaju minimalne simptome ili blažu kliničku sliku
Deca koja nemaju simptome ili imaju minimalne simptome a zaražena su mogu da prenesu infekciju starijima i osetljivijim kategorijama.
Deca mogu duže da prenose virus, čak i kada se dobro osećaju.
Prevencija korona virusa i sprečavanje širenja infekcije – saveti:

Na lep način objasnite novonastalu situaciju deci – objasnite im da nema razloga za brigu, da virus u najvećem broju slučajeva nije opasan za decu. Objasnite im zašto ne idu u školu, zašto nemaju trenige, zbog čega ne mogu u park….deca su zbunjena novonastalom situacijom, približite im objašnjenje na nivou koji oni mogu da razumeju kako ne bi sakupljali informacije koje čuju na televiziji i vide na internetu i projektovali ih na drugačiji način

Organizujte dane na lep način. Svaki dan provedite barem pola sata dnevno posvećeni deci: igrajte društvene igre, pevajte sa njima, plešite, radite vežbice, razgovarajte sa njima, smejte se…..Bilo da radite od kuće ili idete na posao odvojte deo dana koji provodite zajedno sa decom bez mobilnih telefona i kompjutera, samo posvećeni svojoj deci

Organizujte sa decom takmičenje u sređivanju kuće, najlepše zategnutom krevetu, najbolje obrisanoj prašini i drugim kućnim poslovima, svima će biti lakše a deca će bolje prihvatiti nove obaveze.
Naučite decu da pravilno peru ruke sapunom i toplom vodom što češće, pre i posle obroka, nekoliko puta tokom dana, uvek po ulasku u kuću, naučite decu da se ne rukuju i ne pozdravljaju poljupcima sa drugarima

Zabranite boravak u zatvorenom prostoru sa više ljudi osim boravak sa porodicom. Deca ne treba da idu sa vama ni u prodavnicu. Bolje je da ostanu kod kuće ukoliko ste u mogućnosti. Smanjite mogućnost zaraze na minimum.

Ukoliko deca izlaze napolje, savetujte da ne izlaze na mesta na kojima ima puno dece, da ne dodiruju rukama nos, oči, uši, da ne stavljaju ruke u usta.

Ukoliko deca kijaju i kašlju savetujte da prekriju usta nadlakticom ili papirnom maramicom

Ukoliko dete ima neke tegobe, posle konsultacije sa pedijatrom ukoliko su tegobe blage, i pregled nije neophodan savetuje se boravak u kući, odmor, dosta tečnosti, voća, povrća i vitamina.

Važno je da deca prihvate novonastalu situaciju kako se ne bi plašila

Održite vedar duh u novonastaloj situaciji sebi i svojoj deci, čuvajte se

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kada dete napuni jednu godinu, pravila u ishrani se ne menjaju bitno u odnosu na 11-12 mesec. Postoje samo nekoliko pravila kojih se treba pridržavati u smislu količine i navika u ishrani
Mame koje doje svoje bebe treba da nastave sa tim 2-3 puta dnevno. Količina pripremane hrane koju dete uzima zavisi od uzrasta, aktivnosti i apetita deteta, ali veličina porcija i dalje ne treba da bude više od jedne detetove pesnice.
Treba uvesti pravilo da dete jede sa ostalim članovima porodice, ali ne jako masnu i začinjenu hranu.
Preporuka je da se i dalje daje mlečna formula, ali ako se uvodi kravlje mleko prokuvati ga i ograničiti na pola litre dnevno.
Hrana treba da bude seckana i dete treba da jede samo.
Iako su sada već slatkiši svuda oko deteta unos čokolade, slatkiša i grickalica treba pokušati izbeći ili ograničiti.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Najmanje par puta godišnje se dešavaju „talasi“ oboljevanja od varičele. Obično kao mini – epidemije po vrtićima. Nema sezonskog pravila, iako su nešto češće u hladnijim danima. Nažalost, neretko varičele pokvare planirani put ili važan događaj, a kako bolest (bez komplikacija) traje 10 do 14 dana, varičele uzrokuju česte izostanke iz kolektiva.

Ko je izazivač varičele?

Prouzrokovač varičele je virus (varičela – zoster virus), koji spada u familiju herpesvirusa. Ovi virusi naročito napada kožu i sluzokožu, pa se zato javlja u formi boginja. Posle završetka infekcije, virus ostavlja doživotni imunitet za varičele, ali dugo boravi („spava“) u nervnim ganglionima. Pad imuniteta tokom kasnijeg života ga može aktivirati („probuditi“) i izazvati novu infekciju – herpes zoster!
Varičela se dakle NE MOŽE dva puta preležati, ali se može desiti herpes zoster.

Kako se prenosi?

Radi se o virusu koji se lako i brzo širi i izuzetno je zarazan. Prenosi preko disajnih organa – to je “kapljična” infekcija. Tako će jedan mališan u grupi zaraziti skoro svu decu (i odrasle) koja su bila sa njim u kontaktu (naravno ne i onu koja su preležala ovčje boginje). Inkubacija (vreme koje prođe od ulaska virusa do pojave prvih znakova bolesti) kod varičele obično traje od jedne do tri nedelje. Maksimalni period inkubacije je 28 dana.

Koliko dugo je dete opasno po druge koji nisu preležali varičele?

Obolelo dete je zarazno dva dana PRE izbijanja ospe, tako da treba proveriti sve koji su u tom periodu bili u kontaktu sa bolesnim detetom. Dok se sve promene na koži ne “osuše”, (a nove ne izlaze) dete je zarazno! To je obično desetak dana od početka bolesti.

Kako prepoznati varičele?

Par dana pre izbijanja tipične ospe je dete obično slabijeg apetita, manje aktivno, a neka deca imaju lako povišenu temperaturu. Ima dece koja nemaju ovaj uvod u ospu pa iz punog zdravlja dobiju kožne manifestacije bolesti – boginje.
Prvo se pojavi “bubuljičica” koja brzo nabubri ispunivši se prozirnom tečnošću (vezikula). Potom se ova bistra tečnost zamuti pa izgleda žućkasto – kao gnojanica (pustula). Pustula potom “pukne” pa se formira “krasta” (krusta) koja se posle nekoliko dana osuši i odpadne. Tipično je da su promene razbacane po koži bez ikakvog pravila. Mogu se pojaviti svuda, pa i na mestima kao što su (genitalije, čmar, vežnjača, spoljašnji slušni kanal). Na jednom “polju” kože se obično vide različite faze boginja (takozvana polimorfna ospa). Promene se mogu pojaviti i na sluzokžama, na primer u ustima ili grlu i tada su prilično bolne i neprijatne.
Sve ovo strašno svrbi pa se deca češu i tako pogoršavaju infekciju.

Koliko traje varičela?

Obično ima nekoliko “naleta” ospe koji traju obično sedam do deset dana. Potom se promene na koži suše i kraste otpadaju još oko nedelju dana. Tako treba računati sa bar dve nedelje “bolovanja”.

Da li dete sa varičelom treba da se kupa?

Da – decu sa varičelom treba svakodnevno tuširati! Izbegavanje kupanja je opasna zabluda, pošto bakterije koje normalno žive na zdravoj koži uzrokuju sekundarne bakterijske infekcije oštećene kože – tamo gde su boginje. Zato je tuširanje prava stvar! Par minuta pod mlazom mlake vode sa blagim tečnim sapunom je idealna “kombinacija”. Posle kupanja se detetova koža nežno osuši (“istapka”) čistim, mekim peškirom i to je to! U neopranoj kosi se pomenute bakterije još lakše razmnožavaju i mogu da naprave infekciju. Pošto boginja ima i u kosi, neophodno je prati bar dva puta nedeljno.

Mogu li se desiti komplikacije?

Nažalost mogu! Virus varičele u velikoj meri slabi detetov imunitet, pa su moguće komplikacije. One se obično dese na disajnim organima (upala uha, sinusa, bronhija i pluća), a izuzetno retko se javlja blaga forma zapaljena mozga (enecefalitis malog mozga) i druge neurološke komplikacije. Većina komplikacija se lako uočava, jer dete umesto da se lepo oporavi dobije ponovo (visoku) temperaturu u drugoj nedelji od početka bolesti, kašlje i izgleda loše.
Kasna komplikacija varičele – hepes zoster se može desiti bilo kad tokom života, a naročito kod naglog slabljenja imuniteta.

Koje su rizične grupe?

Grupe u povišenom riziku su:

Trudnice zbog rizika od oštećenja ploda (sindrom kongenitalne varičele), a najopasniji period je od 13. – 20. nedelje gestacije
Novorođenčad majki obolelih u periodu 5 dana pre porođaja do 2 dana nakon porođaja zbog rizika od teškog oblika varičele u 17 – 30 % slučajeva usled nedovoljnog broja zaštitnih antitela majke
Deca u prvih 12 meseci života zbog nerazvijenog imunitet imaju rizik od težih formi bolesti i komplikacija. Rana infekcija povećava rizik za pojavu herpes zostera.
Adolescenti i odrasli – posle 13. godine života varičela ima težu kliničku sliku i komplikacije su češće.
Imunokompromitovane osobe (osobe sa oslabljenim imunitetom) su u posebnoj opasnosti zbog mogućnosti nastanka težih kliničkih oblika varičele, komplikacija i ponavljanih epizoda herpes zostera.
Postoji li zaštita od varičele?
Postoji još od 80­-tih godina prošlog veka, a od 1995. vakcina se primenjuje u SAD, Kanadi, Australiji, kao i u pojedinim zemljama Evrope. Vakcinacija u SAD je do 2004. obuhvatala je skoro 90% dece od 12 do 18 meseci, kao i neimunih adolecsenata i odraslih, gde se pokazala izuzetno efikasnom, naročito posle davanja i druge doze vakcine. Zato aktuelni protokol vakcinacije podrazumeva dve doze sa razmakom od 4 do nedelja! Vakcina protiv varičela dostupna je u Srbiji je od 2010. ali nije deo obaveznog programa imunizacije. Njena primena je moguća od navršene prve godine života.

Kako pomoći detetu sa varičelom?

Veoma retko se daje (samo prvih dana bolesti kod retkih pacijenata koji su u velikom riziku od teških oblika bolesti i komplikacija) antivirusna terapija (aciklovir). Ova terapija može značajno skratiti tok bolesti, ali NEMA imuniteta posle terapije, pa pacijent ponovo može oboleti.

Uglavnom se sprovodi takozvana simptomatska terapija:

Obaranje povišene temperature paracetamolom, ibuprofen treba izbegavati kod dece sa varičelom.
Kad postoje varičele u ustima, one izazivaju bolove, pa paracetamol treba davati 20-tak minuta pre jela da se olakša uzimanje hrane.
Takođe je važno da dete unosi dovoljno tečnosti, najbolje hladne (ali ne i ledene) vode.
Redovno tuširanje se podrazumeva, a znojenje deteta treba smanjiti boravkom u rahlađenim prostorijama, odeća treba da je od prirodnih materijala
Dete sa varičelom u prvih 7 do 10 dana NE treba izlagati direktnom sunčevom zračejnu, a podrazumeva se izbegavanje kontakta sa drugom decom i odraslima koji NISU preležali varičele.
Podrazumeva se da dete more imati uredno potkresane nokte!
Izuzetno važno je ublažiti svrab!
Češanje oštećene kože dovodi do sekundarne – bakterijske infekcije kože! Na površini neoštećene kože žive bakterije (stafilokoke i streptokoke) i tu NE prave problem. Ipak, kad postoji oštećenje kože (to su boginje), pa kad se dete češe, kroz ova otvorena “vrata” bakterije prodiru u dublje slojeve i naprave sekundarnu – bakterijsku infekciju. Infekcija pojačava svrab, pa se dete još više češe, pa se infekcija dodatno pojačava i još više svrbi, pa se zatvara „začarani krug“ češanja i infekcije! Sve ovo produžava trajanje bolesti, ali i mogu uzrokovati ružne ožiljke!

Virasoothe gel ili sprej je odličan izbor dete (važi i za odrasle) koje ima varičele!
Savremeni i naučno utemeljen koncept aktivnih supstanci – osmo Care tehnologija obezbeđuje:
Trenutni efekat prijatnog hlađenja
Efikasno sprečava svrab, češanje i infekciju kože
Ubrzava zaceljenje i prevenira ožiljke
Lako se primenjuje
Bezbedan za sve uzraste od 6 meseci, uz konsultaciju sa lekarom može i kod mlađih beba
Primena
Nanosi se jednostavno, dva do tri puta (po potrebi i češće), na čistu kožu.

Započeti primenu čim se pojave makule – NE TREBA čekati da počne svrab!
Sprej se nanosi sa udaljenosti od 10-tak cm, a gel se nežno nanosi na promene na koži. Kada se primenjuje gel, obavezno je temeljno pranje ruku pre nanošenja gela.
Izbegavati nanošenje na kapke i u neposrednoj blizini oka. Posle aplikacije gela na lice paziti da ga dete nehotice ne unese u oči.
Primenjuje se sve dok se boginje ne sasuše i otpadnu.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Nana je zanosno mirišljava i osvežavajuća, pa se zbog toga veoma rado koristi u kulinarstvu, ali i u aromaterapiji. A da li ste znali da je odlična kada detetu treba da se otpuši nosić?
Osim što deluje kao dekongestiv (otpušava nos), nana je i ekspektorans, što znači da ubrzava i stimuliše izbacivanje nakupljenog mukusa (šlajma) iz disajnih puteva.
Tradicija korišćenja eteričnog ulja nane je veoma dugačaka, a najčešće se koristi za:

održavanje prohodnosti disajnih puteva
za pospešivanje izbacivanja bronhijalne sluzi
redukovanje simptoma alergije
snižavanje telesne temperature
smanjenje napetosti
ublažavanje kašlja i promuklosti
ublažavanje glavobolje
za opuštanje mišića
Lekovita nana

Zahvaljujući tome što sadrži ruzmarinsku kiselinu koja je antioksidans i antiupalni agens, nana ispoljava lekovita svojstva u terapiji alergijskih upalnih stanja.
Prema rezultatima jedne studije iz 2019. godine, ruzmarinska kiselina utiče na redukciju simptoma astme.
Zahvaljujući svom aromatičnom mirisu, nana ublažava i glavobolju. Kada se primeni putem inhalacije, osim što je efikasna za ublažavanje glavobolje, nana umanjuje i mučninu. Nana ispoljava svoja najbolja dejstva kada se primeni u formi ekstrakta u sadržaju eteričnog ulja.

Primena kod dece – delotvorna i jednostavna

Najlakši način primene aromaterapije kod dece je putem inovativnih flastera za inhalaciju, pod nazivom Spiranto. Osim nane, Spiranto flasteri sadrže još i etrična ulja eukaliptusa i lavande, koji imaju slična dejstva. Kada se primene zajedno, ova eterična ulja su kompatibilna, pa deluju ujedinjeno sa pojačanim terapeutskim svojstvima.

Inhalacija kod dece

Spiranto flasteri se veoma jednostavno primenjuju kod dece. Flaster se zalepi detetu na pidžamicu u toku noći, ili na garderobu u toku dana, a njegovo dejstvo traje 8 sati. Pošto se ne primenjuju direktno na kožu, već se lepe za pidžamicu ili garderobu, ne izazivaju iritacije niti alergijske reakcije.

Primena Spiranta se preporučuje:

kod virusnih i bakterijskih infekcija gornjih respiratornih puteva
kod prehlade i gripa
kod otežanog disanja i zapušenog nosa
kod bola u grlu
kod upornog kašlja
kod alergijskog rinitisa i sinuzitisa
kod akutnog i hroničnog bronhitisa

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Iza ove rogobatne dijagnoze se krije jednostavan fenomen – uvećani su limfni čvorovi u trbuhu. Limfne žlezde (ovo je uobičajen naziv, pa ćemo ga i koristiti, mada nije pravilan) su prava bojišta gde se odbrambeni (imunološki) sistem deteta bori protiv uljeza.

BOLI KAO DA JE UPALA SLEPOG CREVA, A NIJE!

Kod 11-ogodišnje devojčice se posle virusne upale grla javio bol u trbuhu, koji je trajao dve nedelje. Bolovi oko pupka su se povremeno javljali, pa prestajali, stolica je bila normalna, a apetit nešto lošiji. Pošto je prva dva dana trajanja bolova imala i povišenu temperaturu, lekar je posumnjao na upalu slepog creva. Nakon nekoliko hirurških pregleda, urađene krvne slike i pada temperature, zaključeno je da nije u pitanju apendicitis. Pošto je dete i dalje imalo bolove, predložena je lagana dijeta, ali su se se bolovi iznova javljali. Analize krvi i mokraće su pokazivale da je sve u granicama normale. Bakteriološki i parazitološki pregled stolice su takođe bili uredni. Urađen je i pregled na Helikobakteriju (iz krvi, ali i izdisajni test), koji je bio negativan. Dete je prvo pregledao pedijar, potom hirurg, opet pedijatar, pa gastroenterolog. Na kraju je urađen drugi ultrazvučni pregled trbuha (prvi je bio uredan, na početku bolesti) – zaključeno je da se radi o mezenterijalnom limfadenitisu, to jest uvećanju limfnih žlezda u trbuhu. Detetu je posle tri nedelje sasvim dobro, a mene zanima kakva je to bolest..

Šta je mezenterijalni limfadenitis?
Iza ove rogobatne dijagnoze se krije jednostavan fenomen – uvećani su limfni čvorovi u trbuhu. Limfne žlezde (ovo je uobičajen naziv, pa ćemo ga i koristiti, mada nije pravilan) su prava bojišta gde se odbrambeni (imunološki) sistem deteta bori protiv uljeza. Creva su jedna velika barijera, koju često «probijaju» razni mikroorganizmi i tako ulaze u organizam. Zato se bitka vodi u velikom broju limfnih čvorova trbuha, koji se mogu uvećati, pa nastaje pomenuta bolest.

Ko su izazivači?
Virusi su ubedljivo prvi na listi prouzrokovača ovog oboljenja, a ređe su to crevne bakterije ili paraziti.

Zašto nastaje posle infekcije grla?
Dešava se da infekcija počinje u grlu, pa se proširi (siđe) u želudac i creva. To se, zapravo, veoma često dešava. Zato ne treba da čudi što je vaša devojčica imala prvo virusnu upalu grla. Radi se o virusima koji «vole» sve sluznice, pa nekad može da dođe i do proliva, koji vaša devojčica nije imala, ali su «odreagovali» limfni čvorovi trbuha.

Zašto je dete imalo bolove u trbuhu?
Bolovi nastaju zato što «otekli» limfni čvorovi pritiskaju crevo, koje se malo suzi, pa kroz njega teže prolazi crevni sadržaj (hrana koja se vari u crevima). Kada se crevo suzi, ono ubrzava kretanje (koje najbolje može da se shvati kao skupljanje i širenje creva), ne bi li «proguralo» crevni sadržaj kroz suženi deo (koji je pritisnut uvećanim limfnim čvorom). E, to boli, a bolovi su tipa kolika (grčeva): boli, boli, boli…. pa prođe, a detetu je satima sasvim dobro, sve do sledeće bolne epizode.

Kako se ovo nije videlo na ultrazvuku trbuha kada su bolovi počeli?
Teško je videti ove limfne čvorove ultrazvukom – jer su duboko u trbuhu, a sasvim je moguće da na početku bolesti nisu bili uvećani. Nije ni važno da se vide, jer se ova dijagnoza često postavlja kliničkim pregledom, posle isključivanja drugih oboljenja (što je veoma lepo urađeno na početku bolesti).

Ima li leka za ovu bolest?
Bolest se ne leči, jer prolazi sama. Moglo bi se reći da to i nije posebna bolest, već reakcija imunološkog sistema na infekciju. Tako se sa prolaskom infekcije polako povuku i otečeni limfni čvorovi. Kod neke dece prođe za nekoliko dana, a kod druge traje i par nedelja – baš kao kod vašeg deteta. U svakom slučaju, nema potrebe za terapijom!

Može li da se ponovi?
Može, baš kao što mogu da se ponove i različite virusne infekcije. Pošto se radi o bezazlenom fenomenu (istina, ponekad i neprijatnom), nije baš tako strašno i da se ponovi.

U sličnim situacijama, važno je pomisliti na ovu bolest, jer pravovremenim uvrđivanjem mogu da se spreče nepotrebni strahovi, ali i prekomerne laboratorijske analize. Naravno, to je posao lekara, baš kao i planiranje testova i ispitivanja koja pomažu u postavljanju dijagnoze.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kada se dete bori sa virusnom respiratornom infekcijom porast telesne temperature je gotovo neizbežan.Povišena temperatura je ujedno i sjajan znak da telo, odnosno imuni sistem deteta reaguje adekvatno na infekciju. Povišena temperatura zapravo pomaže detetu da se prirodno izbori sa virusom. Kada se dete razboli od virusne infekcije, imune ćelije odmah reaguju kako bi bila uspostavljena odbrana. Posredstvom njihovog dejstva materije pod nazivom pirogeni putem krvotoka dospevaju do hipotalamusa, moždane regije koja kontroliše telesnu temperaturu. Oni tu aktiviraju receptore koji daju signal za podigzanje telesne temperature.

Šta je povišena, a šta visoka temperatura
Temperatura je povišena kada prelazi 37°C, ali se ne smatra visokom. Za decu koja imaju temperaturu 37,5°C – 38°C kažemo da su subfebrilna. Telesnu temperatura koja se kod deteta kreće u opsegu od 38°C do 39°C je povišena, a za dete kažemo da je febrilno. Temperatura koja prelazi 39°C je visoka temperatura.

Nije bolest, već simptom bolesti

Kada govorimo o deci predškolskog uzrasta i zimskom periodu, možemo reći da je virusna infekcija respiratornih organa jedan od najčešćih razloga za porast telesne temperature. Osim zbog virusne, dete može imati povišenu temperaturu i zbog bakterijske infekcije, kao i niza različitih drugih bolesti, poremećaja i ozbiljnih stanja. Ipak, kao što je već navedeno, najčešći uzrok kod dece su virusne infekcije disajnih organa. Treba naglasiti da sama temperatura nije bolest, već simptom bolesti. Kako bi se tačno utvrdilo šta je njen uzrok važno je da dete povedete pedijatru, naročito ako je temperatura visoka.

Kada je treba spuštati
Za vreme povišene temperature, detetov ceo organizam postaje aktivan i bori se, a temperatura je povišena upravo zbog te borbe sa virusom.

Obaranjem temperature zaustavlja se odbrambeni odgovor imunog sistema i ometa odbrana. Evropski vodiči savetuju da povišenu temperaturu ne treba je spuštati dok ne pređe bar 38.5 °C, dok se u Velikoj Britaniji savetuje da se sa davanjem paracetamola ili ibuprofena sačeka dok ona ne dođe do 39°C.

Kako se boriti sa temperaturom

Obavezno rashladite dete

Svucite detetu pretoplu garderobu i otkrijte ga. Suviše obučeno ili pokriveno dete je u riziku da mu temperatura još više poraste. Veoma efikasan način za spuštanje temperature je i tuširanje. Dete rashlađujte mlakom (ne hladnom) vodom.
Detetu možete pomoći da se bolje oseća i provetravanjem i rashlađivanjem prostorije u kojoj boravi. Najbolje je da temperatura u njoj ne prelazi 22°C.
Hidrirajte dete. Najbolje je da ono pije vodu, ali ako odbija, ponudite mu čaj ili nezaslađeni voćni sok.

Terapija antipiretikom

Ako temperatura prelazi 38.5°C, primenite lekove za spuštanje temperature – paracetamol i ibuprofen. Oni se mogu primeniti u obliku sirupa – oralno ili kao čepići – rektalno.

Lek protiv virusa

Sirup Bimunal je lek koji zahvaljujući svom sastavu ima jak antivirusni efekat. Svojim antivirusnim dejstvom on blokira replikaciju virusa čak i nakon ulaska virusa u ćeliju i to u različitim stadijumima virusne infekcije. Bimunal skraćuje dužinu trajanja virusne respiratorne infekcije i ublažava sve njene simptome, pa i povišenu temperaturu. Kako je studija pokazala, povišena temperatura se lakše snižava ukoliko dete koristi Bimunal u terapiji virusne infekcije. Uprkos tome što to roditelji već znaju, ipak treba naglasiti da povišenu temperaturu ne treba spuštati antibioticima. Antibiotik nije lek za spuštanje tamperature, niti za lečenje virusne infekcije.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Termin potiče od grčkih reči “hydro” što znači “voda” i “cephalus” što znači glava, tako da se i u našem narodu ponekada spominje kao “vodena glava”. Hidrocefalus nije jedna bolest, već naziv za grupu stanja koja karakteriše povećana količina moždane, tzv. cerebrospinalne, tečnosti, tj. likvora.Najčešće se javlja kod odojčadi i dece, sa učestalošću od oko 1 na 500 živorođene dece, mada se može javiti i kod odraslih, najčešće zbog tumora mozga, nakon trauma glave, zapaljenja moždanica…

Malo anatomije…

Ljudski mozak sastoji se od velikog mozga, moždanog stabla i malog mozga. Veliki mozak ispunjava najveći deo lobanjske duplje i nadvija se nad moždanim stablom kao krošnja. Na moždano stablo nastavlja se kičmena moždina smeštena u kanalu kičmenog stuba. Mali mozak nalazi se iza moždanog stabla, a ispod velikog mozga, u potiljačnom delu lobanjske duplje. U moždanom tkivu krije se sistem “šupljina”, tj. moždanih komora. Ima ih četiri i međusobno su povezane sistemom kanala i otvora. Moždane komore su mesta gde nastaje najveći deo cerebrospinalne tečnosti, koja zatim kroz pomenute kanale i otvore cirkuliše od najvećih, tzv. bočnih komora, u velikom mozgu, kroz treću i četvrtu komoru, a zatim “napušta” unutrašnjost moždanog tkiva i “izlazi” u prostor između površine mozga i njegovog omotača. Ovaj prostor naziva se subarahnoidalni prostor, prostire se oko mozga i kičmene moždine i ispunjen je likvorom. U njega su uronjeni “prstoliki” izraštaji krvnih sudova ( vena ) koji apsorbuju “višak” likvora, održavajući njegovu količinu stalnom.

Uloga cerebrospinalne tečnosti

Zahvaljujući prisustvu likvora, mozak „pluta” u lobanjskoj duplji, umesto da se po njoj slobodno premešta pod uticajem gravitacije ( što bi bilo prilično rizično za organ od takvog značaja ). Cerebrospinalna tečnost štiti osetljivo moždano tkivo od dejstva mehaničke sile, ublažavajući je, u njoj se nalaze brojni hormoni i hranljive materije, uklanjaju se štetni proizvodi metabolizma…

Zašto nastaje hidrocefalus?

Stvaranje i resorpcija likvora su procesi koji su normalno u dinamičkoj ravnoteži, čime se ukupna količina održava na relativno konstantnom nivou. Do povećanja količine cerebrospinalne tečnosti najčešće dolazi zbog poremećene cirkulacije i apsorpcije, a znatno ređe zbog povećanog stvaranja likvora. Krajnji rezultat je povećanje zapremine tečnosti u zatvorenoj lobanjskoj duplji, što može dovesti do oštećenja moždanog tkiva zbog direktnog pritiska prepunjenih moždanih šupljina, kao i zbog otežane i neadekvatne cirkulacije krvi ( i krvni sudovi su izloženi povećanom pritisku, tj. pritisnuti! ).
U zavisnosti od toga da li je osnovni poremećaj u cirkulisanju likvora ili u njegovoj apsorpciji, hidrocefalus se deli na dva osnovna tipa:

1. opstruktivni ili nekomunikantni – kod ovog tipa hidrocefalusa postoji prepreka u toku likvora kroz moždane komore; može nastati zbog suženja kanala koji povezuje treću i četvrtu moždanu komoru, u sklopu nekih naslednih oboljenja i urođenih anatomskih anomalija ( Arnold Chiari malformacija, Dandy Walkerov sindrom itd ), kao posledica meningitisa u novorođenačkom periodu, krvarenja u predelu moždanih komora ( čemu su prevremeno rođene bebe sklone ), nakon nekih infekcija u toku trudnoće…

2. neopstruktivni ili komunikantni – „prstoliki izraštaji” vena su „zapušeni”, pa ne mogu da apsorbuju likvor; često je prouzrokovan krvarenjem u moždane komore i subarahnoidalni prostor kod prevremeno rođene dece, bakterijskim meningitisom ( tuberkuloznim ili pneumokoknim ), nekim infekcijama u toku trudnoće…

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Činjenica je da većina dece sa apendicitisom (to je medicinski naziv za zapaljenje “slepog creva”) ima više od pet godina kada stigne kod hirurga. Ipak, to nije medicinsko pravilo, a izuzeci su brojni. Dete pre polaska u školu ne može da dobije zapaljenje slepog creva, to je bolest starije dece
Nažalost to nije tačno! Činjenica je da većina dece sa apendicitisom (to je medicinski naziv za zapaljenje “slepog creva”) ima više od pet godina kada stigne kod hirurga. Ipak, to nije medicinsko pravilo, a izuzeci su brojni. Uopšte, statistika je od male koristi onima koji se u nju ne uklapaju. Svako dete je 100% za sebe i svoje rositelje, ali i za lekara koji ga leči. Potpuno je jasno da i predškolci “imaju pravo” da se razbole od ove bolesti, a apendicitis definitivno nije “privilegija” starije dece.
Bez visoke temperature nema upale slepog creva, ona je obavezan pratilac apendicitisa
Većina dece zaista ima povišenu temperaturu tokom zapaljenja “slepog creva”, ali ima dece kod koje to nije tako. Ovo uglavnom važi za stariju decu koja mogu da “lokalizuju” infekciju. To se dešava kada fina trbušna maramica “opkoli” zapaljeni crvuljak (to je “slepo crevo” – apendiks) i tako ne dozboli da se infekcija proširi putem krvi. To lokalizovano zapaljenje može da prođe bez visoke temperature, ali je bol veoma jak pa deca ipak brzo stignu do hirurga. Dovoljno je da hirurg “ispipa” trbuh da se postavi dijagnoza, to je bar lako
Nije lako postaviti dijagnozu apendicitisa!
To je relativno jednostavnije kod takozvanih tipičnih slučajeva, ali se ni tada hirirg ne oslanja samo na “pipanje” trbuha. Rade se najmanje dve dodatne analize – krvna slika i pregled mokraće. One mogu pomoći lekaru da postavi dijagnozu.
Kod netipičnih (“sumnjivih”) formi ove bolesti dijagnozu je veoma teško postaviti. Tada se “u pomoć” pozove ultrazvulni pregled trbuha koji može pomoći da se vidi da li je crvuljak (“slepo crevo”) otečen – upaljen. Ipak, ni to nije “apsolutna sigurnost”. Kada se pregled upotpuni odgovarajućim analizama i praćenjem deteta donosi se važna odluka – da li pristupiti hirurškom intervenciji ili ne.
Slepo crevo nikada ne boli sa leve strane – to je sigurno nešto drugo
Nažalost, ovo nije baš tako!
Nekada se dešava da je crvuljak (apendiks) veoma dugačak i tako postavljen da ide “ulevo”. Kada se takvo slepo crevo upali, bol se može lokalizovati i sa leve strane.
Dešava se i da neka deca imaju jak bol u donjem levom delu trbuha, iako im je apendiks na desnoj strani (gde mu je i mesto). Tada se radi o takozvanom refleksnom bolu, koji se nalazi dalje od mesta uzroka bola. Ipak, najveći broj dece sa refleksnim bolom, pre ili kasnije pokaže prstom i na donji deo desne strane trbuha, kao mesto koje veoma boli.
Najređi razlog “levostranog” bola kod dece sa zapaljenjem slepog creva je anatomski postavljen apendiks u levoj polovini trbuha. To su deca koja imanju “ispreturane” organe u telu, pa je sve što se normalno nalazi desno “prešlo” na levu stranu. Dakle svi organi su, kao slika u ogledalu, postavljeni suprotno od normalnog položaja. Ovaj fenomen je prilično redak, radi se o razvojnom (embriološkom) poremećaju ali i na njega mora da se misli.Proliv nikada ne ide sa zapaljenjem slepog creva – to je sigurni znak neke druge bolesti. Ovo nije baš tako.
Ogromna većina dece sa prolivom ima enterolkolitis kao uzrok bola u trbuhu. Eneterokolitis je “obično” zapaljenje sluzokože tankog i debelog creva, dakle nija upala slepog creva (apendicitis). Infekcije creva (virusne ili bakterijske) najčešće idu sa prolivom, skoro po pravilu su praćene bolom u trbuhu. Kada dete ima zapaljenje slepog creva, obično ima zatvor, nekada normalnu stolicu, ali veoma retko proliv može biti pratilac apendicitisa.
Dakle, dete sa upaljenim slepim crevom može da ima i proliv, obično se radi o duguljastom i neobično postavljenom crvuljku (apendiksu). On se nalazi sa desne strane, ali je postavljen pozadi i “naslanja” se na završni deo debelog creva (koji se stručno zove rektum). Kada se ovako postavljn apendiks upali on otekne i pritika ovaj deo creva pa se ono se brže prazni i nastane proliv. Ovaj scenario se ne odvija često, ali se ipak može desiti.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Evo nekoliko odabranih pitanja koja su vezana za bavljenje sportom kod dece koja su došla u kontakt sa koksaki virusima. Pitanja su zanimljiva, a verujemo da će vam odgovori biti od koristi.Dete je bez ikakvih tegoba, a nađen mu je blago povišen titar antitela na Koksaki virus grupe B (1/64 – urađeno na Torlaku). Analize su obavljene jer je moj 12-ogodišnji sin imao dve nedelje povišenu temperaturu (37,5 do 38,2). No, nije imao nikakvih drugih tegoba, osim blagog kašljucanja i kratkih perioda kada se osećao umorno. Kardiolog je isključio oboljenje srca, a sve je prošlo bez ikakvih lekova (osim antipiretika). Sada mu je sasvim dobro, prošlo je mesec dana od poslednjeg dana povišene temperature. Šta znači ovaj rezultat, i da li ga treba ponavljati? Kada dete može da se vrati rukometnim treninzima? Ukratko, ovaj nalaz antitela na koksaki virus ne znači da je vaše dete obolelo od koksaki infekcije! Zapravo, on pokazuje da vaše dete nema ovu infekciju. Titar 1/64 pokazuje da je vaš sin nekada (ko zna kada) bio u kontaktu sa koksakijem, a to je sasvim normalno i očekivano. Koksaki je jedan od virusa koji je široko zastupljen, naročito tokom toplih meseci i lako se prenosi prljavim rukama. Sasvim je jasno da je ovo bilo davno, a ova antitela pokazuju da se vaše dete borilo i izborilo sa virusom, koji nije ostavio nikakve posledice. Zato je ovaj «trag u snegu» potpuno beznačajan nalaz. Jasno je da ni ona dvonedeljna temperatura nema veze sa koksakijem, mada je skoro sigurno neki od virusa napravio problem. Ovo možemo reći, imajući u vidu da je bolest sama prošla, a odlično je što detetu niste davali antibiotike na svoju ruku. Nalaz koksaki titra ne treba ponavljati, jer se radi o bezazlenom titru! Dečak može na treninge odmah, s obzirom da nije u pitanju koksaki miokarditis – dečji kardiolog je isključio zapaljenje srčanog mišića. Takođe je prošlo i više nego dosta vremena od ozdravljenja – dovoljno je dve nedelje, a vaš sin je na poštedi mesec dana. Naravno, fizički napor treba postepeno povećavati, što ćete se dogovoriti sa trenerom.
Devetogodišnja devojčica je imala proliv i povišenu temperaturu sedam dana. Nije bilo problema sa srcem, a stolice su se normalizovale, pa se ona oseća kao da nije ni bila bolesna. Prošlo je dve nedelje od poslednje prolivaste stolice. Stigao je nalaz IGM antitela na koksaki virus grupe B, koji je na gornjoj granici, a IGG antitela su negativna. Da li je potrebna pošteda od treninga, jer dete trenira odbojku?
Odmah da pojasnimo šta su to IGM antitela – to je pokazatelj aktuelne, dakle trenutne infekcije nekim mikroorganizmom. Antitela su borci protiv mikronapadača, a u slučaju vašeg deteta se ispitivao koksaki virus.
IGM antitela su pokazatelj «stare» infekcije, jer su za njihovu pojavu potrebne nedelje od početnog prodora virusa u organizam.
Gornja granica zato i postoji – da bi bila gornja granica! Sasvim je u redu da su antitela na gornjoj granici. Da se radi o pravoj koksaki infekciji – nalaz bi, svakako, bio ubedljiviji. To što su negativna IGG antitela, znači da vaša devojčica tokom prethodnih godina nije došla u kontakt sa koksaki virusom.
Imajući u vidu da je dete ozdravilo i da nije bilo problema sa srcem, nema potrebe za dodatnim ispitivanjima. Povratak odbojkaškim treninzima je sasvim u redu, jer je prošlo dve nedelje od proliva. A, kako rekoste, dete se potpuno oporavilo od infekcije.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Naučnici su putem istraživanja došli do zaključka da veza između gojaznosti i sna kod mališana mlađih od šest godina postoji. Nova studija povezala je kasno leganje u krevet sa većim rizikom za razvoj gojaznosti kod deteta, iako su naučnici istakli da roditelji ne treba da zbog toga žure sa uspavljivanjem predškolaca. Umesto toga, zabrinute mame i tate bi trebalo da se fokusiraju na uspostavljanje regularne rutine obroka i spavanja, na čemu insistira dr Klod Markus, profesor pedijatrije na švedskom institutu Karolinska. Ova studija objavljena je u utorak u časopisu Pediatrics. U istraživanju je stavljen fokus na 107 mališana u Švedskoj, od kojih šezdeset četvoro njih ima roditelje sa prekomernom težinom.
Istraživači su beležili telesnu masu, visinu i obim struka kod dece od prve do šeste godine. Sva deca su imala približno iste mere kada je studija započeta. Spavanje je mereno u sedam uzastopnih dana jednom godišnje tokom cele studije.
Došli su do zaključka da su deca koja su imala naviku da kasnije ležu (posle 9 uveče) imala na kraju studije veći obim struka. "Kasno leganje u krevet je jedan od faktora koji se zaista potvrdio. Ima veze sa povećanim brojem kilograma", rekao Markus.
"Ipak, jedino što vidimo je povezanost. Ako biste decu odveli u krevet ranije, da li bi to promenilo nešto? To već ne znamo."
On ističe da kasni odlazak u krevet predstavlja jedan od znakova loših životnih navika, što decu dovodi do rizika od gojaznosti. Ne znači da je gojaznost direktno prouzrokovana lošim snom.
Markus je, pored istraživanja, istakao i činjenicu da svi koji spavaju manje, generalno jedu više. Dodao je i to da stres nekada mnogo više može uticati nego san.

Izvor: www.yumama.com

Da li ste primetili kako ljudi misle da su kvalifikovani da daju savete o roditeljstvu čak i kada se to od njih uopšte ne traži? Svi znaju šta je najbolje za vaše dete pa tačno i da su potpuni stranci i da vas prvi put vide u životu. Iako ljudi savete daju uglavnom dobronamerno, to može biti i veoma dosadno, naročito ako ste od onih osoba za koje se baš „lepe“ ti savetodavci.

Evo par načina koji će vam pomoći da se izborite sa ovakvim situacijama:

Nasmejte se i kažite hvala
U većini situacija se uopšte ne isplati upuštanje u diskusiju. Ako se radi o nekome koga ne viđate često, najbolje je da se zahvalite i ljubazno nasmešite. Ne morate da slušate šta vam ljudi govore niti da poslušate njihove savete koje im niste tražili. Osmeh i jedno „hvala“ su lak način da ih skinete sa vrata i prebacite razgovor na drugu temu.

Recite da držite sve pod kontrolom
Ovim zapravo poručujete onome ko želi da nemetne neki svoj savet „hvala, ali sve je pod kontrolom“. To je sasvim u redu i lep način da ljude podsetite da ih niste ništa pitali. Doduše, ovu rečenicu bi trebalo da čuvate za kad vam baš prekipi, ali neki ljudi traže iskren i direktan odgovor inače nikada ne bi prestali.

Dajte neodređen komentar
Možete reći nešto poput „baš zanimljivo“. Čak i samo „nisam to znala“ je dobar način da date ljudima do znanja da ste čuli komentar ali da ne idete u dubinu. Mnogo puta je ljudima dovoljno baš to – da znaju da ih je neko čuo. Neodređeni komentar potvrđuje to i stavlja tačku na razgovor.

Promenite temu
Jedan od način da se spasete tuđeg „popovanja“ je da potpuno promenite temu. Pitajte osobu gde je kupila tu divnu tašnu/mantil/maramu i slično. To bi trebalo da vam pomogne da započnete potpuno nov razgovor i skrenete fokus sa teme roditeljstva na osobu sa kojom razgovarate. A većina ljudi voli da priča o sebi. To je fina taktika.

Pozdravite se i krenite dalje
Ako se nađete u neprijatnoj situaciji gde je neko toliko navalentan sa savetima da ne želite da budete grubi a ne želite ni da nastavite, samo se pozdravite i produžite svojim putem ili se izvinite da morate hitno da idete ako ste kod nekoga u gostima. Time ćete i sebe i drugu osobu sačuvati nepotrebnih neprijatnosti.

Recite da pratite savet vašeg pedijatra
Ovo je isprobana i delotvorna strategija koja funkcioniše odlično sa porodicom i rođacima koji misle da imaju pravo da se mešaju u odgoj i vaspitanje deteta. Za njih čuvajte rečenicu „ja samo pratim savet pedijatra“. Šta mogu na to da vam kažu? Pa pedijatri su stručnjaci kojima se veruje.

Podsetite sagovornika da ste vi roditelj vašeg deteta
Sigurno ćete se naći u stuaciji kada ćete biti naterani da podsetite savetodavca da ste vi roditelj vašeg deteta. Najverovatnije će vam se to desiti sa porodicom i prijateljima a ne nepoznatim ljudima. Oni uglavnom neće toliko preterati a ni ne isplati vam se da se nervirate oko nepoznate osobe koju više nikada nećete videti. Ali, nekom vama bliskom će možda biti potrebno da naglasite da je vaše dete vaše!

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Bol u grlu i povišena temperatura su prvi znaci angine. Veća deca se požale da ih grlo prvo grebe, a potom i boli, povišena telesna temperatura se vrlo brzo javlja, a kod manje dece je ona često prvi znak bolesti.

Šta je angina, ko je «krivac» što muči decu?
Angina je gnojno zapaljenje grla, pre svega krajnika, a streptokoke su najčešći prouzrokovač. To ne znači da druge bakterije (Haemophilus influenzae, Moraxella…) «nemaju pravo» da napadnu grlo, ali je ipak najveća verovatnoća da je baš streptokoka «krivac» za ovu bolest. Beta hemolitični streptokok je najčešći uzročnik. Ali, Str. pneumoniae takođe voli da se napadne grlo i krajnike.

Odakle bakterije dolaze?
Ubedljivo najčešće od bolesne dece, koja su pravi «rezervoari» bakterija. Naravno, te bakterije se nalaze i u našoj okolini, pa mogu dospeti i u namirnice – odakle, naročito leti, lako stižu do dece. Nekada su i roditelji izvor infekcije, naročito ako nemaju simptome i znake oboljenja, ili ako su u periodu inkubacije (to je vreme od ulaska bakterije do pojave prvih simptoma bolesti). Tada se streptokoka, prilikom ljubljenja ili maženja, može preneti na dete. To se, ipak, ređe dešava, tako da decu ne treba zapostaviti i uskratiti im nežnost. Ako roditelji imaju crveno grlo, ili grebuckanje u grlu koje im smeta, treba da urade jednostavan bris grla, čak i kada nemaju povišenu temperaturu. Na svakom koraku ima laboratorija gde se to obavi za pet minuta!

Kako se dete zarazi?
Kontakt sa obolelim detetom je najčešći način prenošenja angine. To ne mora uvek da bude direktan kontakt, a kašljanje i kijanje (takozvani kapljični put) je čest način prenošenja u kolektivima. Streptokoke se lako prenose i prljavim rukama, a izuzetno lako i ako deca piju iz iste čaše, ili koriste iste kašike ili viljuške.

Kako posumnjati na anginu?
Bol u grlu i povišena temperatura su prvi znaci angine. Veća deca se požale da ih grlo prvo grebe, a potom i boli, povišena telesna temperatura se vrlo brzo javlja, a kod manje dece je ona često prvi znak bolesti. Ako se ne počne sa terapijom, detetu biva sve gore, gubi uobičajenu živahnost i postaje čas nervozno, čas potpuno klonulo. Iako su deca vruća, veoma su bleda, sa izraženim podočnjacima. Neretko deca povraćaju, naročito mlađa, što dodatno pogoršava već veoma loše stanje. Apetit je katastrofalan – što zbog bola u grlu, što zbog iscrpljenosti deteta. Sve se odvija za dan-dva, a uzrok ovako lošeg izgleda deteta je toksin koji bakterija stvara, a koji se iz grla putem krvi raznosi po organizmu.

Kako se stiže do dijagnoze?
Lekar pri pregledu vidi zažareno ždrelo, ogromne krajnike sa gnojnim čepićima. Na nepcima se neretko vide i mala «ostrva» krvarenja – petehije. One, isto kao i gnojni čepovi, ukazuju da se javila streptokokna infekcija. U baš zapuštenim slučajevima bolesti, krajnici su toliko uvećani da se vazduh teško probija ka plućima. Limfni čvorovi na vratu su uvećani, mada nisu ogromni (kao, na primer, kod infektivne mononukleoze, koja nekada može da se «pomeša» sa anginom).

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Veliki broj pitanja upućenih pedijatru je vezan za uvećane limfne čvorove (“žlezde”) na vratu, baš kao i strah, pa smo rešili da vam približimo ovu aktuelnu temu.

Limfne žlezde ili čvorovi, šta je pravilno
Radi se o limfnom tkivu koje je grupisano u čvoriće, pa je limfni čvor pravilan naziv. Nisu žlezde, jer ne luče hormone, kao ni druge “produkte” žlezda. Naravno, to nije od presudnog značaja, a termin “limfna žlezda” se odomaćio pa nam ne smeta.

Čemu služe limfni čvorovi
To su prave fabrike ćelija (vojnika) i hemijskih supstanci (oružja) koje zajedno učestvuju u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji organizma. Zato je jasno da je njihova uloga u zaštiti detetovog tela od infekcija veoma važna. Kad ih ne bi bilo odbrana organizma od neželjenih “mikronapadača” bi bila daleko teža, zapravo nemoguća!
Svaka grupa limfnih čvorova ima “zaduženje” da skuplja limfu (tečnost koja se “cedi” iz tkiva) iz određenog dela tela. Limfne žlezde vrata “pokrivaju” gornji deo želuca, jednjak, grlo, nos i meka tkiva i kožu lica.

Zašto se nekad napipaju pa se povuku
Zato što limfni čvorići otiču kada dete ima neku infekciju (najčešće grla), a kad ona prođe dolazi do smanjivanja vratnih čvorića. Veliki broj virusnih infekcija grla kod dece prođe bez povišene temperature i bez većih tegoba, tako da jedina manifestacija bolesti mogu biti lako uvećani limfni čvorići.

Da li su uvek znak bolesti
NISU!
Kod dece je vrat mesto gde se limfni čvorići inače nalaze. One se često mogu napipati, a nekada se “pojave” pa se posle nekoliko dana povuku. Neke od njih se mogu videti, a neke su dublje pod kožom pa se ne vide (ali se mogu napipati).
Uobičajeno je da su te “normalne” limfne žlezde na vratu bezbolne, mekane, “beže” pod prstima pa se dete ne buni kada ih pregledamo. One su male – do 1 centimetar su u prečniku, a koža iznad njih ima normalnu boju (nema crvenila).
Kada su limfni čvorovi veći od jednog centimetra treba ih smatrati uvećanim, što naravno ne znači da je dete ozbiljno bolesno.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Većina roditelja želi pravilno da vaspita svoje dete kako bi izraslo u dobrog čoveka, ali mnogi i u najboljoj nameri nesvesno greše. Određene metode kojih se čvrsto drže dovode do kontraefekta. Narušavaju dečje samopoštovanje i izazivaju teranje inata.
“Ako niste svesni nekih grešaka u ponašanju, možete bitno uticati na to kako dete vidi sebe, kako odlučuje i kako se nosi s izazovima odrastanja”, otkriva psiholog, dr. Džefri Bernestein, u kolumni na portalu Psychology Today i dodaje da je važno prepoznati greške.

Vikanje i udaranje

Vikanje i batine najviše utiču na dečje samopoštovanje. Na taj način pokazujete lošu kontrolu impulsa i šaljete detetu veoma lošu poruku. Naravno, mnogi roditelji u nekim situacijama ne može ili ne zna drugačije, pa viču na svoje dete ili mu opale jednu vaspitnu. Možda vam se čini da ste tako disciplinovali dete, ali učinak će trajati kratko.. Umesto pozitivne reakcije, dete će biti nesigurnije, imaće slabije samopoštovanje, te će biti manje sposobno za konstruktivan razgovor.

Vraćanje na probleme

Kada jednom rešite problem ili nesporazum, nemojte se više vraćati na njega. Dajte detetu priliku da krene ispočetka.
Osnažite ga da krene dalje uprkos greškama, da nešto nauči iz njih i krene dalje. Jedino tako ćete vaspitati samouvereno dete koje će shvatati važnost dobrih izbora i biti manje sklono ponavljanju loših stvari.

Maltretiranje krivicom

Jedna je stvar pitati dete kako bi se osećalo da doživi nešto što ste vi doživeli od njega, a druga insistirati na tome do krajnjih granica, da biste mu nametnuli krivicu zbog njegovih misli ilii postupaka. Roditelji koji koriste krivicu za kontrolu dece dovešće do toga da deca otupe. ” Imao sam klijentkinju koja je napala svog sina kada je komšija rekao da ga je video s društvom koje puši marihuanu. Navalila je na njega s pitanjima poput: ‘Shvataš li koliko mi je neugodno kad tako nešto čujem?, te ‘Jesi li svestan da si time potpuno uništio moje poverenje?’. Ali, kad se uspela da se smiri i zaleči svoj ego, pomogao sam joj da nauči kako da sa sinom mirnije razgovara i pruži podršku i razumevanje. Uspeli su da reše probleme i izgrade poverenje. Tako je i Harold pomalo izgubio interes za loše društvo koje ga je navelo na drogu – priča dr. Bernstein.

Sarkazam u razgovoru

Sarkazam loše utiče na dečje samopoštovanje jer će se osećati osramoćeno. Tako mu nećete pomoći da se nosi sa svojim greškama niti ćete izgraditi poštovanje.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Petnaestogodišnji dečak trenira vaterpolo četiri godine. Treninzi su skoro svaki dan, a leti i po dva treninga dnevno. Na sistematskom pregledu, pedijatar je utvrdio da ima usporen srčani rad (50 otkucaja u minutu). Po njegovim rečima, sve drugo je u redu. Urađen je EKG – nije bilo nikakvih promena (osim sporijeg srčanog rada). Dete je bez smetnji, zašto se ovo dešava? Vaše dete ima usporen srčani rad, što se stručno naziva bradikardija. Većina dece uzrasta vašeg sina ima «brzinu srčanog rada» preko 60 otkucaja u minutu. Ipak, usporen rad srca kod vašeg deteta nije bolest – već normalna, zdrava reakcija (adaptacija) detetovog srca na dugotrajnu sportsku aktivnost. Pošto se veliki broj roditelja interesuje za ovaj fenomen, rešili smo da malo detaljnije objasnimo o čemu se, zapravo, radi.

 Kako srce normalno radi?
Srce je jedna izuzetno precizna i komplikovana pumpa, koja snabdeva krvlju svaki delić našeg tela. Ovaj organ ima četiri šupljine – dve pretkomore i dve komore. U «gornjem» delu srca, u desnoj srčanoj pretkomori – postoji «ostrvce», ne veće od nekoliko milimetara, koje stvara «pokretačku srčanu struju». Ova mini centrala (stručno se naziva sinusni čvor) je povezana finim žičicama (sprovodni sistem), koje ovu «struju života» rasprostiru po celom srcu. Ta se struja «ispaljuje» po određenoj pravilnosti, koja obezbeđuje ritmičnost srčanog rada. Kada dete spava ili se odmara, srce normalno radi sporije, a pri naporu brže. To je omogućeno posebnom – veoma komplikovanom regulacijom rada pomenute «mini centrale».

Kako to da srce sportista radi sporije, kada se oni izlažu velikim naporima?
Srce kod sportista, a ovo važi i za decu, radi brzo kada treba – tokom fizičke aktivnosti, jer tada organizmu treba više krvi – energije i kiseonika. Ali, kada se dete sportista odmara, onda se i srce odmara, pa radi sporije. To je, kako se stručno kaže, fiziološka adaptacija srca na napore koje sportisti imaju. Što je dete utreniranije, to srce sporije radi – to je tako, i tu nema bolesti. Naprotiv, to je znak zdravlja!

Postoji li «donja granica» broja srčanih otkucaja?
Naravno. Postoje tablice koje za svaki uzrast deteta definišu donju granicu srčane frekvence, ali su i te vrednosti niže za decu sportiste. Vaše dete nije ispod te granice – za dete sportistu tog uzrasta je dozvoljeno da (u potpunom mirovanju) ima frekvencu do 40 otkucaja u minutu. Ipak, to je individualno i zavisi od telesne mase i visine, ali nije presudno! Najvažnije je da vaše dete nema nikakvih smetnji! Sa druge strane, treba imati u vidu i «stres» od lekara. Većina dece ima (prirodni, potpuno razumljiv) strah od doktora. To je naročito prisutno kod dece sportista, koja se plaše da neće «proći» pregled, pa će izgubiti mesto u timu. Tako se dešava da velika većina dece ima ubrzan srčani rad zato što se «prepadne» od doktora, ali ima i dece čije srce sporije radi kada stignu u ordinaciju! Ovo važi i za decu koja nisu sportisti.

Kada je neophodan pregled dečjeg kardiologa?
Usporen srčani rad kod dece sportista, koja nemaju tegoba – jeste normalna pojava! Nije dobro ako dete ima vrtoglavice i nesvestice, koje su udružene sa bradikardijom (usporenim srčanim radom). Tada se treba obratiti pedijatru, a on će da uputi mališana dečjem kardiologu, koji se bavi decom sportistima. U tom slučaju, obavi se pregled i određene dijagnostičke procedure (24-očasovni EKG – Holter, ultrazvuk srca i test opterećenja), pa se donosi odluka o daljem bavljenju sportom, ili o eventualnoj terapiji. Jasno je da, što se tiče vašeg deteta, nema razloga za zabrinutost. Dovoljne su redovne sportske i pedijatrijske kontrole, a ako se dete požali na neke tegobe – obratite se vašem pedijatru.

Da li je potrebno da dete malo prekine treninge?

Ne!
Kada dete nema tegoba, a ima normalan pedijatrijski nalaz, kao i EKG – nema razloga za bilo kakvo smanjenje aktivnosti. Lepo ste istakli da je «sve drugo u redu», a sada smo videli i da je broj otkucaja očekivan, pa nema potrebe da se detetu uskrati sportska aktivnost.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Da li je moguće da i deca mogu dobiti sinuzitis – da, jeste! Upala sinusa nije “ekskluziva” odraslih, već se javlja i kod dece.Hladni dani jesu promoter različitih infekcija, pa i sinuzitisa. Školska deca (adolescenti) su najčešća meta sinuzitisa, a to je obično neprijatna bolest, naročito kada se ne otkrije na vreme i ne leči kako treba. Priča o sinuzitisu kod dece ima, kada se poredi sa ovom bolešću kod odraslih, pojedine specifičnosti, pa da krenemo:

Kako se dobije zapaljenje sinusa?

Jednostavno – mikrorganizam stigne u sluzokožu koja oblaže sinuse “iznutra”, tamo se razmnožava, oštećuje je i nastaje zapaljenje. Kod dece, to su uglavnom virusi, ali se ponekad bakterije mogu nadovezati na virusnu infekciju (sekundarna bakterijska infekcija) kada nastaje gnojni sinuzitis. Alergija može doprineti nastanku sinuzitisa – otok sluznice nosa se neretko “prebaci” i na sinuse, pa eto problema. Polen ponekad izaziva “direktnu” alergijsku reakciju sluznice sinusa, naročito kod starije dece koja imaju ponavljanju polensku kijavicu.

Šta još doprinosi nastanku sinuzitisa?

Zapušen nos je glavni „promoter“ upale sinusa! Razlog je jednostavan – nema oticanja sekreta iz nosa, pa se sluzavi sekret nakuplja i u sinusnim šupljinama. Staro medicinsko pravilo glasi “gde je zastoj, tu je infekcija” pa se zapaljenje sinusa lako razvije kad je nos duže zapušen. Tu je i predispozicija (skolnost) za nastanak ove bolesti – obično neko od roditelja (ili bližih srodnika) ima probleme sa sinusima, pa je veća verovatnoća da će i dete imati problem.

Kako se prepoznaje sinusitis?

 Glavobolja u čeonom predelu, zašušen nos iz koga se “cedi” sekret, ali i noćni kašalj mogu ukazati na sinuzitis. Kada se ove smetnje produže, a naročito ako se pojavi povišena temperatura, dete stiže na pregled kod lekara

Ko postavlja dijagnozu?

 Dijagnozu postavlja pedijatar ili specijalista za uho, grlo i nos. Dobto obučen lekar opšte prakse takođe može postaviti digakgnozu ove bolesti. Obično je dovoljan jednostavni pregled, a samo ponekad (obično kod veće dece sa težom formom oboljenja) je potrebno uraditi rentgenski snimak sinusa, kao i osnovne laboratorijske analize.

Kako se leči sinuzitis?

 Na početku zapaljena sinusa se sprovodi takozvana simptomatska terapija – nos se mora “pročistiti” i držati prohodnim (dekongestija nosa), a terapija upale i bola je veoma važna. Ovo je veoma važno početi što pre, da bi se detetu olakšale tegobe i omogućilo detetu da se dete izbori sa sinuzitisom.

Zašto je ibuprofen “lek izbora” kod sinuzitisa?

Odgovor je veoma jednostavan – nije bol glavni cilj terapije ibuprofenom već zapaljenje sluzokože sinusnih šupljina. Ono je zapravo i uzrok bola, tako da treba lečiti i zapaljenje i bol! Baš to postiže ibuprofen, ali da bi se ispoljio antizapaljenski (antiinflamatorni) efekat ibuprofena, potrebno je davati ga redovno – tri puta na dan (najbolje posle obroka), obično pet do sedam dana (nekada i duže). Ibuprofen tako smanjuje otok sluznice sinusa (to je antizapaljenski efekat) i tako pomaže izlečenju, ali i bol je manji što je otok sluznice sve manje izražen. To omogućava i bolju eliminaciju sekreta iz upaljenih sinusa! Dakle, ibuprofen „jednim udarcem ubija dve muve“ i bol i upalu! Doza prati težinu deteta, a najbolje je da je odredi lekar, pošto su prvih dana terapije obično potrebne nešto veće doze.

Kakva je uloga paracetamola?

Paracetamol je odličan analgetik, ali nema antizapaljenski (protivupalni, antiiflamatorni) efekat! Zato paracetamol NIJE zamena za ibuprofen, ali može biti odlična “dopuna” ibuprofenu. Ako su bolovi veoma jaki, i dete ih ima i pored davanja ibuprofena (ovo se ipak ne dešava često, ali ima dece sa zaista jakim i upornim glavoboljama), paracetamol se može dati između doza ibuprofena. Radi se o dva različita leka koja se dobro upotpunjavaju, pa je ova kombinacija bezbedna. Naravno, paracetamol se ovde daje po potrebi, a ne kao preventivna terapija.

Da li treba odmah dati antibiotik?

 NE treba!

 Odluka o započinjanju antibiotske terapije kod sinuzitisa nije uvek laka! “Pucanje u prazno” jakim antibioticima je veoma opasno jer dovodi do rezistencije (otpornosti) bakterija, ali i ispoljavanja neželjenih desjtava. Sa druge strane, kada je sinuzitis uzrokovan virusom nema potrebe da se daju antibiotici jer one ne mogu da eliminišu viruse. Pokazalo se da većina dece, koja imaju prvu epizodu sinuzitisa, sami pobede bolest – bez antibiotika, kada se terapija ibuprofenom (uz “servis” nosa) započne na vreme.

 Kad se ipak mora početi sa antibiotskom terapijom?

Antibiotik se daje onda kada postoje jasni znaci sekundarne bakterijske infekcije – da su se bakterije namnožile u upaljenim sinusima. Kada se to desi, pedijatar će videti gnojni sekret koji se sliva iz sinusa niz grlo, ali je i izgled deteta drugačiji – dete je bledo, neretko se pojavi povišena temperatura, a umesto smirivanja glavobolja je sve jača. Kada se uradi krvna slika onda se obično vidi povećan broj belih krvnih ćelija (leukocita). Naravno, kada za prepisivanje antibiotika postoje jasni razlozi, on se daje, ali to nikako ne treba da rade roditelji sami, “na svoju ruku”. Pedijatar ili ORL specijalista su nadležni da prepišu antibiotik, ako posle pregleda procene da je bakterijska infekcija prisutna kod deteta.

Da li su korisni antihistaminici?

 Oni su OBAVEZNI deo terapije kod dece sa sinuzitisom koja imaju aleergijski rinitis. Jedan broj lekara voli da da antihistaminik i kod nealergijskog sinuzitisa, jer se tako pomaže smanjenje zapaljenja u sluznici. Antihistaminik se može dati oralno (sirupi ili tablete), ali i u vidu spreja.

Može li se sprečiti ponovna pojava upale sinusna kod dece?

 Najvažnija preventivna mera je održavanje nosa prohodnim, tokom uobičajenih infekcija. Nos je prvi na udaru virusa, ali i alergija, a kad je “blokiran” stvaraju se uslovi za nastanak sinuzitisa. To je jedan od razloga zašto lekari insistiraju da se nos redovno čisti. Kod alergijskog sinuzitisa je dobra kontrola polenske kijavice (alergijskog rinitisa) ključni faktor sprečavanja nove epizode neprijatne upale sinusa.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

1. Spustite se na nivo deteta
Uvek razgovarajte sa detetom na njegovom nivou. Mališani stalno treba da se prilagođavaju odraslima i njihovom svetu, pa često imaju osećaj nepripadanja. Kleknite ili sedite pored njega kako bi se gledali u oči dok razgovarate. Na taj način mu dajete do znanja da ste zainteresovani za ono što ima da vam kaže.

2. Budite prirodni
Budite prirodni dok razgovarate sa svojim mališanom. Nema potrebe da sa vašim dvogodišnjakom razgovarate kao da je mala beba. Ukoliko budete prenaglašavali gestikulaciju ili menjali visinu glasa, dete će vas sigurno imitirati i misliti da je takav govor normalan.

3. Budite strpljivi
Budite strpljivi, jer mala deca možda neće moći brzo kao odrasli da vam kažu šta misle, žele i ono što osećaju. Često se dešava i da mališan počne da muca kada želi nešto brzo da kaže – stoga mu uvek mirno i strpljivo ukažite da polako priča, jer imate dovoljno vremena da ga saslušate.

4. Pronađite vremena za svoje dete
Uvek nađite vremena da saslušate dete kada želi nešto da vam ispriča, čak i ako ste u nekom poslu koji, naravno, može da sačeka. Kada zainteresovano slušate mališana, podstičete ga da izrazi svoje misli i ideje. Takođe, mnogo možete naučiti o tome kako dete vidi svet i koje osobine kod njega preovlađuju, što vam može pomoći u njegovom vaspitanju.

5. Potrudite se da razumete svoje dete
Ponekad će vam biti teško da razumete šta dete pokušava da vam kaže, naročito kada dete tek uči da komunicira. Veoma je važno dati mališanu do znanja da ste zaineresovani da saznate šta vam govori, ali da ga ne razumete. Ako vam rukama objasni ili pokaže šta želi, pre nego što mu date željenu stvar, ponovite mu nekoliko puta kako se zove taj predmet.

6. Naučite da slušate svoje dete
Reči i postupci su veoma važni, pa nemojte sa podsmehom da gledate na interese ili dela deteta, već pokušajte da razumete. Iako vam se možda čini nevažnim i beznačajnim nešto što vam mališan govori, naučite da ga saslušate, jer će se verovatno u mnoštvu informacija kriti jedna veoma važna.

7. Posmatrajte mališana dok komunicira sa drugom decom
Posmatrajte kako vaše dete komunicira s drugom decom. Nikada nemojte prekidati njihov razgovor (jedino ukoliko ne dođe do nekog konflikta), a ako primetite da dete ne zna da izgovori neku reč ili je mucao dok govori, potrudite se da kasnije kod kuće vežbate sami.

8. Saslušajte mišljenje mališana
Za početak ga pitajte za mišljenje šta bi želeo da jede, čime da se igra, a kasnije razgovarajte i o osećanjima. Verovatno u početku neće razumeti reči, ali će jako dobro osetiti emocije, pa ćete se iznenaditi kako dobro shvata i prepoznaje pozitivno i negativno osećanje. Na taj način od malih nogu dete učite da izrazi šta oseća i da se ne stidi toga.

Izvor: www.bebac.com

Novčići, igračke, nakit, baterije i magneti najčešći su predmeti na listi uljeza koji se nađu u dečjem želucu. Nisu uvek pretnje po zdravlje, ali doktori upozoravaju da može doći do komplikacija. Evo kako treba da reagujete.Kada su mala, deca vole da istražuju sve oko sebe, a i pri manjoj nepažnji može se desiti da progutaju nešto što ne bi trebalo. "Deca najčešće gutaju predmete u uzrastu od prve do treće godine života, pa je ovaj period najkritičniji. Najčešće gutaju novčiće, igračke, nakit, baterije i magnete. Neki predmeti su bezopasni, dok drugi mogu dovesti do po život opasnih komplikacija u prvih nekoliko sati od gutanja", upozorava dr Nina Ristić iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. Posebno su opasne alkalne baterije koje, ako se zaglave u jednjaku, mogu da oštete zid jednjaka u prvih pola sata nakon gutanja. "Zadržavanje baterije u jednjaku, čak i ako posle nekoliko sati spontano prođe u želudac, može da dovede do komplikacija poput perforacije jednjaka", govori dr Ristić dok pokazuje šta je sve izvadila iz trbuha mladih pacijenata u poslednje vreme: sitni delovi igračaka, dugmići, zavrtnji, bockalice, magneti… A u svojoj karijeri nema šta nije izvadila - od kockica za jamb do baterija koje najčešće gutaju deca mlađa od pet godina. Novčići, igračke, nakit, baterije i magneti najčešći su predmeti na listi uljeza koji se nađu u dečjem želucu. Nisu uvek pretnje po zdravlje, ali doktori upozoravaju da može doći do komplikacija. "Veoma je važno da roditelji ne pokušavaju sami da vade strano telo, jer to može da dovede do povrede", upozorava dr Nina Ristić.Pored gutanja igračaka i drugih sitnih predmeta, doktori su se u praksi susretali i sa decom koja su popila neku od otrovnih hemikalija. "Veliki problem je i gutanje korozivnih supstanci (kiselina, baza, jakih oksidacionih sredstava), koja se najčešće nalaze u sredstvima za čišćenje u svakom domaćinstvu, i veoma je važno držati ih van domašaja dece", kaže dr Ristić.

Izvor: www.yumama.com

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Psiholog o odrastanju devojčica: Sve je veća opsesija fizičkim izgledom

Psiholog o odrastanju devojčica: Sve je…

Usled pogrešnih poruka koje stižu devojčicama putem ...

Vakcine u prvim godinama života

Vakcine u prvim godinama života

Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečav...

Impetigo – infekcija kože

Impetigo – infekcija kože

Leto prija bakterijama jer se lako razmnožavaju i šir...

Dobra hidracija trudnice i dojilje – neophodni  uslov za dobru laktaciju

Dobra hidracija trudnice i dojilje – n…

Rast ploda u maminom stomaku i povećanje volumena krvn...

Kada je pravo vreme za uvođenje mobilne proteze?

Kada je pravo vreme za uvođenje mobilne…

Rečeno Vam je da je potrebno da Vaše dete nosi protez...

Bol u uhu

Bol u uhu

Zašto bebe i decu boli uho? Bol u uhu je vrlo česta ...

Trovanje hranom kod dece: Kako prevenirati i lečiti crevnu zaraznu bolest

Trovanje hranom kod dece: Kako prevenira…

Kampilobakterioza je crevna zarazna bolest koja je vode...

Od refleksa koračanja do prvih koraka

Od refleksa koračanja do prvih koraka

U prvim nedeljama života na spoljašnje stimulacije (z...

8 razloga zašto je super leti biti nova mama

8 razloga zašto je super leti biti nova…

Leto je jedno od lepših godišnjih doba za nove mame. ...

Miljokazi: Psihomotorni razvoj bebe 7-9 meseci

Miljokazi: Psihomotorni razvoj bebe 7-9 …

Prva godina života bebe je ispunjena brzim fizičkim i...

Ciste jajnika na rođenju

Ciste jajnika na rođenju

Jedan od prvih vidljivih problema koji može da se desi...

Prva pomoć koju svaki roditelj mora da zna

Prva pomoć koju svaki roditelj mora da …

Šta biste uradili da vam se dete guši? Polovina nas n...

Kako da se igrate sa bebama?

Kako da se igrate sa bebama?

Izbegavajte digitalna pomagala i igru radi igre, i ne u...

Razvoj govora do godinu dana

Razvoj govora do godinu dana

Šta je govor? Govorni razvoj započinje od rođenja d...

Da li je bitno kada nam deca idu na spavanje?

Da li je bitno kada nam deca idu na spav…

Nakon ishrane i napredovanja, pitanje spavanja jedno je...

Saveti nutricioniste: Kojim namirnicama ojačati imunitet i zaštiti se od virusa

Saveti nutricioniste: Kojim namirnicama …

Savremeni život nosi sa sobom mnogobrojne izazove, a o...

Dr Dragan Stanojević: U roditeljstvu je važna podela obaveza

Dr Dragan Stanojević: U roditeljstvu je…

Što je emotivni odnos sa partnerkom kvalitetniji, otac...

Atopijski dermatitis

Atopijski dermatitis

Atopija je nasledna sklonost koja se manifestuje kroz p...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.