jun 29, 2022

Majčino mleko je savršena hrana za rast i razvoj bebe. Ali, da bi mleko bilo maksimalno korisno, majka treba da vodi računa o ishrani.

Ako dojite, kalorijski unos bi trebalo da bude veći za oko 300 kalorija, nego u obrnutom slučaju. Možete da gubite od 500 grama do dva kilograma mesečno, bez ugrožavanja produkcije mleka. Ukoliko suviše smanjite kalorijski unos, možete da narušite zdravlje, jer će telo da koristi hranljive sastojke iz rezervi – kako bi produkovalo mleko. To može da izazove umor i da redukuje imune faktore u mleku, pa će beba da bude manje otporna na prehladu i infekcije. Što je još gore, nećete imati dovoljno mleka. Brži gubitak telesne mase (više od 500 grama nedeljno) je povezan sa otpuštanjem štetnih materija (koje se nalaze u masnom tkivu) u mleko.

Najveće potrebe za kalorijama ćete imati prvih četiri do šest meseci, tj. u fazi dok beba samo sisa. Dovoljno je da dodate, npr. tri serviranja ugljenih hidrata više (tri parčeta hleba), 100 grama mesa ili živine, jedno serviranje voća ili povrća, i jedno dodatno serviranje mlečnih proizvoda. Kada beba počne da uzima nemlečnu hranu, ove “dodatke” možete da ukinete.

Osnovni vodič zdrave ishrane

Ukoliko sledite navedena uputstva, obezbedićete dovoljan unos kalorija, a samim tim i dovoljnu količinu kvalitetnog mleka za vašu bebu:
– Jedite kada ste gladni. Uzmite čašu vode ili svežeg, ceđenog soka uvek kada dojite bebu.
– Ishrana mora da bude uravnotežena.

– Doručak daje “pun gas” metaboličkoj brzini, sagorevajući kalorije brže nego kada preskačete obroke.
– Neka žitarice budu osnova obroka (jedite integralni, smeđi, pirinač), jer sprečavaju konstipaciju (zatvor).
– Jedite raznovrsnu hranu, jer će različitost mirisa i ukusa u mleku pomoći vašoj bebi da lakše prihvati nemlečnu hranu.
– Voće i povrće su naročito važni, jer sadrže potrebne minerale i vitamine.
Izbegavajte:
– grickalice umesto obroka
– intenzivne, stroge dijete(nezdrave su, garantovano ćete biti gojazni)

Važan je i adekvatan unos proteina. Meso obezbeđuje odgovarajuću količinu proteina u vašoj ishrani (kao dojilji, potrebno vam je oko 65 grama dnevno). Takođe, obezbeđuje povećane potrebe za vitaminom B6, gvožđem i cinkom. Proteine možete uzeti i iz mleka, jaja, ribe, ili živine.

– Izbegavajte slatku i masnu hranu, kao i slatke sokove.

– Pijte pre nego što postanete žedni, jer je žeđ rani simptom dehidracije (pijete dovoljno ako vam je urin svetlo žut). Zdrava pića sadrže vitamine i prirodne šećere iz voća i povrća. Vodu slobodno pijte, naročito u toplim letnjim mesecima. Zdrava pića su: voda, prirodni sokovi od voća i povrća, mleko, supa…

– Vitamin B podstiče stvaranje mleka. Ima ga u kvascu, žitaricama. Manjak ovog vitamina može da izazove uznemirenost deteta.

– Lekovi prelaze u mleko. Ako morate da ih uzimate, neka to budu oni koji ne štete bebi.

– Izostavite pušenje i alkohol.

– Kofein je jak stimulans, pa ponekad može da uzrokuje gasove kod bebe.

– Određena hrana jakog mirisa (luk, brokoli, kupus, karfiol, začini ili pasulj) može da mleko učini neprijatnim i da kod pojedinih beba izazove uznemirenost. Ako dođe do toga, napravite pauzu u uzimanju te hrane. – Neke bebe ne tolerišu proteine kravljeg mleka, a majci koja doji je potreban kalcijum. Nemlečni izvori kalcijuma su: brokoli, kupus, sok od narandže, žitarice, bundeva, losos. Poslednja istraživanja su pokazala da kalcijum i druge komponente iz mlečnih proizvoda potiskuju hormone koji potpomažu nagomilavanje masti.

Predlog jelovnika za majke koje doje

Doručak

– izblendirati šolju jogurta, šolju sitnog voća, 1/3 šolje mleka, integralna pogačica, kašičica butera, list presovane šunke

Užina

– velika narandža, tri kašičice suvog grožđa, čaša oligomineralne vode

Ručak

– pileća supa, pečena piletina sa parmezanom, zelena salata

Užina

– voćni kolač, velika narandža

Večera

– proja, šolja jogurta, oligomineralna voda

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

 

Fiziologija organizma žene je takva da što novorođenče više sisa, majka ima više mleka. Redovni obroci, raznovrsna ishrana, svakodnevne šetnje majke i bebe, utiču na dobro raspoloženje ne samo majke koja doji, već i na odojče. Na taj način se pospešuje i proizvodnja mleka dojilje. Nervna napetost, umor ili stres u životu dojilje utiču na količinu i kvalitet mleka.

Prvih šest do osam nedelja u periodu dojenja je period u kojem se majka i beba navikavaju jedno na drugo, i u kojem je neophodno uspostaviti redovan ritam obroka za majku. Redovan ritam obroka uključuje pet obroka: doručak, užinu, ručak, užinu, večeru. U ovom ključnom periodu dojenja neophodno je da majka koja doji bude posvećena samo novorođenoj bebi. Kada beba spava, neophodno je i da se mama odmara.

Bebe koje se hrane majčinim mlekom su otpornije na bolesti jer su 80% ćelija u majčinom mleku makrofagi koji su odgovorni za borbu protiv bakterija i virusa. Potrebe u energiji, gradivnim i zaštitnim materijama za majku koja doji novorođenče/odojče su veće nego u trudnoći. Nije teško zaključiti zbog čega potrebe u energiji, gradivnim i zaštitnim materijama novorođenčeta, a kasnije i odojčeta, zavise od ishrane majke.

Majčino mleko sadrži najmanje 100 komponenti/činilaca koji se ne nalaze u gotovim formulama za ishranu novorođenčadi/odojčadi. Nijedno dete nije alergično na majčino mlako, ali način ishrane majke utiče na ponašanje bebe. Tokom prvih šest meseci dnevna količina mleka koju dojilja poklanja svojoj bebi je 600 do 900 ml! Dnevna količina mleka koja se stvara u organizmu majke je veća ili manja u zavisnosti od potreba novorođenčeta ili odojčeta. Šolja majčinog mleka od 250 ml obezbeđuje novorođenčetu i odojčetu 225 kcal. Kako bi odojčetu bilo obezbeđeno 750 ml mleka, majka mora da osigura dodatnih 700 kcal.

Masne naslage koje su se stvorile tokom trudnoće obezbeđuju 200 – 300 kcal u periodu prva tri meseca dojenja (laktacije). Dodatnih 500 kcal neophodno je obezbediti u daljem periodu dojenja. Mnoge žene su zabrinute gubitkom kilograma nakon porođaja. Većina dojilja, gube na telesnoj masi u proseku od 0,5 do 1 kg za mesec dana u toku prvih šest meseci dojenja. Veći gubitak u telesnoj masi nije poželjan, niti se preporučuju radikalnije mere za gubitak dobijenih kilograma tokom perioda trudnoće i dojenja.

Potrebe u belančevinama su veće u odnosu na žene koje nisu trudne i koje ne doje i iznose 15 do 20 grama dnevno. Najjednostavniji račun je 1 gram belančevina svaki dan za svakih pola kilograma telesne mase. Namirnice bogate belančevinama su mleko, mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine...

Unos vode mora da bude veći od jedne litre dnevno, a unos tečnosti mora biti obezbeđen i unosom dodatnih količina tečnosti – šolja mleka, čaša soka... Ukoliko dojilja unosi manje tečnosti, količina unete tečnosti će biti sačuvana za novorođenče/odojče, a na taj način će organizam dojilje biti u opasnosti time će manje mokriti, čime će se mokraća koncentrisati više nego što je fiziološki, te će se na taj način stvarati uslovi za nastanak bubrežnih kamenaca.

Masti treba da obezbede od 40% do 50% energetskih potreba novorođenčeta i odojčeta. Majčino mleko, kao i formule mleka, ukoliko je to neophodno, obezbeđuju 50% energije iz masti. Unos pojedinih vitamina u ishrani majke utiče na kvalitet mleka. To se odnosi na vitamine C, B6, B12, A i D. Ukoiliko je unos ovih vitamina manji, unos je manji i za novorođenče/odojče. Unos kalcijuma za novorođenče/odojče u mnogome zavisi i od rezervi kalcijuma u organizmu majke.

Potrebe u folnoj kiselini su povećane jer je neophodno zadovoljiti potrebe u ovom vrlo važnom vitaminu i majkama i bebama. Unos kalcijuma zavisi od ishrane majke – unos mleka i mlečnih proizvoda mora biti adekvatan. Neophodno je izbegavati duvan i alkohol, kao i upotrebu lekova, a ukoliko su oni neophodni, potrebno je savetovanje sa ordinirajućim lekarom.

Izvor: www.gaialife.rs

Majčino mleko je savršena hrana za rast i razvoj bebe. Ali, da bi mleko bilo maksimalno korisno, majka treba da vodi računa o ishrani.

Ako dojite, kalorijski unos bi trebalo da bude veći za oko 300 kalorija, nego u obrnutom slučaju. Možete da gubite od 500 grama do dva kilograma mesečno, bez ugrožavanja produkcije mleka. Ukoliko suviše smanjite kalorijski unos, možete da narušite zdravlje, jer će telo da koristi hranljive sastojke iz rezervi – kako bi produkovalo mleko. To može da izazove umor i da redukuje imune faktore u mleku, pa će beba da bude manje otporna na prehladu i infekcije. Što je još gore, nećete imati dovoljno mleka. Brži gubitak telesne mase (više od 500 grama nedeljno) je povezan sa otpuštanjem štetnih materija (koje se nalaze u masnom tkivu) u mleko.

Najveće potrebe za kalorijama ćete imati prvih četiri do šest meseci, tj. u fazi dok beba samo sisa. Dovoljno je da dodate, npr. tri serviranja ugljenih hidrata više (tri parčeta hleba), 100 grama mesa ili živine, jedno serviranje voća ili povrća, i jedno dodatno serviranje mlečnih proizvoda. Kada beba počne da uzima nemlečnu hranu, ove “dodatke” možete da ukinete.

Osnovni vodič zdrave ishrane

Ukoliko sledite navedena uputstva, obezbedićete dovoljan unos kalorija, a samim tim i dovoljnu količinu kvalitetnog mleka za vašu bebu:

– Jedite kada ste gladni. Uzmite čašu vode ili svežeg, ceđenog soka uvek kada dojite bebu.

– Ishrana mora da bude uravnotežena.

– Doručak daje “pun gas” metaboličkoj brzini, sagorevajući kalorije brže nego kada preskačete obroke.

– Neka žitarice budu osnova obroka (jedite integralni, smeđi, pirinač), jer sprečavaju konstipaciju (zatvor).

– Jedite raznovrsnu hranu, jer će različitost mirisa i ukusa u mleku pomoći vašoj bebi da lakše prihvati nemlečnu hranu.

– Voće i povrće su naročito važni, jer sadrže potrebne minerale i vitamine.

Izbegavajte:
– grickalice umesto obroka
– intenzivne, stroge dijete(nezdrave su, garantovano ćete biti gojazni)

Važan je i adekvatan unos proteina. Meso obezbeđuje odgovarajuću količinu proteina u vašoj ishrani (kao dojilji, potrebno vam je oko 65 grama dnevno). Takođe, obezbeđuje povećane potrebe za vitaminom B6, gvožđem i cinkom. Proteine možete uzeti i iz mleka, jaja, ribe, ili živine.

– Izbegavajte slatku i masnu hranu, kao i slatke sokove.

– Pijte pre nego što postanete žedni, jer je žeđ rani simptom dehidracije (pijete dovoljno ako vam je urin svetlo žut). Zdrava pića sadrže vitamine i prirodne šećere iz voća i povrća. Vodu slobodno pijte, naročito u toplim letnjim mesecima. Zdrava pića su: voda, prirodni sokovi od voća i povrća, mleko, supa…

– Vitamin B podstiče stvaranje mleka. Ima ga u kvascu, žitaricama. Manjak ovog vitamina može da izazove uznemirenost deteta.

– Lekovi prelaze u mleko. Ako morate da ih uzimate, neka to budu oni koji ne štete bebi.

– Izostavite pušenje i alkohol.

– Kofein je jak stimulans, pa ponekad može da uzrokuje gasove kod bebe.

– Određena hrana jakog mirisa (luk, brokoli, kupus, karfiol, začini ili pasulj) može da mleko učini neprijatnim i da kod pojedinih beba izazove uznemirenost. Ako dođe do toga, napravite pauzu u uzimanju te hrane. – Neke bebe ne tolerišu proteine kravljeg mleka, a majci koja doji je potreban kalcijum. Nemlečni izvori kalcijuma su: brokoli, kupus, sok od narandže, žitarice, bundeva, losos. Poslednja istraživanja su pokazala da kalcijum i druge komponente iz mlečnih proizvoda potiskuju hormone koji potpomažu nagomilavanje masti.

Predlog jelovnika za majke koje doje

Doručak

– izblendirati šolju jogurta, šolju sitnog voća, 1/3 šolje mleka, integralna pogačica, kašičica butera, list presovane šunke

Užina

– velika narandža, tri kašičice suvog grožđa, čaša oligomineralne vode

Ručak

– pileća supa, pečena piletina sa parmezanom, zelena salata

Užina

– voćni kolač, velika narandža

Večera

– proja, šolja jogurta, oligomineralna voda

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Izvor: yumama.com

Da li treba da jedem više tokom dojenja?

Nema potrebe da jedete za dvoje, kao ni tokom trudnoće. Najvažnije je da jedete raznovrsnu hranu, bogatu proteinima, da jedete puno voća i povrća, a da izbegavate hranu koja goji, a nema nutritivnu vrednost. Zabluda je da treba jesti mnogo i da postoje namirnice koje povećavaju količnu mleka (pivo, kiselo testo...).

Kakvu hranu treba da unosim tokom dojenja?

U ishrani treba da budu zastupljene sve vrste hrane, sa dovoljnim količinama hrane bogate belančevinama, voće i povrće. Pokušajte da jedete zdravo: beli hleb zamenite crnim, grickalice zamenite voćem, masnu i tešku hranu smanjite na minimum ili je izbacite, ali zato unosite što više povrća i hrane vlaknaste strukture.

Umesto gaziranih, vestačkih pića tipa kole, pijte vodu, limunadu zaslađenu medom i prirodne, ceđene sokove.

Izbacite hranu koja nadima (grašak, pasulj, kupus) smanjite unos kafe, čokolade, bibera, ljute paprike, čilija i drugih jakih začina - beba može da ima grčeve zbog ovih namirnica.

Da li treba da uzimam vitaminske dodatke tokom dojenja?

Pre svega je potrebno da se adekvatno hranite - kvalitetno i dovoljno. Ako unosite dovoljno voća i povrća, nije potrebno uzimati i dodatne vitaminske preparate. Ipak, vitaminske dopune vam neće škoditi, posebno ako ste bili anemični tokom trudnoće. Želite li da pijete vitaminske preparate, nastavite sa onima koje ste koristili tokom trudnoće, oni imaju dobro izbalansiran sastav i za period dojenja.

Treba li da dajem bebi D vitamin?

Da, preporuka lekara je da se bebi daje D vitamin, posebno zimi. Sa ovim vitaminom treba početi kad beba napuni 15 dana. Sa dečijim lekarom koji prati razvoj vaše bebe razgovarajte o tome kada i kako da uvodite D vitamin i koji preparat da dajete.

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Da li su klima uređaji bezbedni za bebe?

Da li su klima uređaji bezbedni za bebe…

Kako temperature rastu, tako želimo na bilo koji nači...

Ishrana dece kod kandide u crevima

Ishrana dece kod kandide u crevima

Kandida je kod dece kao i kod odraslih normalni stanovn...

Roditeljske dileme: Da li moja beba previše plače?

Roditeljske dileme: Da li moja beba prev…

Plač je jedini način na koji bebe komuniciraju sa odr...

10 stvari koje će mi nedostajati kad prestanem da dojim

10 stvari koje će mi nedostajati kad pr…

Ja sam veoma srećna osoba koja je imala mogućnost da ...

Roditelji u dilemi, da li se socijalno distanciranje odnosi i na decu?

Roditelji u dilemi, da li se socijalno d…

Svima se savetuje samoizolacija, društveno distanciran...

Opremanje bebine sobe

Opremanje bebine sobe

Bilo da imate odvojeniu sobicu koju ćete pretvoriti u ...

Nega pupka kod novorođenčeta

Nega pupka kod novorođenčeta

Pupčanik se na rođenju vezuje u čvor, koji za relati...

Vodena kila

Vodena kila

Prvi «set» pitanja je posvećen jednom veoma čestom ...

Ešerihija koli

Ešerihija koli

Ešerihija koli (Escherichia coli – E.coli) je bakter...

Velika Iluzija roditeljstva – deca moraju da budu srećna

Velika Iluzija roditeljstva – deca mor…

Roditeljstvo današnjice odlikuje veliki trud i želja ...

3 saveta kako da prestanete da vičete na svoju decu

3 saveta kako da prestanete da vičete n…

Časopis „Razvoj deteta“ objavio je rezultate dvogo...

Letnji meningitis

Letnji meningitis

Ima mnogo bolesti koje mogu pokvariti letovanje, neke s...

Iščašenje kukova kod beba, u Srbiji endemska pojava

Iščašenje kukova kod beba, u Srbiji e…

Za razliku od Evrope i ostatka sveta, kod nas veliki br...

Male boginje

Male boginje

Naizgled paradoksalna tema: male boginje u 21. veku! Na...

Roditelji oprez: Deca lakše dehidriraju nego odrasle osobe

Roditelji oprez: Deca lakše dehidriraju…

Kako idu topli dani , veći je rizik da deca dehidriraj...

Kako ukinuti noćni podoj

Kako ukinuti noćni podoj

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo n...

Kako se boriti protiv dosadnog kašlja

Kako se boriti protiv dosadnog kašlja

Sunce, pa kiša, pa zahladi, pa odjednom bude toplije n...

Inhalacija ili sirup?

Inhalacija ili sirup?

Devojčica od pet ipo godina je prvi put dobila opstruk...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.