jun 27, 2022

So i šećer u bebinoj ishrani

Briga mnogih mama – da li je hrana koju nude svojim bebama bljutava i „bljak“, šalje deci pogrešnu poruku – da je prirodni ukus voća, povrća i ostalih zdravih namirnica loš i da ga je neophodno nečim „zamaskirati“. Pri tome gubimo iz vida da su bebina čula „neiskvarena“ i da one vole blage ukuse.

Ako ste pomislili da nemate ovakvih problema, jer ste izabrali da bebu hranite gotovom hranom, iznenadiće vas da je i hrana koja je namenjena bebama „obogaćena“ raznim nepotrebnim dodacima, kako bi se bebi na prvi zalogaj dopala ( so, šećer, ( burbon ) vanila i sl ).

Naš cilj je ukorenjivanje zdravih navika, između ostalih i onih u vezi sa ishranom. Želimo da naša deca zavole voće, povrće, integralne žitarice i slične namirnice, kako bi bila što zdravija, kako u dečjem, tako i u odraslom dobu. Verujem da ne postoje zabranjene namirnice, nego samo one koje su u svakodnevnoj ishrani poželjne ili nepoželjne. Među nepoželjnijima tokom prve godine bebinog života je so.

Pod pojmom soli obično podrazumevamo kuhinjsku so, NaCl. Morsku, jodiranu, naravno. Ova so je zbog dodatog joda korisna u sprečavanju razvoja oboljenja štitne žlezde, koje se odlikuje smanjenim stvaranjem njenih hormona, koji su jedan od glavnih regulatora našeg metabolizma. Dakle, kuhinjska so je bitan dodatak ishrani, ALI u vrlo malim količinama i ne tokom prve godine života. Sastojak soli koji zapravo pravi problem, jeste natrijum (Na), elektrolit koji je već prisutan u brojnim prirodnim namirnicama ( povrće, mleko… ima ga čak u različitim količinama i u flaširanim vodama! ), a fabričkim proizvodima se dodaje u cilju poboljšanja njihovog ukusa, najčešće u formi natrijum glutaminata, ali i drugih natrijumovih soli. Bebini bubrezi nakon rođenja postepeno funkcionalno sazrevaju, i ne mogu da „se izbore“ sa velikom količinom ovog elektrolita ( majčino mleko je idealna hrana za bebe tokom prvih 6 meseci života,i zbog toga što sadrži najmanje ovog elektrolita ). Sa uvođenjem nemlečne hrane, povećava se i unos natrijuma koji se već nalazi u namirnicama, zbog čega nema potrebe da dodajemo i kuhinjsku so. Tokom prve godine života, ukupna količina soli koja nije štetna za bebine bubrege iznosi do 1g na dan, a od prve do treće godine do 2g.

Unošenje veće količine soli može dovesti do oboljenja bubrega i povišenog krvnog pritiska i posledičnog oboljenja srca. Velika količina šećera štetna je za zube, može dovesti do dijabetesa i gojaznosti, sa brojnim pratećim oboljenjima. Štetni efekti ove navike ne moraju se ispoljiti u detinjstvu, nego u starijem životnom dobu.

Kada govorimo o šećeru, šećer koji je organizmu, a naročito mozgu, potreban je glukoza, a nju organizam može dobiti ili sintetisati iz raznih namirnica, voća, žitarica, pa čak i mleka, samim tim njegovo dodavanje hrani nema nikakvo opravdanje. Korisno je samo to što će trenutno „navući“ dete na hranu kojoj ste ga dodali, moć koju koriste brojni proizvođači hrane, dodajući šećer i namirnicama u kojima ga ne biste očekivali. Kasnije je vrlo teško detetu objasniti da je zdravije pojesti nezašećerenu voćku.

Nezašećereni obroci nisu bolji „samo“ kada je zdravlje zuba u pitanju ( nikako nije zanemarljivo, jer smo „nacija bolesnih zuba“, a zdravlje zuba ima veliki uticaj na celokupno zdravlje ), nego i zbog stvaranja zdravih navika u cilju sprečavanja razvoja gojaznosti, razvoja šećerne bolesti i sl. Epidemija dečje gojaznosti jedna je od vodećih briga pedijatara širom sveta, a nažalost i u našoj zemlji, jer vodi do ranog razvoja brojnih poremećaja koji su ranije bili „rezervisani“ za odrasle ( pre svega povišen krvni pritisak, oboljenja kardiovaskularnog sistema, metabolički i hormonski poremećaji… ).

Gotova hrana za bebe

Možda neočekivano, ali ova hrana je „puna“ šećera i soli, zato pri izboru obratite pažnju na deklaraciju na kojoj piše tačan sastav. Nivo soli može biti označen i kao nivo natrijuma ( Na ) ( 2,5g soli jednako je 1g Na ). Visok nivo soli je preko 1,5g/100g hrane ( 0,6g Na/100g ), a nizak je ispod 0,3g soli/100g ( manje od 0,1g Na ). Što se šećera tiče, velika zastupljenost iznosi preko 15g/100g hrane, a mala ispod 5g šećera/100g. Čak i ako vodite računa o izboru hrane sa malim količinama soli i šećera, ne zaboravite da se količine unete tokom jednog dana sabiraju! Ukoliko sami pripremate bebi hranu, količina soli i šećera koje ona unosi je pod vašom kontrolom.

Koju hranu treba izostaviti sa bebinog menija?

„Grickalice“- čips, flips…kako god da se zovu, zapravo su samo masna, slana alternativa hrani, brzo će zasititi vašu bebu, ali samo fizički, jer u nutritivnom smislu ne sadrži apsolutno NIŠTA što je potrebno malom organizmu koji se nalazi u periodu najintenzivnijeg rasta ( da ne ulazimo u dalje komplikacije koje podrazumevaju vrhunsku veštinu kojom ćete navesti dete da ipak zagrize brokoli umesto čipsa ).
U makrobiotičkim radnjama postoje zdravije alternative, poput pirinčanih kolača i integralnih sendviča i sl.

Gotova, instant jela – bilo da su konzervirana, dehidrirana ili zamrznuta, uvek sadrže velike količine soli i šećera, i nikako nisu pogodna za bebe i malu decu.
Slatkiši- divno su upakovani, brižljivo poređani na najuočljivije police i naša deca ih obožavaju, ali nažalost, takođe ne sadrže ništa korisno. Uz malo truda, nije ih baš toliko teško izbeći, kao što se čini, a ako ih ipak dajete svom mališanu, najbolje je da to učinite nakon ručka, na taj način će veća količina pljuvačke umanjiti štetno dejstvo na zdravlje zuba.
Gazirani napici – sadrže VELIKE količine šećera, ali i soli, tj. natrijuma.
Voćni sokovi – sadrže velike količine šećera i kiseline, što oštećuje zubnu gleđ. Ako dajete bebi sok, najbolje da bude svež, sa povrćem, razblažen, i da to činite tokom ručka ( naročito ako se hranite vegetarijanski ), kako bi „preuzimanje“ gvožđa iz hrane bilo što efikasnije. Količina ne bi trebalo da prelazi 120ml na dan, i beba nipošto ne bi trebalo da ga pije tokom noći, niti pred spavanje.
Bez preterivanja…

Sve prethodno navedeno ne znači NIKADA i NIŠTA što nije posebno pripremljeno za bebu! Kako vaša beba raste postepeno ćete je privikavati na „porodični meni“, da bi, kada se steknu svi preduslovi ( pre svega dovoljan broj zuba i umeće žvakanja hrane ( a to se vežba! ) beba jela sve što i ostali članovi porodice. Uzrast u kome se to dešava krajnje je individualan, ali ni kod „zubatih“ i naprednih, veštih beba ne bi trebalo da bude pre punih godinu dana ( zbog razloga o kojima se i diskutuje u ovom tekstu ). Prosečan uzrast je od 13,14, pa do 18 meseci. Što je vaša kuhinja „blaža“ i više u skladu sa načelima zdrave ishrane, to je ranije možete ponuditi bebi. Naravno, ukoliko se u vašem domaćinstvu priprema „teška“ i začinjena hrana, bolje je što duže nastaviti sa odvojenim pripremanjem, ako se na ukus ostalih ukućana već ne može pozitivno uticati.

Dr Ivana Veljić

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Multivitaminski sirupi ili sveže voće i povrće

Multivitaminski sirupi ili sveže voće …

Kad god se zahuktavaju infekcije, mnogo je pitanja oko ...

Dojenjem protiv respiratornih infekcija

Dojenjem protiv respiratornih infekcija

Lista naučno dokazanih prednosti dojenja je ogromna. I...

Hitna hirurgija kod novorođenčadi: Koje urođene anomalije se operišu odmah nakon rođenja?

Hitna hirurgija kod novorođenčadi: Koj…

Urođene anomalije kod novorođenčadi se uspešno leč...

Naučite dete da VOLI da jede zdravo

Naučite dete da VOLI da jede zdravo

Svaki peti đak prvak ima višak kilograma ili je već ...

Kako večernji obrok utiče na spavanje kod beba i dece

Kako večernji obrok utiče na spavanje …

Za pravilan razvoj mozga i ukupnog nervnog sistema dete...

Dojite, iako vaša beba ume da kaže “Daj mama siku”

Dojite, iako vaša beba ume da kaže “…

Ništa brže ne podiže obrve nego izjava da još uvek ...

Seksualna radoznalost kod male dece

Seksualna radoznalost kod male dece

U deo normalnog seksualnog razvoja kod dece spada i dod...

Kako i šta deca nasleđuju od roditelja

Kako i šta deca nasleđuju od roditelja

Neki geni su dominantni, kao što je braon boja očiju...

Bespelenaštvo sve popularnije u Srbiji: Zbog čega se mame odlučuju na odgajanje beba bez pelena?

Bespelenaštvo sve popularnije u Srbiji:…

Postoji više praktičnih razloga zbog kojih se roditel...

Ešerihija koli

Ešerihija koli

Ešerihija koli (Escherichia coli – E.coli) je bakter...

Taktike koje pomažu da beba spava celu noć

Taktike koje pomažu da beba spava celu …

Neprospavane noći su naporne za svakog roditelja a za ...

Rast zubića kod beba

Rast zubića kod beba

  Koji su simptomi rasta zuba? Dok kod neke djece pr...

Zdravlje novorođenčeta: Kada bebi treba dati vodu?

Zdravlje novorođenčeta: Kada bebi treb…

U kojim situacijama je potrebno bebi davati vodu i koju...

Čuvajte bebe od vrućina

Čuvajte bebe od vrućina

U želji da pomognu deci da se izbore sa vrućinom, rod...

Roditeljske greške koje utiču na to kako dete vidi sebe

Roditeljske greške koje utiču na to ka…

Većina roditelja želi pravilno da vaspita svoje dete ...

Igre koje razvijaju karakter dece

Igre koje razvijaju karakter dece

Evo nekoliko igara kroz koje se kod deteta razvijaju po...

Kako da beba spava duže i kvalitetnije?

Kako da beba spava duže i kvalitetnije?

Što ranije bebe dobiju svoje sobe, u proseku će spava...

Prve godine života ključne za razvoj deteta

Prve godine života ključne za razvoj d…

Prvih 1.000 dana života ključne su za pravilan razvoj...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.