Displaying items by tag: Strah

Strah i briga oko predstojećeg porođaja je sasvim prirodna pojava, naročito ako trudnica oko sebe sluša teške priče drugih žena. Izdvajamo koja su to najčešća tri straha od porođaja.
Porođaj boli većinu žena, ali ne brinite, bićete sve sasvim u redu!
Vrlo često, naročito pri kraju trudnoće, trudnice slušaju mnogobrojne priče i iskustva drugi majki. Mnoga od njih su teška i bolna, što dodatno pojačava već dovoljan strah i zabrinutost oko nečeg novog što predstoji. Zašto govoriti ranjivoj trudnoj ženi da je porođaj nešto najgore što može doživeti? Obično to mnoge majke rade kako bi pokazale kroz šta su same prošle i kako im je bilo teško. Ipak, takve stvari ne treba govoriti trudnicama. Treba ih pustiti da naprave sopstvenu priču bez mnogo straha.

Koji su to najčešći strahovi vezani za porođaj?

1. Strah od bola na porođaju

Postoji mnogo načina da delujete na bol. Možete ići na prenatalne edukacije koje će vam pomoći da vežbate prirodne tehnike, a uvek možete, u konsultaciji sa lekarom, odabrati epiduralnu anesteziju. U svakom slučaju, odaberite ono što sami mislite da treba. Ako vam nisu dovoljne pripreme disanja, opuštanja i raznih tehnika, epidural može biti opcija. Mnoge žene se svakodnevno porode uz pomoć anestezije.

2. Strah od smrti na porođaju

To se ne dešava nimalo često, jer su smrtni ishodi otprilike 1 posto, i to zbog nekih mnogo ozbiljnih komplikacija, poput infekcije, visokog krvnog pritiska, hemoragije.
Ako se trudite oko prenatalne nege dovoljno, šanse za smrt su ekstremno male.

3. Problemi sa srcem

Osim ako nemate neko srčano oboljenje, nema razloga za brigu. Srce može to podneti. Ako postoji neki problem, doktor će pronaći najsigurniji način za rađanje.
Ukoliko ste u strahu, treba da pričate sa nekim, bio to terapeut, doktor ili pak partner, majka, prijatelj...

Izvor: www.yumama.com

Pogledajte šta decu najčešće plaši i pomozite im da savladaju svoje strahove…

Šta je koristan strah?

Roditelji svoju decu od najmlađeg uzrasta uče da budu oprezni i razvijaju im strah od specifičnih opasnosti poput vatre, vode i prelaska ulice. U ovim slučajevima strah je koristan, jer pomaže da se deca sama zaštite od opasnih situacija i povreda. Međutim, deca mogu biti u strahu od raznih drugih stvari na koje ih roditelji nisu upozoravali niti su ih sa tim plašili.

Šta decu najčešće plaši?

Izvor straha se menja, kako dete sazreva. Na primer, strah od mraka ili čudovišta ispod kreveta može se tumačiti kao strah od provale ili nasilja. Zato pomozite detetu da se nosi sa strahom uzimajući njegova osećanja ozbiljno. Ohrabrite ga da vam ispriča sve o svojim strahovima. Takođe trebalo bi da detetu date priliku da se suoči sa svojim strahovima.

Kako prepoznati plašljivka?

Neka deca su plašljivija od druge. Kod dece se strah najčešće javlja kada je reč o genetskoj osetljivosti ( neka deca su generalno osetljivija i emotivnija). Recimo ako se majka boji insekta, verovatno će se plašiti i dete. Takođe plašljivija su deca koja imaju roditelje koji su stalno u strahu i kada pokazuje preteranu zabrinut ( deca uče pravila ponašanja gledajući roditelje). Preneglašeno roditeljstvo i stresni događaji ( razvod braka, povreda ili boravak u bolnici) mogu da budu okidač za strah..

Uobičajeni strahovi za bebe

Kada beba napuni šest ili sedam meseci starosti tada formira jaku povezanost i vezanost sa roditeljima ili starateljima. Odvajanje od svojih “posebnih ljudi”, čak i za kratak vremenski period, može izazvati značajnu anksioznost koja se manifestuje kroz jako plakanje. Mnoge bebe u tom uzrastu vole ekskluzivno društvo svojih posebnih ljudi, toliko da razviju strah od nepoznatih. Međutim, kako beba raste od ova faza vremenom prolazi.

Kako pomoći bebi da savlada strah?

Prevazilaženje straha možete da uvežbate sa svojom bebom. Ako je vaša beba uznemirena kada odete iz sobe, a da nju niste uzeli u naručje, recite joj da napuštate prostoriju, ali i najavite svoj povratak. To će joj pomoći da stekne povrenje u vaše reči. Dozvolite bebi da upoznaje nove ljude dok vam sedi u krilu. Beba mora da upoznaje nove osobe, jer samo će tako strah nestati. Ako je vaša beba uznemirena, uzmite je u naručje. Ostavljajući bebu u sobi da plače učiniće samo da strahovi postanu još gori.

Uobičajeni strahovi za malu decu

Deca uzrasta od dve do tri godine tek počinju da uče kako da se nose sa svojim jakim osećanjima, kao što je bes. Zajednički strah za decu ovog uzrasta je da imaju iracionalne strahove. Pojedina deca se plaše vožnje biciklom, jer se boje pada i povrede, a neka se plaše da sama uđu u kupatilo, jer misle da ih tamo čeka čudovište.

Kako pomoći detetu?

Podstaknite dete da razgovara o svojim strahovima. Ako se dete plaši da će pasti niz stepenice, opravdajte to, jer deca u ovom uzrastu još uvek nemaju pojam o veličini i prostoru. Nemojte silom dete da suočavate sa njegovim strahom, jer to može pogoršati stvar. Pomozite detetu da se navikne na novu situaciju. Prihvatite i vi da ćete morati da pomognete detetu da jedno vreme izbegava “strašan objekat”.

Uobičajeni strahovi za decu školskog uzrasta

Kako dete sve više uči o svetu i ljudima, svojoj okolini, spisak stvari koiih se plaši raste. Neki strahovi su stvarni, a neki imaginarni. Uobičajeni strahovi uključuju strah od mraka, provale, rata, smrti, odvajanje ili razvod svojih roditelja. Imaginarni strahovi su od nadprirodnih bića poput duhova i čudovišta.

Kako pomoći detetu?

Neka vaše dete zna da uzmete njegove strahove vrlo ozbiljno. Dajte detetu istinite informacije o temama kao što su smrt ili rat i neka zna da ste spremni da odgovorite na sva pitanja. Podstaknite svoje dete da se suoči sa njihovim strahom, recimo psom. Na primer, možete početi sa slikama, onda pokušajte da ima kontakt sa štencima, pa sa malim rasama pasa i ako vidite da strah nestaje odvedite ga u park gde ljudi istrčavaju svoje ljubimce.

Dozvolite svom detetu da u drži stvar pod kontrolom. Na primer, ako se plaši uljeza, pustite ga da zatvori svoj prozor i ugasi svetlo, jer na taj način uči i o svojim odgovornostima.

Strah od mraka

Najčešći strah kod dece je strah od mraka. Deca predškolskog i ranog školskog uzrasta najčešće imaju tendenciju da se plaše nepoznatih stvari koje oni ne razumeju ili ne mogu da kontrolišu. Njihova aktivna mašta i njihova nesposobnost da još uvek razlikuju stvarnosti od fantazije, mogu da dovedu do situacije da se plaše čudovišta ispod kreveta. Ovaj strah bi zapravo trebalo i najpre iskoreniti, jer on može poremeti detetovu rutinu pred spavanje. Postoji mnogo načina da roditelji pomognu svom detetu da prevaziđe strah od mraka.

Kako pomoći detetu koje se plaši mraka?

Kao i kod drugih strahova, važno je da priđete detetu da simpatijama i razumevanjem. Nemojte nipošto da ga ismevate ili odbacujete osećanja, jer će u pritivnom postati frustrirano i ljuto. Prvi korak u pomaganju prevazilaženja straha jeste da iracionalni strah prihvati kao svoja osećanja.

Evo nekih predloga:
– Zamolite dete da vam opiše strah i da vam kaže šta ga plaši.
– Pokažite detetu da razumete njegov strah.
– Uverite ih da su bezbedni i recite im da ne postoje čudovišta.
– Ne pokušavajte da uverite svoje dete da čudovišta nema tako što ćete proveriti ormar ili se zavući ispod kreveta.
– Ako se vaše dete plaši mraka zbog mogućih provalnika možete mu pokazati mere bezbednosti koje ste preuzeli poput zaključanih vrata.
– Recite detetu da vam predloži šta da uradite da bi se osećalo sigurnije.
– Saznajte da li je njegov strah od mraka dolazi zbog drugih briga. Na primer, neka deca se plaše mraka, jer misle da će im se roditelji razvesti ili da im roditelji umiru. Taj strah se samo povećava kada ostanu sami u mraku. – Razgovarajte iskreno sa detetom kako bi saznali šta ga zaista muči.

Praktični načini oslobađanja od straha

– Uspostavite rutinu pred spavanje – čitanje knjige je izuzetno dobro za opuštanje i uživanje. Stavite noćnu lampu u sobu deteta ili neka ostane upaljeno svetlo u hodniku koje će mu obasjavati sobu. Neka gleda samo crtane filmove za njihov uzrast, dok vesti, filmovi ili zastrašujuće knjige mogu lako da ga uplaše. Osvrnite se po dečjoj sobu noću u pokušajte da vidite iz njihove perspektive. Da li postoji slika ili igračka koja baca senku i izgleda jezivo. Redovno vežbanje pomaže da se smanji nivo stresa. Proverite da li vaše dete ima dosta fizičke aktivnosti tokom dana. Nemoj ismevati ili omalovažavati strah.

Kada je potrebna profesionalna pomoć?

Ponekad se dete toliko plaši da to ometa njihov svakodnevni život i igru. U tom slučaju potražite stručnu pomoć. Deca mogu da nauče kako da upravljaju sopstvenim anksioznostima, a roditelji mogu da nauče strategije u pomoći prevazilaženja straha.

Ukoliko ste primetili da vaš mališan često odbija da ide u vrtić ili školu, pati od određenih „bolesti“ poput glavobolje ili bola u stomaku, poteškoće s nesanicom ili ima preterani strah od životinja i čudovišta, verovatno se boji gubitka roditeljske blizine.

Histeričan plač i panika ako roditelja ispuste iz vida kod dece se javlja već u uzrastu od osam meseci, kaže pedijatar Aron Kuper, autor knjige „Zašto ne reći: Želim da mi deca budu srećna“. Simptomi straha od odvajanja mogu da traju nekoliko nedelja ili meseci dok dete ne shvati da ga ne napuštate zauvek, a koren detetove panike je strah od gubitka ljudi s kojima je emotivno blisko.

– Stvar je u tome što deca shvataju da možete da odete, ali ne shvataju da ćete se vratiti – kaže Kuper. Kod starije dece predškolskog uzrasta i školskog uzrasta (od treće do desete godine) teskoba razdvajanja pojavljuje se nakon svakog dužeg razdoblja provedenog s roditeljima ili ljudima kojima veruju – objašnjava on.

Ovo je najčešće povezano s osećanjem nezaštićenosti u novoj sredini i s nepoznatim ljudima, kao i sa strahom da će se mami i tati dogoditi nešto loše ako ih dete ne „čuva“. Odbijanje odlaska u vrtić ili školu, „bolesti“ poput glavobolje ili bola u stomaku, poteškoće s nesanicom i preterani strah od životinja i čudovišta upućuju da se dete boji gubitka roditeljske blizine. Ako se ovaj strah ignoriše, histerija iz prve faze prelazi u ravnodušnost prema roditeljima. Spomenutom nezainteresovanošću dete „kažnjava“ roditelje zbog „napuštanja“. S obzirom na to da je reč o normalnoj fazi odrastanja, strah od odvajanja može se ublažiti, planiranjem odlaska, ritualima poput slanja poljubaca i dužeg mahanja pri odlasku, detetov strah polako će nestati.

Kada se javlja strah od nepoznatih osoba?

Novorođenče još uvek ne zna ko je to stranac, uživa u zagrljajima, osmesima, i retko kad razlikuje zagrljaj mame, tate ili komšinice. Sa tri meseca beba već drugačije gleda na svet oko sebe i može da razlikuje lice roditelja i nekog koga nije nikada videla. Međutim, većina mališana strah od nepoznatih ljudi oseća tek sa otprilike sedam-osam meseci.

Neke bebe su osetljivije i burnije reaguju već kada vide nekoga, dok se druge plaše ako im se neko približi ili dodirne. Bebe koje su navikle na česte posete, brže se navikavaju i lakše prihvataju nepoznata lica, pa kod njih ova faza obično veoma kratko traje.

Da li je strah od nepoznatih normalna pojava?

Strah od nepoznatih ljudi obično se javlja neočekivano i iznenada
Strah od nepoznatih osoba potpuno je normalna pojava i obično se javlja sasvim neočekivano i iznenada. Beba se odjednom plaši neznanaca, okreće glavu grčevito se držeći za majku.

Nekada se beba plaši i osoba koje je ranije već videla, pa čak i bliskih ljudi (bake, deke, komšije) koje nije videla dve-tri nedelje. Obično ovaj strah nestaje sam od sebe, kako se i pojavio, jer ga beba jednostavno preraste.

Zašto se odjednom moja beba plaši ljudi?

Neki naučnici burne reakcije bebe kada vidi nepoznate osobe objašnjavaju time da beba ustvari pokazuje strah tek kada je sposobna da uporedi nešto što zna ili prepoznaje, sa nečim što joj je nepoznato, tačnije što ne prepoznaje. Kako mališan raste, sve bolje razlikuje poznate od nepoznatih lica, i sve više oseća strah od onih koje ne prepoznaje. U jednom trenutku (oko osmog meseca) strah doživljava kulminaciju, a zatim postepeno nestaje.

Takođe, postoje i naučnici koji tvrde da beba strah od nepoznatih osoba oseća zbog toga što strance doživljava kao potencijalnu pretnju, tačnije oseća opasnost i ugroženost.

Međutim, i pored različitih teorija, ne postoje tačno objašnjenje zašto se javlja strah, niti se može predvideti kako će beba reagovati.
Saveti roditeljima
• Uvek budite blizu bebe kada su nepoznate osobe u njenoj blizini, jer se dešava da bebina reakcija bude veoma burna, naročito ako roditelji nisu pored nje.
• Potrudite da odmah utešite bebu, a nikako nemojte da insistirate na suočavanju, jer to samo može dodatno da pogorša situaciju
• Pokažite bebi da su novi ljudi dobronamerni. Kada se srdačno pozdravite, uz osmeh i ako vam je glas smiren, dete će se manje plašiti, ali imajte na umu da ni to ponekad nije dobro rešenje, naročito ako je beba preosetljiva
• Upozorite društvo da pažljivo priđu bebi, ali da je ne dodiruju. Zatim posmatrajte njene reakcije. Ako plače i izgleda uplašeno, recite im da sačekaju malo da se beba opusti, pa pokušajte malo kasnije ponovo da ih upoznate