maj 26, 2022

Kako zaštititi najmlađe članove porodice u vrućim letnjim danima? Pročitajte važne savete i sačuvajte bebu od štetnih sunčevih zraka...

Sunce je izvor života. Njegova svetlost snabdeva telo vitaminom D, koji je potreban za pravilan rast kostiju deteta i suzbijanje rahitisa - bolesti kostiju u razvoju. Međutim, previše sunca štetno deluje na sve, a posebno je opasno za odojčad i malu decu.
U osetljivoj dečjoj koži još nije razvijeno dovoljno slojeva za prirodnu zaštitu od jakih sunčevih zraka, zato je izuzetno važno ne izlagati dete suncu kada je ono najjače, od 11 do 16 časova. Oko 15 do 20 minuta provedenih na letnjem suncu - u dozvoljenom razdoblju, dovoljno je za sintezu vitamina D kod dece.

Potpuna zaštita od sunca
Bebina koža je vrlo osetljiva. Samo desetak minuta na letnjem suncu bez odgovarajuće zaštite, dovoljno je da se zagreje, pocrveni i manje ili više izgori. Zato će svaki pedijatar naglasiti da dete mlađe od godinu dana mora da izbegava bilo kakvo izlaganje suncu. Koža deluje kao telesni štit od ultraljubičastih zraka, ali je važna i za održavanje zdravog imuniteta. Naime, UV zračenje može da oslabi telesni imunitet i ošteti ćelije kože, a taj proces je mnogo brži kod beba nego kod odraslih.
Mlada koža pre treće godine nema dovoljan nivo pigmenta melanina, koji štiti od uticaja sunčevih zraka. Njen spoljašnji sloj je mnogo tanji, zbog čega UV zraci lakše prodiru do ćelija melanocita, zaslužnih za proizvodnju melanina. Oštećenje tih ćelija može da prouzrokuje melanom, to jest rak kože u kasnijem životnom dobu.
Ako već morate da izvedete dete na sunce, potrebno je preduzeti određene mere opreza.

Obavezna zaštitna krema
Dete obavezno namažite dečjom kremom ili mlekom za sunčanje, čiji je zaštitni faktor najmanje 30. Bilo bi dobro i da je sredstvo antialergijsko, bez alkohola - kako ne bi izazvalo iritaciju, kao i bez mirisa - da ne privlači insekte. Većina zaštitnih krema je otporna na vodu i pesak, za slučaj da se dete pokvasi ili preznoji.

Dodatna oprema
Detetovu glavicu zaštitite od neumoljivog sunca šeširićem velikog oboda, tako da u senci bude celo lice i vrat. Poželjno je da šeširić ima i zaštitu za uši.
Obavezne su i sunčane naočare. One nisu samo modni dodatak - ni za odrasle, ni za najmlađe! Naime, zenice deteta su mnogo više raširene nego zenice odrasle osobe, a sadrže i manje pigmenata, pa mnogo lakše upijaju UV zrake: pre navršenih godinu dana - 90 odsto UVA zraka i više od 50 odsto UVB zraka prodire do očne mrežnjače (retine). Zato zaboravite na obične plastične naočare za igru: iza zatamnjene plastike, zenice se na suncu šire, što omogućava još veći prodor štetnih UV zraka u mrežnjaču, bez delotvornog filtriranja. Kod odabira dobrih naočara za mališana, proverite da li na unutrašnjoj strani drške okvira stoji oznaka CE kategorije tri ili četiri. Odlučite se za naočare ravnih stakala, koje dobro prekrivaju oko i bolje štite od okruglih stakala.

Opekotine od sunca
Ako se uprkos svim merama opreza na bebinoj koži pojavi crvenilo, prekrijte zahvaćene delove pamučnom odećom i smestite bebu u hladovinu. Ukoliko kasnije utvrdite da je reč o sunčevoj opekotini, nanesite kremu koja je namenjena za period posle izlaganja suncu i koja deluje umirujuće na kožu, a bebu ne izlažite suncu narednih nekoliko dana. Ako, pak, beba dobije temperaturu, povraća i neobično se ponaša, obavezno je odnesite kod lekara.

Toplotni udar
Opasan po život, toplotni udar nastupa kada se telo previše zagreje, a sistem hlađenja prestane da funkcioniše. Bebe su posebno sklone toplotnom udaru ako se ne pridržavate svih mera opreza.
Određeni znakovi vam mogu dati do znanja da sa bebom nešto nije u redu: velika fontanela se "udubila", beba više ne mokri, ima temperaturu, znoji se, povraća, pospana je, brzo i plitko diše. U tom slučaju, odmah nazovite hitnu pomoć.
Dete treba hitno rashladiti: sklonite ga u hladnu prostoriju, skinite i rashlađujte peškirom koji je nakvašen hladnom vodom. Ne pokušavajte da dajete tablete za snižavanje temperature, jer kod toplotnog udara one neće delovati.

Izvor: www.yumama.com

Priznati stručnjak, dermatolog Predrag Majcan objašnjava kada se i kako pravilno nanosi krema za sunčanje, koji faktori se preporučuju za decu, ali i koje oznake na pakovanju treba da gledate kako bi krema koju ste kupili bila što efikasnija u odbrani od različitih štetnih zračenja.

Dermatolog dr Majcan savetuje: Kako se pravilno nanosi krema za sunčanje i koji se zaštitni faktor preporučuje deci Foto: Shutterstock
Izlaganje UV zračenju je glavni "krivac" za prerano starenje kože, ali i za karcinoma omotača tela, pa efikasan preparat za zaštitu treba da bude najvažniji deo opreme u vašoj torbi za plažu. Stručnjaci, međutim, preporučuju da se kreme sa zaštitnim faktorom koriste i pre svakodnevnog izlaska iz kuće za lice i one delove tela koji nisu pokriveni odećom.

Na rafovima sa kozmetikom može se naći bezbroj proizvoda namenjenih zaštiti od sunca. Preporuka je da birate preparate renomiranih proizvođača koji su nastali nakon dugogodišnjeg ispitivanja. Dermatolog Predrag Majcan savetuje kupovinu kvalitetnih sredstava koja su efikasana protiv UVA i UVB zraka, foto-stabilna i otporana na vodu i znojenje. Važno je, takođe, da ne prodiru u kožu, da ne izazivaju foto-alergijske i foto-toksične reakcije.

"Koristite preparate koji imaju oznake 1. SPF i UVA PF. To znači da preparat istovremeno stvara zaštitu od UVB i UVA zraka", naglašava doktor Majcan i nastavlja: "Prava količina je otprilike dva miligrama preparata na dva centimetra kože. To je oko 30 ml za celo telo. Nanošenjem manje količine preparata, stepen zaštite će biti manji."

Široki izbor sredstava za sunčanje podrazumeva losione, kreme, ulja, gelove, stikove, sprejeve i pene. Najbolje je odaberati onaj proizvod koji najviše odgovara tipu kože. Važno je da zaštitni faktor ne bude manji od 30, dok se deci i osobama svetlije puti preporučuje zaštitni faktor 50.

"Važno je da preparat nanesete 30 minuta pre izlaska napolje", kaže dr Majcan pošto preparat vremenom spada, novi sloj nanosite na svaka dva-tri sata, obavezno posle boravka u vodi i intenzivnog znojenja.

Alergije na UV zračenja

Alergije na UV zračenje se mogu pojaviti kod osoba oba pola u bilo kom uzrastu. Postoje preparati na tržištu koji pored zaštitnog faktora imaju i komponente za "alergiju" na sunce, što je naznačeno na pakovanju. Kako tvrdi dermatolog Predrag Majcan, kod pojedinih pacijenta su se ovi preparati pokazali kao vrlo delotvorni.

Iako su sredstva za zaštitu od Sunčevih zraka veoma važana, na visokim temperaturama to nije dovoljno. Osim nanošenja zaštitne kreme, potrebno je korišćenje suncobrana, boravak u prirodnom hladu i izbegavanje boravka na suncu između 10 i 16 časova. Oni koji su osetljivi na Sunčeve zrake trebalo bi da nose duge rukave i nogavice, pokriju glavu i koriste naočare sa UV zaštitom.

Ultracrveno zračenje

Stručnjaci upozoravaju da bi trebalo obratiti pažnju na to da krema za sunčanje koju kupujete obavezno sadrži zaštitu od štetnog ultracrvenog zračenja (IR-A).

Infracrveno zračenje je značajan faktor spoljne sredine, ima sve veći uticaj na zdravlje ljudi, a posebno na kožu. Postoje različite vrste infracrvenog zračenja, a štetni i opasni su infracrveni A zraci (IR-A).

Infracrveno A zračenje (IR-A) predstavlja gotovo trećinu ukupnog sunčevog zračenja, dok UVA i UVB zračenje čini samo sedam odsto ukupnog sunčevog spektra.

Dermatolozi poručuju da je IR-A četiri puta jače i štetnije od UVA i UVB zračenja zajedno i da dovodi do mnogobrojnih i dugotrajnih oštećenja kože. To štetno infracrveno zračenje prodire najdublje u kožu, izazivajući brojna oštećenja DNK, zbog čega se direktno povećava rizik od pojave raka kože.

Izvor: novosti.rs

 

Leto stiže u punom sjaju, a sa njim i brojne roditeljske dileme. Kada beba sme na letovanje, da li je bolja planina ili more, sme li dete da se kupa u ledenom moru – samo su neke od „misterija“ sa kojima se „bore“ i roditelji i deca. I ovog puta imamo odgovore na sva vaša pitanja!

1. Detetu su izgorela ramena na suncu. Da li je kiselo mleko dobro kao prva pomoć, ili ipak treba staviti neki preparat?
Prvo, NE SME se dopustiti da dete „izgori“! To je opasno i treba učiniti sve da se ono skloni sa jakog sunca, a kada je na suncu – da se maže zaštitnim kremama. Ako se ipak desi, posle tuširanja treba koristiti hidrantnu kremu ili neku od krema za decu koje su „specijalizovane“ za negu kože posle sunčanja. Kiselo mleko nije loše „priručno sredstvo“, ali je bolje za jelo nego za kožu.

2. Suncobran je sasvim dovoljna zaštita na plaži, i dete lepo može da odrema ispod njega.
NIKADA ne ostavljajte dete da drema ispod suncobrana! Iako stvara hladovinu, tkanine od kojih se pravi – PROPUŠTAJU ultraljubičasto zračenje, pa dete može da „izgori“ i ispod suncobrana. Zato je spavanje ispod njega zabranjeno!

3. Detetu je uvek muka kada duže putujemo kolima. Da li je bolje da pred put i u toku njega ne jede ništa, kako ne bi povraćalo?
Najmanje dva sata pre puta NE TREBA da jede OBILAN obrok!
Pola sada pred put ne treba da pije tečnost. Tokom puta, detetu treba davati ohlađenu vodu, i to isključivo kada traži, držeći se pravila „često po malo“. Ukoliko dete ogladni, napravite dužu pauzu, a u obzir dolazi lagan obrok, bez mnogo tečnosti.

4. Da li je za decu do tri godine korisniji odlazak na more ili na planinu?
Za dete od tri godine NEMA prepreka – može i more, a može i planina!
Nisu dobre “ekstremne” visine (preko 3.000 metara nadmorske visine), ali teško da neko razmišlja da tamo vodi trogodišnje dete.

5. Da li je bolje da dete vodimo prvo na planinu pa na more, ili obrnuto?

Za razliku od brojnih „stručnih saveta“, istina je jednostavna – NEMA razlike, i redosled nije važan! Blagu prednost dajemo planini, da se izbegnu ekstremne vrućine (kada naiđe tropski period), ali to nije baš uvek lako da se uklopi.

6. Da li malo dete treba da ulazi u baš hladnu vodu? Naime, putujemo u junu na more, a prošle godine je voda bila ledena u to vreme, pa je dete bežalo i vriskalo kad smo ga kvasili. Ja ne želim da mu bude vruće, a i neka se malo čeliči, ali muž mi kaže da ga ne kvasim na silu. Ko je u pravu?
NEMA kvašenja na silu! Čak i kada je voda topla, pustite dete da sâmo uđe u vodu, ali polako i oprezno. Kada je voda hladna, NEMOJTE da ga terate da u nju ulazi! Bolje je da napravite improvizovani bazenčić pored mora (ili da stavite gumeni) i sačekate da se voda ugreje, pa neka se dete tada brčka.

7. Da li je suviše rano voditi bebu od tri meseca na more? Da li sme da leti avionom, ili da ipak idemo kolima?
Rano je! Tako malu bebu NE TREBA pomerati iz kutka na koji je navikla u svom domu. Ukoliko imate kuću ili stan na moru, gde možete da napravite „bebi kutak“, onda je to druga stvar, ali treba da imate na umu da pedijatar mora da bude blizu i dostupan, za svaki slučaj! Tada je bolje putovati avionom, pod uslovom da je direktan let.

8. Da li je zaista neophodno da ćerkici oblačim kupaće gaćice na plaži? Ima dve godine, i ja bih je pustila da bude golišava, ali sestra mi kaže da će joj pesak ući svuda, kao i da može da joj iziritira kožu. Da li je to tačno, šta da radim?
Sigurnije je da da dete ima gaćice! Vole deca da sede u pesku, a za to je ipak bolje da devojčica ima kakvu-takvu zaštitu. Naravno, posle kupanja je presvucite, da ne bude u mokrim gaćicama.

9. Dete je palo i odralo kolenca. Najbolje je da mu se rane isperu rakijom.
NIJE! Rakija NIJE za rane – to je veoma bolna i nepotrebna „terapija“. Očistite ranu sterilnom gazom i povidonom, pa ostavite da se lepo „osuši“. Eventualno pred spavanje može da se pokrije sterilnom gazom.

dr Tanja Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Spavanje ispod suncobrana? Kiselo mleko za opekotine? Kupaće gaćice za dvogodišnje dete? Razrešite dileme…

Da li je bolja planina ili more, sme li dete da se kupa u ledenom moru – samo su neke od „misterija“ sa kojima se „bore“ i roditelji i deca.

Leto stiže u punom sjaju, a sa njim i brojne roditeljske dileme. Kada beba sme na letovanje, da li je bolja planina ili more, sme li dete da se kupa u ledenom moru – samo su neke od „misterija“ sa kojima se „bore“ i roditelji i deca. I ovog puta imamo odgovore na sva vaša pitanja.

1. Detetu su izgorela ramena na suncu. Da li je kiselo mleko dobro kao prva pomoć, ili ipak treba staviti neki preparat?

Prvo, NE SME se dopustiti da dete „izgori“. To je opasno i treba učiniti sve da se ono skloni sa jakog sunca, a kada je na suncu – da se maže zaštitnim kremama. Ako se ipak desi, posle tuširanja treba koristiti hidrantnu kremu ili neku od krema za decu koje su „specijalizovane“ za negu kože posle sunčanja. Kiselo mleko nije loše „priručno sredstvo“, ali je bolje za jelo nego za kožu.

2. Suncobran je sasvim dovoljna zaštita na plaži, i dete lepo može da odrema ispod njega.

NIKADA ne ostavljajte dete da drema ispod suncobrana! Iako stvara hladovinu, tkanine od kojih se pravi – PROPUŠTAJU ultraljubičasto zračenje, pa dete može da „izgori“ i ispod suncobrana. Zato je spavanje ispod njega zabranjeno!

3. Detetu je uvek muka kada duže putujemo kolima. Da li je bolje da pred put i u toku njega ne jede ništa, kako ne bi povraćalo?

Najmanje dva sata pre puta NE TREBA da jede OBILAN obrok!

Pola sada pred put ne treba da pije tečnost. Tokom puta, detetu treba davati ohlađenu vodu, i to isključivo kada traži, držeći se pravila „često po malo“. Ukoliko dete ogladni, napravite dužu pauzu, a u obzir dolazi lagan obrok, bez mnogo tečnosti.

4. Da li je za decu do tri godine korisniji odlazak na more ili na planinu?

Za dete od tri godine NEMA prepreka – može i more, a može i planina!
Nisu dobre „ekstremne“ visine (preko 3000 metara nadmorske visine), ali teško da neko razmišlja da tamo vodi trogodišnje dete.

5. Da li je bolje da dete vodimo prvo na planinu pa na more, ili obrnuto?

Za razliku od brojnih „stručnih saveta“, istina je jednostavna – NEMA razlike, i redosled nije važan! Blagu prednost dajemo planini, da se izbegnu ekstremne vrućine (kada naiđe tropski period), ali to nije baš uvek lako da se uklopi.

6. Da li malo dete treba da ulazi u baš hladnu vodu? Naime, putujemo u junu na more, a prošle godine je voda bila ledena u to vreme, pa je dete bežalo i vriskalo kad smo ga kvasili. Ja ne želim da mu bude vruće, a i neka se malo čeliči, ali muž mi kaže da ga ne kvasim na silu. Ko je u pravu?

NEMA kvašenja na silu! Čak i kada je voda topla, pustite dete da sâmo uđe u vodu, ali polako i oprezno. Kada je voda hladna, NEMOJTE da ga terate da u nju ulazi! Bolje je da napravite improvizovani bazenčić pored mora (ili da stavite gumeni) i sačekate da se voda ugreje, pa neka se dete tada brčka.

7. Da li je suviše rano voditi bebu od tri meseca na more? Da li sme da leti avionom, ili da ipak idemo kolima?

Rano je! Tako malu bebu NE TREBA pomerati iz kutka na koji je navikla u svom domu. Ukoliko imate kuću ili stan na moru, gde možete da napravite „bebi kutak“, onda je to druga stvar, ali treba da imate na umu da pedijatar mora da bude blizu i dostupan, za svaki slučaj! Tada je bolje putovati avionom, pod uslovom da je direktan let.

8. Da li je zaista neophodno da ćerkici oblačim kupaće gaćice na plaži? Ima dve godine, i ja bih je pustila da bude golišava, ali sestra mi kaže da će joj pesak ući svuda, kao i da može da joj iziritira kožu. Da li je to tačno, šta da radim?

Sigurnije je da da dete ima gaćice! Vole deca da sede u pesku, a za to je ipak bolje da devojčica ima kakvu-takvu zaštitu. Naravno, posle kupanja je presvucite, da ne bude u mokrim gaćicama.

9. Dete je palo i odralo kolenca. Najbolje je da mu se rane isperu rakijom.

NIJE! Rakija NIJE za rane – to je veoma bolna i nepotrebna „terapija“. Očistite ranu sterilnom gazom i povidonom, pa ostavite da se lepo „osuši“. Eventualno pred spavanje može da se pokrije sterilnom gazom.

Izvor: Mojpedijatar.co.rs

Sa dolaskom vrelih, letnjih dana uvek se pitamo kako da najbolje zaštitimo nas i našu decu od prekomernog izlaganja suncu. Pročitajte nove preporuke Američke pedijatrijske akademije...

Prema rečima dr S.J. Balk, ultravioletno zračenje (UVZ) uzrokuje tri najčešća karcinoma kože: bazocelularni karcinom, skvamocelularni karcinom i maligni melanom.

"Javnost nije dovoljno svesna. Zaštita od sunca nije adekvatna, pa je melanom sve češći. Rizik od karcionma kože je veći što se osoba više izlaže suncu ili ukoliko se namerno izlažu veštačkim izvorima UVZ", akže priznati lekar.

S obzirom da se uprkos riziku, izlaganje suncu i veštačkim izvorima UVZ ne smanjuje već povećava, preporuka je da pedijatri, barem jednom godišnje tokom redovnih kontrola dece, savetuju o riziku izlaganja ultravioletnom zračenju.

Preporuke:

• Izbegavanje nastajanja opekotina od sunca i preplanulosti, nošenje odeće i šešira sa širokim obodom, korišćenje naočari za sunce, i nanošenje krema za zaštitu od sunca. Ukoliko je moguće, spoljašnje aktivnosti ograničiti na period do 10 časova i nakon 16 časova.

• Ukoliko dođe do opekotine usled izlaganju suncu, mora se nastaviti korišćenje sredstva za zaštitu od sunca. Preparati za zaštitu od sunca sa zaštitnim faktorom (ZF) minimum 15 treba da se nanose svakih 2 sata, nakon kupanja, znojenja ili ronjenja. Preferira se izbegavanje sredstava koji sadrže oksibenzon, jer ova supstanca ima blago estrogeno dejstvo, a apsorbuje se putem kože.

• Prethodno navedeni saveti se odnose na svu decu, ali naročito na onu koja imaju svetlu put, mladeže, pege i/ili ukoliko je neko od članova porodice imao melanom.

• Prevencija od karcinoma kože je doživotna, i početak prevencije još u ranom detinjstvu je od nepobitne važnosti. Trebalo bi barem jednom godišnje savetovati se sa lekarom o izlaganju UVZ-u, naročito tokom prolećnih i letnjih dana.

• S obzirom da treba podržati fizičku aktivnost u spoljašnjoj sredini savetuje se da se ona sprovodi na siguran i bezbedan način, tj. pre 10 časova i nakon 16 časova.

• Sa odrastanjem, deca imaju običaj da se manje štite od sunca. Preporučuje se da od 9 godine deteta ono bude aktivno uključeno u diskusiju o zaštiti od sunca.

• Odojčad mlađa od 6 meseci se moraju zaštiti od direktnog izlaganju suncu. Zaštitna odeća i kape su neophodne. Ukoliko izlaganje suncu ne može da se izbegne, treba naneti kremu za zaštitu od sunca na izloženim delovima kože. Neophodno je napomenuti, da je apsorpcija sastojaka zaštitnih krema veća u ovom period, naročito kod prevremeno rođenih beba, pa ovaj način zaštite nije idealan u ovom periodu života.

• Pedijatri moraju znati o hemijskoj fotosenzitivnosti lekova. Osobe koje koriste ovu vrstu lekova moraju ograničiti svoje izlaganje suncu i moraju izbegavati UVA zrečenje iz veštačkih izvora zračenja. Ukoliko se izlaganje suncu ne može izbeći, osoba se mora zaštititi odećom i kremom za zaštitu od sunca sa visokim ZF koji štiti i od UVA zračenja.

• Odojče, bilo da se doji ili je na ishrani adaptiranom mlečnom formulom, i sva ostala deca moraju primati minimum 400 UI/dnevno vitamina D. Deca kod kojih postoji rizik za hipovitaminozom D, potrebno je da ispitati nivo 25-hidrovitamina D u krvi.

• Savetovanje da se izlaganje suncu ili veštačim izvorima UVZ poveća, a sa ciljem povećanja koncentracije vitamina D, je pogrešno. Suplementi vitamina i adekvatna ishrana su pravilan način za njegovu nadoknadu.

• Zalaganje pedijatara za uveđenje zakona o zabrani korišćenja usluga salona za potamnjivanje kože, za osobe mlađe od 18 godina.

Izvor: tirsova.rs

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Lekovi u trudnoći

Lekovi u trudnoći

Sve žene koje planiraju trudnoću treba savetovati o t...

U stomaku reaguju na glasove

U stomaku reaguju na glasove

Bebe još u stomaku reaguju na govor, pa se čak nasme...

'Rodin ujed', Mongolska mrlja i modrice: Uobičajene pojave na koži novorođenčeta

'Rodin ujed', Mongolska mrlja i modrice:…

Roditelji često budu uplašeni kada vide ove promene n...

Koje lekove koristiti u trudnoći i kako

Koje lekove koristiti u trudnoći i kako

Analgetici Lekove u trudnoći ne treba uzimati bez sav...

Kako da beba spava duže i kvalitetnije?

Kako da beba spava duže i kvalitetnije?

Što ranije bebe dobiju svoje sobe, u proseku će spava...

Brat i sestra se najlepše vole

Brat i sestra se najlepše vole

Njihov odnos prolazi kroz razne faze - od ignorisanja i...

Ako mama ima KORONU, da li treba da DOJI? Stručnjaci su oko ove stvari saglasni

Ako mama ima KORONU, da li treba da DOJI…

Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros ...

Kako da budem sigurna da dojim pravilno?

Kako da budem sigurna da dojim pravilno?

Da biste bili sigurni da pravilno dojite bebu i praviln...

VANMATERIČNA TRUDNOĆA: Koji su simptomi i kako se tretira?

VANMATERIČNA TRUDNOĆA: Koji su simptom…

Nažalost, svaka vanmaterična trudnoća se mora prekin...

KADA BEBI DATI JASTUK I ĆEBENCE? Iako vam zvuči neudobno, pazite šta im stavljate u krevetac jer može biti OPASNO

KADA BEBI DATI JASTUK I ĆEBENCE? Iako v…

Stručnjaci otkrili kada je najbolje vreme da dete spav...

Kako pomoći detetu da prevaziđe stidljivost?

Kako pomoći detetu da prevaziđe stidlj…

Kao posledica prirodnog razvoja samosvesti, stidljivost...

KORONA I DOJENJE: Šanse za zarazu su male, ali moraju da slede OVE MERE

KORONA I DOJENJE: Šanse za zarazu su ma…

Majke zaražene korona virusom verovatno neće preneti ...

Vantelesna oplodnja: Kada se preporučuje korišćenje doniranih ćelija

Vantelesna oplodnja: Kada se preporučuj…

Koja je starosna granica za vantelesnu oplodnju i kada ...

Kada uvo zaboli

Kada uvo zaboli

Ovog puta smo izabrali problem koji se neretko dešava ...

Tri jednostavna i efikasna načina da odvojite dete od tehnologije

Tri jednostavna i efikasna načina da od…

Poslednjih godina sigurno jedno od najučestalijih pita...

7 trikova koji će roditeljima olakšati život sa dvogodišnjacima

7 trikova koji će roditeljima olakšati…

Imate radoznalog dvogodišnjaka kojeg treba naučiti di...

Zubi kod beba

Zubi kod beba

Kad će mojoj bebi izrasti prvi zubić?Najčešće se p...

Zašto je važno izabrati igračku prema uzrastu deteta

Zašto je važno izabrati igračku prema…

Većina roditelja kupi igračke pre pre samog porođaja...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.