maj 26, 2022

Scena je poznata – našla sam se tu bar hiljadu puta, prvo kao dete a sada i kao roditelj.
Privodimo kraju sjajnu večeru i druženje sa prijateljima ili porodicom. Obrazi su nam svima malo rumeni od smeha i vina, stomaci su nam puni a srca ispunjena i radosna. A onda se neko nagne ka jednom od moje dece i kaže: „Hajde, zagrli me pa da idem!“
Moj sin se lagano odmakne unazad i stidljivo ali odlučno promrmlja: „Ne želim.“
I onda su odjednom svi pogledi uprti u mene. Rođak koji žudi za trenutkom nežnosti sa ovom malom osobom koju toliko voli me pogleda i čeka da kažem: „Hajde dušo, zagrli je!“. A moja mala osoba pozornim očima gleda i mene očekujući vođstvo i zaštitu.
Iste sekunde biram stranu, istu stranu svaki put. „U redu je, bebo. Ne moraš je zagrliti.“
I postane pomalo neugodno. A to je sasvim u redu.
Ovaj jednostavni čin se može posmatrati kao nepristojna neugodnost rođaki koja samo želi malo nežnosti, ali je zapravo jedno od čvrstih stanovišta mog vaspitnog stila dece – nešto na šta sam ponosna i što podstičem svakog roditelja da razmotri.
Ja sam prevashodno odgovorna za svoju decu. Moj posao je da im pomognem da se zauzmu za sebe i da ja to uradim za njih kada oni ne mogu.
Meni veruju više nego bilo kome drugom na svetu. Neću izneveriti to poverenje time što ću insistirati na tome da urade nešto što im je neprijatno.
Zapravo sam izrazito ponosna na njih kada odbiju da zagrle nekoga. Treba imati petlje da se zauzmu za sebe i inače, a naročito kad je reč o blago pripitoj tetki Seli.
Želim im svojim delima pokazati da im je dozvoljeno i da želim da kažu šta misle i da se zaštite od stvari koje ih čine nervoznima.
Granice treba da ispituju sa mnom. Odgovaranje i rasprave vežbaju sa mnom. Laganje i kršenje pravila vežbaju sa mnom. A kada sa mnom vežbaju kako da kažu ne moram uraditi sve što je u mojoj moći da ih ohrabrim i podstaknem.

„Ja gospodarim svojim telom.“

Moram to reći 243 puta dnevno. Uglavnom jer moj trogodišnjak insistira na tome da sedi na glavi mog dvogodišnjaka ili zato što moja kćerka insistira na tome da na meni demonstrira da je pekmez sjajna senka za oči.

„Ali maaamaaaaa, to je jagoda!“

„Ko gospodari mojim telom, dušo?“

„Ugh, TI.“ Uzdahne, frkne i odjuri dalje.

Ali razlog za opštu sveprisutnost ove izjave u mojoj kući je nastojanje da postane duboko utkano znanje da im niko nikada ne može reći šta da rade sa svojim telom – nikada.
Uporno slušamo o tome kako je doslednost važna za decu, a ni ovo nije izuzetak. Previše je zbnjujuće da ih učimo: „Ne možeš zagrliti drugare u školu ako oni ne žele da ih se grli, ali moraš zagrliti tetku Seli kad ti to kaže.“
Ne znači ne. Tačka.
To znači ne kada kažem: „Ne, ne možeš dirati šporet.“. To znači ne kad ti sestra kaže: „Ne, ne možeš me nastaviti golicati.“ To znači ne kad ti prva devojka kaže: „Ne, zapravo još uvek nisam spremna.“ I to znači ne kad kažeš rođaku da ne želiš zagrljaj.
To je jasna poruka. Nema tu sive zone.
Muka mi je od same pomisli na to, ali ovo je istina:
Statistike pokazuju da će se jedno od moje dece verovatno nekako naći u neprijatnoj situaciji u vezi sa svojim telom. Ja neću biti sa njima kada se to desi.
Ali jesam sa njima sada i potrudiću se da to bude značajno. I možda će negde u dubini svoje podsvesti uspeti čuti moj glas, pronaći snagu da kažu: „Ja gospodarim svojim telom“ i biti u mogućnosti da odu.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Prigrlite svaki trenutak sa svojim detetom jer nikad ne znate kada će odrasti

Nikad ne znate da je poslednji put, sve dok ne shvatite da nečeg više nema.

Poslednji put kad je dete zatražilo da ga uzmete u naručje.

Poslednji put kad je pitalo da dođete po njega u školu.

Poslednji put kad mu je zatrebala vaša pomoć da podigne čašu ili sipa sok.

Poslednji put kad ste morali da mu dodate kašiku jer ne može da dohvati fioku sam.

Poslednji put kad je zamolio da spava u vašem krevetu.

Poslednji put kad je dotrčao kod vas jer je ružno sanjao.

Poslednji put kad je tražila da vas uhvati za ruku u šetnji.

Poslednji put kad vam je potrčala u naručje posle nekoliko sati razdvojenosti.

Poslednji put kad je zatražio da se igrate žmurke.

Poslednji put kad je pitao da mu pročitate priču za laku noć.

Nikad ne znate da je poslednji put. Zato pokušajte da cenite svaki trenutak sa svojim detetom kao da se on nikada više neće ponoviti u tom sjaju i lepoti kakav je sad. I ma koliko ponekad naporno i teško bilo nositi, nunati, praviti dvorac od kockica, tek kad ti trenuci iščeznu, znaćete koliko su bili dragoceni. Tek kad primetite da vaše dete samo odlazi u školu i vraća se, da ne želi da ga vi uspavate ili da se igrate s njim, znaćete da je taj poslednji put već prošao i da ga više ne možete vratiti kako biste ga prigrlili i zauvek sačuvali u svom sećanju. Samo još jednom da se uvuče u vaš krevet, samo još jednom da vidite taj osmeh olakšanja i radosti kad ugleda vaše lice na vratima vrtića…

Zato, prigrlite svaki trenutak sa svojim detetom jer nikad ne znate kada će odrasti.

Izvor: Zelenaucionica.com

Bebe su ličnosti u malom, koje tek rastu, pa nije dovoljno da budu samo nahranjene. One imaju potrebu za bliskošću, jer od trenutka presecanja pupčanika i razdvajanja od majke - osećaju strah.

Mala količina kolostruma, odnosno prvi gutljaji koje beba posisa, modifikuju imuni odgovor novorođenčeta za čitav život, kaže dr Đurđica Ćećez, pedijatar na Klinici "Narodni front" u Beogradu.

Snaga kolostruma je do te mere značajna da mnogi neonatolozi nastoje da se tek rođenim, a bolešljivim bebicama da bar nekoliko kapi prvog majčinog mleka, kako bi se uspostavio pravi imuni odgovor.

Mamino mleko je važno i za odbranu bebinog organizma od ranih respiratornih i stomačnih infekcija, a njegov bogat sadržaj se utemeljuje kao imunološka zaštita (štiti čak i od malignih bolesti). Proces dojenja, odnosno taj prisni kontakt sa majkom - ima psihološki značaj za bebu, koja je spremna da odmah po rođenju sama dopuže do mamine dojke, pronađe bradavicu i počne da sisa! Ova veština je prirodna potreba novorođenčeta da nastavi kontakt koje je imalo sa majkom prethodnih devet meseci. Refleks sisanja je urođen, kao i refleks hvatanja (koji je razvijen do te mere da novorođenče može da se održava dok «visi», tj. dok se šačicama drži za dva mamina ili tatina prsta).

Prva trauma

Dr Đurđica Ćećez podseća da bebica u stomaku boravi u toploj, tamnoj sredini, gde sluša otkucaje maminog srca, rad njenih creva, šum plodove vode...

"A onda dolazi vreme rođenja, kreću kontrakcije i bebica izlazi napolje. Trauma rođenja je prva trauma sa kojom se sreće svako od nas: iz zaštićene sredine, koja obezbeđuje osećanje blaženstva i sreće, bebica stiže u spoljni svet - gde je dočekuju jako svetlo, oštri zvuci, često i pljesak po guzi da bi što bolje, što pre i što jače zaplakala."

Pritom, niko ne razmišlja kako se to malo biće oseća u novoj, njemu nepoznatoj sredini! Šta bi se desilo sa nama kada bi nas deportovali u neku potpuno stranu sredinu, u kojoj ne znamo šta nas čeka?

Dojka kao izvor sigurnosti

Bebe imaju strah od napuštanja, tako da je mamina dojka izvor sigurnosti i ljubavi, jer beba ima potrebu da bude prihvaćena. Dok je u stomaku, to malo biće čitavim svojim telom, preko kože, oseća majku. Koža je i najveći receptorni organ, pa zato bebu najbolje smiri topao zagrljaj. Kako to izgleda u praksi?

"Često smo u prilici da čujemo zastarele stavove: «Nemoj da uzimaš bebu svaki put kada plače! Nemoj dugo da je držiš na dojci! Dovoljno je da sisa 15 minuta...». Sve je to pogrešno. Bebe su ličnosti u malom, koje tek rastu, pa nije dovoljno da budu samo nahranjene. One imaju potrebu za bliskošću, jer od trenutka presecanja pupčanika i razdvajanja od majke - osećaju strah. Dojenjem se uspostavlja najbliži, najintimniji kontakt, dragocen za bebu do te mere da u dojci traži i nalazi simboličnu zamenu za pupčanik. To su trenuci koji je podsećaju na vreme provedeno u materici, dok su ona i mama bili jedno, podsećanje na period sreće i blaženstva, period potpune zaštićenosti."

Ja sam usamljena

Plač je svojevrstan govor bebe, ona plačem uvek nešto saopštava: da je gladna, mokra, da joj je hladno, ili da je nešto boli...

"Majke najčešće bebin plač tumače kao znak da je gladna, pa je stavljaju na dojku, gde bebica ubrzo zaspi. Zatim je spuste u krevetić, a ona uskoro ponovo počinje da plače. Majka je iznova stavlja na dojku, i... tako više puta. U strahu da beba plače zato što je gladna, majka misli da nema dovoljno mleka, pa olako prelazi na prihranjivanje. Moje iskustvo pokazuje da bebica plačem najčešće saopštava: «Uzmite me, plašim se», ili: «Ja sam usamljena!»."

Dodir kože najefikasniji

Dr Đurđica Ćećez savetuje majke da priviju dete uz sebe, na golu kožu - jer je to najbolji, najefikasniji način da se ono smiri. Pored toga, da bi potomstvo bilo zdravo i srećno, važno je da i mame budu srećne, zadovoljne, mirne, opuštene...

"Bebe su kao sunđer, sve upijaju. Bez obzira što nemaju do kraja razvijenu koru mozga, imaju veoma razvijen osećajni mozak, pa osećaju svaku emociju majke. To je takozvani limbički sistem, deo mozga u kojem su smešteni centri za osećanja. Inače, osećajni mozak utiče na imuni sistem. Kasnije dolazi pod kontrolu kore velikog mozga, a osećanja iz najranijeg perioda tu zauvek ostaju."

Kad se beba uplaši

Majke su često preplašene, nedovoljno smirene, ne znaju šta beba hoće, nevešto prepoznaju njene potrebe, ne shvataju da je najbolje za bebu da je stave uz sebe - tako da čuje otkucaje maminog srca, da joj šapuću i maze je.

"Naše majke obično uzmu bebu i energičnim, odsečnim pokretima je ljuljuškaju. Pritom ispuštaju zvuk koji liči na šištanje, umesto da tiho pevuše i tepaju bebi. Ni grubo ljuljuškanje, ni zvuk koji zaista liči na šištanje - ne prijaju bebi, pa ona sve više unezvereno plače. Stvara se začarani krug: majka u strahu zato što ne zna šta je bebi, a beba neprestano uplakana. Ukoliko beba dugo plače, to dovodi do jakog negativnog emotivnog naboja, pa je potrebno dosta vremena da je smirimo.

Bez bebeće discipline

Dr Đurđica Ćećen naglašava da saveti u stilu: «Pusti je da plače, plačem razvija pluća, nemoj da je razmaziš, ne navikavaj je na ruke...» neće da usreće bebu.

"To su pokušaji da se disciplinuje malo biće koje još nema razvijenu koru mozga i koje ne može da se disciplinuje. Najviše što možemo da uradimo jeste da bebicu pravilno hranimo, da zadovoljavamo njene potrebe jer samo zadovoljno dete ima šanse da odraste u zdravu, uravnoteženu ličnost. Kao loš primer mogu da se navedu neka ratnička plemena, koja su imala običaj da decu disciplinuju od najranijeg uzrasta. I, šta se time dobijalo? Stidljive, nesigurne, na kraju agresivne osobe."

Spremno za veliki svet

Kako da dete postane samopouzdano, otvoreno, spremno za komunikaciju sa drugim osobama? To se postiže upravo u ranom periodu odrastanja, kroz proces dojenja i bliskost sa majkom, koja bebici uliva osećaj sigurnosti. Na taj način se ostvaruje i generacijska veza roditelja i potomaka.

Dr Đurđica kaže da nije slučajno što se kod nas za trudnu ženu kaže da je noseća.

"Nosite vašu bebu što više, držite je uz telo, ne puštajte je da plače i da ostaje dugo sama u krevetiću. Više od svega joj je potreban dodir, fizički kontakt. Čak i kada je gladna, ukoliko je zagrlite", lako će da se umiri. Uostalom, to je deo naše tradicije: pri susretu se ljubimo, pri razgovoru dodirujemo. Život počinje dodirom, dodirom i završava...

Izvor: yumama.com

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Miljokazi: Psihomotorni razvoj bebe 0-3 meseca

Miljokazi: Psihomotorni razvoj bebe 0-3 …

Prva godina života bebe je ispunjena brzim fizičkim i...

Kada bebi da dam malinu, jagodu ili neko drugo bobičasto voće?

Kada bebi da dam malinu, jagodu ili neko…

Pred nama je sezona bobičastog voća te će se mnoge m...

Prvi znakovi trudnoće

Prvi znakovi trudnoće

Da ste trudni možete primijetiti po promjenama raspolo...

Kako da prepovijem bebu?

Kako da prepovijem bebu?

1. Operite ruke sapunom i vodom. Nikad ne počinjite sa...

Koje su štetne hemikalije u proizvodima za negu beba?

Koje su štetne hemikalije u proizvodima…

Vaša beba miriše još lepše nakon kupke, ali dok joj...

Antibiotici u terapiji crvenog grla kod bebe

Antibiotici u terapiji crvenog grla kod …

Ako je grlo “baš crveno” (a to nije često) PRE da...

Kasni odlazak u krevet povećava rizik od gojaznosti kod dece

Kasni odlazak u krevet povećava rizik o…

Naučnici su putem istraživanja došli do zaključka d...

Kako da sprečite napad histerije

Kako da sprečite napad histerije

Kada dete histerično plače i nešto zahteva, treba mu...

Zašto su deca anemična?

Zašto su deca anemična?

Postoji mnogo vrsta anemija, ali sve imaju jednu zajedn...

Zašto je važno da beba boravi na podu /ravnoj podlozi

Zašto je važno da beba boravi na podu …

Koliko će dete imati razvijenu krupnu motoriku nogu, r...

Saveti nutricioniste: Za jak imunitet važna je ishrana

Saveti nutricioniste: Za jak imunitet va…

Poslednjih decenija svest o značaju ishrane je sve ve...

Majčino mleko je dar koji ostaje za celi život

Majčino mleko je dar koji ostaje za cel…

Majčino mleko omogućava najbolji mogući početak ži...

Šta kada dete zaboli uho: praktični saveti otorinolaringologa

Šta kada dete zaboli uho: praktični sa…

Promenljive vremenske prilike povećavaju rizik od infe...

Grčevi kod beba – Ishrana može biti rešenje

Grčevi kod beba – Ishrana može biti …

Grčevi ne zahtevaju medicinski tretman, ali svakom zab...

Dojenje na obali mora

Dojenje na obali mora

Ukoliko se spremate na put sa bebom koju i dalje dojite...

Saveti pedijatara: Kako da pravilno date lek detetu i šta ako dete povrati lek

Saveti pedijatara: Kako da pravilno date…

Često je roditeljima problem kako da daju lek malom de...

Dok ne progovore, BEBE pričaju očima, osmehom, gukanjem i brbljanjem: evo kako se razvija GOVOR, iz meseca u mesec

Dok ne progovore, BEBE pričaju očima, …

Komunikacija majke i deteta počinje još u maminom sto...

Mleko i mlečni proizvodi u ishrani dece

Mleko i mlečni proizvodi u ishrani dece

Prema prekorukama svetske zdravstvene organizacije, doj...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.