Priča je skoro svima savršeno poznata: beba hoće samo mamu, retko kada poželi da ide kod tatice a o drugim ljudima da i ne pričamo.

Mama nema kad da se odmori, nema vremena za sebe i mora da je uvek sa bebom. Zašto je to tako i šta raditi u takvim situacijama?

Dete se od malena vezuje za osobu koja se o njemu brine a u početnoj fazi života to je upravo mama. Ona u ovom periodu predstavlja glavni oslonac za dete. Naravno, ova veza se razvija kako dete raste:

Do 3.meseca dete živi u jednoj vrsti simbioze sa mamom ali pošto nije u mogućnosti da razlikuje lik osobe dešava mu se da izjednači sve osobe koje se brinu o njemu.

Između 4. i 7. meseca – osećaj povezanosti praćen je:

– konstantnim traženjem kontakta i blizine sa centralnom figurom jer u ovom periodu dete počinje da se plaši udaljavanja i razdvajanja

– negativnim reakcijama prema nepoznatim osobama (strah od nepoznatog).

Radi se o sasvim normalnim vidovima ponašanja koji su tipični za ovu razvojnu fazu. Poznatije i kao “kriza osmog meseca” ove reakcije obično prolaze nakon prvog rođendana.

Ovaj strah se prepoznaje u detetovoj reakciji kada treba da se odvoji od mame. Naime, u ovoj fazi, svaki put kada se mama udalji iz detetovog vidika mališan postane očajan i reaguje plakajući.

Dete još uvek nije razvilo sposobnost pamćenja koja je potrebna da bi ono prepoznalo mamino odsustvo kao privremeno. Za dete to što ne vidi mamu znači da ona više ne postoji i upravo ovo osećanje objašnjava uznemirenost koja ga obuzima svaki put kada se ona udalji.

Kada mališan otkrije da su on i mama dve različite osobe pojava novog, nepoznatog lica samo još više povećava njegovu nesigurnost. Ovu nepoznatu osobu dete doživljava kao preteći elemenat koji može da uzdrma stabilnost odnosa sa majkom. Ovaj osećaj nagoni bebu da reaguje obično tako što:

se uplaši i počne da plače i vrišti kada se približi nepoznata osoba (ili ona koju je dete videlo samo nekoliko puta)
pruža ruke ka mami ili drugoj poznatoj osobi ako ga nepoznata osoba uzme u ruke.
Odlučujući faktor u savladavanju ovog straha je ambijent u kome dete raste. Ako je od rođenja naviknuto na prisustvo različitih ljudi prebrodiće ovaj osećaj mnogo lakše.

U pricipu se sve rešava oko prvog rođendana jer upravo u periodu kada puni godinu dana dete dostiže veći stepen svesti i sigurnosti. Tada ono zna da mama može da se udalji, ali i da se uvek vraća.

Dete polako shvata da ono može da zamisli sliku mame u glavi jer ima sećanje na nju u sebi i kada ona nije tu. Ovo mu pomaže da prihvati razdvajanje, možda tešeći se plišanom igračkom (tzv. tranzicioni objekat).

Budite tu da utešite bebu i izbegavajte, koliko god to bilo moguće, duža razdvajanja pre prvog rođendana.
Ne budite bezosećajni na detetovu potrebu za vašom pažnjom. Tako možete samo da povećate njegov nemir.
Kada primetite ovaj strah kod deteta izlazite na nekoliko minuta iz sobe klimajući mu glavom sa vrata ili pričajući glasno da bi vas dete čulo.
Pozdravite se uvek sa detetom kad idete, nemojte se kradom udaljavati od njega.
Ako dete plače kad vi izlazite reagujte nežno ali sigurno i odlučno (da dete ne bi pomislilo kako njegov strah ima dobru osnovu).
Naviknite dete na prisustvo različitih ljudi (baba i deda, bejbisiterke) od samog rođenja. Dete ne mora da bude baš uvek samo sa mamom.

Izvor: NajboljaMamaNaSvetu

Konjuktivitis (crvenilo očiju) kod tek rodjenih beba je čest problem sa kojim se susreću roditelji. Uzrok crvenila može biti infekcija, iritacija očiju ili zastoj u sprovodjenju suza u suznim kanalićima koji kod neke dece po rodjenju nisu još uvek dovoljno razvijeni.

Od infekcija, kod novorodjenčeta se javljaju infekcije koje se dešavaju prolaskom kroz porodjajni kanal majke, najčešće ukoliko majka ima infekciju hlamidijom, gonokokom, a nekad i ako je majka bez simptoma može doći do infekcije. Ove infekcije se preveniraju ukapavanjem u oči kapi odmah po rodjenju u porodilištu.

Daleko češći razlog crvenila oka i vlažnog oka kod tek rodjenih beba je nedovoljna razvijenost suznih kanalića oka. Oko se prirodno vlaži suzama i tako se spiraju sve nečistoće koje dospeju u oči. Suze se stvaraju u maloj suznoj žlezdi koja se nalazi u spoljnjem uglu oka. One odatle putuju ka unutrašnjem uglu oka, oblivaju oči i idu ka unutrašnjem očnom uglu. Suzice koje vlaže oči se odvode preko sistema kanalića u nos. Prelazak suza sa površine oka u nos se obavlja refleksno, potpomognut je treptanjem i ona količina suzica koje se stvori spontano i prelazi u nos. Kod tek rodjenih beba sistem kanalića može biti sužen, nedovoljno razvijen ili potpuno zatvoren. Drugi razlog za nakupljanje suza može biti i zapušen nosić, pa iako je suzni kanal prohodan suze nemaju gde da oteknu. Koji god da je razlog u pitanju rezultat je isti – suze ne mogu da oteknu u nosić, pa okce suzi, a ponekad suze teku unazad ka spoljnjem uglu oka. Sve ovo pogoduje razvoju infekcije očiju, crvenilu oka, stvaranju krmelja i otoku kapaka – nastanku konjuktivitisa.

Kod beba intenzivnije lučenje suza počinje od prvog meseca pa se tegobe mogu javiti i nešto kasnije od rodjenja, jer je možda protok male količine suza bio moguć, a problem se javlja sa većom količinom suza. Ukoliko se javi suzno oko potrebna je blaga masaža suznih kanala koja pomaže da se suzni kanalići prošire. Masaža se izvodi tako sto se jagodicom prsta lagano prave kružni pokreti na mestu na kome se spajaju oko i nos, u korenu nosa. Na tom mestu postoji jedno udubljenje koje gotovo kao da je oblika da se smesti jagodica prsta i masaža suznog kanala kod bebica koje imaju ovaj problem je potrebna posle svakog podoja, nekoliko puta u toku dana. Na ovaj način se suze koje se zadržavaju na početku suznog kanala resorbuju a kanal proširuje. Sve ovo se radi kao prevencija nastanka upale očiju, kako bi se sprečilo nakupljanje bakterija u oku.

NEGA OČIJU NOVORODJENČETA

Svakoga dana posle kupanja, potrebno je sterilnom gazom za jednokratnu upotrebu očistiti oči bebe. Jedna gazica se koristi za jedno oko a druga za drugo i potom se bacaju. U oči se stavlja fiziološki rastvor (najbolje u ampulicama, kako ne bi došlo do infekcije) i radi se energičan pokred od unutra ka spolja, najpre na jednoj a potom i na drugoj strani.

Ukoliko se primeti izraženije crvenilo ili nakupljanje krmelja, za početak treba probati intenzivnim ispiranjem bornom kiselinom bez konzervansa a postupak sterilnim gazicama ponoviti isto kao i sa fiziološkim rastvorom. U očišćeno oko treba dodati nekoliko kapi borne kiseline u unutrašnji ugao oba oka, kako u krmeljivo i crveno, tako i u zdravo okce. Ukoliko ove metode i posle dva dana redovne primene ne pomognu, neophodno je da se javite pedijatru jer svaka dalja upotreba lekova i masti mora biti indikovana od strane lekara. Takodje, ako primetite intenzivno crvenilo, jako izražene krmelje koji ne prolaze na primenu borne kiseline, kao i otečenost kapaka, treba da se javite odmah pedijatru.

Sve ovo se radi uz redovnu masažu suznih kanala. Njihovo suženje se toleriše kao normalno u toku prve godine a ukoliko se do tog perioda ne uspostavi normalan protok suza, potrebna je poseta oftalmologu i sondiranje suznog kanala. Sondiranje je potrebno kod jednog veoma malog procenta dece u najvećem broju slučajeva masaža odradi svoj deo posla.

Kao zaključak – nadam se da će ovaj tekst pomoći roditeljima da znaju da je problem crvenog suznog okceta kod novorodjenčeta čest i da treba biti uporan, najčešće spontano prolazi ali je potrebna pravilna nega i upornost prilikom masaže.

Dr Milena Nikolić, spec. pedijatrije
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Da li je bolja planina ili more, sme li dete da se kupa u ledenom moru – samo su neke od „misterija“ sa kojima se „bore“ i roditelji i deca.

Leto stiže u punom sjaju, a sa njim i brojne roditeljske dileme. Kada beba sme na letovanje, da li je bolja planina ili more, sme li dete da se kupa u ledenom moru – samo su neke od „misterija“ sa kojima se „bore“ i roditelji i deca. I ovog puta imamo odgovore na sva vaša pitanja.

1. Detetu su izgorela ramena na suncu. Da li je kiselo mleko dobro kao prva pomoć, ili ipak treba staviti neki preparat?

Prvo, NE SME se dopustiti da dete „izgori“. To je opasno i treba učiniti sve da se ono skloni sa jakog sunca, a kada je na suncu – da se maže zaštitnim kremama. Ako se ipak desi, posle tuširanja treba koristiti hidrantnu kremu ili neku od krema za decu koje su „specijalizovane“ za negu kože posle sunčanja. Kiselo mleko nije loše „priručno sredstvo“, ali je bolje za jelo nego za kožu.

2. Suncobran je sasvim dovoljna zaštita na plaži, i dete lepo može da odrema ispod njega.

NIKADA ne ostavljajte dete da drema ispod suncobrana! Iako stvara hladovinu, tkanine od kojih se pravi – PROPUŠTAJU ultraljubičasto zračenje, pa dete može da „izgori“ i ispod suncobrana. Zato je spavanje ispod njega zabranjeno!

3. Detetu je uvek muka kada duže putujemo kolima. Da li je bolje da pred put i u toku njega ne jede ništa, kako ne bi povraćalo?

Najmanje dva sata pre puta NE TREBA da jede OBILAN obrok!

Pola sada pred put ne treba da pije tečnost. Tokom puta, detetu treba davati ohlađenu vodu, i to isključivo kada traži, držeći se pravila „često po malo“. Ukoliko dete ogladni, napravite dužu pauzu, a u obzir dolazi lagan obrok, bez mnogo tečnosti.

4. Da li je za decu do tri godine korisniji odlazak na more ili na planinu?

Za dete od tri godine NEMA prepreka – može i more, a može i planina!
Nisu dobre „ekstremne“ visine (preko 3000 metara nadmorske visine), ali teško da neko razmišlja da tamo vodi trogodišnje dete.

5. Da li je bolje da dete vodimo prvo na planinu pa na more, ili obrnuto?

Za razliku od brojnih „stručnih saveta“, istina je jednostavna – NEMA razlike, i redosled nije važan! Blagu prednost dajemo planini, da se izbegnu ekstremne vrućine (kada naiđe tropski period), ali to nije baš uvek lako da se uklopi.

6. Da li malo dete treba da ulazi u baš hladnu vodu? Naime, putujemo u junu na more, a prošle godine je voda bila ledena u to vreme, pa je dete bežalo i vriskalo kad smo ga kvasili. Ja ne želim da mu bude vruće, a i neka se malo čeliči, ali muž mi kaže da ga ne kvasim na silu. Ko je u pravu?

NEMA kvašenja na silu! Čak i kada je voda topla, pustite dete da sâmo uđe u vodu, ali polako i oprezno. Kada je voda hladna, NEMOJTE da ga terate da u nju ulazi! Bolje je da napravite improvizovani bazenčić pored mora (ili da stavite gumeni) i sačekate da se voda ugreje, pa neka se dete tada brčka.

7. Da li je suviše rano voditi bebu od tri meseca na more? Da li sme da leti avionom, ili da ipak idemo kolima?

Rano je! Tako malu bebu NE TREBA pomerati iz kutka na koji je navikla u svom domu. Ukoliko imate kuću ili stan na moru, gde možete da napravite „bebi kutak“, onda je to druga stvar, ali treba da imate na umu da pedijatar mora da bude blizu i dostupan, za svaki slučaj! Tada je bolje putovati avionom, pod uslovom da je direktan let.

8. Da li je zaista neophodno da ćerkici oblačim kupaće gaćice na plaži? Ima dve godine, i ja bih je pustila da bude golišava, ali sestra mi kaže da će joj pesak ući svuda, kao i da može da joj iziritira kožu. Da li je to tačno, šta da radim?

Sigurnije je da da dete ima gaćice! Vole deca da sede u pesku, a za to je ipak bolje da devojčica ima kakvu-takvu zaštitu. Naravno, posle kupanja je presvucite, da ne bude u mokrim gaćicama.

9. Dete je palo i odralo kolenca. Najbolje je da mu se rane isperu rakijom.

NIJE! Rakija NIJE za rane – to je veoma bolna i nepotrebna „terapija“. Očistite ranu sterilnom gazom i povidonom, pa ostavite da se lepo „osuši“. Eventualno pred spavanje može da se pokrije sterilnom gazom.

Izvor: Mojpedijatar.co.rs

Spavanje ispod suncobrana? Kiselo mleko za opekotine? Kupaće gaćice za dvogodišnje dete? Razrešite dileme…

Da li je bolja planina ili more, sme li dete da se kupa u ledenom moru – samo su neke od „misterija“ sa kojima se „bore“ i roditelji i deca.

Leto stiže u punom sjaju, a sa njim i brojne roditeljske dileme. Kada beba sme na letovanje, da li je bolja planina ili more, sme li dete da se kupa u ledenom moru – samo su neke od „misterija“ sa kojima se „bore“ i roditelji i deca. I ovog puta imamo odgovore na sva vaša pitanja.

1. Detetu su izgorela ramena na suncu. Da li je kiselo mleko dobro kao prva pomoć, ili ipak treba staviti neki preparat?

Prvo, NE SME se dopustiti da dete „izgori“. To je opasno i treba učiniti sve da se ono skloni sa jakog sunca, a kada je na suncu – da se maže zaštitnim kremama. Ako se ipak desi, posle tuširanja treba koristiti hidrantnu kremu ili neku od krema za decu koje su „specijalizovane“ za negu kože posle sunčanja. Kiselo mleko nije loše „priručno sredstvo“, ali je bolje za jelo nego za kožu.

2. Suncobran je sasvim dovoljna zaštita na plaži, i dete lepo može da odrema ispod njega.

NIKADA ne ostavljajte dete da drema ispod suncobrana! Iako stvara hladovinu, tkanine od kojih se pravi – PROPUŠTAJU ultraljubičasto zračenje, pa dete može da „izgori“ i ispod suncobrana. Zato je spavanje ispod njega zabranjeno!

3. Detetu je uvek muka kada duže putujemo kolima. Da li je bolje da pred put i u toku njega ne jede ništa, kako ne bi povraćalo?

Najmanje dva sata pre puta NE TREBA da jede OBILAN obrok!

Pola sada pred put ne treba da pije tečnost. Tokom puta, detetu treba davati ohlađenu vodu, i to isključivo kada traži, držeći se pravila „često po malo“. Ukoliko dete ogladni, napravite dužu pauzu, a u obzir dolazi lagan obrok, bez mnogo tečnosti.

4. Da li je za decu do tri godine korisniji odlazak na more ili na planinu?

Za dete od tri godine NEMA prepreka – može i more, a može i planina!
Nisu dobre „ekstremne“ visine (preko 3000 metara nadmorske visine), ali teško da neko razmišlja da tamo vodi trogodišnje dete.

5. Da li je bolje da dete vodimo prvo na planinu pa na more, ili obrnuto?

Za razliku od brojnih „stručnih saveta“, istina je jednostavna – NEMA razlike, i redosled nije važan! Blagu prednost dajemo planini, da se izbegnu ekstremne vrućine (kada naiđe tropski period), ali to nije baš uvek lako da se uklopi.

6. Da li malo dete treba da ulazi u baš hladnu vodu? Naime, putujemo u junu na more, a prošle godine je voda bila ledena u to vreme, pa je dete bežalo i vriskalo kad smo ga kvasili. Ja ne želim da mu bude vruće, a i neka se malo čeliči, ali muž mi kaže da ga ne kvasim na silu. Ko je u pravu?

NEMA kvašenja na silu! Čak i kada je voda topla, pustite dete da sâmo uđe u vodu, ali polako i oprezno. Kada je voda hladna, NEMOJTE da ga terate da u nju ulazi! Bolje je da napravite improvizovani bazenčić pored mora (ili da stavite gumeni) i sačekate da se voda ugreje, pa neka se dete tada brčka.

7. Da li je suviše rano voditi bebu od tri meseca na more? Da li sme da leti avionom, ili da ipak idemo kolima?

Rano je! Tako malu bebu NE TREBA pomerati iz kutka na koji je navikla u svom domu. Ukoliko imate kuću ili stan na moru, gde možete da napravite „bebi kutak“, onda je to druga stvar, ali treba da imate na umu da pedijatar mora da bude blizu i dostupan, za svaki slučaj! Tada je bolje putovati avionom, pod uslovom da je direktan let.

8. Da li je zaista neophodno da ćerkici oblačim kupaće gaćice na plaži? Ima dve godine, i ja bih je pustila da bude golišava, ali sestra mi kaže da će joj pesak ući svuda, kao i da može da joj iziritira kožu. Da li je to tačno, šta da radim?

Sigurnije je da da dete ima gaćice! Vole deca da sede u pesku, a za to je ipak bolje da devojčica ima kakvu-takvu zaštitu. Naravno, posle kupanja je presvucite, da ne bude u mokrim gaćicama.

9. Dete je palo i odralo kolenca. Najbolje je da mu se rane isperu rakijom.

NIJE! Rakija NIJE za rane – to je veoma bolna i nepotrebna „terapija“. Očistite ranu sterilnom gazom i povidonom, pa ostavite da se lepo „osuši“. Eventualno pred spavanje može da se pokrije sterilnom gazom.

Izvor: Mojpedijatar.co.rs

Lekari kažu da je puzanje dobro, jer deca tako lakše i brže prohodaju, stabilnija su, sigurnija i ređe padaju

U osmom mesecu bebe već mogu samostalno da sede i menjaju položaj tako što se dočekuju na ispruženu ruku, a zatim počinju da puze potrbuške. Tada su već dovoljno velike i željne da se upoznaju sa okolinom. Mnogim roditeljima je simpatično kada vide kako njihove bebe puze, ali neki se i brinu da će tako odložiti trenutak kada će prohodati. Međutim, lekari kažu da je baš naprotiv puzanje dobro, jer deca tako lakše i brže prohodaju, stabilnija su, sigurnija i ređe padaju.

- Nemojte da im uskraćujete ovo zadovoljstvo, nego ih pustite da puze. Već oko sedmog meseca ih sami motivišite da brže propužu. Ispred njih stavite nešto što će ih motivisati da se pokrenu - savetuje dr Majkl Korf.

U početku će bebe puzati potrbuške, zatim četvoronožno sa osloncem na ispružene ruke i kolena. Doduše, neke bebe imaju svoju ličnu tehniku, pa ih pustite da je sami izgrade.

Izvor: novosti.rs

Stručnjaci kažu da je normalno da bebe, oko četvrtog meseca života, izgube kosicu koju su imale prilikom rođenja

Većina roditelja misli da će posle prvog šišanja kosica njihovog mališana ojačati i postati gušća, a tek posle drugog i trećeg... Međutim, stručnjaci kažu da je to zabluda.

Oni tvrde da šišanje nema nikakve veze sa tim koliko će nova kosa biti gusta, jer raste iz folikule ispod kože glave, a ono što se radi na površini ne utiče na proces u folikuli. Istina je da kada počne da raste ona deluje gušće, jer su krajevi iste dužine, a dlake pojedinačno prolaze kroz ciklus odmora i rasta.

Međutim, ma koliko bebi šišali, brijali ili češljali kosu, ona neće biti gušća. Stručnjaci još dodaju da je normalno da bebe, oko četvrtog meseca života, izgube kosicu koju su imale prilikom rođenja i da će novoj kosici biti potrebno neko vreme da ponovo naraste. A tada je moguće da ona bude potpuno drugačije strukture i boje.

Izvor: novosti.rs

Bebe počinju da razvijaju govor vrlo rano, a već u šestom mesecu života mnogo toga što im se govori potpuno i razumeju.

Do svog prvog rođendana bebe se najviše fokusiraju na izgovor reči koje najčešće čuju, pokazalo je istraživanje.

Istraživanje na Institutu za proučavanje mozga u Vašingtonu otkrilo je da bebe treniraju reč koju žele da izgovore i mnogo pre nego što im to i uspe.

Slušajući roditelje, s kojima provode najviše vremena, bebe se fokusiraju na reči koje im se čine kao najjednostavnije, a dokazano je da bebin mozak pokušava da shvati kako se pravilno izgovaraju određene reči. Neinvazivnim snimanjem utvrđeno je i da je deo detetovog mozga zadužen za planiranje pokreta govornog aparata vrlo aktivan kad sluša roditelje. Roditelji su prilikom testiranja naizmenično govorili maternjim i španskim jezikom.

Kod beba do sedmog meseca života regije u mozgu aktivirale su se kad su čule roditeljski glas, bez obzira na to kojim jezikom su tada govorili.

Kod dece starije od sedam meseci uočena je povećana aktivacija posmatranih područja u mozgu kad su roditelji govorili na maternjem jeziku.

Svrha ovog istraživanja bila je da upozori roditelje na važnost razgovora s bebama već od njihovih prvih dana.

Izvor: B92

Samo 15 minuta čitanja dnevno omogućava detetu da za godinu dana čuje 1.000.000 reči - kažu u Unicefu

Roditelji bi trebalo da deci čitaju knjige i razgovaraju sa njima već od prvog dana, jer slušanje reči pomaže da se izgradi bogata mreža reči u bebinom mozgu - saopštio je Unicef.

- Roditelji i staratelji treba što više da razgovaraju sa bebama, da im pevaju pesme i čitaju knjige. Samo 15 minuta čitanja dnevno omogućava detetu da za godinu dana čuje 1.000.000 reči - kažu u Unicefu.

Čitanjem se uspostavlja veza između stvari koje beba najviše voli, a to su roditeljski glas i slika iz knjige. Kada mu oni čitaju, pevaju ili pričaju, ona čuje mnogo različitih emocija i zvukova, što je podstiče da gleda, pokazuje, dodiruje i odgovara na pitanja. Stručnjaci kažu da to pospešuje razvoj pažnje, sposobnost razmišljanja, učenje jezika i uspostavljanje bliskog odnosa sa drugima.

Izvor: novosti.rs

Dokazano je da je za decu boravak na svežem vazduhu podjednako važan kao hrana i san. Zato mališane od malih nogu treba izvoditi u prirodu. Kada je beba već malo ojačala i navikla na boravak napolju i šetnje, možete da je odvedete na obližnje izletište.

Prijaće joj promena sredine, a uživaće i u zelenilu, cvrkutu ptica i čistom vazduhu, pa će najverovatnije ostatak provoda prespavati. Isto tako, boravak u prirodi koristan je i za bebe koje su tek prohodale kako bi im ojačali mišići nogu.

Šta da ponesem za bebu dok smo na izletu?
Bez obzira što ste u prirodi, beba će očekivati da ima redovne obroke i da joj se dnevna rutina na koju je navikla ne menja. Zato, pored toga što ćete je dojiti u uobičajeno vreme, za bebu ponesite i svu ostalu dodatnu hranu koju joj inače dajete – kašicu, sokići, keksić i naravno vodu. Na zaboravite ćebence, portikle, peškirić, jednu do dve čiste pamučne pelene, bebin pribor za jelo, flašu sa vodom kojom ćete moći da umijete dete.

Računajte na to da se vaš bebac može isprljati ili pokvasiti, pa ponesite jednu kompletnu presvlaku i naravno pelene i vlažne maramice. Takođe, obavezno ponesite kolica, jer kada dođe vreme spavanju, bebi će u njima biti najudobnije i najbezbednije.

Na šta da obratim pažnju dok boravimo u prirodi?
Bebe obično odmah zaspu kada su napolju.

Najvažnije je kada odlazite sa bebom u prirodu da je to mesto pristupačno i bezbedno za boravak. Najbolje bi bilo da je to neko uređeno izletište, gde se brzo može stići automobilom, ali dovoljno mirno i udaljeno od gradske vreve. Takođe, ako beba već puzi, pazite da odaberete mesto gde se ne može povrediti i ponesite dovoljno veliku prostirku. Izaberite neku lepu hladovinu i uživajte zajedno.

Koliko dugo možemo boraviti u prirodi?
Vreme provedeno u prirodi treba da organizujete u zavisnosti gde idete i koliko je vaš bebac navikao da boravi napolju. Ako je reč o vrlo maloj bebi, celodnevni boravak na otvorenom i odlazak na neko malo udaljenije mesto joj neće baš prijati, pa je bolje da izlet svedete na jedno prepodne ili popodne. Ako je mališa veći, možete ostati i malo duže, naročito ako primetite da mu izlet prija. Ali ako se dete unervozi, odbija da jede i spava, to će vam biti znak da je vreme da se pakujete.

Šta da radim ako beba zaspe na otvorenom?
Bebe obično odmah zaspu kada su napolju, a naročito dok borave na čistom vazduhu. Zato nemojte da joj uskraćujete to zadovoljstvo, već vodite računa da joj je udobno, da je pokrivena laganim prekrivačem, zaštićena od sunca, insekata i da vam je uvek na oku. Ukoliko se desi da vam zaspi u naručju ili na prostirci, obavezno je premestite u kolica.

Da li da dojim bebu dok smo na izletu?
Ponesite jednu kompletnu presvlaku, pelene i vlažne maramice.

Naravno da treba da dojite svoje dete kada god je vreme za podoj, bez obzira gde se nalazili. Ne dozvolite da vas to što dojite pokoleba da li da idete u prirodu ili ne. Čak će vam biti lakše ako samo dojite bebu, jer onda nećete morati da brinete o hrani, flašicama i dr.

Kako da se zabavimo dok smo u prirodi?
Postoji mnogo načina da se zabavite u prirodi sa svojim mališanom. Njemu će sama po sebi promena okoline biti vrlo zanimljiva. Možete da berete cveće i pravite venčiće, skupljate kamenčiće i istovremeno dete učite o različitim oblicima i veličinama. Ako je mališa prohodao, naročito će mu biti zabavno trčkaranje po travi i lišću.

Izvor: bebac.com

Igra je suština detinjstva. Dete je ozbiljno skoncentrisano i ulaže puno truda u igru. To se vidi svaki put kada se posveti nekoj slobodnoj aktivnosti bez određenog cilja osim onog da se prate sopstveni nagoni.

Dete u igri otkriva i upoznaje svoje telo, predmete i prostor oko sebe. Ono se zatim usavršava i igra postaje kompleksnija jer uključuje fantaziju. Dete može da provede sate u razgovoru sa svojim lutkama kreirajući svaki put nove situacije.

Čemu služi ova igra? Važno je da zapamtite da igra nije nikada gubljenje vremena i da je ne treba nikada potcenjivati. Puno roditelja želi da “ispuni vreme” detetu organizovanim aktivnostima i kupovinom “inteligentnih” igračaka za “usavršavanje” različitih veština koje, međutim, ne ostavljaju prostora za upotrebu mašte.

“Igra je najozbiljnija aktivnost detinjstva”- Montaigne

Ovo je najveći paradoks jer upravo velika upotreba mašte i kreativnosti pruža deci priliku da u detinjstvu nauče i vežbaju veštine važne za ceo život.

Prve igre za bebe
Igranje je, uz ishranu i san, jedna od prvih aktivnosti deteta. U prvim mesecima života dete se igra sa mamom, njenim grudima, kosom, rukama. Igra se sa svojim telom, sisa palac, posmatra svoje ruke, pokušava da stavi nogicu u usta. Igra se i sa stvarima koje nađe oko sebe i prvim igračkama okačenim o krevetac. I sve to vreme izgleda kao da otkriva nešto važno – šta je to?

Na ovaj način ono počinje da otkriva sebe. U početku misli da su roditelji (pre svega mama) samo njegov produžetak i da ono može da upravlja njihovim pokretima dok ne otkrije da reakcije roditelja i predmeta ne odgovaraju uvek njegovim željama. Ono polako otkriva delove svog tela i oko 9. meseca stvara svoju sliku u glavi koju zatim presrećno ugleda i u ogledalu.

Igra u ogledalu je prava strast svakog malog deteta. Naime, dete u ogledalu vidi “drugo dete” slično sebi koje ga gleda pravo u oči i čiji pokreti savršeno odgovaraju njegovim. I tako počinju ove prve igre pred ogledalom, pune osmeha, poljubaca, sakrivanja i maženja. Sve ove jednostavne radnje zabavljaju dete koje traži tog malog “druga” sve dok mu jednog dana ne sine “pa to sam ja!”.

Stavljanje svega u usta. I ovo je omiljena igra mališana kada počinju da se kreću i osvajaju svoju autonomiju. Ova igra doprinosi razvoju motorike i čula. Dete isprobava svoje pokrete i hvata predmete, prinosi ih ustima, dira, ispituje.

Impuls stavljanja svega u usta odgovara prvoj fazi razvoja deteta, tzv.oralnoj fazi u kojoj dominira sisanje. Upravo ustima i jezikom dete može da shvati da li je neka stvar “dobra” ili ne.

Na roditeljima je da detetu stave do znanja šta sme a šta ne sme da “proba” i upozna. Najlakše je ukloniti sve opasne predmete iz detetove okoline i na taj način smanjiti broj izrečenih “ne” koji mogu da blokiraju detetovu radoznalost – osnovu intelektualnog razvoja i sposobnosti učenja. Previše zabrana za malo dete znači zabrana učenja, otkrivanja i shvatanja.

Bacanje stvari na pod. Čim uhvati neku igračku ili predmet, dete ga odmah “lansira” u pravcu poda. Da li je i ovo igra? Da li mu i bacanje pomaže u učenju?

Dete ovde nije skoncentrisano na odnos sa roditeljima već na eksperiment koji obavlja. Kao pravi naučnik ono instinktivno ispituje naučni princip dokaza i bezbrojnih provera.

Roditelji očajavaju kada dete, po stoti put, nakon što su mu strpljivo dodali bačeni predmet, opet ponovi isto lansiranje – svo srećno. Izgleda kao izazivanje i ispitivanje njihovog strpljenja ali nije tako. Dete ovde nije skoncentrisano na odnos sa roditeljima već na eksperiment koji obavlja. Kao pravi naučnik ono instinktivno ispituje naučni princip dokaza i bezbrojnih provera. Ono uči dva važna principa: odnos između uzroka i posledice (koji se odnosi na njega samog i na njegove pokrete) i zakon gravitacije koji se odnosi na materiju. Bacanjem predmeta dete shvata da ono može da postane uzrok nekog događaja i da može da “promeni svet” oko sebe. Ono se međutim pita “da li je baš tako” i zato proba bezbroj puta.

Jedina stvar koju možete da uradite je da uklonite opasne predmete, da obezbedite stepenice, ograde i prozore (kada dete želi da proširi vidike i van neposredne okoline ova mesta postaju veoma opasna). Ako ste preduzeli sve neophodne mere možete da se opustite. Sve će proći relativno brzo. I stavljanje stvari u usta i lansiranje predmeta nestaju skoro potpuno kada dete od malog naučnika postane istraživač fantazije. Ono će tada početi da koristi igračke ne samo za eksperimente vezane za pitanja fizike već i za stvaranje priča i situacija uz pomoć imaginacije, želja i osećanja.

Koja je omiljena igra vaše bebe?

Izvor: NajboljaMamaNaSvetu