Nije dovoljno samo deci ponuditi knjigu ili ispričati priču

Čitanje sa bebom je jedna od aktivnosti koje nude ogromne mogućnosti za istraživanje od najranijih dana, ali, pre svega, prilike za razvoj toplog i sigurnog odnosa između roditelja/staratelja i deteta. Može vam se činiti da se radi samo o usvajanju jezika, ali čitanje sa bebom krije i niz drugih podsticaja.

Dok sa vama „čita”, beba može da vežba da imitira vaš izraz lica ili glasove kojima joj se obraćate, da pokaže prstom na nešto ili isprati pogledom gde vaš prst pokazuje, da oseti različite teksture i nauči ime za svoj doživljaj, da pridrži i sama okreće ili lupka predmete, da usmeri pažnju na vaš glas, mimiku ili ton kojim govorite i reaguje na promene u glasu ili izrazima lica. Sve ove veštine, kao i doživljaj sigurnosti i opuštenosti koji razvija u odnosu sa svojim roditeljima dok sa njima čita- temelj su za njene kasnije bliske odnose i mogućnost da istražuje i uči u kontaktu sa svojim vaspitačima i učiteljima.

Kada treba početi sa čitanjem?

Sa bebom bi trebalo čitati praktično od rođenja, a svakako već oko drugog meseca. Do tad, beba će naučiti da fokusira pogledom vaše lice i lagano kretanje predmeta, da odgovori na zvuk okretanjem glave ka njegovom izvoru, da se osmehne i niz drugih veština koje može da koristi u aktivnosti zajedničkog čitanja. Same reči koje izgovarate, bebi neće biti naročito važne, ali će joj značiti da čuje glas (naročito vaš koji sada jasno razlikuje od drugih) i govor- jezik svoje okoline. Zato u početku neće biti važno šta čitate. Od izrazite važnosti, međutim, biće da se bebi obraćate toplim, jasnim, nežnim glasom, držite je blizu sebe, gledate je u lice dok čitate i upućujete joj široki osmeh, raširene, zainteresovane oči i puno podrške njenom angažovanju (gledanju u vas ili u knjigu, za početak). Kada čitate bebi na ovom uzrastu to će joj pomoći da usmeri i razvija pažnju, što je preduslov da, kasnije, osluškuje reči i razvija govor.

Kako beba raste, moći će da sve raznolikije učestvuje u aktivnosti čitanja sa vama. Što je više angažujete i podstičete njenu radoznalost u ovoj aktivnosti, kreiraćete više prilika i za razvoj veštine govora (vokalizacija- gugutanje i kasnije progovaranje) i komunikacije- pokazivanjem prstom, izrazima lica, ali i za razvoj kapaciteta za združenu pažnju sa roditeljem, uviđanje povezanosti među događajima i zaključivanje (pokret lupkanja knjige- zvuk ili povlačenje drškice u knjizi- izvlačenje dela knjige).

Koje knjige su za bebu?

Kada je beba sasvim mala, pažnju će joj privlačiti krupne, crno-bele slike, ili slike kontrastnih boja, na kojima su predstavljeni jednostavni objekti, ili niz otvorenih i zatvorenih linija i bojenih površina. Prve knjige, i za starije bebe, treba da budu jednostavne. One takođe ne moraju da sadrže priče već niz ilustracija, na kojima su detetu poznati objekti čije nazive uči. Na jednoj strani bi trebalo da bude 1-2 takve ilustracije.

Knjige za bebu bi trebalo da su čvrste i otporne, ali relativno lagane i malog formata da beba može da ih drži u ruci i, kasnije, manipuliše njima. Beba će voleti da lupka knjižicom, da je stavlja u usta, ponavlja aktivnost ispuštanja knjige sa visine- to joj treba dozvoliti.

U knjigama (pogotovu za male bebe) bi trebalo da bude različitih tekstura, koje pružaju drugačiji osećaj na dodir. Kako beba raste, knjige mogu da sadrže delove koji se preklapaju ili se izvlače, delove koji skrivaju nešto i pozivaju bebu na istraživanje prstima.

Kako čitamo sa bebom?

Bebu držite blizu sebe, tako da možete da vidite njeno lice, a da istovremeno zajedno možete da gledate u knjigu. Gledajte u lice bebe dok joj govorite. Svaki put kada vidite da pokušava da imitira vaš izraz lica ili zvuk- pohvalite je. Kad vas beba pogleda- nagradite je široko osmehnutim, podržavajućim, veselim licem i toplim glasom.

„Razgovarajte” sa bebom o knjizi. Pitajte: gde je? koje je? Pozovite je da pogleda, ili dodirne nešto u knjizi, a onda dajte ime onome šta vidi, ili dodiruje. Budite strpljivi i čekajte bebinu reakciju. Kada vas pogleda ili ponovi pokret, pohvalite i podržite njenu inicijativu.

„Čitanje” knjige sa bebom može imati razne oblike- beba će možda želeti da gura prst u rupice u knjizi, da je gricka i lupka knjigom, da je vuče ili gura po prostoriji dok puzi ili seta, baca o pod i traži da je podignete. Dozvolite joj to. Imenujte šta radi. Čudite se zvuku koji dok to radi, rupici u kojoj nestaje prst i drugim izazovima sa kojima se zajedno susrećete.

Čitajte sporo. Puno puta ponovite reč, ili zvuk koji se bebi sviđa. Kada uvedete novi zvuk ili novu reč- obradujte se, začudite i reagujte mimikom lica. Neka vaš izraz lica i glas budu usaglašeni. Pri čitanju ponavljajte glasove koje beba produkuje, možete skratiti reči (umesto „krava” - reći „mu”, na primer), ali nemojte tepati. Obraćajte se bebi imenom ili nadimkom dok čitate. Imitirajte zvuke iz prirode. Igrajte se rečima i neka uvek neka od njih bude bebi poznata ili neka sadrži bebino ime.

Povežite iskustvo čitanja sa bebinim realnim iskustvom od prvog dana. Na primer, pozovite je da pogleda u bebu na slici, a onda pitajte: Gde je beba? Ko je moja beba? (ako beba još uvek ne zna da pokaže na sebe- vi je zagolicajte- i recite- Evo moja beba, ili imenom- Nena je moja beba). Kako beba raste- neka povezivanje bude sve šire. Kada je, na primer, pozovete da pokaže gde je medino oko u knjizi i povežete sa pitanjem gde ti imaš oko, ponudite još izazova: Kako oko spava? Kako spava beba? Kako oko namiguje? Kako tata mrda obrvu?

Čitajte za početak jednu stranu, najviše dve. Aktivnost čitanja sa bebom će trajati kratko. Ali za to vreme će se, iz bebine perspektive, desiti puno toga novog i podsticajnog. Beba se nekad umori od interakcije i razmene sa vama. To ćete videti tako što skrene pogled sa vašeg lica ili sa knjige na trenutak. Budite strpljivi i čekajte da se odmori. Kada beba bude spremna za nastavak i pogleda u vas, neka je dočeka vaše vedro, prihvatajuće lice. Imajte na umu da je preduslov svih dobitaka od čitanja da i vi i dete u toj aktivnosti uživate. Nije važno koliko je trajalo čitanje i da li je beba odgovorila na sve vaše podsticaje. Od ključnog značaja je da se, tokom čitanja, beba sa vama osećala sigurno, prihvaćeno i podržano. Tako se, iz njene perspektive, desilo nešto lepo što će biti zadovoljstvo ponoviti.

Izvor: bebac.com

Beba voli da posmatra lica, ali joj je mamino najdraže, pa joj stalno upućuje nežne poglede. Osim toga, svaki put kada beba guguče ili ispušta zvuke, govori mami da je voli

I pre nego što napuni godinu dana, beba svakodnevno iskazuje ljubav prema majci, samo što to čini na poseban način. Pedijatar Mari Rakel kaže da ona bez greške prepoznaje majčin miris i uživa u njemu, naročito dok sisa, što joj priznaje tako što joj se, iznenada, slatko i polustidljivo nasmeje.

Ona voli da posmatra lica, ali joj je mamino najdraže, pa joj stalno upućuje nežne poglede. Osim toga, svaki put kada beba guguče ili ispušta zvuke, govori mami da je voli.

- Sigurno ste primetili da to malo biće često beži majci u zagrljaj, a pogotovo kada se u prostoriji nađe mnogo ljudi, među kojima su i oni koje prvi put vidi. Time pokazuje da je najzaštićenije u maminom naručju i da ne želi da ga menja ni za jedno drugo - kaže pedijatar.

Izvor: novosti.rs

Hladan i čist zimski vazduh je saveznik u borbi protiv kašlja i zapušenog nosića, pa umesto boravka u klimatizovanim tržnim centrima izvedite bebu napolje

ŠETNjE po parku ili duži boravak na snegu korisni su za dečje zdravlje. Hladan i čist zimski vazduh je saveznik u borbi protiv kašlja i zapušenog nosića, pa umesto boravka u klimatizovanim tržnim centrima izvedite bebu napolje.

- Nema razloga zbog kojih i tokom hladnijih dana odojče ne bi trebalo da izlazi napolje - kaže dr Radmila Kosić, pedijatar doma zdravlja "Zvezdara". - Važna je samo odgovarajuća garderoba i zavisno od spoljne temperature dužina boravka. Ako je temperatura u minusu, boravak bi trebalo da traje petnaestak minuta, ali ako je temperatura u plusu može i do sat vremena. Naravno, ako su vremenske prilike takve da duva jak vetar ili je vejavica trebalo bi sačekati da prođu.

Doktorka Kosić kaže da je boravak na svežem, hladnom vazduhu zdrav za bebu, jer jača imunitet što je izuzetno važno u zimskim mesecima kada su učestale virusne infekcije, naročito respiratorne.

- Za odojče je dobro da prima senzacije i iz spoljneg sveta, a ne ceo dan da boravi u zagrejanim prostorijama - kaže dr Kosić. - Naravno, kada savetujem izvođenje beba nikako ne mislim da bi ih trebalo voditi u igraonice ili, kako to nova moda diktira, u tržne centre. To su mesta koja nemaju prirodno filtriranje vazduha i ona su "rasadnik" virusa, bakterija i alergena. Zato bi ih trebalo izbegavati.

Osim izlaska napolje, da bi beba bila zdrava i dobro napredovala važna je i pravilna ishrana.

- Odojčetu koje je počelo da jede kašice ne bi trebalo uvoditi više od dve namirnice nedeljno - kaže naša sagovornica. - U svemu bi se trebalo pridržavati saveta pedijatra, iako beba voli da jedu "novu" hranu, jer preterivanje može da uzrokuje stomačne probleme.

Izvor: novosti.rs

Muče li i vas ova pitanja?

Dok su same kod kuće sa detetom ili njih dvoje ili troje, mame često za trenutne probleme, rešenja traže na Internetu - jer je najbrže. Sva njihova pitanja i nedoumice Internet pamti, bilo da su postavljena na Guglu, nekom drugom Internet pretraživaču ili društvenim mrežama, a to daje mogućnost da se dođe do interesantnih statističkih pdataka.

Ekipa sa portala Pure Wow, pokušala je da odgonetne šta mame ( i tate) najviše zanima, a sudeći prema njihovom istraživanju ovo su najčešća pitanja među američkim roditeljima:

1. Koliko košta dadilja?

Amerikanke, sa njihovim minimalnim porodiljski odsutvom, najviše muči pitanje koliko se plaća dadilja i kako izdržati život sa takvim troškom. Takođe, roditelji se interesuju da li dadilja treba samo da čuva dete ili i da se brine o higijeni doma...

2. Kako pomoći bebi da (bolje) spava?

Ne biste verovali, ali društvene mreže su prepune grupa za pomoć roditeljima koji imaju problema sa bebama koje neće da spavaju, a svaka od tih grupa ima pozamašan broj članova koji žele da pronađu najbolji odgovor na pitanje kako da bebe spavaju bolje i duže?

Šteta je jedino što tako univerzalno pitanje koje muči toliko mnogo mama nema i univerzalan odgovor.

3. Kako vezati maramu za nošenje beba?

Još jedno jako često pitanje u ovom modernom vremenu je kako vezati maramu, jer je nošenje beba u marami danas veoma popularno. Iako se na brojnim roditeljskim portalima i grupama može naći pregršt odgovora, mame čini se najviše veruju Jutubu na kom tutorijali sa savetima o različitim stilovima vezivanja marama imaju milionske poglede i lajkove.

4. Zašto moje dete ne želi da jede ništa osim hleba?

Ako je i vaše dete izbirljivo kada je ishrana u pitanju - onda znate zašto je ovo pitanje među najtraženijima. Zato su na društvenim mrežama sve popularniji profili i stručnjaci koji objavljuju recepte sa jelima koja su zdrava, a prilagođena dečjim težnjama.

5. Da li je moje dete normalno...?

Zbog svih modernih saveta i uputstava o vaspitanju dece, roditelji se često pitaju jedno neverovatno pitanje: "Da li moje dete normalno?".

Kako bi pronašli dokaz, istraživačima koji su ispitivali ovu temu nije trebalo puno. Kada su ovo neobični pitanje ukucali u pretraživaču jednog od najčitanijeg roditeljskog portala na svetu - BabyCenter, izašlo im je više od 1300 članaka sa naslovima "Da li je normalno da moje dete puzi unatraške?", "Da li je normalno to što moje dete želi pseću hranu?", "Da li je normalno to što moje dete stalno laže?"....

I kako kažu na portalu Pure Wow, odgovor na sva ta pitanja je isti - da, normalno je, isto kao što je i normalno da se roditelji pitaju baš to.

Izvor: yumama.com

Nega novorođenčeta: Bebi posle svakog obroka, čak i ako samo pije majčino mleko, treba ponuditi vodu, jer je sklona dehidraciji. Veoma je važan dodir i neprekidno im treba tepati

Kada stigne prinova u kuću svi su uzbuđeni, pogotovo roditelji kojima je to prvo dete. Od mnogobrojnih stručnih, kao i saveta majki, prijateljica i drugih osoba iz okruženja od kojih svaka ponešto zna o nezi sićušnog bića, često ostaju potpuno zbunjeni. Da li dete treba da kupaju, kako da ga povijaju i brinu o osetljivom pupku, kako da ga hrane, samo su neka od pitanja. A nega bebe i postupanje sa njom u prva tri meseca života veoma su važni. Objašnjavajući fenomen tek rođenog novog života, pedijatar profesor dr Branimir Nestorović iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj kaže:

- U prvom mesecu života novorođenčad imaju dosta problema sa adaptacijom na spoljnu sredinu. Nauka još nije uspela da odgonetne zašto su toliko nemoćna i potpuno zavisna od majke. Postoje pretpostavke izvučene iz poređenja sa drugim primatima ali ne i jasni dokazi. U svakom slučaju, zbog nezrelosti regulatornih sistema mora da se poštuje ritam novorođenčeta. Mora da se hrani kada god je gladno, bilo dojenjem ili formulama. Ukoliko mogu, majke uvek treba da doje svoje bebe, međutim, ukoliko iz nekog razloga majka ne može da doji, adaptirano mleko je adekvatna zamena. Veoma je važno, bez obzira na način ishrane, da se bebama posle svakog obroka da malo vode. Kod novorođenčadi je mehanizam koncentrovanja mokraće nezreo, pa su sklona gubitku tečnosti, odnosno dehidraciji.

* Na šta još treba obratiti pažnju?

- Usled slabe regulacije telesne temperature tek rođene bebe treba da budu adekvatno obučene. Ne smeju da budu pretopljene, jer lako mogu da dobiju visoku temperaturu. I veoma je važan dodir majčine ruke, pa dete treba mazati neutralnim kremama, najbolje sa mirisom kamilice ili lavande. Uz to, neprekidno im treba tepati.

* Nove preporuke nalažu da se novorođenčad ne kupaju već samo brišu?

- Nema dokaza da brisanje vlažnim maramicama umanjuje broj infekcija na koži. Studija sa Univerziteta u Kardifu čak je pokazala da pojedine vrste vlažnih maramica šire infekciju. Osim toga, uništavanje bakterija na koži potencijalno je štetno, jer one čine eko-sistem koji sprečava mnoge bolesti, kao što je, na primer, ekcem. Industrija vlažnih maramica vredna je pola milijarde funti samo u Engleskoj, pa tako treba i tumačiti ovakve preporuke. A predstavlja i ozbiljan ekološki problem. Što se tiče održavanja pupka, ne treba ga prskati nikakvim sprejovima. Pupak treba da bude stalno suv, ukoliko vlaži treba ga osušiti blagim fenom, a ukoliko ima sukrvice novorođenče treba odvesti lekaru.

* Da li je opravdano insistiranje na širokom povijanju zbog kukova?

- Urođeno iščašenje kukova već po nazivu otkriva poreklo. Na rođenju je prisutno ili nije, pa shodno tome široko povijanje nema preveliki značaj. Mnogo je značajniji izbor pelena. Iako su danas jednokratne pelene veoma popularne, nisu preterano zdrave. U njima duže stoji mokraća i stolica, pa se povećava verovatnoća razvoja bakterija i infekcije, naročito mokraćnih puteva kod devojčica. Osim toga, jednokratne pelene sadrže natrijum poliakrilat, kristale koji apsorbuju vodu. Nije li pomalo apsurdno da se ova materija nalazi u pelenama za bebe, a zabranjena je kao sastojak uložaka i tampona za žene, jer je izazivala toksični šok sindrom (prati ga iznenadno povećanje telesne temperature iznad 39 stepeni, povraćanje ili proliv, zujanje u ušima, osećaj slabosti, nesvestica, dezorijentacija, kao i osip po koži sličan crvenilu od sunca, naročito na šakama i stopalima). Pelene od tekstila su u svakom slučaju bolje, iako zahtevaju mnogo vremena za pranje i peglanje.

* Koje su prolazne zdravstvene tegobe u ovom periodu?

- Roditelji se najčešće žale na grčeve, koji su, inače, bezazlena pojava. Najlakše se mogu ublažiti blagom masažom stomaka bebe i puštanjem šištavih zvukova koji imitiraju zvuk aorte, koji dete čuje dok je u utrobi majke. Što se tiče preparata protiv grčeva, većina nema dokazan efekat. Inače, grčevi često nastaju usled zatvora, koji je posledica nedovoljnog unosa vode. Zato je i važno dete ponuditi vodom posle obroka, a u vodu može da se doda kap do dve limunovog soka. Ako nije žedno neće piti, ako jeste, što je posebno značajno u letnjem periodu, piće koliko mu treba.

DILEME OKO ISHRANE

- U drugom i trećem mesecu posebno je postalo diskutabilno uvođenje mešovite ishrane. Ranije preporuke da se u prva tri meseca daje isključivo mlečna hrana više nema naučno opravdanje. Ovakvo insistiranje dovelo je do toga da je veliki procenat dece postao alergičan na hranu, naročito na pšenično brašno i pojavu celijakije. Mislim da je pošteno reći da mi ne znamo tačno kada treba detetu ponuditi druge vrste hrane osim mleka. Iskustva sa etničkim zajednicama koje rano deci daju mešovitu ishranu, pa čak i kikiriki kao visokoalergenu namirnicu, ne pokazuju posebne razlike u stepenu razvoja mnogih bolesti, u odnosu na mališane hranjene isključivo mlekom. Sigurno je jedino da treba izbegavati industrijske voćne sokove i kašice sa voćem, jer sadrže velike količine fruktoze, voćnog šećera, koji može da bude krivac za nastanak dijabetesa, gojaznosti i drugih hroničnih bolesti. Najbolje je davati ceđene sokove od povrća pa u njih dodavati male količine sokova od voća - savetuje naš sagovornik.

JASTUK I POLOŽAJ ZA SPAVANjE

Tek rođene bebe treba da spavaju na leđima, bez jastuka ili sa minimalnim jastukom, preporučuje američka Akademija za pedijatriju. Ovo je ujedno preventivna mera za sprečavanje sindroma iznenadne smrti odojčadi, koja najčešće umiru u snu.

- Položaj na stomaku se ne preporučuje, mada sam za 35 godina rada čuo i drugačija mišljenja. Ovo je poseban problem za anksiozne majke, čije bebe vole da spavaju na stomaku i tokom noći se stalno okreću u taj položaj. Očigledno, univerzalnog saveta za svu decu nema. Ležanje na stomaku posle četvrtog meseca jača mišiće leđa, a iz tog položaja bebe bolje vide i okolinu, što omogućava razvoj njihovih senzornih i kognitivnih funkcija - ističe dr Nestorović.

Izvor: novosti.rs

Većina roditelja tek kada dobije drugo dete može da se osvrne i shvati koliko su preterivali sa nekim stvarima kada su dobili svoje prvo dete.

Kada dođe prva beba većina roditelja nije spremna i uvek je tu strah od nepoznatog. U strahu da se nešto loše ne desi ako ne ispoštuju ono što su pročitali u nekom priručniku o nezi bebe, često pribegavaju postupcima za koje kasnije shvate da su bile potpuno bespotrebne.

1. Terali ste dete da jede više nego što mu je potrebno
Maloj deci treba dosta manje hrane da bi zadovoljili dnevne potrebe svog organizma ali to je stvar koju većina roditelja, koji su se po prvi put našli u toj ulozi, ne shvataju.

Neretko će pribeći moljakanju ili pak kažnjavanju dok deca ne pojedu određenu količinu hrane za koju oni smatraju da im je potrebna.

Ali kada ste dobili drugo dete ili je neko iz vašeg okruženja dobio bebu, a vi ste ga posmatrali kako radi isto to -shvatili ste da kada dete bude gladno- samo će tražiti.

2. Bespotrebno ste budili dete
Da li ste se i vi sa prvim detetom slepo se držali rasporeda hranjenja ili igranja i zbog tih aktivnosti budili vašu bebu? Plašili ste se da neće zaspati tokom noći pa ste joj uskraćivali dnevne dremke? Budili biste bebu kada dođu gosto koji žele da je vide?

Kasnije ste shvatili da nijedan od navedenih razloga nije dovoljno dobar da probudite vašu bebu.

Ko želi da je vidi može to da uradi i dok ona spava a i zašto bi propustili retku priliku da na miru popijete kafu?

3. Perali ste sve što je palo na pod
U narodu se kaže da kada prvo dete pojede nešto sa poda, zabrinuti roditelji su u stanju odma da ga vode kod lekara, kada drugo dete u usta stavi nešto što je palo na pod, roditelji mu isperu usta i operu ruke, dok treće samo malo obrišu, eventualno oduvaju prljavštinu sa spornog predmeta. I ta priča nije nastala bez razloga.

Normalno je da nećete detetu dopustiti da stvalja u usta prljave stvari ili da živi u haosu, ali od malo prašine ili zemlje, ukoliko ste napolju, detetu sigurno neće biti ništa.

4. Kupovali ste isključivo organske namirnice
Na početku ste kupovali isključivo ekološke i organske kašice, domaće neprskano voće, a onda je sve organsko i neprskano polako zamenila svakodnevna hrana koju jedete i vi, koju samo izgnječite viljuškom i gledati vaše dete kako raste i razvija se sasvim normalnim tempom.

5. Prečesto ste menjali pelene
Roditelji praktično lebde oko bebe, posebno kada je u pitanju prvo dete. To podrazumeva često proveravanje i menjanje pelene čim se beba malo umokri.

Sada vam je verovatno jasno da nije bilo potrebe za tim. Pelena može malo da sačeka, nije neophodno da je menjate čim se beba upiški.

6. Kupovali ste skupu odeću
Prvom detetu obično se kupuje sve novo i, uglavnom, skupo. Kasnije shvatite da to i nisu ble najmudrije odluke.

Bebe vrlo brzo prerastu većinu odeće u uzrastu do prve godine a i stvari koje beba svakodnevno bljucka, žvaće i u kojoj puzi nema poente da budu preskupe.

7. Previše ste pazili
Kao i većina roditelja, iz straha niste dopuštali detu da skače, da se oznoji ili isprlja. Međutim, vremenom ili dolaskom drugog deteta shvatićete da "život pod staklenim zvonom" može više da šteti detetu nego da mu koristi, i postaćete opušteniji.

Izvor: yumama.com

Koliko ste se puta namučili da ukakan bodić skinete preko bebine glave?

Mnoge mame “zaboli glava” kada se beba toliko uneredi da stolica probije na bodić. Još gore je takav ukakan bodić skinuti preko glave detetu, a da pri tom dete ostane neumazano.

O tome su mislile dizajnerke ovog najpopularnijeg odevnog komada u prvim mesecima detetovog života, ali kao da se ta svrha u međuvremenu zaboravila. Jedna mama dosetila se da upozori druge, čemu u stvari služe preklopi koji se nalaze u ramenom delu bodića. Pa, upravo za takve kritične situacije kada nije pametno bodić skinuti preko bebine glave.

“Tada se, objašnjava ova mama, preklopi jednostavno rašire i prevuku preko bebinih ramena, a bodi se jednostavno povuče ne dole i nema bojazni da ćete bebu umazati ”

Izvor: Mojpedijatar.co.rs

Postoji mnogo gena koji su odgovorni za jedinstven izgled ljudi. Geni se mešaju pa je nekada teško odrediti na koga dete tačno liči. Za neke gene se, ipak, zna da li potiču od majke ili od oca.

Genetičari su se bacili na posao i ustanovili da kosu najčešće nasleđujemo po majčinoj liniji. Od majke ćete dobiti nožni palac, pa i "broj noge", odnosno veličinu stopala, ako ste žensko. Od oca ćete naslediti nos i uši.

Nije pravilo, ali je češći slučaj da dečaci liče na majke, a devojčice na očeve.

Boju kože određuje stotinak pomešanih gena. Ljudi svetle kose i očiju najčešće imaju plavooke ili zelenooke naslednike.

Ako jedan roditelj ima tamnu, a drugi svetlu kosu, dete će biti tamnije kose ili će dobiti srednju, pomešanu nijansu. Ako je jedan od roditelja kovrdžave kose, dete će takođe biti kovrdžavo.

Sve zavisi i od toga da li ima dominantni gen majke ili oca. Dominantni geni su: tamna koža, tamne oči, kovrdžava i tamna kosa, veliki nos, debele usne, široka brada. S druge strane, slabi geni su: svetla i crvena kosa, ravna kosa, plave ili sive oči, svetla koža, levorukost.

Način na koji će geni delovati na dete koje tek poprima fizički izgled ne može uvek sa sigurnošću da se predvidi. Fizičke karakteristike osobe rezultat su interakcije više roditeljskih gena, pa se ne može znati krajnji ishod.

Izvor: B92

Moguće je odrediti dominantnost jedne ruke već u materici.

Dok se beba razvija u materici pokazuje dominaciju jedne ruke, i to hoće li ona biti levoruka ili desnoruka samo nakon 18 nedelja trudnoće.

U 100 odsto slučajeva dominacija jedne ruke pokazuje kojom će beba više da se služi kada poraste. Ranija istraživanja pokazala su da je ovo zavisilo od razvoja pojedinih delova mozga, koji mogu da odrede rizik kojim su ljudi izloženi od depresije, šizofrenije i autizma.

U budućnosti takva stanja će moći da se tretiraju tako što će se odrediti dominantna bebina ruka tokom trudnoće. U istraživanju koje su sproveli istraživači sa Internacionalne škole za napredna istraživanja u Trstu učestvovalo je 29 budućih majki između 18 i 21 nedelje trudnoće.

Njihove bebe su posmatrane preko ultrazvuka 20 minuta kako bi se odredili njihovi pokreti ruku, piše Daily Mail. Tada su istraživači mogli da donesu sud o tome hoće li beba biti levoruka ili desnoruka 10 godina kasnije.

Između 89 i 100 procenta, ova metoda određivanja je bila tačna. Istraživanje je u toliko značajno jer deca ne pokazuju dominaciju jedne ruke u odnosu na drugu sve do kasnog detinjstva.

Izvor: www.telegraf.rs

Bebe su ličnosti u malom, koje tek rastu, pa nije dovoljno da budu samo nahranjene. One imaju potrebu za bliskošću, jer od trenutka presecanja pupčanika i razdvajanja od majke - osećaju strah.

Mala količina kolostruma, odnosno prvi gutljaji koje beba posisa, modifikuju imuni odgovor novorođenčeta za čitav život, kaže dr Đurđica Ćećez, pedijatar na Klinici "Narodni front" u Beogradu.

Snaga kolostruma je do te mere značajna da mnogi neonatolozi nastoje da se tek rođenim, a bolešljivim bebicama da bar nekoliko kapi prvog majčinog mleka, kako bi se uspostavio pravi imuni odgovor.

Mamino mleko je važno i za odbranu bebinog organizma od ranih respiratornih i stomačnih infekcija, a njegov bogat sadržaj se utemeljuje kao imunološka zaštita (štiti čak i od malignih bolesti). Proces dojenja, odnosno taj prisni kontakt sa majkom - ima psihološki značaj za bebu, koja je spremna da odmah po rođenju sama dopuže do mamine dojke, pronađe bradavicu i počne da sisa! Ova veština je prirodna potreba novorođenčeta da nastavi kontakt koje je imalo sa majkom prethodnih devet meseci. Refleks sisanja je urođen, kao i refleks hvatanja (koji je razvijen do te mere da novorođenče može da se održava dok «visi», tj. dok se šačicama drži za dva mamina ili tatina prsta).

Prva trauma

Dr Đurđica Ćećez podseća da bebica u stomaku boravi u toploj, tamnoj sredini, gde sluša otkucaje maminog srca, rad njenih creva, šum plodove vode...

"A onda dolazi vreme rođenja, kreću kontrakcije i bebica izlazi napolje. Trauma rođenja je prva trauma sa kojom se sreće svako od nas: iz zaštićene sredine, koja obezbeđuje osećanje blaženstva i sreće, bebica stiže u spoljni svet - gde je dočekuju jako svetlo, oštri zvuci, često i pljesak po guzi da bi što bolje, što pre i što jače zaplakala."

Pritom, niko ne razmišlja kako se to malo biće oseća u novoj, njemu nepoznatoj sredini! Šta bi se desilo sa nama kada bi nas deportovali u neku potpuno stranu sredinu, u kojoj ne znamo šta nas čeka?

Dojka kao izvor sigurnosti

Bebe imaju strah od napuštanja, tako da je mamina dojka izvor sigurnosti i ljubavi, jer beba ima potrebu da bude prihvaćena. Dok je u stomaku, to malo biće čitavim svojim telom, preko kože, oseća majku. Koža je i najveći receptorni organ, pa zato bebu najbolje smiri topao zagrljaj. Kako to izgleda u praksi?

"Često smo u prilici da čujemo zastarele stavove: «Nemoj da uzimaš bebu svaki put kada plače! Nemoj dugo da je držiš na dojci! Dovoljno je da sisa 15 minuta...». Sve je to pogrešno. Bebe su ličnosti u malom, koje tek rastu, pa nije dovoljno da budu samo nahranjene. One imaju potrebu za bliskošću, jer od trenutka presecanja pupčanika i razdvajanja od majke - osećaju strah. Dojenjem se uspostavlja najbliži, najintimniji kontakt, dragocen za bebu do te mere da u dojci traži i nalazi simboličnu zamenu za pupčanik. To su trenuci koji je podsećaju na vreme provedeno u materici, dok su ona i mama bili jedno, podsećanje na period sreće i blaženstva, period potpune zaštićenosti."

Ja sam usamljena

Plač je svojevrstan govor bebe, ona plačem uvek nešto saopštava: da je gladna, mokra, da joj je hladno, ili da je nešto boli...

"Majke najčešće bebin plač tumače kao znak da je gladna, pa je stavljaju na dojku, gde bebica ubrzo zaspi. Zatim je spuste u krevetić, a ona uskoro ponovo počinje da plače. Majka je iznova stavlja na dojku, i... tako više puta. U strahu da beba plače zato što je gladna, majka misli da nema dovoljno mleka, pa olako prelazi na prihranjivanje. Moje iskustvo pokazuje da bebica plačem najčešće saopštava: «Uzmite me, plašim se», ili: «Ja sam usamljena!»."

Dodir kože najefikasniji

Dr Đurđica Ćećez savetuje majke da priviju dete uz sebe, na golu kožu - jer je to najbolji, najefikasniji način da se ono smiri. Pored toga, da bi potomstvo bilo zdravo i srećno, važno je da i mame budu srećne, zadovoljne, mirne, opuštene...

"Bebe su kao sunđer, sve upijaju. Bez obzira što nemaju do kraja razvijenu koru mozga, imaju veoma razvijen osećajni mozak, pa osećaju svaku emociju majke. To je takozvani limbički sistem, deo mozga u kojem su smešteni centri za osećanja. Inače, osećajni mozak utiče na imuni sistem. Kasnije dolazi pod kontrolu kore velikog mozga, a osećanja iz najranijeg perioda tu zauvek ostaju."

Kad se beba uplaši

Majke su često preplašene, nedovoljno smirene, ne znaju šta beba hoće, nevešto prepoznaju njene potrebe, ne shvataju da je najbolje za bebu da je stave uz sebe - tako da čuje otkucaje maminog srca, da joj šapuću i maze je.

"Naše majke obično uzmu bebu i energičnim, odsečnim pokretima je ljuljuškaju. Pritom ispuštaju zvuk koji liči na šištanje, umesto da tiho pevuše i tepaju bebi. Ni grubo ljuljuškanje, ni zvuk koji zaista liči na šištanje - ne prijaju bebi, pa ona sve više unezvereno plače. Stvara se začarani krug: majka u strahu zato što ne zna šta je bebi, a beba neprestano uplakana. Ukoliko beba dugo plače, to dovodi do jakog negativnog emotivnog naboja, pa je potrebno dosta vremena da je smirimo.

Bez bebeće discipline

Dr Đurđica Ćećen naglašava da saveti u stilu: «Pusti je da plače, plačem razvija pluća, nemoj da je razmaziš, ne navikavaj je na ruke...» neće da usreće bebu.

"To su pokušaji da se disciplinuje malo biće koje još nema razvijenu koru mozga i koje ne može da se disciplinuje. Najviše što možemo da uradimo jeste da bebicu pravilno hranimo, da zadovoljavamo njene potrebe jer samo zadovoljno dete ima šanse da odraste u zdravu, uravnoteženu ličnost. Kao loš primer mogu da se navedu neka ratnička plemena, koja su imala običaj da decu disciplinuju od najranijeg uzrasta. I, šta se time dobijalo? Stidljive, nesigurne, na kraju agresivne osobe."

Spremno za veliki svet

Kako da dete postane samopouzdano, otvoreno, spremno za komunikaciju sa drugim osobama? To se postiže upravo u ranom periodu odrastanja, kroz proces dojenja i bliskost sa majkom, koja bebici uliva osećaj sigurnosti. Na taj način se ostvaruje i generacijska veza roditelja i potomaka.

Dr Đurđica kaže da nije slučajno što se kod nas za trudnu ženu kaže da je noseća.

"Nosite vašu bebu što više, držite je uz telo, ne puštajte je da plače i da ostaje dugo sama u krevetiću. Više od svega joj je potreban dodir, fizički kontakt. Čak i kada je gladna, ukoliko je zagrlite", lako će da se umiri. Uostalom, to je deo naše tradicije: pri susretu se ljubimo, pri razgovoru dodirujemo. Život počinje dodirom, dodirom i završava...

Izvor: yumama.com