Zašto se bebi zapuši nosić? Virusi su ubedljivo prvi na listi “zapušivača” bebinog nosa. Ima ih mnogo tipova (i podtipova), a najviše vole da se uvale u finu “bebi – sluznicu” nosa gde se nesmetano razmnožavaju.

Svi ti virusi liče jedni na druge – stvaraju sekret, koji je uglavnom bistar, “vodenast”.

Te viruse donose starije bate i seke, ali i mama i tata (naravno i brojna familija i prijatelji). Bebin imunitet je veoma oskudan, tako da veoma mala količina virusa može da zapuši nosić.
Iako u samom početku izgleda potpuno bezazleno, zapušen nosić ume da se pretvori u dosadan problem, koji se ponekad može nepotrebno iskomplikovati. Većina starije dece ume sama da se izbori sa zapušenim nosem, ali bebe naprosto traže našu pomoć – teško sisaju, uznemirena su, ponekad loše spavaju. Zato smo odlučili da novopočenim” roditeljima pomognemo da razumeju ovaj problem i da ga jednostavno reše.

Koliko dugo može nosić da bude “blokiran”?

Do proleća!
Sa manjim ili većim pauzama će beba imati zapučen nosić nedeljama! Zato moramo da se obučimo da “servisiramo” bebin nosić, držeći ga prohodnim i čistim.

Može li se desiti neka komplikacija?
Naravno, ako je nosić duže zapušen mogu se javiti posledice – evo glavnih:

* Zapaljenje srednjeg uva
Izvodni kanali srednjeg uha (Eustahijeve tube) otvaraju se baš na mestu gde se nos produžava ka grlu. Čim je dugo zapušen nos, dolazi i do zapušenja Eustahijevih tuba. A kad se one zatvore prestaje i normalno isticanje finog sekreta koji iz šupljine srednjeg uva odlazi u grlo. Čim se ovaj sekret nakupi u srednjem uvu stvaraju se idealni uslovi za razvoj bakterijske infekcije. Kada se to desi nastaje zapaljenje srednjeg uva – otitis media. Dete je plačljivo, uznemireno, loše jede, a često vrisne tokom sisanja. Dijagnoza se postavlja isključivo otoskopskim pregledom, kada lekar jasno vidi da li postoji zapaljenje ili ne. Pipkanje i pritiskanje uva nije put ka pravoj dijagnozi, posle koje sledi adekvatna i efikasna terapija.

* Bolovi u uvu
Deca sa zapušenim nosićem veoma često imaju bolove u uvu bez zapaljenja srednjeg uva. To se dešava zato što se često formira pritisak (naročito tokom gutanja, duvanja nosa ili brze promene nadmorske visine) na bubne opne. Bubne opne su opremljene velikim brojem nervnih završetaka koji prenose bol, pa je ovaj fenomen veoma bolan.

Da se ovo ne bi desilo evo nekoliko saveta za brzo i jednostavno otpušavanje nosića.
Kada i koliko puta otpušavati nosić kod beba?
Pre svakog obroka, a nikada posle podoja.
Razlog je jednostavan – dete će lepo i lako “primiti” podoj, a “ispiranje” nosića posle obroka može izazvati bljuckanje i povraćanje.

Kako se nosić pravilno čisti ?

* Za svaku nozdrvu ne treba više od jednog mililitra (1ml) rastvora, a kod beba u prvom mesecu života dovoljno je i pola mililitra. Zato nema potrebe da se izvlači više od 2 ml fiziološkog rastvora

* Ako niste sigurni da možete da “dozirate” količinu rastvora po sistemu po pola u svaku nozdrvu, odmerite gore navedenu zapreminu (0,5 ili 1 ml) za jednu nosnicu, pa kada završite ponovo uzmite istu količinu i za preostalu nosnicu

* Glava mora biti postavljena “u stranu” jer se tako izbegava nepotrebno slivanje veće količine rastvora niz grlo ka početnom delu dušnika što može izazvati nepotreban kašalj i “zagrcnjavanje” bebe.

* Dok su bebe male (u prvih par meseci) ovo može obaviti jedan od roditelja, ali kada bebe ojačaju obavezno je da jedan roditelj (predlažemo tate) čvrsto drži bebinu glavu dok drugi (nežnije su mame) polako ispira nosić.

*Uvek se ispira “gornja” nozdrva – desna kada je bebina glava okrenuta u bebinu levu stranu (i obrnuto). Ne treba snažno i brzo gurnuti klip šprice, već nežno i lagano

*Napravite pauzu od tridesetak sekundi između ispiranja leve i desne nosnice

Ako se beba zagrcne podignite je, polako okrenite napred, sa glavicom lagano ukošenom na dole (ne da visi uhvaćena za noge) i sve će proći za nekoliko trenutaka

izvor:mojpedijatar.co.rs

Poslednjih decenija svest o značaju ishrane je sve veći u očuvanju celokupnog zdravlja. Posebno se mnogo govori o važnosti kvalitetne ishrane u cilju poboljšanja imunog sistema koji je izuzetno značajan u pandemijskoj eri, u kojoj se trenutno nalazimo.

Za jak imunitet pored ishrane, ne treba zaboraviti važnost kvalitetnog sna, ali i značaj stresa, odnosno njegovog umanjenja u svakodnevnim aktivnostima, kako bi naš organizam neometano mogao da se izbori sa potencijalnim patogenima.

Zašto je kvalitetna ishrana važna za dobar imunitet?

Svakog dana putem ishrane unosimo veliki broj hranljivih sastojaka, koji pored toga što pomažu naše svakodnevno funkcionisanje i održavanje vitalnih funkcija, utiču i na kvalitet ćelija našeg imunog sistema ali i imunog odgovora u celosti. Pored toga što određene namirnice pomažu imunom sistemu, postoje i namirnice koje nam ne donose ništa korisno, naprotiv često i otežavaju imunom sistemu da se izbori sa potencijalnim neprijateljima.

Šećer kao glavni ometač kvalitetnog imunog odgovora

Jedna od najprisutnijih namirnica je svakako šećer. Hrana koja sadrži značajne količine šećera, povećava produkciju inflamatornih proteina, kao što su CRP, IL6 i TNF alfa, svi oni deluju negativno na imuni sistem. Pored toga dok se organizam bori sa povišenom količinom šećera, odbrambena funkcija neutrofila i fagocita opada. Visok nivo šećera, pravi oštećenja i u funkciji creva, koja su važan deo imunog sistema.

Koje još namirnice slabe Vaš imuni sistem?

Pored šećera, koji se dominantno zloupotrebljava u populaciji, na imuni sistem negativno utiču i preterano zasoljene namirnice, hrana bogata omega 6 masnim kiselinama, pržena hrana, procesirano meso, brza hrana, kao i hrana bogata aditivima. Ova hrana povećava proces upale u organizmu, otežava rad gastrointestinalnog trakta i samim tim odmaže organizmu u borbi protiv infekcija. Pored toga, ova hrana je često slabo bogata hranljivim sastojcima, pa osim osećaja trenutne sitosti ili privremenog čulnog zadovoljstva, organizmu ne donosi vredne nutritijente.

Koje namirnice poboljšavaju imuni sistem?

Jedan od glavnih bustera imunog sistema je Vitamin D, pa Vaša ishrana treba da bude sa što više namirnica koje su sa njim bogate. To su najpre riba i morski proizvodi , pečurke i žumance. Riba pored Vitamina D sadrži mnoštvo omega 3 masnih kiselina koje si takođe značajne u poboljšanju imunog sistema. Cink je jedan od glavnih aktera zdravog imuniteta, a najviše ga ima u govedini, morskoj hrani kao što je morski rak ,ostrige , u ćurećem i ostalom živinskom mesu, telećoj džigerici, bundevi i njenim semenkama. Pored cinka izuzetno je značajan selen kojim su bogate iznutrice, žitarice,školjke, ostrige i brazilski orah.

Vitamin C neophodni saputnik dobrog imuniteta

Vitamin C se od davnina povezuje sa dobrim imunitetom, pa je njegova svakodnevna upotreba, pored toga što podstiče sintezu kolagena i daje koži lep i mlad izgled, neophodna kako bi ostali zdravi. Vitamin C je najviše prisutan u citrusnom voću, brokoliju, paprici, karfiolu, grašku. Iako se često koristi najpre kao suplement, ne treba zaboraviti da nam priroda daje ovaj vitamin u najlepšem obliku voća i povrća, i da sa samo nekoliko paprika, kivija ili pomorandži dnevno možemo potpuno zadovoljiti dnevne potrebe za ovim vitaminom. Njegova hidrosolubilnost nam omogućava da ga jedemo koliko god želimo, jer sve što nam je višak, ćemo izbaciti putem urina.

Značaj probiotika u odbrani organizma

Probiotici zauzimaju sve važniju ulogu o odbrani organizma,kako preko čuvanja gastrointerstinalnog sistema, koji je jedan od glavnih nosioca imunog sistema, tako i putem očuvanju kožne barijere koja je glavna fizička prepreka mikroorganizmima. Upravo namirnice bogate probiotskim kulturama su izuzetno važne za zdrav imuni sistem, a najkvalitetnije ih je dobiti iz domaćeg kefira, koji se pravi od kefir gljiva. Vrlo efikasni su i jogurti, posebno ovčiji ili kozji.

Da li suplementi mogu da zamene kvalitetnu ishranu i poboljšaju imunitet?

Suplementi mogu da pomognu imunom sistemu, ali ne treba zaboraviti da suplementi nisu zamena za zdravu ishranu, kao ni da samo suplementi ili samo zdrava ishrana ne mogu sami da budu faktor izgradnje jakog imunog sistema. Da bi smo bili zdravi, a organizam dovoljno snažan da se izbori sa raznim agensima, potrebno je sadejstvo mnogo činioca, od kvalitetne ishrane, dodataka određenih suplemenata ako postoji dokazan deficit, preko zdravog sna, do balansiranog života sa što manje stresogena.

Hrana je bitan faktor kako u očuvanju celokupnog zdravlja, tako i u građenju kvalitetnog osnova za budućnost. Ne treba da zaboravimo da je ona zapravo, redak faktor na koji možemo da utičemo, pa stoga bi i trebalo da više promišljamo o svemu što konzumiramo. U okolnostima u kojima živimo svakako ne treba prevideti da je preventiva zapravo pola zdravlja, i da sve što možemo da učinimo da sprečimo infekciju iziskuje mnogo manje vremena od potencijalne zaraze ili njenih posledica. Ne zaboravite da ste Vi ona hrana koju jedete, pa zato za sebe birajte najzdravije!

Bušenje ušiju tek rođenin bebama nije dobra ideja. Kako su bebe nepredvidive i teško ih je kontrolisati, postoji mogućnost da se povrede pokušavajući da skinu minđuše.

Američka akademija za pedijatriju savetuje roditeljima da pričekaju da njihova deca napune najmanje šest meseci pre nego što im probuše uši.

Iako roditelji često raspravljaju o ovoj odluci, možda je najbolje opcija da to prepuste deci kada odrastu, piše Bright Side.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi bilo dobro da se sa bušenjem ušiju ipak sačeka.

Mogle bi da se povrede
Bušenje ušiju nije potpuno bezbolno, bez obzira na godine starosti. Kod nekoga će nakon bušenja uho postati crveno i veoma osetljivo.

Nakon bušenja ključno je da se minđuše ne skidaju neko vreme. Međutim, bebe je teško kontrolisati, pa u pokušaju da ih skinu, mogu da se povrede. A, ako budu uspele da ih skinu postoji opasnost i od gutanja.

Postoji rizik od infekcije
Čak i ako se radi sa svim merama predostrožnosti, bušenje ušiju kod beba uvek predstavlja rizik od razvoja infekcije.

Bol, iscedak i otok mogu da se pojave ako se uho ne očisti prema uputstvima stručnjaka. Takođe, važno je napomenuti da se minđuše ne skidaju najmanje šest nedelja od trenutka kada su stavljene.

Bolje je da odluku donesu sami
Možda je bolji izbor da prepustite detetu da samostalno donese ovu odluku kada odraste i kad je u mogućnosti samo da se brine za svoje probušene uši prema savetima koje je dobilo od stručnjaka.

Izvor: n1info.com

U jeku borbe protiv novog koronavirusa širom sveta, mnoge su stvari pale u drugi plan. Stvari oko kojih smo još pre godinu dana gubili živce sada se čine nevažnim.
U situaciji kada nam se čini da nemamo mnogo kontrole nad svakodnevnim razvojem situacije lako stičemo utisak da ništa drugo nije toliko važno. Svakim danom sve više uviđamo koliko nam je važno zdravlje svih naših ukućana i baš zato, jedna stvar mora ostati na prvom mestu svakog roditelja: redovna/obavezna vakcinacija dece protiv zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinisanjem.
Kalendar vakcinacije kojeg ćete se pridržavati, najjednostavniji je i najsigurniji način da svom detetu osigurate zdravlje. Ukoliko niste sigurni kako da se pridržavate dogovorenog rasporeda vakcinacije u ovim epidemiološkim okolnostima, nemojte na svoju ruku procenjivati rizike, već se obratite svome pedijatru koji će vam pomoći da pronađete najbolju opciju u trenutnim okolnostima. Čak i ukoliko ste propustili neku od vakcina iz obaveznog Programa imunizacije, postoje vakcine kojima to možete nadoknaditi.
U kontekstu pandemije, kada želite smanjiti potencijalni rizik koji nosi veliki broj odlazaka u domove zdravlja, postoje vakcine kojima sa manjim brojem uboda, samim tim i stresa za bebu i roditelje, možete uspešno zaštititi svoju novorođenu bebu protiv čak 6 različitih bolesti, Iako su sve vakcine napravljene s ciljem sprečavanja zaraznih bolesti, nisu sve vakcine iste. Uradite svoj domaći zadatak i pre vakcinisanja raspitajte se kod svog pedijatra o različitim dostupnim vakcinama i prednostima svake od njih za vaše dete. On će vam jasno, informisano i prilagođeno vašim okolnostima dati sve potrebne savete i uputstva i pomoći vam da odaberete najbolje za vaše dete.
Borba s epidemijom u kojoj nam je proletela ova godina, samo je još jedan podsetnik na to koliko nam vakcine podižu kvalitet života, rešavaju nas briga i omogućavaju nam da uživamo u lepšim stvarima. Dok čekamo vakcinu za COVID-19, naša roditeljska odgovornost je da ne zaboravimo na sve dostupne načine koji nam pomažu da osiguramo zdravlje i svojoj deci pružimo srećno detinjstvo!

Tekst realizovan u saradnji sa Sanofi Pasteur

MAT-RS-2000386-1.0-11/2020

Neraspoložena beba, jak plač, crvenilo lica, nadut stomačić, zgrčene šake samo su neki od pokazatelja da vaša beba ima grčeve. Izdvajamo sve što treba da znate o kolikama.
Ukoliko vaše novorođenče neprestano plače iz vama nepoznatih razloga, možda je znak da su nastupili grčevi. Nema razloga za paniku, a mi izdvajamo sve što bi trebalo da znate o uzrocima i simptomima ovog uobičajenog stanja.

Šta su grčevi (kolike)?

U pitanju su grčevi glatkih mišićnih tkiva, koji se javljaju kod tek rođenih beba. Najčešće se javljaju u prva tri meseca bebinog života, a uslovljeni su prilagođavanjem deteta na novu, za njega nepoznatu, okolinu. Morate da znate da ovo ne traje dugo. Grčevi kod beba dostižu vrhunac od šeste do osme nedelje, a zatim postaju manje intenzivni. Potpuno nestaju oko trećeg, četvrtog meseca starosti bebe.

Kako prepoznati grčeve kod bebe?

Grčevi kod beba se javljaju najčešće tokom obroka ili neposredno posle istog.
Simptomi kolika izgledaju ovako: crvena i zacenjane beba, jak plač, pri čemu se beba grči i zauzima položaj fetusa - privlači nogice ka stomačiću. Stomak je vidno nadut i osetljiv.
Napadi grčeva mogu trajati satima, pri čemu beba skoro i da ne prestaje da plače. Kod neke dece napad prestaje nakon ispuštanja gasova iz creva, dok se druga deca iscrpe od napada i uspavaju.
Zbog čega nastaju grčevi?
Uzrok ovog neprijatnog grčenja nije poznat, ali se smatra da nastaju usled vazduha u želucu ili vazdušastih mehurića koji prolaze kroz creva i muče bebu.
U situacijama kada beba unosi prevelike količine mlečne hrane, nastaju gasovi, a oni takođe mogu biti uzročnici nadimanja i bolnih grčeva.
Antibiotici takođe nekada mogu biti uzročnici kolika, bez obzira na to da li se daju bebi ili ih koristi mama koja doji.

Kako prepoznati uzrok bebinog plača?

Veoma je važno da napravite razliku da li vaše dete plače jer je gladno ili mu se spava ili pak plače zbog bolova koje izazivaju grčevi. Uz normalno plakanje, jauci su obično povezani sa potrebama i ne dolaze u određenom intervalu tokom dana i noći. Uznemirene bebe imaju tendenciju da se smire maženjem, držanjem ili ljuljanjem. Sa druge strane, bebe koje muče kolike pate od ničim izazvanih uzroka koji ne prestaju nakon ljuljanja, smirivanja i slično.

Da li su kolike vrsta bolesti?

Kolike ne predstavljaju fizički poremećaj ili bolest. Isključivo se odnose na duge periode neobjašnjivog plača. Mnogi lekari za grčeve koriste pravilo "trojke" u kom objašnjavaju da se kolike javljaju kod zdravih beba koje plaču više od tri sata dnevno, više od tri dana u nedelji, duže od tri nedelje.

Kako da pomognem bebi kada ima grčeve?

Problemi koje uzrokuju kolike mogu biti veoma naporni i iscrpljujući ne samo za bebu, već i za roditelje.
Stoga, najbolji način da pomognete bebi jeste da odaberete flašicu koja će sprečiti suvišno propuštanje vazduha, ukoliko je hranite mlečnom formulom. Pomozite bebi da podrigne posle obroka. Sprečite halapljivost, a ukoliko dojite pripazite i na svoju ishranu (izbegavajte mlečne proizvode, alkohol, kofein, začinjemu hranu).
Toplota stomačića može biti od pomoći, a kupanjem ćete opustiti bebu. Pustite muziku, a u isto vreme možete da je umirite nežnim masiranjem po stomaku.
Ukoliko su nastali usled upotrebe antibiotika, probiotici mogu pomoći. Ukoliko ne uspevate da umirite bebu, ako dođe do nekontrolisanog povraćanja i drugih većih simptoma, najbolje bi bilo da se obrate lekaru.
Važno je da znate da kolike ne mogu da ostave nikakve značajne posledice po bebu

Izvor: www.yumama.com

Pregledi bebe se obavljaju već u porodilištu, u prvim satima nakon rođenja. Saznajte šta se sve proverava i protiv kojih bolesti se vakciniše novorođenče.
Vašu bebu će pregledati lekari prvi put već na rođenju. Cilj tog pregleda je da se utvrdi vitalnost bebe, koja se ocenjuje APGAR skorom i da se uoče eventualni problemi i anomalije sa kojima je rođena.
Prvi kompletan klinički i neurološki pregled će obaviti neonatolog nekoliko sati kasnije u sobi u kojoj ste vi i vaša beba smešteni ili u odeljenju za bebe. Ovaj pregled je sveobuhvatan i beleži se u dokumentaciju novorođenčeta.
Do otpusta iz porodilišta, pedijatar će svakodnevno pregledati bebu i razgovarati sa vama. Iskoristite priliku i pitajte ga sve što vas interesuje vezano za bebino zdravlje. Pedijatrijske sestre su sa vama 24 sata i možete ih pitati sve u vezi sa negom bebe i dojenjem.
APGAR skor
APGAR skor je univerzalni način da se proveri stanje vašeg deteta na kraju prvog i petog minuta po rođenju. Ocenama 0, 1 i 2 ocenjuje se pet karakteristika vitalnosti:

Aspekt - boja kože

Puls - broj srčanih otkucaja u minuti

Grimasiranje - reakcija na kateter: kašlje, kija, brani se

Aktivnost - tonus mišića, aktivni pokreti

Respiracije - disajni pokreti

Zbir ocena 7 i više znači da je beba u dobrom stanju. Bebama sa nižim ocenama biće potrebna dodatna nega, a ponekad i lečenje u odeljenju specijalne ili intenzivne nege. Većina beba će po završetku lečenja biti dobro.

Vitamin K
Svako novorođenče, odmah po prvom zbrinjavanju, dobija injekciju vitamina K u mišić guze ili butine, jer u prvim danima života novorođenčad nisu u stanju da stvaraju vitamin K koji je potreban za zgrušavanje krvi.
Injekcija vitamina K ih štiti od razvijanja retke, ali ozbiljne bolesti krvarenja koja može da im ugrozi život.

Kapi za oči
Prvo zbrinjavanje novorođenčeta podrazumeva i takozvanu prevenciju novorođenačke oftalmije, odnosno bakterijske infekcije očiju, uključujući i gonoreju i hlamidiju, koju bebe mogu dobiti u toku porođaja.
Oči se obrišu sterilnom vodom i u svako oko se ukapa po kap 1-2,5% povidon jodida ili 0,5% eritromicina.

Kupanje bebe u porodilištu
Novorođenčad se ne kupaju odmah po rođenju, niti tokom boravka u porodilištu. Sirasti maz na koži bebe se ne skida, jer je dobra zaštita od infekcije i obezbeđuje bolju regulaciju temperature vaše bebe. Taj zaštitni sloj se postepeno sam skida. Tako da, ako mislite da je vaša beba prljava - nije.
Babica ili pedijatrijska sestra će u određenim slučajevima (kada je na kosici bebe krv iz porođajnih puteva ili je koža umazana bebinom stolicom) nežno obrisati kožu toplom, sterilnom vodom. Bebu će okupati samo ako je plodova voda bila inficirana ili ako ste se porodili u vanbolničkim uslovima.
Skrining testovi
Odlukom o obaveznim vidovima zdravstvene zaštite, svakom novorođenčetu se uzima nekoliko kapi krvi iz petice u trećem danu života. Cilj je rano otkrivanje feniketonurije kongenitalne hipotireoze koje se običnim pregledom ne mogu utvrditi. Ove bolesti su veoma teške i manifestuju se trajnom, teškom umnom zaostalošćui usporenim telesnim razvojem deteta.
Kada se otkrije na vreme i lečenje započne odmah, bolest se neće ispoljiti. Ponekad se testiranje mora ponoviti, a iz laboratorije Instituta za majku i dete "Dr Vukan Čupić", gde se ovi testovi obavljaju, bićete pozvani za par dana ukoliko testovi nisu dobri.
Kako za sada ne postoje uslovi da se u porodilištima proverava i sluh bebe pre otpusta kući, pedijatar će vam savetovati da bebi proverite i sluh do kraja prvog meseca ukoliko je beba rođena pre vremena, ukoliko je imala probleme u porodilištu ili ukoliko vi, bebin otac ili neko od bliže rodbine slabo čuje.

Fiziološka žutica novorođenčeta
Oko 50 odsto zdrave novorođenčadi ispolji jedan stepen žutice, odnosno žute prebojenosti beonjača i kože tokom boravka u porodilištu. To nije zarazna žutica, pa se ne može preneti sa bebe na bebu. Radi se o pojavi koja se javlja od drugog do petog dana po rođenju, a posledica je usporenog oslobađanja bebinog nezrelog organizma od žute boje - bilirubina, koja se normalno stvara tokom nekih životnih procesa.
Nemojte se plašiti. Fiziološka žutica ne ugrožava zdravlje vašeg deteta. Svaku žuticu novorođenčeta pedijatar u porodilištu će ispitati. Ukoliko bude potrebno, primeniće se lečenje, najčešće fototerapijom.

Šta je fototerapija i kako se primenjuje?
Fototerapija je komforna za bebe. Golišave, sa "naočaricama" koje im štite oči, baškare se u inkubatoru obasjane plavom svetlošću koja snižava bilirubin. Razlog za primenu fototerapije objasniće vam pedijatar, a tokom njene primene, možete nastaviti sa podojima. Fototerapija se može sprovoditi u sobi pored majčinog kreveta ili, češće - na odeljenju za bebe.
Zbog fiziološke žutice novorođenčeta, otpust se obično odloži za dan - dva, ali ne mora da znači. Što beba bolje sisa i više kaki, pre će se obezbojiti. Beba koja doji može biti žućkasta i nekoliko nedelja, odnosno može imati produženu žuticu. Ne preporučuje se prekidanje dojenja, jer to nosi značajno veći rizik od prestanka prirodne ishrane.

Izvor: www.yumama.com

Iako su kapljice krvi kod beba obično bezopasne, ponekad mogu ukazivati na medicinski problem koji zahteva lečenje. Pogledajte moguće uzroke i simptome koji vam mogu pokazati da je vreme da se obratite doktoru.
koliko zavirite u pelenu vašeg mališana, možete mnogo naučiti o njegovom razvoju i zdravlju. Tokom prvih nekoliko meseci vaše bebe primetićete puno smeđe, žute i zelene kake - sve su to normalne boje koje se mešaju zbog dojenja i hranjenja beba adaptiranim mlekom. I krv u stolici, bilo da se radi o malim tačkicama ili velikim prugama, nekada može ukazivati na medicinski problem.
Imajte na umu: Crvena kaka ne znači uvek krv. Može nastati ukoliko vi jedete hranu crvenih nijansi poput paradajza, cvekle ili crvenog voća. Međutim, ako je stolica vašeg mališana krvava ili ako stalno postaje crvena, važno je utvrditi uzrok i potražiti odgovarajuću negu.

Mi smo izdvojili najčešće uzroke krvave stolice kod beba i simptome koji vam ukazuju da je vreme da posetite pedijatra.

Zatvor

Zatvor se retko javlja kod beba, ali može se desiti - obično zbog alergije na mlečne proteine, zbog uvođenja čvrstih supstanci ili nedovoljnog unosa tečnosti. Simptomi uključuju odsustvo stolice, tvrdu kaku koja izgleda poput kamenčića, neprijatnost, čvrst i napet bebin stomak. Zatvor može dovesti do sitnih analnih pukotina, zbog kojih nastaju krvave tačkice na površini stolice. Većina analnih pukotina se leči sama od sebe, ali ako sumnjate na zatvor, pokušajte da promenite ishranu bebe. Na primer, možete ukloniti mlečne proizvode, dodati više vlakana i dodati više tečnosti u dnevnu rutinu bebe. Razgovarajte sa svojim lekarom za više informacija o borbi sa konstipacijom.
Krvava stolica kod bebe može biti signal određene bakterijske i gljivične infekcije, uključujući gastroenteritis, salmonelu, stafilokoku ili helikobakteriju. To je zato što infekcije često uzrokuju zapaljenje creva i sitne pukotine koje propuštaju krv. Dijareja obično dolazi sa infekcijama, pa ako primetite proliv sa krvavom kakom, odmah obavestite svog lekara. On će najbolje znati o čemu se radi, a možda će i prepisati antibiotike koji pomažu u lečenju.

Alergije na hranu

Primetili ste krvavu kakicu nakon promene bebine ishrane? Alergijske iritacije na debelom crevu često mogu da dovedu do krvave stolice. Bebe su najčešće alergične na mleko ili soju, ali takođe mogu biti alergične na pšenicu, ovas, raž ili nešto drugo. Alergije na hranu obično se javljaju i sa drugim simptomima, uključujući kožni osip, povraćanje i dijareju. Lekar vam može pomoći u dijagnozi alergija i napraviti plan terapije.
Takođe i bebe koje doje takođe mogu reagovati na nešto u majčinoj ishrani. Ukoliko su mami koja doji ispucale bradavice, beba bi mogla da proguta malo krvi, što dovodi do tamnocrvenih ili crnih fleka u stolici. To obično nije razlog za zabrinutost.

Krvarenje iz gastrointestinalnog trakta

U retkim slučajevima, tamnocrvena ili crna stolica ukazuje na krvarenje duž gornjeg dela gastrointestinalnog trakta. Ovakvo krvarenje često dolazi od teške bolesti ili povrede, pa je od vitalnog značaja da odmah obavestite svog lekara.

Manje česti uzroci krvave stolice

Krvava stolica za bebe takođe može imati i manje poznate uzroke. Na primer, streptokokne bakterije bi mogle biti potencijalni problem, što bi dovelo do upale i krvavog izmeta. Vaša beba takođe može da pati od kolitisa (upale debelog creva), Kronove bolesti ili enterokolitisa.

Roditelji uvek treba da obaveste pedijatra o promenama u stolici kod bebe. Međutim, ukoliko dete ima sledeće simptome, lečenje je obavezno:

- prekomerna količina krvi u stolici,

- uznemirenost ili neutešno plakanje,

- crna stolica,

- umor,

- bol u stomaku,

- analna povreda

- krvava stolica sa dijarejom,

- krvava stolica sa groznicom,

- krvava stolica sa sluzi

Obavezno dajte svom lekaru detaljan opis simptoma vaše bebe. Da li je krv tamnocrvena ili jarko crvena? Da li su krvave linijice na spoljnoj strani stolice ili su pomešane sa kakom? Da li vaša beba ima temperaturu, dijareju ili druge neobične simptome?

Vođenje detaljnog dnevnika pomoći će lekaru da postavi dijagnozu. U ordinaciji, pedijatar takođe može analizirati stolicu vaše bebe i pregledati da li ima znakova infekcije ili bolesti. Lečenje zavisi od tačnog uzroka neobične stolice kod bebe. Najčešće krvava stolica ne bi trebalo da je povezana sa dugoročnim zdravstvenim problemima.

Izvor: www.yumama.com

Prva godina života bebe je ispunjena brzim fizičkim i mentalnim razvojem. Svaka beba je individua za sebe i ima svoj sopstveni ritam rasta i razvoja. Neke bebe razvijaju se brže od drugih, neke malčice sporije ali je važno da roditelji znaju da svaka beba ima svoj ritam.
Procene napretka uzimaju u obzir ne samo sve ono što dete u određenom periodu ume da uradi već i način na koji određenu stvar uradi. Pedijatar na redovnim pregledima svakog meseca proverava šta je sve beba u prethodnom periodu savladala od aktivnosti.
Tokom detinjstva postostoje tzv. “miljokazi” za razvoj dece koji nam govore o tome šta većina dece određenog uzrasta može da uradi u određenom periodu. Oni svakako ne znače da će svaka beba uraditi svaku od aktivnosti predviđenu za uzrast, ali bi trebalo da bebica može da uradi većinu predviđenih aktivnosti.

1. MESEC
leži na ledjima savijenih ruku i nogu
kratko posmatra pogledom, zagleda se nekoliko sekundi u mamu kada je blizu, prepoznaje miris majke i čuje njen glas, ne vidi jasno osobe i boje
ležeći na stomaku okreće glavicu na jednu i drugu stranu, oslobadja disajne puteve
šake drži uglavnom zatvorene, vrat ne drži samostalno
refleksno hvata ručicama i nožicama
ima razvijen refleks sisanja, otvara usta i počinje da vrši pokrete sisanja kada se predmet približi ustima
trgne se tokom spavanja
povremeno se oglašava, plače snažno
spava u različitim intervalima do oko 20 sati dnevno

2. MESEC
nekoliko sekundi fiksira pogled u kontaktu sa majkom i članovima porodice, prepoznaje osobe koje svakodnevno vidja
na položaju na stomaku odiže glavicu i odvaja je od podloge
reaguje na svetlosne i zvučne nadražaje
šake povremeno otvara ali su i dalje uglavnom zatvorene
razvoj je brži na rukama nego na nogama
beba se smiruje kada plače na mirne glasove i u kontaktu sa roditeljima (nošenje, naslanjanje na grudi)

3. MESEC
primećuje predmete iznad glave, prati kretanje predmeta glavicom
ležeći na stomaku oslanja se na podlaktice, odiže glavicu i ramena od podloge
igra se rukama, otvara ih i posmatra, šake su uglavnom otvorene
povremeno guče
počinje da se javlja facijalna ekspresija – prvi osmesi, različite grimase
spava u različitim intervalima do oko 18 sati

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

U jesenjim i zimskim mesecima najčešći uzrok posete dečjem lekaru je pojačana sekrecija i zapušenost nosa i blago povišena telesna temperatura. Kod nas se najčešće ovaj skup simptoma naziva „prehladom“.

Šta je prehlada i kako nastaje ?

U jesenjim i zimskim mesecima najčešći uzrok posete dečjem lekaru je pojačana sekrecija i zapušenost nosa i blago povišena telesna temperatura. Kod nas se najčešće ovaj skup simptoma naziva „prehladom“. Ovo je najčešća infektivna bolest kod dece. Najčešći uzroci prehlade su virusi. Prenose se kapljično i zato se ova vrsta infekcije najčešće javlja kod dece u kolektivima.

Koji su simptomi bebine prehlade?

Simptomi bebine prehlade mogu biti:

Curenje iz nosa
Zapušenost nosa
Otežano I čujno disanje na nos, praćeno povremenim hrkanjem
Gubitak apetita i otežana ishrana (naročito kod beba )
Kašalj sa iskašljavanjem
Povišena telesna temperatura do 38C
Poremećaj opšteg stanja (uznemirenost, pospanost)
Koliko dugo može da traje prehlada?

Simptomi prehlade kod dece najčešće su prisutni 5-7 dana. Šta će se desiti nakon obične „prehlade“ kod bebe i mlađeg deteta zavisi pre svega od imuniteta deteta i patogenosti uzročnika. Znamo iz iskustva da većina dece fazu nazalne hipersekrecije brzo prođu bez značajnijih tegoba, neka deca ostaju „slinava“ dugo bez drugih tegoba, dok se kod treće grupe dece razvijaju ozbiljne kliničke slike infekcije gornjih disajnih puteva uz bakterijsku superinfekciju.

Da li se odmah obratiti lekaru?

Ukoliko se radi o bebi uzrasta do 6 meseci, treba se odmah javiti dečjem lekaru radi daljih saveta, naročito ako beba do tada nije bila bolesna. Ukoliko dete osim nazalne sekrecije (curenje iz nosa), zapušenosti ima i druge tegobe, obavezno se obratiti Vašem lekaru.

Da li može doći do komplikacija i kada?

Komplikacije prehlade se javljaju češće što je dete mlađe i što je imunitet deteta slabiji. Najčešće dolazi do širenja infekcije u okolne regije: Eustahijeva tuba, uvo, adenoid , ždrelo, bronhije… ili je moguća bakterijska superinfekcija. Zbog ovih komplikacija je bitno dete odvesti na vreme lekaru.

Da li je neophodan bris ždrela, nosa?

Bris nosa i ždrela treba raditi isključivo po savetu dečjeg lekara i to u situacijama kada prehlada traje duže od očekivanog ili ne reaguje na prepisanu terapiju.

Da li antibiotici mogu da pomognu?

Antibiotik ne pomaže kod prehlade izazvane virusima, već naprotiv povećava se mogućnost razvoja rezistencije određenih bakterija (otpornosti) na antibiotik. Ukoliko se sumnja na bakterijsku infekciju Vaš lekar će detetu uključiti antibiotik prema indikacijama.

Kako da olakšamo detetu disanje i ublažimo simptome prehlade ?

Prva mera je toaleta nosa tj.ispranje nosne šupljine sprejom morske vode i eliminacija prekomernog nosnog sekreta – izduvavanjem nosa ili aspiracijom kod beba i mlađe dece..
Kod virusnih prehlada koje su praćene povišenom telesnom temperaturom preko 38.5C, neophodno je snižavanje telesne temperature ( lekovi za snižavanje telesne temperature deluju i na bolove, ali i na samu virisnu upalu), kao i intenzivna rehidratacija (povećati količinu tečnosti koje dete unosi, jer se tečnost gubi zbog curenja sekreta iz nosa i znojenjem pri visokim temperaturama)
Kod dece treba biti izuzetno obazriv pri izboru sredstava za dekongestiju (otpušavanje nosa). Ukoliko je dete starije i ako Vam dečji lekar nakon pregleda posavetuje mogu se koristiti vazokonstriktorne kapi, ali maksimalno u trajanju do 5 dana. Ne savetuje se da roditelji po svom izboru koriste vazokonstriktorne kapi kod dece zbog neželjenih efekata. Takođe se ne savetuju inhalacije određenim lekovima koji se koriste za donje disajne puteve, jer nemaju efekta na nosnu sluznicu.
Uvek treba započeti terapiju preparatima koji mogu na biljnoj bazi smanjiti otok nosne sluznice ili hipertonom morskom vodom.
Kao prirodno rešenje za olakšano disanje beba(od 0 meseci) i male dece kod prehlade preporučuje se upotreba prirodnih balzam gelova koji sadrže kombinaciju biljnih ulja bora, srebrne jele i mirte jer na prirodan i bezbedan način otpušavaju gornje disajne puteve
Malu količinu balzam gela nanesite ispod nosića,na grudi i leđa deteta . Pod uticajem telesne temeperature aktivni sastojci iz balzam gela isparavaju i beba ih inhalira, smanjuje se otok sluznice nosa , razredjuje se gusti nagomilani sekret , smanjuje kašalj i olakšava bebino disanje . Tokom dana više puta ponoviti a naročito pred spavanje kako bi beba mirno spavala tokom noći. Na taj način možete mnogo da pomognete Vašoj bebi i olakšate joj disanje .

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Gastroezofagealnirefluks (GER) je stanje u kojem se želudačni sadržaj i hrana vraćaju iz želuca u jednjak, zbog prolazne slabosti mišića na spoju jednjaka i želuca.
Taj mišić se otvara kako bi dete moglo da guta, podrigne i povrati, pa se odmah potom zatvara. Ako je taj mišić stalno ili povremeno opušten, hrana i želudačna kiselina mogu lako da se vrate nazad u jednjak i da izazovu tegobe. Jačina ovog mišića je obično bolja kako dete raste a u prvoj polovini prve godine je slab i tegobe su izraženije.
Neposredno posle obroka kod bebe dolazi do vraćanja hrane, bljuckanja i povraćanja. GER se smatra normalnom pojavom kod odojčadi do osmog meseca, najduže do kraja prve godine života. To je fiziološka pojava koju ima više od 50% beba u prva dva meseca života. GER se smatra normalnom pojavom ukoliko beba i pored bljuckanja normalno napreduje, ako nema pratećih respiratornih smetnji.
Faktori koji dovode do pojave refluksa kod beba su tečna ishrana, kratak jednjak, ležeći položaj, želudac smanjene rastegljivosti, česti obroci i privremeno nezreli mišić na spoju jednjaka i želuca. Kako odojče raste ono sve duže sedi, jednjak se izdužuje, hrana postaje gušća, želudac sve rastegljiviji a sazreva funkcija mišića sfinktera i simptomi GER-a prolaze u najvećem broju slučajeva do kraja prve godine života.

Koji su simptomi pedijatrijskog GER-a?
Simptomi zbog kojih se roditelji javljaju pedijatru su bljuckanje manje ili veće količine hrane posle svakog obroka, povraćanje i nemirno spavanje posle hranjenja, razdražljivost bebe i neprekidni plač. Može da se dogodi da beba odbija hranu iako je gladna i da unosi malu količinu mleka, posle čega odmah počinje da bljucka.

Kako pomoći bebi koja ima GER ?
Bebe koje pate od refluksa, se stavljaju u krevetić pod uglom od 60 stepeni kako bi sila Zemljine teže pomogla da hrana ne izlazi iz želuca. Savet je da se beba drži uspravno kada je budna. Osnovu za lečenje GER-a čini adekvatna hrana i tehnika ishrane deteta. GER se redje javlja kod dojenih beba a bebama i deci se daju češći, manji i gušći obroci.
Za bebe koje su na prirodnoj ishrani potrebno je držati bebu u usprvanom položaju posle podoja (10 do 15 minuta). Spavanje na levom boku (uz lako podignuto uzglavlje) najbolji je položaj za prevenciju GER-a.

U slučaju da je beba na ishrani mlečnom formulom pedijatar će posle pregleda savetovati adekvatnu formulu prilagodjenu ovim simptomima.
Kod većine beba sa blažim oblikom refluksa spoj jednjaka i želuca sazri, ojača i dete se oporavi do kraja prve godine bez komplikacija. Krajnji rezultat je najčešće zdravo dete.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs