maj 27, 2022

Malo toplo, malo hladno, tako se “zaleću” i bolesti disajnih organa. Ovog puta vam pišemo o bolesti – bronhiolitisu, koja se pretežno javlja kod beba, ali baš starija deca (kao i odrasli) mogu doprineti nastanku ove neprijatne bolesti.
Zar to nije isto što i bronhitis?
NIJE!

Većina roditelja je čula za bronhitis i upalu pluća (potpuno različite bolesti), ali bronhiolitis zvuči nekako neobično, kao da je to neka nova bolest. Ipak, radi se o bolesti disajnih organa, koja je dugo prisutna, ali se neretko pogrešno protumači kao bezazlena prehladica, pa je moguće da se dijagnoza ne postavi na vreme. Imajući u vidu da je bronhiolitis baš sada aktuelan sledi detaljan prikaz ove bolesti kroz odgovore na najčešća pitanja roditelja.

Šta je zapravo bronhiolitis?
Bronhiolitis se prevodi kao zapaljenje bronhiola, malih po prečniku, ali veoma velikih po ukupnoj dužini (i površini). Zato je veiki deo pluća (preciznije rečeno disajnih puteva u plućima) u problemu. Zapaljenje znači da je sluzokoža bronhiola zadebljala, pri tom stvara veliku količinu sekreta, koji dodatno komplikuje situaciju i doprinosi suženju (opstrukciji ili spazmu).

Ko je kriv za nastanak bronhiolitisa?
Naravno, glavnooptuženi su virusi, koji vole da usele u ćelije disajnih organa, pa ih zovemo i respiratorni virusi. Jedan od njih je “šampion” u izazivanju bronhiolitisa – zove se respiratorni sincicijalni virus (RSV). I jedan virus srodan gripu – virus parainfluence je na crnoj listi, mada ima i drugih mikronapasnika koji uzrokuju ovu neprijatnu bolest (na primer, adenovirusi). Svi ovi virusi imaju jednu nezgodnu osobinu – dugo se zadržavaju u sluznici disajnih organa. Tako da stara izreka: “Virus prolazi za sedam dana uz terapiju, a za nedelju dana bez terapije”, nažalost odavno ne važi! Ovi mogu da borave nedeljama i mesecima u disajnim organima deteta.

Zašto najviše dece oboljeva u hladnom periodu godine?
Ovim virusima prija hladnoća, ali i nagle vremenske promene, tako da su obično aktivni potkraj jeseni i tokom cele zime, mada se sporadično javljaju tokom cele godine. Zato je sada “udarno doba”, a kao što smo napomenuli, boravak u zatvorenim prostorijama pogoduje širenju virusa i oboljevanju.

Zašto su bebe najviše pogođene?
Ova bolest nije retka već u prvim mesecima života, ali može da se javi u toku cele prve godine, nekada i nešto kasnije. Bebe imaju veoma slabašan imunitet, pa su virusi veoma opasni kada stignu u disajne organe. Pored “tankog” imuniteta, disajni putevi su manjeg promera nego kod veće dece, a snaga mišića koji učestvuju u disanju (respiratorna muskulatura) – kod beba je prilično mala.

Kako izgleda beba koja ima bronhiolitis?
Kod većine beba bolest počne nekako bezazleno (podmuklo), kao obična kijavica – nosić curi, čuje se da se dete malo muči dok diše, ali je apetit očuvan i deca prvih dana nemaju većih problema. Potom je količina sekreta u plućima sve veća, dete se bori da savlada gust i leplji sekret, pa počinje sve teže da diše i sve slabije da jede. To je jedna od karakteristika ove bolesti – otežano disanje sa šištanjem. Kada se to desi, deca gotovo ništa ne mogu da jedu, neretko povraćaju sluzav sekret, veoma su nervozna i loše spavaju (stalno se bude). Telesna temperatura obično nije visoka, a ako i poraste, obično ne ide preko 38,5 stepeni.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Mališani koji su tokom prve godine života često boravili u društvu psa, imaju 15 posto manji rizik da dobiju astmu

MALIŠANI koji su tokom prve godine života često boravili u društvu psa, imaju 15 posto manji rizik da dobiju astmu od onih koji nisu odrastali sa ovim ljubimcem. Ovako tvrde švedski stručnjaci, koji su sproveli studiju na 1.000 dece, utvrdivši prednosti "druženja" sa kučićima. Pretpostavlja se da je to zato što deca uz pse više vremena provode napolju, na vazduhu su i fizički su aktivnija, što se pozitivno odražava na zdravlje, posebno na pluća. Time je opovrgnuta teorija o negativnom uticaju životinja na mališane.

- Ima i onih koji tvrde da to nije higijenski, a baš zato što su domaćinstva sa psom više izložena mikrobima, deca su otpornija i ređe imaju astmu - kaže Tau Fol, profesorka sa Univerziteta u Upsali. - To se zove farmerski efekat, pošto je još ranije utvrđeno da su deca sa farmi daleko manje podložna astmi od onih koja nemaju kontakt sa životinjama. Pas utiče pozitivno na mališane na mnogo načina, čak i na hranu i vazduh koji udišu.

Izvor: novosti.rs

Mnogi roditelji veruju da postoji lek koji na čudotvoran način može da utiče na jačanje imuniteta kod dece, međutim, evo šta savetuje Jevgenij Komarovski, čuveni lekar i autor mnogih knjiga o nezi dece.

Jevgenij Komarovski, doktor medicinskih nauka, televizijski voditelj i autor mnogih knjiga o nezi dece, dao je ekskluzivno za Sputnjik intervju o borbi protiv alergija, jačanju imuniteta kod deteta. Veoma je poznat i srpskim roditeljima, jer na veoma jednostavan način daje savete kako u današnje vreme vaspitati zdravo dete.

"Ljudi uopšte, pa i deca konkretno, imaju sposobnost adaptacije na sve vremenske uslove. Promena klime može ozbiljno delovati na budućnost ljudske civilizacije, ali je značajno preuveličan uticaj ovih promena na zdravlje jednog, konkretnog deteta.

Život savremene porodice danas se veoma razlikuje od onoga što je bilo uobičajeno pre 20 ili 30 godina. Sve je drugačije: od nege dece, do kućne tehnike, klima-uređaja, hrane, ali i vremena provedenog na svežem vazduhu, pa i kvaliteta samog vazduha, sporta i rekreacije u dečjim ustanovama, i predškolskim, i školskim. Posebno pitanje je današnja medicinska etika. Parola agresivnih farmakologa glasi: nema zdravih, postoje samo oni koji nisu dovoljno temeljno pregledani. Za svaki, pa i najmanji problem, farmaceutske kompanije su smislile lek. Još jedan bitan faktor su kompjuteri koji ozbiljno utiču na savremeni odgoj i komunikaciju dece i roditelja.

Sve ovo navodim kako bih skrenuo pažnju na to da su roditelji skloni da razmatraju klimatske faktore kao opravdanje za sopstvene greške i lenjost, jer se zdravlje i imunitet deteta najpre formiraju načinom života. A mama i tata su ti koji oblikuju način života deteta.

Kada roditelji ne mogu da procene šta je dobro ili loše za njihovo dete, kada ne umeju da organizuju pravilnu negu, odnosno režim ishrane, vežbanja, šetanja, kupanja, ukazivanja osnovne medicinske pomoći pri čestim dečjim bolestima — sve to dovodi do toga da se roditelji "u horu" pozivaju na lošu klimu, zagađen vazduh, neorganizovanu državu, loše lekare itd.

Još jedna tipična zabluda jeste to što je većina odraslih ubeđena da postoji lek koji na čudotvoran način može da utiče na jačanje imuniteta kod dece. Takvi lekovi zapravo ne postoje, a ono što je na rafovima u brojnim apotekama, to su sve "šarene laže". Upotreba tih preparata služi samo da roditelji mogu da "lupe recku" da su učinili nešto dobro za svoje dete. Drugi cilj prodavanja takvih lekova jeste da se napune džepovi proizvođačima.

Ako želite da vaše dete ne boluje, ako želite da se ono brzo i lako adaptira na životne uslove i okolnosti koji se jako brzo menjaju, onda čitajte, interesujte se. A pre svega toga ne dozvolite da dete bude pretoplo odeveno, nemojte ga previše hraniti, stimulišite svakodnevnu fizičku aktivnost i nemojte dete držati u „sterilnim“ uslovima. Sa decom provodite više vremena na svežem vazduhu i nemojte davati deci "čarobne" tablete za jačanje imuniteta. Pre svega, deci su potrebni mama i tata", izjavio je doktor Jevgenij Komarovski.

Prve alergijske reakcije na hranu mogu se pojaviti već na samom početku uvođanja čvrste hrane ali i kasnije ukoliko kod bebe postoji sklonost ka alergijama (bebe koje su atopijski tip) ili ukoliko se neka namirnica uvede bebi i pre nego što se to preporučuje.

 

Alergijska reakcija na određenu namirnicu će svakako biti blaža ako se ona uvede kasnije zbog većeg stepena razvijenosti i zrelosti digestivnog sistema, a ovo se posebno odnosi na visokoalergogene namirnice u bebinoj ishrani kao što su kravlje mleko, belance, med, citrusno i bobičasto voće, koštunjavo voće, kikiriki, gljive i slično

Ukoliko se kod deteta neposredno nakon jela, ili nešto kasnije javi ospa po koži, povraćanje, proliv, bolovi u stomaku, kašalj, gušenje, ekstremna uznemirenost to sve može biti znak ALERGIJE NA HRANU. U tom slučaju neophodno je datu namirnicu isključiti iz upotrebe u početku na neki period, a ako zatreba, nažalost i zauvek. Svakako dobro je nakon par meseci probati detetu dati dotičnu namirnicu ponovo, u jako malim količinama, te da se opet isprati reakcija, jer se zna dogoditi da dete jednostavno „izraste“ i da se alergijska reakcija na datu hranu više ne javlja.

Zbog svega navedenog u prvoj godini detetovog života ne treba koristiti med i proizvode od meda, kikiriki (štapiće od kikirikija, smoki…),orahe, lešnike, bademe, plodove mora, limun, narandže, mandarine, kivi, maline, jagode, kupine, borovnice, ribizle…

UVOĐENJE VISOKO ALERGOGENIH NAMIRNICA

Tokom sezone bobičastog voća često je pitanje mamica da li da ga bebi daju ili da dočekaju iduću sezonu. Svakako, ako je beba bliže godinu dana i do sada nije imala alergijsku reakciju ni na jednu namirnicu moguće je da joj se da neko bobičasto voće u manjim količinama, najbolje pomešano sa jogurnom u vidu voćnog jogura, bez dodataka ( izblendiran jogurt i npr. malina ili kupina ili jagoda). Ukoliko je beba 6, 7 ali i 10 meseci savetuje se da se ipak dočeka sezona iduće godine kada će se ove zdrave namirnice moći dati sveža ( uvek bolja varijanta nego iz zamrzivača kada beba napuni godinu dana tokom zime).

Koštunjavo voće i kikiriki se po pravilu bebi daje tek posle treće godine, ali ima preporuka koje kažu da je to moguće uraditi i posle prvog rođendana. Najbitnije je da se ove namirnice izblediraju ili sitno iseckaju kako maloj bebi “ne bi zapale u grlo” kada može nastati veoma veliki problem. Daju se pomešane sa drugim namirnicama, najčešće u okviru nekih krema, namaza, domaćih piškota, keksića…

Primer uvođenja citrusnog voća je naveden kasnije s tim da se limun najbolje uvodi kao ceđen sok ( limunada), i veoma je bitno ne dati bebi krišku limuna da liže jer se ona može osuti i od kore limuna koja je tretirana raznim hemikalijama koje se pranjem ne mogu otkloniti.

Mleko se kod uvođenja jednostavno da u čaši ili flašici, najbolje za doručak da ima dosta vremena kako bi se ispratila bebina reakcija na isto. Zbog kontrole namirnica najbolje je za početak dati bebi kupovno mleko, a tek kasnije eventualno i domaće mleko isključivo od proverenog dobavljača.

dr med. Marija Mandić ( autor Kuvarskog dnevnika bebe Marte)

PRIMER UVOĐENJA IZ DNEVNIKA MARTINE ISHRANE:

UVOĐENJE MEDA: na parčetu hleba namazan puter i razmazano malo meda, na vrh noža. Marta pojela u parčićima oko pola kriške.

UVOĐENJE CELOG JAJETA: Kad bude vreme za celo jaje, onda ću Marti u varivonarendati celo tvrdo kuvano jaje i jelo će biti još bogatije.

UVOĐENJE MANDARINE: Kriška mandarine kojoj je skinuta kožica. Marta je prvo lizala kršku, a onda grickala, pa sam joj na kraju davala parčiće. verovatno bi isto odreagovala i na kivi.

(Deo iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte)

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Postoji veza između ishrane i razvoja alergija. Ako se odlaže uvođenje u jelovnik namirnica koje se svrstavaju među alergene rizik od alergija se povećava.

DECA koja nisu probala kravlje mleko pre napunjene godine imaju skoro četiri puta veći rizik da postanu alergična na njega u kasnijem periodu, pokazuju najnovija istraživanja. Kada su u pitanju jaja i kikiriki, rizik je duplo veći.

Iako se ove namirnice godinama svrstavaju u nutritivne alergene, stručnjaci smatraju da odlaganje njihovog uvođenja u ishranu deteta donosi više štete nego koristi. Izbegavanje zapravo povećava rizik za razvijanje alergija, stoga - što pre se uvedu u ishranu u malim količinama, šanse za razvijanje alergije su manje.

- Studija o povezanosti namirnica koje dajemo detetu i riziku od razvoja alergije pokazala je da je rano uvođenje jaja u ishranu dece do godinu dana korisno, jer smanjuje verovatnoću razvoja preosetljivosti na bilo koji od tri alergena: jaja, mleko ili kikiriki - rekao je doktor Maksvel Trn.

Na osnovu istraživanja sprovedenog u više od 2.100 kanadskih porodica, otkriveno je da većina roditelja zaista odlaže uvođenje ovih namirnica iz straha od neželjene reakcije. Istovremeno, jedno od 50 dece pati od alergije, što znači da ta pojava dostiže nivo epidemije.

Pojedini stručnjaci idu i korak dalje, tvrdeći da izbegavanje ove tri namirnice povećava rizik od astme, ekcema i alergijskog rinitisa u kasnijem dobu.

Izvor: novosti.rs

Deca koja sisaju palac ili grickaju nokte možda zbog toga izluđuju svoje roditelje, ali izgleda da ove navike imaju i jednu zdravstvenu korist – umanjuju rizik pojave alergija.

Nova studija je pokazala da ovaj zaštitni efekat traje sve do odraslog doba.

Ovo otkriće istraživača dalje je navelo na razmišljanje o hipotezi higijene koja ukazuje na to da rano izlaganje mikrobima može da pomogne u jačanju imunog sistema osobe u razvoju.

Iako je doktor Robert Hankoks, koji je bio na čelu ovog istraživanja, rekao da nema dovoljno jake dokaze koji bi podržali ovu teoriju, dodao je i to da je teško zamisliti bilo šta drugo što bi smanjilo osetljivost na alergije kod 1.000 dece sa Novog Zelanda koja su učestvovala u istraživanju i čije je zdravlje praćeno sve do odraslog doba.

Jedno od troje dece koja su učestvovala u istraživanju je ili sisalo palac ili grickalo nokte između pete i jedanaeste godine i imalo je manju osetljivost na alergije.

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Saveti nutricioniste: Kojim namirnicama ojačati imunitet i zaštiti se od virusa

Saveti nutricioniste: Kojim namirnicama …

Savremeni život nosi sa sobom mnogobrojne izazove, a o...

Kako prevenirati alergijsku astmu kod dece?

Kako prevenirati alergijsku astmu kod de…

Među brojnim alergijskim bolestima astma ipak zauzima ...

Evo kako da zaštitite dete od gripa?

Evo kako da zaštitite dete od gripa?

Pročitajte savete kako da zaštitite dete od gripa: pr...

Važnost ishrane kod dece sa atopijskim dermatitisom (ekcemom)

Važnost ishrane kod dece sa atopijskim …

Atopijski dermatitis je veoma često, hronično kožno ...

Grčevi kod bebe

Grčevi kod bebe

Mala deca ponekad imaju tokom dana duže periode plakan...

Trudnoća: Kako sprečiti estetske probleme

Trudnoća: Kako sprečiti estetske probl…

Kako trudnoća odmiče, tako dolazi do promena na licu...

Preporučujemo: BabyMed, zaštitna krema sa ZnO, za osetljivu kožu pelenske regije

Preporučujemo: BabyMed, zaštitna krema…

BabyMed zaštitna krema za bebe sa cink-oksidom je spec...

Nisko usađena posteljica

Nisko usađena posteljica

Osim nadraženosti grlića materice, najčešći uzrok ...

Osip posle temperature

Osip posle temperature

Bolest se zove trodnevna groznica, a stručni naziv je ...

Dojenje ne ostavlja mesto dilemama

Dojenje ne ostavlja mesto dilemama

Tih, ne baš lagodnih trenutaka, bilo je. Ne želim da...

Noćno mokrenje tema na svakom pregledu

Noćno mokrenje tema na svakom pregledu

Pedijatri i nefrolozi predlažu: Na svakom sistematskom...

Svrab kao simptom

Svrab kao simptom

Svrab (pruritus) je nespecifičan simptom koji se javlj...

Disgrafija kod dece

Disgrafija kod dece

Prepoznajte disgrafiju i pomozite detetu. Disgrafija je...

Metod „14 dana” za okončanje izbirljivosti kod dece

Metod „14 dana” za okončanje izbirl…

Čula sam da postoje (ali dok ne vidim ne verujem) deca...

Da li smem da jedem jagode u trudnoći i tokom dojenja?

Da li smem da jedem jagode u trudnoći i…

Sezona najslađeg voća je u toku. Saznajte da li smete...

Šraf u peti leči ravne tabane

Šraf u peti leči ravne tabane

Deformaciju stopala ima gotovo 95 odsto dece uzrasta do...

Dojenjem protiv respiratornih infekcija

Dojenjem protiv respiratornih infekcija

Lista naučno dokazanih prednosti dojenja je ogromna. I...

Ultrazvuk - gde je granica?

Ultrazvuk - gde je granica?

Broj ultrazvučnih pregleda tokom trudnoće često prev...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.