maj 27, 2022

Nova istraživanja su pokazala da je oko 25% novih slučajeva astme kod dece povezano sa gojaznošću i prekomernom telesnom težinom kod dece.
Rezultati jedne sprovedene studije su pokazali da više od 10% svih slučajeva astme može da se spreči kada deca ne bi imala prekomernu telesnu težinu.

Gojaznost i astma

Gojaznost je u prethodnim studijama povezana sa novim slučajevima astme kod odraslih a istraživanja su pokazala da gojaznost može da bude jedan od pomažućih činilaca za astmu. Brojne studije povezuju gojaznost i pojavu astme kod odraslih, a mnogo manji broj studija sa nedovoljnim brojem ispitanika je sproveden na pedijatrijskoj populaciji. Sprovedena je jedna velika studija koja meri povezanost gojaznosti i astme i rizik kod velikog broja pedijatrijskih slučajeva.

Porast broja dece sa prekomernom težinom

Iako se pedijatri bave prevencijom gojaznosti i prekomerne telesne težine kod dece, studije pokazuju porast broja dece sa prekomernom telesnom težinom, posebno u uzrastu 2-5 godina. Oko 18% dece u SAD je označeno da ima prekomernu telesnu težinu, a sličan procenat je prisutan i u Srbiji, sa porastom prevalence od tri puta tokom prethodnih 10 godina.

Studija povezanosti astme i gojaznosti koja je obuhvatila do sada najveći broj dece

U Severnoj Karolini, sprovedena je studija za ispitivanje učestalosti astme kod dece sa prekomernom telesnom težinom i dece sa normalnom težinom uzrasta 2-17 godina.

Deca uzrasta 2-17 godina su mogla da učestvuju u istraživanju ako imaju BMI (indeks telesne mase) za uzrast i pol preko 85 percentila, kod kojih prethodno nije dijagnostikovana astma tokom prve posete u periodu istraživanja. Ova grupa je označena kao deca sa prekomernom telesnom težinom. Za svako dete u ispitivanim grupama dodato je dete u kontrolnu grupu koju su činila deca sličnih karakteristika čiji je BMI bio nižih vrednosti percentila za uzrast i pol. Prosečno vreme posmatranja dece je bilo 4 godine.
Studija je pokazala da je povišen rizik od pojave astme bio veći u grupi dece sa prekomernom telesnom težinom

Prevencija gojaznosti kod dece je ujedno i mera prevencija astme

Rezultati sprovedene studije su veoma važni zbog mogućnosti preventivnih mera za pojavu astme kod dece. Smanjenjem telesne težine može da se smanji mogućnost pojave novih slučajeva astme kod dece.
Istovremeno, stopa gojaznosti medju decom je oko 20% i njenim smanjenjem bi moglo da se razmišlja i o smanjenju broja dece obolele od astme. Porast obolelih od astme je evidentan u grupi gojazne dece, a astma zbog gojaznosti preti da postane glavni tip astme u detinjstvu.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Naučnici su putem istraživanja došli do zaključka da veza između gojaznosti i sna kod mališana mlađih od šest godina postoji. Nova studija povezala je kasno leganje u krevet sa većim rizikom za razvoj gojaznosti kod deteta, iako su naučnici istakli da roditelji ne treba da zbog toga žure sa uspavljivanjem predškolaca. Umesto toga, zabrinute mame i tate bi trebalo da se fokusiraju na uspostavljanje regularne rutine obroka i spavanja, na čemu insistira dr Klod Markus, profesor pedijatrije na švedskom institutu Karolinska. Ova studija objavljena je u utorak u časopisu Pediatrics. U istraživanju je stavljen fokus na 107 mališana u Švedskoj, od kojih šezdeset četvoro njih ima roditelje sa prekomernom težinom.
Istraživači su beležili telesnu masu, visinu i obim struka kod dece od prve do šeste godine. Sva deca su imala približno iste mere kada je studija započeta. Spavanje je mereno u sedam uzastopnih dana jednom godišnje tokom cele studije.
Došli su do zaključka da su deca koja su imala naviku da kasnije ležu (posle 9 uveče) imala na kraju studije veći obim struka. "Kasno leganje u krevet je jedan od faktora koji se zaista potvrdio. Ima veze sa povećanim brojem kilograma", rekao Markus.
"Ipak, jedino što vidimo je povezanost. Ako biste decu odveli u krevet ranije, da li bi to promenilo nešto? To već ne znamo."
On ističe da kasni odlazak u krevet predstavlja jedan od znakova loših životnih navika, što decu dovodi do rizika od gojaznosti. Ne znači da je gojaznost direktno prouzrokovana lošim snom.
Markus je, pored istraživanja, istakao i činjenicu da svi koji spavaju manje, generalno jedu više. Dodao je i to da stres nekada mnogo više može uticati nego san.

Izvor: www.yumama.com

Kod dece koja su tokom rasta i razvoja imala višak kilograma, problem sa zglobovima se često ne može u potpunosti rešiti ni kasnije tokom života

 

PREKOMERNA težina često je uzrok preopterećenja i ranog propadanja zglobova, donosi rizik od nastanka osteoartroze i čak 20 puta povećava verovatnoću za ugradnju veštačkog zgloba kolena. Broj ukupnih procedura artroplastike kolena kod gojaznih osoba poslednjih nekoliko godina je udvorstručen, upozorava dr Vladan Stevanović, specijalista ortopedije sa traumatologijom, iz Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".

Gojaznost je povezana s nastankom, pogoršanjem i težinom bolesti osteoartroze, koja je jedno od najčešćih muskuloskeletnih bolesti. "Istrošenost" zglobova kuka i kolena se sve češće kod gojaznih osoba završava operativnim lečenjem.

- Podrazumeva ugradnju totalnih endoproteza, što nije nimalo jednostavno rešenje za pacijenta. Postoje visoki rizici i mnogobrojne komplikacije tokom takvih intervenicija. Osim toga, reintervencija je često neophodna. Zbog toga, prevencija je često najvažnija, kako bi se operacija izbegla, ukoliko je to moguće - kaže dr Stevanović.

Osim operacije, lečenje problema sa zglobovima podrazumeva redukciju težine, fizikalnu terapiju i redovnu fizičku aktivnost. U nekim slučajevima primenjuju se hondroprotektiva, nošenje ortoza, pomagala i primena suplementacije. Restrikcione dijete su na prvom mestu, uz stručno vođenje, i fizikalne terapije, što će kasnije dovesti do promene režima života i kontinuiteta u prevenciji daljih tegoba. Ukoliko je problem sa zglobovima nastao u detinjstvu, posledice su najčešće trajne, čak i ukoliko se kasnije izgubi na telesnoj masi.

- Osobe koje su u detinjstvu bile gojazne imaju slabost zglobova, koji se zbog toga brže "habaju". Kod dece koja su tokom rasta i razvoja imala višak kilograma, problem sa zglobovima se često ne može u potpunosti rešiti ni tokom kasnijeg života - kaže dr Stevanović.

Osim što predstavlja faktor rizika, gojaznost može iskomplikovati oporavak posle operacije i zamene zgloba. Povezana je sa dužim boravkom u bolnici, većim posthirurškim komplikacijama i većom potrošnjom analgetika.

- Visoke i krupne osobe mogu da imaju sličan problem, čak i ukoliko nisu gojazne, zbog poremećaja biomehanike i opterećenja zglobova donjih eksremiteta. Ipak, to je znatno ređa pojava - kaže dr Stevanović.

 POVEZANOST

Gojaznost kod starijih osoba udvostručuje verovatnoću hroničnog bola u zglobovima, ali i drugim delovima tela.

- Postoji znatan broj dokaza da su gojaznost i hronični bol povezani, uključujući bolove u leđima, glavobolje i fibromijalgiju. Gojaznost kod starijih osoba udvostručuje verovatnoću hroničnog bola - kaže dr Stevanović.

Izvor: novosti.rs

Metabolizam bebe ne dobija dovoljno nutrijenata, pa izgrađuje više masnih stanica kao zaštitu za buduća teška vremena

Prvorođena deca su punija i krupnija od svoje braće i sestara - tvrde naučnici sa Univerziteta Okland. Novozelandski istraživači su sproveli studiju tokom koje su uporedili trudnoće 30.000 žena. Zaključak do kojeg su došli je da su prvorođena deca imala 30 odsto veći rizik da umru na rođenju u odnosu na braću i sestre. Upravo je ta komplikacija u trudnoći majke razlog njihove kasnije gojaznosti.

- Metabolizam bebe ne dobija dovoljno nutrijenata, pa izgrađuje više masnih stanica kao zaštitu za buduća teška vremena - objasnili su naučnici.

Oni ne negiraju i da za gojaznost prvorođene dece može da bude kriva činjenica da ih roditelji više "nutkaju" hranom, jer su prvi, pa se stalno brinu da ne ostanu gladni. Nepotrošene kalorije se tada skladište u masnim stanicama iz kojih se kasnije teško oslobađaju.

Izvor: novosti.rs

Jeste li i vi kao mali morali pojesti svu hranu sa tanjira i tek ste tada smeli ustati od stola? Neki roditelji takvu praksu zadržavaju i danas, a ona je povezana sa porastom gojaznosti, smatraju stručnjaci.

Roditelji i dalje podstiču decu da pojedu celi serviran obrok, iako su današnje porcije puno veće nego što su to nekada bile. Kao rezultat toga, deca sve slabije mogu odrediti kada im je dosta.

Novo istraživanje uključilo je podatke od oko 2,200 adolescenata i 3,500 roditelja. Rezultati su pokazali kako su očevi bili skloniji potsticati decu da pojedu sve sa tanjira. Takođe, pritisak je bio veći na dečacima u tinejdžerskim godinama nego na devojčicama.

“Iznenadilo me ponašanje nekih roditelja, poput prisiljavanja dece da pojedu celi obrok kako se hrana ne bi bacila”, izjavila je autorka studije Keti Lot, sa univerziteta Minesota.

Ako terate dete da pojede sve iz tanjira možda će biti gojazno

U 50-im godinama prošlog veka konzumiranje celog obroka značilo je nešto drugo nego danas. Porcije hrane su postale veće s vremenom, a ako decu potstičete da se oslanjaju na količinu hrane koja je još ispred njih, neće prepoznati unutrašnje signale koji im govore da su siti.

Neki stručnjaci veruju kako se opasnost od dečje gojaznosti pogoršava ako roditelji nisu u mogućnosti prosuditi jesu li njihova deca zdrave težine ili ne. Velik broj dece danas ima problema s gojaznošću, a roditelji ponekad ne vide da su njihova deca zdrave težine, ako su u društvu deblje dece.

Ovo istraživanje objavljeno je u paralelno s istraživanjem doktora Brajana Vansinka s njujorškog univerziteta Kornel, koje kaže kako je ključ izbegavanja prejedanja u manjim obrocima.

Prisiljavanje dece da pojedu sve iz tanjira loše utiče na kasnije navike u ishrani

Doktor Vansink proučavao je ponašanje vitkih i debljih osoba na zabavama sa švedskim stolom. Primetio je kako su vitke osobe bile sedam puta sklonije da uzmu manje tanjire te bi prvo proučili što je ponuđeno, a onda su birali svoj obrok.

Mršaviji ljudi više posmatraju koje su namirnice dostupne i na osnovu toga biraju obrok, dok deblje osobe češće uzmu što god je pri ruci, zaključak je njegovog istraživanja.

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Zašto je važno da ostanemo smireni kada to naše dete nije. I kako.

Zašto je važno da ostanemo smireni kad…

Ovo je najvažnija i najteža stvar za roditelja. Važn...

Napadi besa na javnom mestu: Praktični saveti kako da izbegnete neprijatnu situaciju

Napadi besa na javnom mestu: Praktični …

Koliko god voleli naše male anđele, moramo biti iskre...

Ishrana dece: Kada u ishranu može da se uvede suvo voće?

Ishrana dece: Kada u ishranu može da se…

Zbog oblika i specifične korice, do određenog uzrasta...

Pedijatri savetuju: Izvedite decu napolje i kada je hladno i kada je sneg

Pedijatri savetuju: Izvedite decu napolj…

Sa dolaskom zimskih meseca i hladnih dana mnogi roditel...

Pokazni gestovi i njihova uloga u razvoju govora i jezika kod dece

Pokazni gestovi i njihova uloga u razvoj…

Gestovi igraju veliku ulogu u razvoju govora i jezika k...

Kasni odlazak u krevet povećava rizik od gojaznosti kod dece

Kasni odlazak u krevet povećava rizik o…

Naučnici su putem istraživanja došli do zaključka d...

Šta je tajna zdravog dečijeg osmeha? Delimo sa vama 3 ključne stvari...

Šta je tajna zdravog dečijeg osmeha? D…

Još pre pojave prvog zubića, mi najčešće nesvesno...

Saveti pedijatara: Kako da pravilno date lek detetu i šta ako dete povrati lek

Saveti pedijatara: Kako da pravilno date…

Često je roditeljima problem kako da daju lek malom de...

Roditelji od dece napravili "smombije"

Roditelji od dece napravili "smombi…

Svet je pun "smombija", kako zovu zavisnike od internet...

Dubak i prohodavanje

Dubak i prohodavanje

Nakon što dete nauči da puzi i da stabilno sedi, neka...

Kada dete ima zapušen nos

Kada dete ima zapušen nos

Kod dece koja imaju alergiju kao uzrok problema, postoj...

Da li znate šta bebe nasleđuju od mame, a šta od tate?

Da li znate šta bebe nasleđuju od mame…

Postoji mnogo gena koji su odgovorni za jedinstven izgl...

Dr Ranko Rajović: Naša deca ne povezuju informacije, moramo da menjamo metode podučavanja

Dr Ranko Rajović: Naša deca ne povezuj…

Istaknuti doktor Ranko Rajović smatra da je najvažnij...

Osipi

Osipi

Zbog čega nastaje osip kod beba i dece? Osip kod mali...

Grami, centimetri – napredovanje bebe

Grami, centimetri – napredovanje bebe

Koliko ste puta čuli : “ Mislim da je moja beba mala...

Ultrazvuk - gde je granica?

Ultrazvuk - gde je granica?

Broj ultrazvučnih pregleda tokom trudnoće često prev...

Trovanje hranom kod dece: Kako prevenirati i lečiti crevnu zaraznu bolest

Trovanje hranom kod dece: Kako prevenira…

Kampilobakterioza je crevna zarazna bolest koja je vode...

Šta da radite kad vam ljudi “pametuju” o roditeljstvu

Šta da radite kad vam ljudi “pametuju…

Da li ste primetili kako ljudi misle da su kvalifikovan...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.