Nijedan roditelj do sada nije kažnjen zbog nevakcinisanja deca u gradovima gde je zabeležen najmanji odziv na imunizaciju - Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu.

Inspekcija Ministarstva zdravlja od početka godine podnela je 46 prekršajnih prijava protiv roditelja koji nisu vakcinisali svoju decu, a tokom prošle godine 198 . U Prekršajnom sudu u Beogradu rečeno je Tanjugu da je od početka ove i tokom prošle godine formirano 208 predmeta, od kojih je do sada deset rešeno.

U dva slučaja je zahtev odbačen jer, kako kažu, nisu ispunjeni uslovi za pokretanje prekršajnog postupka, dok je u osam predmeta izrečena prekršajna sankcija opomena.

"Nijedan roditelj nije kažnjen. U ostalim postupcima je dokazni postupak u toku", rečeno je Tanjugu u Prekršajnom sudu u Beogradu.

U Prekršajnom sudu u Kragujevcu kažu da je tokom prošle godine podneto devet prekršajnih prijava protiv roditelja koji nisu vakcinisali decu po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, a da od početka ove godine nije podnet ni jedan prekršajni zahtev. "Donete su tri presude po ovim predmetima: izrečene dve opomene i doneta jedna oslobadajuća odluka", rečeno je Tanjugu u tom sudu.

Prekršajnim sudovima u Novom Sadu i Nišu u 2016. godini i u 2017. godini nije stigao nijedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv roditelja koji nisu vakcinisali decu. Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji je usvojen februara prošle godine, predviđene su kazne za roditelje koji ne vakcinišu svoju decu od 30.000 dinara do 150.000 dinara.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut u najvećem padu je vakcinacije dece MMR vakcinom (protiv malih boginja, rubeola i zauški), a najmanji obuhvat je u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.

U Nišu je obuhvat MMR-om svega 51 odsto, dok je u Beogradu 65 odsto. Zbog sniženog obuhvata vakcinacijom u toku je epidemija malih boginja u Rumuniji gde je do sada obolelo više od 4.800 ljudi i umrla 21 osoba. Da bi se postigao i sačuvao kolektivni imunitet obuhvat vakcinacijom mora biti najmanje 95 odsto. To znači da su od zaraznih bolesti zaštićena i deca koja su vakcinisana i ona koja iz zdravstvenih razloga nisu mogla da prime vakcinu.

Izvor: B92

Zdravstveni osiguranici moći će da zamrzavaju svoje jajne ćelije o trošku države, da poklanjaju embrione posle vantelesne oplodnje kako u zemlji tako i u inostranstvu, ali i da ih uvoze.

Ovo su samo neka od predloga predviđenih novim Zakonom o postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja koji će se danas naći na skupštinskoj proceduri.

Zamrzavanjem ćelija povećava se verovatnoća za trudnoćom a samim tim i pojeftinuje postupak lečenja neplodnosti. Ovaj postupak moći će da koristi proširen krug osoba, koje mogu da učestvuju i u postupku BMPO. Pored supružnika, vanbračnih partnera, kao i same žene koja ispunjava zakonom propisane uslove, pravo na BMPO imaće i poslovno sposobne žene, odnosno muškarci koji su upotrebu svojih reproduktivnih ćelija odložili zbog postojanja mogućnosti smanjenja ili gubitka reproduktivne funkcije.

Omogućiti sebi da kasnije postanu roditelji

Žene i muškarci, pa čak i maloletnici, koje sada ne žele da imaju dete, a postoji opasnost od neplodnosti ili neki drugi medicinski problem, moći će da zamrznu jajne ćelije, odnosno spermatozoide i time kasnije sebi omoguće da postanu roditelji.

Supružnici i vanbračni partneri novim zakonskim rešenjem mogu da poklanjaju svoje embrione koji su nastali za njihovu oplodnju, a od kojih su odustali. Zakon predviđanja da kada dođe do rađanja deteta, odnosno dece darovanim embrionima, preostale reproduktivne ćelije davalaca se mogu upotrebiti isključivo za ponovljeni postupak BMPO kod istog para supružnika, odnosno vanbračnih partnera.

Moći ćemo da poklonimo embrione i strancima

Ljudi koji žele da poklone embion nekom u inostranstvu takođe će to moći da urade.

Da bi se neka ustanova mogla da se bavi BMPO, mora da ima odgovarajuću opremu i stručni kadar. Iako je do sada svaka klinika u kojoj je rađena BMPO radila po svojim pravilima, pa su ljudi imali drugačiji tretman. Kako bi se obezbedila jednakost u ovoj oblasti, novi Zakon uvodi definicije uslova na nacionalnom nivou.

Ta procedura koja se do sada obavljala samo u tercijarnim ustanovama moći će da se sprovodi i u privatnim ordinacijama, ukoliko ima stručne lekare, opremu i prostor. Kontrola BMPO obavljaće se najmanje jedanput u dve godine. Dozvole za rad trajaće neodređeno vreme, uz mogućnost oduzimanja u slučajevima propisane zakonom čime se smanjuju troškovi zdravstvenih ustanova, ali se istovremeno održava nivo kvaliteta usluge koje obavljaju delatnost BMPO. Novi zakon je dobio pozitivno mišljenje Evropske komisije i potpuno je usaglašen sa Direktivama EU.

Novine Zakona o transfuzijskoj medicini, koji će se takođe naći danas pred poslanicima je učestvovanje lekara specijaliste transfuziologa u proces lečenja svakog pacijenta. Time će se pre svega racionalnije upotrebljavati krv i komponente krvi, kao i u znatnoj meri smanjiti broj komplikacija, broj ozbiljnih neželjenih događaja i reakcija koje mogu nastati kao posledica primene krvi i komponenata krvi.

Izvor: Blic

Izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost, odnosno ukidanje povraćaja PDV-a za bebe, kao jedne od mera koje su dogovorene sa Međunarodnim Monetarnim fondom ni u kom slučaju ne predstavljaju opterećenje za nove roditelje.

Pojedini roditelji pozdravlju predlog ukidanja povraćaja PDV-a za bebe, ali samo u slučaju da se za isto toliko poveća roditeljski dodatak.

Predloženim izmenama više roditelja će ostvariti pravo na ovu nadoknadu, jer će svi roditelji koji imaju pravo na roditeljski dodatak dobiti uvećanje. Sa druge strane, roditelji neće morati više da prolaze kroz dugotrajnu proceduru prikupljanja fiskalnih računa, njihovu verifikaciju i odobrenje od strane Poreske uprave, već će im novac jednokratno biti uplaćen na račun. Prodavačica Tunde Sabo kaže da joj se sviđaju predložene mere.

Poreska uprava, će do primene mere redovno i u roku procesuirati podnete zahteve i roditelji će dobiti povraćaj PDV-a u skladu sa važećim zakonskim propisom. Ukidanje prava na refundaciju PDV-a stupiće na snagu tek kada se usvoji Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Brnabić: Roditeljima će novac jednokratno biti uplaćen na račun uz roditeljski dodatak

U cilju usklađivanja mera socijalne i poreske politike predlaže se ukidanje prava na refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe.

Osnovni cilj je ravnopravan i pravičan tretman svih roditelja koji će na ovaj način ostvariti nadoknadu. Zahvaljujući ovim izmenama više roditelja će ostvariti pravo na ovu nadoknadu, jer će svi roditelji koji imaju pravo na roditeljski dodatak dobiti uvećanje, izjavila je juče ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić u Skupštini Srbije.

Kako je istakla, prednost ovakvog socijalnog pristupa biće i činjenica da od sada roditelji neće morati da prolaze kroz dugotrajnu proceduru prikupljanja fiskalnih računa, njihovu verifikaciju i odobrenja Poreske uprave, već će im novac jednokratno biti uplaćen na račun.

"Osim toga, novac neće čekati već će ga dobiti kroz roditeljski dodatak", navela je Brnabićeva.

Jedan od zakona koji se donosi zbog izvršenja obaveza prema sudu u Strazburu je regulisanje javnog duga SR Jugoslavije po osnovu stare devizne štednje građana. Nakon presude u Strazburu Srbiji je naloženo da isplati deviznu štednju državljanima bivših republika SFRJ. Po osnovu ovog zakona, ukupna obaveza Srbije iznosi do 310 miliona evra.

Izvor: Danas

Rođena je prva beba na svetu koja ima troje roditelja. Ovo je velilki iskorak i uspeh za američke naučnike, s obzirom da je novoređenče prvi uspešan primer tehnike veštačke oplodnje u kojoj učestvuje troje ljudi, prenosi "BBC".

Petomesečni Abrahim Hasan ima DNK majke i oca, ali i mali deo genetskog koda koji je dobio od donora. Američki lekari izveli su u nauci do sada neviđeni potez kako bi se mali Abrahim rodio bez nasledne genetske nepravilnosti koju ima njegova majka.

Eksperti kažu da ovaj potez označava novu eru medicine, u kojoj je moguće sprečavanje da deca naslede retke genetske bolesti svojih roditelja.

Abrahim je rođen 6. aprila, nakon što su njegovi roditelji iz Jordana otputovali u Meksiko, gde su ih lečili američki lekar. Odluku o tome da pokuša ovu, za mnoge kontroverznu tehniku, doneo je tim lekara na čijem čelu je bio Džon Zang. Iako su mnogi pozdravili ovaj revolucionarni korak, ima i onih koji su izrazili zabrinutost jer je procedura izvedena van regulatornih okvira i bez objavljivanja detalja.

Međutim, doktor Zang tvrdi da u ovom slučaju nije načinio etički prekršaj, kao i da da je bio u pravu što je obavio pomenuti zahvat.

Inače, ovaj proces, poznat kao mitohondrijalni transfer, legalizovan je samo u Velikoj Britaniji 2015. godine, ali do sada nijedna druga zemlja nije uvela zakone koji bi omogućili ovaj proces. Sama procedura savetuje se roditeljima koji žele potomstvo, a nose visok rizik od prenošena genetskih oboljenja.

U ovom slučaju, potencijalni prenosnih genetskoh oboljenja bila je majka, a par je pre Abrahimovog rođenja izgubio četiri bebe. Kada su se obratili doktoru Zangu za pomoć, on je rešio da pokuša mitohondrijalni tranfer, a proces je išao sledećim tokom: lekar je uzeo jednu jajnu ćeliju od majke, koju je ubacio u zdravu jajnu ćeliju donora, kojoj je prethodno uklonio jezgro, a potom je oplodio sa spermom muža. Takav postupak je urađen sa pet embriona, ali je samo jedan opstao i on je položen u matericu, da bi se devet meseci kasnije rodio zdrav dečak.

Namjena tih proširenja ne može biti ni bolja ni jednostavnija i zato je čudno da puno mama nikada nije čula za taj trik

IAKO mnogi misle da su dječji bodiji namjerno ostavljeni širi na okovratniku kako bi se lakše oblačili i skidali preko glave, namjena tih proširenja nema baš puno veze s tim. Posebno ne ona proširenja koja viđamo na obadva ramena.

Naravno da je zbog njih puno lakše obući malu bebu, lakše ih je tako prevući preko glave posebno ako pričamo o novorođenčetu kojeg će svaka friška mama prvih dana oblačiti uz mnogo muke čak i znoja - ali ne - glavna i osnovna namjena tih proširenja ima veze s nečim drugim. Okej, bebine glave jesu nešto neproporcionalnije u odnosu na tijelo, ali nijedna beba nema baš toliko veliku glavu da se ne bi mogla "progurati" kroz normalan okovratnik, posebno ako se materijal rasteže.

Ali - ako se beba slučajno jako zakaka i to onako jako, što je vjerojatno svaka mama doživjela barem jednom od svoje bebe, tada proširenja na ramenu pokazuju svoju pravu namjenu.

Naravno, ako znate za taj trik - jer se tada bodiji svlače vrlo jednostavno - samo oslobodite ramena i povučete ga prema dolje bez rizika da prljavi dio bodija na bilo koji način dotakne glavu.

Desetljećima se bodiji rade s tim proširenjima, čak su i modernizirana s prorezom i drukerima, a opet mame širom svijeta vjerojatno ne znaju čemu oni točno služe.

Sada znate pa kada vaša beba sljedeći put prepuni svoju pelenu ne brinite jer ćete bodi skinuti u sekundi.

izvor: Index.hr

Nova studija Univerziteta u Finskoj pokazala je da zdrava ishrana dramatično utiče na nivo inteligencije kod dece.

Novo istraživanje pokazalo je da dečja dijeta (pod dijetom se misli na to da roditelji paze na zdravu ishranu deteta) utiče na bolje čitanje, pisanje i razumevanje gradiva.

Deca koja su, u prve tri godine školovanja, jela povrće, voće, ribu i integralne žitarice, ostvarivala su bolje rezultate u školskim zadacima od ostalih vršnjaka.

U studiju je bilo uključeno 161 dete, uzrasta između 6 i 8 godina, koje su istraživači pratili od prvog do trećeg razreda osnovne škole.

Kvalitet njihove ishrane analiziran je uz pomoć dnevnika hrane, a uspeh u školi uz pomoć standardizovanih testova.

Dijeta je podrazumevala dosta povrća, voća, ribe, integralnih žitarica, nezasićenih masti.

Deca koja su se pridržavala ovog načina ishrane najbolje su uradila testove čitanja, pisanja i razumevanja gradiva.

“Rezultati studije nisu povezani sa socijalnim statusom učenika, fizičkom aktivnošću i građom. Relevantnost rezultata povezana je isključivo sa zdravom ishranom”, kaže doktor Ero Hapala sa Univerziteta.

“Zdrava ishrana se ispostavila kao važan faktor u učenju i kognitivnim sposobnostima kod dece. Roditelji, ali i škole bi trebalo da omoguće deci zdravu hranu.”

Roditelji u Srbiji od 2017. neće moći da računaju na povraćaj PDV-a na hranu i opremu za bebe, ali će biti povećan roditeljski dodatak, pišu Večernje novosti.

Kako navodi list, ovo je samo jedna od stavki na koje se Vlada Srbije obavezala u svom pismu o namerama upućenom Međunarodnom monetarnom fondu posle četvrte i pete revizije aranžmana, a pre vašingtonskog zasedanja borda direktora ove međunarodne institucije.

"Da bi se smanjio teret poreske administracije kroz amandmane, efektivne od 1. januara 2017. godine, eliminisaće se povraćaj poreza na dodatu vrednost za dečiju hranu i opremu i zameniće se povećanim roditeljskim dodatkom", stoji u srpskom pismu o namerama MMF-u, prenose Novosti.

Večernje novosti navode i da će se na taj način izbeći dodatne aktivnosti u poreskoj administraciji, koje ne spadaju u osnovne aktivnosti.

Roditeljski dodatak se trenutno u Srbiji isplaćuje za ukupno 60.476 dece. Za prvorođeno dete on iznosi 38.008,09 dinara, dok se za drugo, treće i četvrto rođeno dete isplaćuju mesečni iznosi u 24 rate.

Za drugo dete ovaj dodatak je 6.192,75 dinara, za treće 11.146,44, a za četvrto 14.861,77 dinara.U julu je na ime roditeljskih dodataka isplaćeno 575.452.557 dinara.

Pravo na povraćaj PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe može se ostvariti do ukupnog iznosa od 73.847 dinara za bebu starosti do dve godine.

Položaj bebe tokom spavanja povećava rizik od sindroma iznenadne smrti novorođenčeta (takozvane “smrti u kolevci“), prema nalazima studije na Medicinskom koledžu u Pensilvaniji.

Istražitelji su analizirali video snimke napravljene u kućama nekoliko porodica, sa bebama starim 1, 3 i 6 meseci. Na kameri se videlo da većina beba spava u nebezbednom položaju, ili je okružena stvarima koji povećavaju rizik sindroma, kao što su jastuk, neučvršćena posteljina, plišane igračke i tako dalje.

“Ovaj sindrom nije redak slučaj. Oko 3.500 beba u SAD strada od iznenadne smrti svake godine“, kaže glavni autor ove studije, doktor Ijan Pol.

Pad iznenadnih smrti beba zabeležen je 1992. godine, kada su iz Američke akademije pedijatra objavili da bi bebe trebalo da spavaju na leđima. Oni su takođe ohrabrili dojenje, cucle i dušeke za krevetac, a savetuju da se ne koriste ćebe, jastuci kao i da beba ne treba da deli krevet.

Istraživanja su uključivala samo roditelje koji imaju visoko obrazovanje i veće prihode i rezultati nisu pokazali razloge zbog kojih roditelji ostavljaju bebe u nebezbednim položajima.

“Neki roditelji pokrivaju svoje bebe ćebetom zato što misle da je udobno i mekano i pomaže uplakanim bebama da zaspe“, kaže direktorka laboratorije za decu i roditelje na Univerzitetu Darem Helen Bal, koja nije učestvovala u studiji.

“Kad se beba probudi uplakana u sred noći i ne želi da se smiri u istom položaju, roditelji rade sve što je potrebno kako bi je umirili. Oni često nisu svesni rizika u koji upuštaju njihovo novorođenče kada ne spava na leđima.“

Svetska nedelja dojenja obeležava se od 1. do 7. avgusta u više od 170 zemalja širom sveta, među kojima je i Srbija.

Obeležavanje Svetskog dana dojenja u Beogradu i Novom Sadu organizuje udruženje Roditelj, koje će mnogim akcijama pružiti podršku trudnicama i majkama.

Savetovališta i okrugli stolovi biće organizovani u nekoliko navrata sve do oktobra, kada se obeležava Nacionalna nedelja dojenja.

Iz udruženja ističu da dojenje postavlja temelje za dobro zdravlje dece, kako kratkoročno tako i dugoročno.

Međutim, kako navode, procenat dojene dece u svetu ostao je nepromenjen u poslednje dve decenije. Manje od 40 odsto dece mlađe od šest meseci je isključivo dojeno.

U saopštenju se ističe da činjenice ukazuju na to da mnoge žene nailaze na prepreke u dojenju.

"Često dobijaju netačne informacije od medicinskog osoblja, nedovoljno podrške da doje od muških partnera s kojima dele životni prostor, nemaju pristup stručnim savetovalištima za dojenje, suočavaju se s agresivnim marketingom zamena za majčino mleko ili su primorane da se vrate na posao ubrzo nakon porođaja", navodi se u saopštenju udruženja.