januar 15, 2021
Ivana

Ivana

Crveno grlo i bol u grlu su jedan od najčešćih razloga za posetu pedijatru. U najvećem broju slučajeva u pitanju je virusna upala grla ali je važno da se dete pregleda i postavi prava dijagnoza.

Postoji veliki broj virusa koji dovodi do crvenila grla, otežanog gutanja i povišene telesne temperature. Zbog toga što upalu grla mogu da izazovu različiti virusi dešava se da dete ima slične tegobe nekoliko puta tokom jeseni i zime, naročito kod dece koja su tek pošla u kolektiv. Virus ostavlja imunitet za svoju vrstu, ali zbog postojanja različitih vrsta virusa, infekcije se često dešavaju. Virusi se lako prenose medju decom zbog bliskog kontakta.

Bol u grlu može da bude praćen i drugim simptomima

Pored bola u grlu, deca mogu da se žale i na druge simptome. Često je prisutan kašalj, curenje nosa, suzenje okica, promuklost i dijareja. Može da se javi i povišena temperatura koja, iako je visoka, takodje može da bude znak virusne infekcije. Za virusne upale grla je manje karakteristično loše opšte stanje deteta, povraćanje i malaksalost i oni često mogu da ukažu na bakterijski uzrok upale grla.

Kako se postavlja dijagnoza bakterijske upale grla?

Kod dece jaslenog i mlađeg vrtićkog uzrasta, iako su često bolesni, retko se javljaju bakterijske upale grla. Ukoliko dete boli grlo, i dete ima povišenu temperaturu, ili dete boli grlo bez temperature duže od jednog dana, dete treba da pregleda pedijatar. Posle pregleda i nalaza na grlu pedijatar, savetuje da se uradi brzi test na Streptokok ili bris grla ukoliko je potrebno. Brzi test na Strepotokok je veoma korisna dijagnostička metoda koja za samo nekoliko sati od uzimanja uzorka može da nam pomogne da li se u grlu nalazi bakterija. Rezultat mnogo pomaže pedijatru za brzo postavljanje dijagnoze i započinjanje adekvatne terapije.

Šta roditelji NE treba da rade?

Veoma je važno da roditelji ne treba samoinicijativno da dete vode u laboratoriju i rade bris grla i brzi test na Streptokok, odmah čim dete zaboli grlo, što je u poslednje vreme čest slučaj. Sa pozitivnim rezultatom i nalazom onda ne znaju šta da rade i neretko započnu antibiotsku terapiju samoinicijativno, što ne bi smelo da se dešava bez pregleda pedijatra i sagledavanja celokupne kliničke slike deteta.

Šta roditelj TREBA da uradi ukoliko dete boli grlo?

Ukoliko dete boli grlo ili dete otežano guta svaki roditelj može da primeni lokalnu terapiju, neki od prirodnih sprejeva za grlo koji može da se kupi u apoteci bez recepta. Sprej pomaže da se smanje tegobe, dezinfekuje sluznicu ždrela i smanjuje broj uzročnika infekcije. Ukoliko bol ne prodje, vreme je za posetu pedijatru. Posle pregleda pedijatar će preporučiti da se, u najvećem broju slučajeva i nastavi započeta terapija, a ukoliko bude potrebno još nešto od lekova to će reći posle pregleda.
Za malu decu, uzrasta godinu dana i starije, kao i odrasle odličan izbor je APIS GOLA sprej, potpuno prirodan sprej koji sadrži kombinaciju žalfije, timijana i acerole. U njega je dodat vitamin C kao i prečišćen propolis (zbog čega je siguran i za decu mladjeg uzrasta). Ovaj sprej deluje antiinflamatorno, antiseptički i regenerativno. Smanjuje upalu grla i grebanje u grlu, ublažava bol i otežano gutanje i ubrzava zarastanje ukoliko je grlo nadraženo. Pomaže kod pojave afti i povreda usne duplje i sprečava razmnožavanje bakterija, gljivica i virusa u usnoj duplji. Može da se koristi nekoliko puta na dan i potpuno je bezbedan za korišćenje. Predstavlja jedan od lekova koji uvek treba da imate kod kuće

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kada bebe stare nekoliko meseci prime prvu vakcinu dešava se da dođe do neželjenih reakcija. Pogledajte šta sve možete primetiti.
Od samog rođenja bebe moraju da prime nekoliko vakcina – BCG vakcinu, Hepatitis B vakcinu, kombinovanu petovalentnu vakcinu (IPV DTaP Hib), MMR vakcinu.
Odmah nakon primanja vakcine deca osećaju neke posledice, kao što su temperatura, gubitak apetita, nenormalno plakanje, povraćanje, bol i otok oko mesta uboda. Pedijatri naglašavaju da te reakcije nisu retkost i nisu nužno znak da nešto nije u redu, kao ni da roditelji ne bi trebalo da imaju osećaj griže savesti, jer vakcinacijom ipak štitite dete od potencijalno fatalnih bolesti.

Zašto se javljaju neželjeni efekti?

Vakcine mogu da imaju neželjene efekte, a ako vaše dete nema nijedan od njih, ne brinite, to je sve u redu. Zašto se nekada javljaju neželjeni efekti na vakcine? Ti efekti ukazuju da vakcina "radi", stimuliše imunološki sistem tako da on može da prepozna bakterije ili viruse u budućnosti i zaštititi dete od bolesti. Bez obzira na druge simptome koje deca imaju, ukoliko ne primaju tečnost i ne reaguju, treba zatražiti hitnu medicinsku pomoć.

1. Temperatura

Temperatura je vrlo čest neželjeni efekat vakcinacije. Generalno se javlja kao odgovor na infekciju. I dok vakcine ne zaraze vašu bebu, imuni sistem tela stimuliše se na isti način, odnosno pokušava da izazove imunitet i tako može da se razvije temperatura.

2. Gubitak apetita

Gubitak apetita često se javlja kada dete ima temperaturu. Zato, nemojte previše da se iznenadite ako vaše dete na neko vreme odbija hranu. Međutim, morate biti oprezni da beba ne dehidrira. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, obratite se svom lekaru:

- upala fontanela (meka tačka) na glavi

- nekoliko ili nimalo suza kad zaplaču

- suva usta

- pelene su manje mokre

- pospanost

- ubrzano disanje
3. Nenormalno plakanje

Ako otkrijete da beba plače više nego obično nakon vakcinacije, znajte da niste usamljeni. Istina je da biste mogli da imate nekoliko prilično neprospavanih noći nakon što je beba dobila vakcinu.

4. Bol i otok oko mesta uboda igle

Nije ništa iznenađujuće ako se vašoj bebi zacrvenela koža oko mesta uboda igle i ukoliko se pojavio otok - koji je bolan na dodir. Pedijatri kažu da je lokalna reakcija poput ove vrlo česta. Ako vaša beba pokazuje da je boli zbog bilo kakvog otoka na mestu gde je dobila vakcinu (obično na rukama ili na nogama), možete da joj date neki lek na bazi paracetamola, kako biste joj olakšali bol. I ne paničite – ovo je uobičajeni neželjeni efekat vakcine. U slučaju da se otok pogorša ili ne nestane, obratite se svom pedijatru.

5. Dijareja

Ako primetite da vašoj bebi posle vakcine nije dobro i da su pelene prljavije nego obično, to može da ima veze sa vakcinisanjem. Ukoliko se simptomi pogoršavaju ili ako postoje znaci da je beba dehidrirala, javite se lekaru.

6. Mini ospice

MMR vakcina, na primer, može da ima neke specifične neželjene efekte – mini ospice i mini zauške. Mini ospice mogu se javiti od 6. do 10. dana nakon što vakcina izazove temperaturu, gubitak apetita i osip. Mini zauške javljaju se od 14. do 21. dana nakon vakcinacije i izazivaju temperaturu i otečene žlezde. Ako vaše dete dobije bilo šta od ovoga, pedijatru kažu, ne brinite, nije ništa zarazno.

Izvor: www.yumama.com

Odgovor stručnjaka nateraće vas da odložite telefon! Trudnica i mobilni telefon – kako igranje igrica može uticati na plod?
Кorišćenje telefona postalo je neophodno, ali trudnice treba da razmotre kakav je uticaj te navike i tog uređaja na njihovu bebu.
Stalno igranje igrica i neispuštanje telefona iz ruku štetno je za zdravlje svakog čoveka, a o trudnicama da i ne govorimo. Odnosno tim pre da govorimo!
Kako ova navika majke može uticati na plod? Odgovor zdravstvenih stručnjaka je nedvosmislen – loše.
Trudnica i mobilni telefon – kako igranje igrica može uticati na plod?

Sporiji rast ploda

Mnoge mame znaju da besomučno igranje na telefonu prerasta u nezdravu naviku. Ako ne znate kako se to manifestuje, zavisićete od telefona bilo kada, bilo gde, čak i u ponoć. Mnoge trudnice danju spavaju, a noći provode na telefonu. Zdravstveni stručnjaci kažu da je to štetna navika za majke, a posebno za njihovu decu. I majka i dete noću treba da spavaju. Ako majka ostaje budna do kasno jer se igra telefonom, to će uticati na biološki sat ploda u materici. Kod bebe izaziva nervozu i ona se neprestano mrda.
Ako majka redovno ovako postupa, to će uticati na rast i razvoj ploda, čak i na kašnjenje u razvoju. Ne dozvolite da vaša beba trpi uticaj beskorisnih stvari i zato bi trebalo da trudnice smanje upotrebu telefona tokom trudnoće kako bi obezbedile optimalne uslove za razvoj bebe još u stomaku.

Neobični pokreti fetusa

Svi znamo da tokom trudnoće majka i beba imaju posebnu vezu. Ako trudnica preterano koristi mobilni telefon, to će nesumnjivo uticati na bebu a pre svega će poremetiti njen biološki sat. Negativne majčine navike će izazvati neželjene efekte na plod, posebno u fazi kada se plod pomera. Kada je pomeranje izazvano i pojačano, može doći do nepravilnosti poput izraženog omotavanja pupčane vrpce oko bebinog vrata. Dakle, radi bezbednosti i majke i bebe, trudnica treba da koristi mobilni telefon samo kada je to neophodno, a ostatak vremena da se posveti nečemu drugom.

Trombofilija u trudnoći – problem koji se mora tretirati na vreme!
Deca razvijaju loše navike nakon rođenja

Ako majka ima naviku da preterano koristi telefon tokom trudnoće, to će uticati na aktivnost bebe u stomaku. Ona neće moći da razlikuje dan i noć. Ako majka koristi telefon noću i kasno leže, i beba stiče ovu naviku. To dovodi do remećenja razvoja i nakon rođenja. Deca treba mnogo da spavaju i prilagode svoj cirkadijalni sat jer je to važno da bi se potpuno fizički i intelektualno razvijala. Mame ovo ne treba da zaborave tokom trudnoće. Uz to, vrlo je važno da im je sopstveno zdravlje na prvom mestu – tako čine najbolje i za svoje dete.

Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

"Moj muž mu je dao 100 evra i njemu je to bilo malo", ispričala je mama Nevena o ponašanju doktora i sestara nakon porođaja.
Imam dva sina i rodila sam oba na carski rez, prvo dete pre 5 godina, a drugo ima godinu dana. Porodio me je isti doktor oba puta.
Ali, taj doktor obožava novac, poklone... Prvi porođaj je prošao odlično, nisam osećala bolove posle porođaja, ma ništa! Moj muž je dao doktoru posle porođaja 250 evra i poklone, i njemu, babicama, sestrama. On me je obilazio ceo dan i celu noć, od jutra do mraka. Čak i kad ne radi, on dođe samo zbog mene. To je bila ljubaznost, pazio me je kao malu bebu, jer i moji se znaju sa njim, on je porodio i moju majku.
Drugi porođaj je isto prošao okej, s tim što me niko nije pitao kakvu anesteziju želim. Čekali smo doktora, on je došao i oni su već poceli da me opijaju (totalna anestezija). Ja sam rekla da neću totalnu, hocu samo spinalnu. Ansteziolog mi je odgovorio: "Pa što nisi rekla pre, ništa, hajde onda spinalna". Međutim, doktor je dodao: "Ma gde sad da mi se podiže vazdan tu, vidi kolika je žena. Gde je onaj njen muž da potpiše za podvezivanje jajnika", pritom me nije ništa pitao, samo rekao.
Ja onako već opijena pitam: "Doktore, je l to za mene?" On kaže da jeste. Kažem mu da neću to da radim, a on kroz smeh: "A što, ti ćeš još da rađaš?"

Ja mu kažem da ne planiram, ali nikad se ne zna.

Ništa, opili su oni mene, završio se porođaj. Brišu mi ranu jodom i pritiskaju iz sve snage. Ja onako još ošamućena govorim da me boli. Kaže meni sestra: "Pa mora da boli". A kad su izvadili onaj tubus, ja sam počela da se gušim, ne mogu da dođem do vazduha. Na to mi kaže jedna sestra: "Ma ajde, bre, šta kokodačeš kao neka kokoška". Zamislite da vam neko nešto tako kaže, a vi ne znate gde ćete od bolova.
Niko nije hteo da me prebaci na onaj drugi sto na kom me voze u sobu, nego sam ja morala sama da se prebacim, a stomak zateže i boli. Isto tako, u šok sobi nisu hteli da me prebace, pa sam morala sama. I odmah ujutru su nas izveli u sobu. Tamo je bilo okej, ali doktor što me je porodio uopšte nije mene obilazio, ni u viziti, a ni ovako, kao što me je obilazio prvi put, jer dobio je malo. Moj muž mu je dao 100 evra i njemu je to bilo malo.
Peti dan ja osećam da me svrbi rana. Ništa, ćutim. Dolazi kasnije sestra da mi previje ranu i hajde, da bacim pogled, jer me je sekao od pupka pa na dole. Imala sam šta i da vidim. Meni je to počelo da se gnoji i da mi curi rana, a moj doktor nije ni došao da pogleda, nego je poslao drugog doktora. Taj doktor je ispao fer i pogledao je, međutim, ja sam paničar po prirodi i počela sam da plačem, jer sam se uplašila kada sam videla ranu. On je rekao sestri koja je bila sa njim da mu da šest konaca da ušije ranu. Ja sam samo gledala onako šokirana, bleda, izbezumljena, nisam reč izgovorila. Gledali su me oboje, sve dok se sestra nije nasmejala i rekla: "Ma daj, neće doktor stvarno da ti ušije ranu, pogledaj kakva si bleda, nije to ništa". Previla mi je ranu i stavila antibiotik, kako je rekao doktor.
I naravno, moj doktor nije ni došao. Došao je samo dan pre nego što sam krenula kući, samo u vizitu i to je bilo to, i stajao je u hodniku i gledao me je popreko kao da sam mu ubila nekog.

Izvor: www.yumama.com

Dok o postporođajnoj depresiji znamo dosta, strahovi i anksioznost u trudnoći se retko pominju. Trudnice, niste same. Pogledajte kako se možete osloboditi teških osećanja dok iščekujete bebu.
Anksioznost teško možemo shvatiti dok je sami ne iskusimo, naročito zbog toga što svaka osoba ima drugačije iskustvo.
Dok neke mame postanu tužne ili besne nakon porođaja, postoje one koje su uplašene i preopterećene tokom trudnoće.
Ovo se često dešava, a naročito ako je trudnoća rizična. Niste same u ovome, mame.
U principu, žene su generalno podložnije anksioznosti nego muškarci.

Mame, važno je da pomognete sebi, a to možete uraditi na nekoliko načina:

1. Časovi hipnoporođaja

Ovo može potpuno promeniti vašu emociju prema rađanju. Doneće vam mir, a meditacije i reči umirenja opustiće vas i odagnati strahove. Pokušajte sa hipnoporođajem.

2. Pišite dnevnik

Mnoge mame su svojim iskustvom potvrdile koliko ovo pomaže. Možete se obraćati svojoj bebi i govoriti joj o svim delovima trudnoće, emocijama i promenama koje se dešavaju. Pomoći će.

3. Postavite sebi pravila

Možete, na primer, odrediti sebi samo 30 minuta dnevno straha od porđaja i zamišljanja najgorih ishoda, ali zato ostatak dana morate da se usmerite na ono pozitivno. Lakše je ako imate kontrolu nad sobom i svojim mislima. Sasvim je u redu ako vam je teško da se kontrolišete. Tada je važno da se opustite i duboko dišete.

4. Idite na terapiju

Ukoliko sami ne možete da izađete na kraj sa anskioznošću, obratite se lekaru. To je sasvim dobro rešenje, olakšaćete svoja osećanja i teške misli pred stručnjakom, naučićete da je to sasvim okej. Niste sami i proći ćete kroz ovo lakše uz stručnu pomoć.

5. Čitajte

Možete pronaći mnoge knjige o trudnoći koje će vas usmeriti na one lepe segmente. Možete odabrati i knjigu nevezano za trudnoću, ako u tematici uživate i ako vam obuzima pažnju.

6. Pronađite dobrog lekara

Ukoliko pored sebe imate stručnjaka koji je rad da odgovori na sva vaša pitanja, ma koliko ona čudna bila, osećaćete sigurnost i mir.

7. Joga, vežbanje

Fizička aktivnost, generalno, podiže nivo hormona sreće. U trudnoći će vam takođe pomoći da se osećate bolje. Ne mora to biti joga ukoliko vam ne prija, odaberite ono što vama odgovara.

Izvor: www.yumama.com

Akutni bronhitis i upala pluća su respiratorne bolesti donjih disajnih puteva. Njihovi simptomi su ponekad veoma slični, pa ih nije uvek lako razlikovati.
Iako ponekad imaju slične simptome, akutni bronhitis i upala pluća se NE leče na isti način, pa je veoma važno pravovremeno postavljanje dijagnoze.
Lekar postavlja dijagnozu na osnovu fizikalnog pregleda i krvne slike, a ponekad treba uraditi i biohemijske analize.
Bronhitis je upala bronhija, malih i srednjih disajnih puteva, a najčešći uzrok akutnog bronhitisa su respiratorni virusi. Zato bolest neretko počinje kao prehlada (curenje nosa), a potim se javlja kašalj, ponekad i bol u grlu. Kašalj je na početku obično nadražajni (suvi kašalj), a potom on postaje “zreliji” sa iskašljavanjem.
Akutni bronhitis najčešće traje 7-10 dana, a kašalj može biti prisutan tri nedelje, pa i duže.
Retko se kod akutnog bronhitisa javljaju malaksalost, visoka temperatura, bolovi u mišićima, sa lošim opštim stanjem deteta. U tim situacijama treba obaviti kontrolni pregled, pošto je moguće da se rad i o pneumoniji – upali pluća. Iako je primarni uzrok virus, tada se obično razvija sekundarna bakterijska infekcija (superinfekcija), pa pedijatar (posle pregleda deteta) prepiše odgovarajući antibiotik.
Ukoliko se pojavi ubrzano i otežano disanje, praćeno “sviranjem” u grudima, skoro sigurno se radi od bronhoopstrukciji – suženju malih i srednih disajnih puteva. I tada treba obaviti pregled pedijatra, pošto se što pre treba primeniti inhalatorna terapija bronhodilatatorima (lekovima koji šire sužene disajne puteve)

Lečenje akutnog bronhitisa

Zahvaljujući brojnim naučnim (kliničkim) istraživnjima u zemljama zapadne Evrope pelargonium je registrovan kao lek i odobrena je zvanična indikacija za terapiju akutnog bronhitisa.
Dostupni podaci i kliničke studije potvrdile su da rana primena ekstrakta pelargoniuma koji se nalazi u sastavu sirupa Viranto Forte:

redukuje simptome i skraćuje vreme trajanja respiratorne virusne infekcije
smanjuje verovatnoću nastanka bakterijske superinfekcije
smanjuje upotrebu drugih lekova – paracetamola, ibuprofena i antibiotika
Zahvaljujući antibakterijskom pelargonijuma (prirodni antibiotik) koji se nalazi u sastavu Viranta Forte, kada se blagovremeno primeni, smanjuje verovatnoću nastanka bakterijske superinfekcije, koja je najčešće uvod u pneumoniju – upalu pluća.

Rana primena Viranto Forte (najbolje u prva dva sata od pojave prvih simptoma), omogućava primenu “wait and see” (“sačekaj i isprati”) pristupa: dva do tri dana od pojave prvih simptoma virusne infekcije NE treba žuriti sa primenom antibiotika!

Pravovremena primena Viranto Forte sirupa značajno smanjuje nastanak bakterijskih komplikacija (superinfekcije) bronhitisa i tako pomaže detetu da se lakše izbori sa virusom i skrati trajanje infekcije.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

U jeku borbe protiv novog koronavirusa širom sveta, mnoge su stvari pale u drugi plan. Stvari oko kojih smo još pre godinu dana gubili živce sada se čine nevažnim.
U situaciji kada nam se čini da nemamo mnogo kontrole nad svakodnevnim razvojem situacije lako stičemo utisak da ništa drugo nije toliko važno. Svakim danom sve više uviđamo koliko nam je važno zdravlje svih naših ukućana i baš zato, jedna stvar mora ostati na prvom mestu svakog roditelja: redovna/obavezna vakcinacija dece protiv zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinisanjem.
Kalendar vakcinacije kojeg ćete se pridržavati, najjednostavniji je i najsigurniji način da svom detetu osigurate zdravlje. Ukoliko niste sigurni kako da se pridržavate dogovorenog rasporeda vakcinacije u ovim epidemiološkim okolnostima, nemojte na svoju ruku procenjivati rizike, već se obratite svome pedijatru koji će vam pomoći da pronađete najbolju opciju u trenutnim okolnostima. Čak i ukoliko ste propustili neku od vakcina iz obaveznog Programa imunizacije, postoje vakcine kojima to možete nadoknaditi.
U kontekstu pandemije, kada želite smanjiti potencijalni rizik koji nosi veliki broj odlazaka u domove zdravlja, postoje vakcine kojima sa manjim brojem uboda, samim tim i stresa za bebu i roditelje, možete uspešno zaštititi svoju novorođenu bebu protiv čak 6 različitih bolesti, Iako su sve vakcine napravljene s ciljem sprečavanja zaraznih bolesti, nisu sve vakcine iste. Uradite svoj domaći zadatak i pre vakcinisanja raspitajte se kod svog pedijatra o različitim dostupnim vakcinama i prednostima svake od njih za vaše dete. On će vam jasno, informisano i prilagođeno vašim okolnostima dati sve potrebne savete i uputstva i pomoći vam da odaberete najbolje za vaše dete.
Borba s epidemijom u kojoj nam je proletela ova godina, samo je još jedan podsetnik na to koliko nam vakcine podižu kvalitet života, rešavaju nas briga i omogućavaju nam da uživamo u lepšim stvarima. Dok čekamo vakcinu za COVID-19, naša roditeljska odgovornost je da ne zaboravimo na sve dostupne načine koji nam pomažu da osiguramo zdravlje i svojoj deci pružimo srećno detinjstvo!

Tekst realizovan u saradnji sa Sanofi Pasteur

MAT-RS-2000386-1.0-11/2020

Zamislite rečenicu u kojoj pojmovi „roditelj“ i „strpljenje“ žive zajedno. Zamislite da kroz tantrume i nepoželjna ponašanja prolazite (koliko toliko) mirno.
Zamislite da imate razumevanja za skoro sve detinje ispade, sva nećkanja, frktanja, i mrktanja i nabusite govore tela. Da li vam ovo izgleda neverovatno? Moguće je, a evo i kako.

Rešenje se zove EMPATIJA.

Kao roditelji često ne razmišljamo kako se naše dete oseća u određenoj situaciji i, stoga, zaboravimo da iskažemo empatiju. Dobra vest je što, kao društvo u celini, sve više obraćamo pažnju na teme o emotivnoj inteligenciji, a time i o empatiji. Empatija je blago, i trebalo bi da se neguje kao bilo koje drugo znanje i veština. Jer, osećati na pravi način je veština, voleti je veština, razumeti je veština.
Empatija je alat kojim se postiže mir u porodici. Ona roditelje dovodi do boljeg odnosa sa decom, do samopouzdanja i poverenja koje grade jedni u druge.
Sve je to bajno, sjajno i magično, ali šta se dešava onda kada realnost života, i svih obaveza koje život nosi sa sobom, zatamni sliku? Šta se dešava kada nas prodrmaju frustracije bilo finansijske ili poslovne? Šta se dešava kada digneš ruke u vazduh i vikneš: iscrpljen/a sam, aman!
Istinu govoreći, teško je u takvim trenucima pokazati razumevanje i empatiju. Ali! Zarad vašeg duševnog mira, zarad dobrog vaspitanja, vredi pokušati. Verujte, čini čuda. Kada osetite efekte, prisustvo empatije će postati vaš životni stil. Evo zašto i vi treba da birate empatiju:

Empatija je zakon!
Empatija ima tu snagu da potpuno izmeni stil roditeljstva. Ona produbljuje i učvršćuje vezu sa detetom. Jednom kada se uvede u rutinsku aktivnost, iznenadićete se koliko će se veza sa detetom promeniti, kako će se deca promeniti, koliko ćete se vi sami promeniti. A promene na bolje su uvek dobrodošle.
Kada na tantrum ili bes deteta odreagujete smireno, sa razumevanjem i prihvatanjem, razumećete dete više nego ikad, shvatićete da ono još uvek raste i tek nalazi svoje mesto u svetu. I njemu samom su ljute emocije strane i strašne.
Takođe, naučićete zašto vaše dete oseća da ga niko ne razume, zašto voli stvari koje voli i zašto se bori tako jako.

Empatija ne zaustavlja tantrume uvek…

ponekad ih samo učini gorim. Naime, onda kada prihvatimo dečija osećanja, kada im damo slobodu da ih izraze, ona to doslovno primene i izražavanje emocija postane eksplozivno i neočekivano glasno. I to je dobra stvar! Dajte deci mogućnost da ispolje osećanja bez restrikcija i osude, i šansu da sasvim osete osećanja i da se zaleče. Time gradite iskreni odnos, koji će se višestruko isplatiti kako deca odrastaju.

Empatija stvara empatiju
Ono što je zanimljivo jeste da empatija koju počnemo da primenjujemo na dete, rađa empatiju i za druge životne aspekte i druge ljude. Takođe, ovaj značajan životni eksperiment nam je pokazao da svaka frustracija počinje lakše da se preživljava uz empatiju.
Znate one radoznale momente naše dece kada postave million i jedno pitanje u roku od tri minuta, i u kojima vi proključate? To se sa velikom dozom empatije neće desiti, jer ćete uz nju shvatiti da je često (dosadna) radoznalost zapravo sjajna stvar. Videćete da je empatija kao mišić, i stvar je napretka, upornosti i dosledne vežbe.

Vreme je ključ

Emaptija je proces, treba joj vremena i potrebno je strpljenje kako bi se ustalila u naše živote. Niko ne kaže da je proces lak, jer je u pitanju brisanje starih navika, a uvođenje novih. Bitni su doslednost, upornost i vreme. Neće se promena desiti preko noći, već ćete korak po korak, dan po dan, učiti kako da se odnosite prema drugim ljudima i prema svojoj deci na empatičan način.

I dalje ćete gubiti strpljenje
Niko nije savršen, i dalje će se dešavati da u određenim momentima izgubite strpljenje. Ali, ako naučite nešto od praktikovanja empatije to će biti da jasno vidite i prepoznate osećanja, a zatim i da pokušate da se udaljite od njih kako biste što realnije i objektivnije sagledali situaciju. Takođe, sa empatijom dolazi i iskreno izražavanje izvinjenja.

Deci je potrebno razumevanje, bez osećaja krivice i frustracije.

Nemojte misliti da će velika količina empatije zaštititi decu od svih životnih problema, ili teških emotivnih stanja, niti da će biti prezaštićeni. Oni će znati da uvek, bez obzira na problem, imaju sistem podrške i razumevanja.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Svako dete od rođenja ima svoje signale komunikacije, pa na osnovu bebinog izraza lica možete otkriti šta želi – da se igra, da se mazi ili da je ostavite na miru.
Iako ne govore, bebe od rođenja i te kako znaju da pokažu emotivna stanja. Iz njihovih grimasa možemo da saznamo šta misle, šta ih muči i šta žele – smatra Alison Gopnik, razvojni psiholog.
U svojoj knjizi „Beba filozof: Šta nam dečji mozak govori o istini, ljubavi i smislu života“ otkriva kako da pročitate svoju bebu i bolje se povežete sa njom.

Iznenadno plakanje i ljut pogled

Bebino iznenadno plakanje, vikanje i bacanje stvari govori da zapravo traži vašu pažnju i pokazuje da joj je dosadno. Zagrlite je i zapevajte joj omiljenu pesmicu jer će je to umiriti.
Okretanje glave u drugu stranu
Ako okreće uporno glavu u drugu stranu i izbegava kontakt očima, beba vam daje znak da ne želi da komunicira i da se igra. To će potvrditi ako počne da se igra prstima.

Istraživački pogled

Ako znatiželjno i uporno gleda u određenu osobu ili predmet, znači da joj se to sviđa. Ukoliko podigne i obrve, to je signal da je iznenađena.
Napućene usne
Na taj način beba poručuje da želi samoću. Verovatno joj je previše spoljnih informacija, zvukova ili osoba u neposrednoj blizini. Tad je ostavite samu u krevecu da uživa u svom malom carstvu.

Namršteno lice

Svaki put kad se namršti, beba pokazuje ono što oseća, tj. da je reč o nelagodi. Ukoliko još počne da plače, mogući uzrok su grčevi koje možete ublažiti blagim masiranjem stomaka. Ako se beba namrštila i širom otvorila oči, verovatno se upravo ukakila.

Neizlečiva bolest AIDS, koju izaziva virus HIV, ne često, ali se može javiti i kod dece. Pogledajte na koji način se manifestuje i kako uopšte dolazi do zaražavanja najmlađih ovim opasnim virusom.
HIV (virus humane imunodeficijencije) je virus koji je odgovoran za razvoj side (AIDS). Virus uništava ili oslabljuje ćelije imunog sistema i progresivno uništava sposobnost organizma da se izbori sa infekcijama i nekim vrstama raka. Kod odraslih i adolescenata, HIV se najčešće prenosi seksualnim kontaktom.
Kod dece mlađe od 13 godina, prisustvo virusa u organizmu se javlja najčešće prenosom sa majke, u materici, porođajnom kanalu ili dojenjem. Neće svako dete rođeno od zaražene majke biti zaraženo ovim virusom.

Kako se prenosi HIV?
- Vertikalni prenos. Dete se može zaraziti preko majke u trudnoći ili tokom dojenja.

- Seksualni kontakt. Kod odraslih i adolescenata ovaj virus se najčešće prenosi seksualnim odnosom sa zaraženom osobom.

- Putem krvi. Ovaj virus može se preneti ukoliko osoba dođe u kontakt sa krvlju zaraženog. Ipak, ovaj način prenosa je izuzetno redak.

- Putem igle. Korišćenjem iste igle, virus se može preneti sa zaražene na zdravu osobu. Najčešće je to slučaj prilikom konzumiranja droge, dok je ovakav slučaj u medicini izuzetno redak.

Nisu poznati slučajevi prenosa putem znoja, klasičnog kontakta, upotrebe iste odeće, telefona, bazena, toaleta...

Koji su simptomi side?
Simptomi variraju u zavisnosti od uzrasta deteta. Do prve godine, ipak, neki od najčešćih su:

- problemi sa psihičkim i fizičkim razvojem (nerazvijene kosti i manjak kilograma)

- oticanje stomaka, usled oticanja jetre ili slezine

- oticanje limfnih čvorova

- dijareja

- promene u ustima, poput pečata na obrazima i jeziku.

Kod dece starije od godinu dana mogu se javiti još i oticanja i infekcije pluća, oticanje parotidne žlezde, gljivične infekcije u digestivnom traktu, konstantne sinusne infekcije i infekcije uha, zapaljenje mozga, uporna i dugotrajna temperatura, dermatitis, hepatitis, problemi sa bubrezima.
Kod adolescenata simptomi mogu biti isti, ali se više podudaraju sa simptomima odraslih. Na početku, često mnogi i nemaju nikakve simptome. Ipak, i u tom asimptomatskom periodu, ovaj virus uništava ćelije imunog sistema.
Kada dođe do ozbiljnog oštećenja ili neke dodatne infekcije usled oslabljenog imunog sistema, kod deteta se može prepoznati infekcija HIV-om.

Kako se dijagnostikuje sida?
Kako sva deca od inficiranih majki po samom rođenju imaju pozitivan test, usled pasivnog transfera antitela na HIV putem placente, važni su virološki testovi, koji treba da potvrde dijagnozu. Ovaj test se vrši tokom prva dva dana života, u periodu između prvog i drugog meseca, a potom između četvrtoh i šestog.

Kod odraslih i adolescenata dijagnoza se postavlja testom na antitela.

Da li je za decu sa HIV-om sigurno da prime vakcinu?
- MMR je sigurna, osim ukoliko im nije jako oštećen imunitet.

- Vakcina protiv 5 dečjih bolesti (difterije, tetanusa, pertusisa, dečje paralize i hemofilus influence tip B) je takođe sigurna.

- Vakcina protiv hepatitisa A i B je sigurna.

- Vakcina protiv ovčijih boginja zavisi od imuniteta zaraženog deteta.

- Godišnja vakcina protiv gripa je takođe sigurna, ali na način kako to odredi vaš lekar.

Kako se leči sida?
Važno je da zaražena osoba ima svog lekara. Kao i sa drugim stanjima, rano otkrivanje nudi bolje lečenje. Danas postoje tretmani koji usporavaju virus u uništavanju ćelija imuniteta. Postoje, takođe, tretmani koji sprečavaju ili leče probleme koji su povezani sa HIV-om.
Antiretroviralna terapija može biti preporučena i trudnicama, kako bi se sprečio prenos na bebu u stomaku. Carski rez se takođe ne preporučuje, jer beba tako ne dolazi u kontakt sa porođajnim kanalom.
Dojenje nije preporučljivo, ako postoji drugi način ishrane bebe.

Izvor: www.yumama.com

Nakon što su sproveli najnovije studije o napadima besa kod dece i započeli izradu ‘onlajn tantrum alata’, naučnici su izdvojili važne savete koji će pomoći roditeljima da izađu na kraj sa tantrumima.
Tantrumi ili napadi besa su iznenadne promene raspoloženja koje su normalan deo odrastanja. Stručnjaci ukazuju da kroz ovu fazu prolazi 90 odsto mališana, a istraživači takođe imaju prilično jasan stav o tome zašto je to tako.

Odgovor se skriva u neurologiji.
U osnovi, amigdala (deo mozga koji se odnosi na osećanja) otkriva pretnju, a hipotalamus (deo mozga koji kontroliše nevoljne reakcije, poput otkucaja srca i telesne temperature) jednostavno “eksplodira”.
Ipak, shvatanje da su napadi besa uobičajeni i razumevanje zašto dolazi do njih verovatno vam neće previše pomoći u trenucima kada bezuspešno pokušavate da smirite mališana koji drhti od besa.
Jednostavno, tantrumi testiraju naše roditeljske veštine.
Srećom, tim istraživača Univerziteta Jejl objavio je nalaze pilot-studije koja bi mogla obradovati mnoge roditelje.
Dvanaest porodica koje su učestvovale u studiji istakle su da su primetile značajno manji broj izliva besa kod svojih mališana nakon smernica koje su usvojili iz novog projekta.
Sva deca koja su učestvovala u istraživanju imala su ili ODD poremećaj li DMDD poremećaj.
ODD poremećaj se opisuje kao negativno, neprijateljsko i prkosno ponašanje koje traje duže od 6 meseci, a može značajno da oslabi sposobnost učenja i da razvije neprihvatljiv odnos prema okolini.
Nasuprot tome, DMDD je psihijatrijsko stanje. Dijagnostikuje se samo kod dece. Glavni simptomi uključuju razdražljivost, emocionalnu deregulaciju i ispade u ponašanju. Dobra stvar je da su izlečivi.
Studija, takođe, prepoznaje da su ispadi besa važni za mentalno zdravlje, rekao je autor Stakvodski.
“Svi roditelji mogu pomoći deci da se reše besa, bez obzira na to jesu li ispadi dosegli do nivoa kliničkog problema ili ne”, dodao je.

Upravo zato su kreirali “online tantrum alat”.

“Naš program ima osam modula sa nizom videoanimacija koje se lako prate i koje roditeljima ilustruju najčešće strategije kojim upravljaju dečjim tantrumima. Zapravo aplikacija funkcioniše tako što obučava roditelje, ali, nažalost, nije još uvek dostupna”, istakao je autor.
Na pitanje kako prepoznati jesu li napadi besa vašeg deteta razlog za brigu, Stakvodski odgovara: “Važno je razmotriti da li su oni češći nego što je uobičajeno i da li deci dugo treba da se smire.”
“Čak iako dete svakodnevno ima više tantruma, ono se može smiriti bez puno truda. Važno je da roditelji uspostave taktiku. Ako napadi besa traju duže od 5, 10, 15 minuta i nakon toga su deca i dalje uznemirena – to bi mogao biti signal da se događa nešto ozbiljnije”, dodao je.
Takođe je važno da roditelji ispitaju koliko dugo je takvo ponašanje prisutno. Ne bi trebalo da vas uznemiri ​​ako dete nedeljno ima jedan ili dva izliva besa, ali ako se to ponašanje ponavlja iz dana u dan, iz meseca u mesec znak je da je nešto ozbiljnije u pitanju, što može izazvati traume kao posledicu.
Nažalost, njihov pilot-program još uvek nije dostupan svim roditeljima.
Ipak, ovaj tim stručnjaka je želeo da pomogne roditeljima i izdvojili su nekoliko saveta koji mogu pomoći porodicama da se nose sa napadima besa svojih najmanjih članova.
“Kada se zaista dogode ovi dečji ispadi, najvažnije je da ostanete smireni. Znam da je to teško učiniti! Udahnite duboko. Važno je upoznate sebe kao roditelja i da budete realni.
Trenutno živimo u izazovnim vremenima, stoga je važno da prilagodite svoja očekivanja sa očekivanjima svog deteta.
Drugi važan deo je pohvala. Kada se deca ponašaju dobro – posebno mala deca – to treba nagradti”, savetuju istraživači.
Osim toga, ističu da je važno da pohvalite dete i nakon što se ono uspe da se izbori sa svojim ispadom besa.
Preovladavanje besa i sličnih situacija su put ka uspehu, a deca će navići da takve situacije u buduće sami prebrode.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Respiratorni virusi su najčešći uzročnici akutnog virusnog bronhitisa. Iako se respiratorne virusne infekcije mogu javiti tokom cele godine, hladni dani pogoduju širenju virusa, se i virusni bronhitis češće dijagnostikuje.
Akutni bronhitis je akutna upala dušnika i bronhija, malih cevčica koje iz dušnika vode u pluća. Često se javlja nakon prehlade ili druge virusne upale gornjih disajnih puteva. Za bolest kažemo da je akutna ako je ona kratkotrajne prirode.
Simptomi koji se javljaju su: kašalj, bol u grlu, malaksalost, povišena temperatura, bol u mišićima, osećaj težine u grudnom košu.Kašalj je na samom početku bolesti suv, a potom on postaje “zreliji” i sadrži sve veće količine šlajma. Šlajm vremenom postaje obilniji.
Akutni bronhitis najčešće traje 7-10 dana, a kašalj može biti prisutan i duže od tri nedelje.

Kako se leči akutni bronhitis

Akutni bronhitis u zavisnost od tegoba ako nema povišene temperature se leči , inhalacijma mirovanjem, unosom povećane količine tečnosti i vitamina.
Zahvaljujući kliničkim dokazima, sada je dostupan i prirodni lek. Pelargonium (ekstrakt korena ove biljke) ima naučnim studijama potvrđen antivirusni i antibakterijski efekat! Zato je Pelargonijum kao prirodni lek registrovan u zemljama zapadne Evrope, gde je i deo preporuka za terapiju akutnog bronhitisa.
Dostupni podaci i kliničke studije potvrdile su da rana primena ekstrakta
Pelargoniuma koji se nalazi u sastavu sirupa Viranto Forte:
redukuje simptome i skraćuje vreme trajanja respiratorne infekcije
sprečava nastajanje bakterijske superinfekcije
smanjuje upotrebu lekova – paracetamola, ibuprofena, antibiotika.
Jako antibakterijsko delovanje Viranta Forte, sa pelargoniumom kao prirodnim antibiotikom u svom sastavu, sprečava nastajanje bakterijske superinfekcije koja je veoma česta komplikacija akutnog bronhitisa usled oštećenog epitela bronhija i pojačanog lučenja sluzi.
Primena Virante Forte u prva dva sata od pojave prvih simptoma, omogućava sprovođenje “wait and see” pristupa – „čekaj i vidi“ u naredna dva do tri dana. Dete je potpuno zaštićeno dva do tri dana, i nema bojazni od komplikacija, čak iako je u pitanju bakterijska infekcija

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Neplodnost je široko zastupljen problem koji u Srbiji ima svaki šesti par u reproduktivnom periodu, a kao jedan od glavih uzroka tome jeste upravo zagađenje okoline, navode stručnjaci.
Generalno, najčešći uzroci neplodnosti na našim prostorima su loš nalaz (spermogram) kod muškaraca u oko 30% slučaja, kod 25% parova postoji problem ovulacije (oslobađanje jajne ćelije iz jajnika) kod ženskog partnera, a čak 20% žena ima problem sa prohodnošću jajovoda, čime je onemogućen prirodni način oplodnje.
Međutim, neplodnost, rani pobačaj, kao i rođenje dece sa anomalijom, mogu biti posledica povećane koncentracije otrova u životnoj sredini. Kod muškaraca ovi štetni agensi mogu imati direktni uticaj na spermatogenezu (stvaranje spermatozoida), dok su povećani broj pobačaja, povećani broj prevremeno rođene dece, rođenje dece sa malom telesnom težinom, komplikacije u trudnoći, direkno povezani sa izloženošću majke toksinima iz životne sredine.
“Određeni agensi iz okoline koja nas okružuje mogu delovati mutageno, dovodeći do promena na genetskom nivou. Ukoliko je došlo do oštećenja genetskog materijala na nivou spermatozoida ili jajnih ćelija, mogu se javiti problemi tokom začeća, kao i ozbiljni zdravstveni problemi tokom trudnoće ili razvoja fetusa. Međutim, produženi efekat, a to je prenošenje izmenjenog genetskog materijala na buduća pokolenja, može da ugrozi čak i ljudsku vrstu”, navodi dr Nebojša Marković, ginekolog, specijalista za vantelesnu oplodnju, direktor klinike SPEBO Medical Leskovac.
Pored lošeg kvaliteta spermatozoida i jajnih ćelija, infekcije koje zahvataju reproduktivne organe, kako muškaraca tako i žena, jedan su od vodećih uzroka steriliteta. Vezujući se za čestice zagađenja, infektivni agensi lakše ulaze u organizam dovodeći, ponekad, i do trajnih posledica.
“Unošenje otrovnih supstanci u organizam sprovodi se na tri načina: preko kože, preko pluća i organa za varenje. Zbog toga nijedan organ ili organski sistem u telu nije pošteđen štetnog uticaja agensa iz spoljašnje sredine. Neki otrovi se mogu koncentrisati i u majčinom mleku, zbog čega su deca i trudnice najosetljivije grupe i naša najveća briga. Moramo učiniti sve da ih zaštitimo, jer na taj način čuvamo naše reproduktivno zdravlje i opstanak vrste”, dodaje dr Marković.
Najnovija istraživanja sprovedena na Harvardu, u kojima je učestvovao i genetičar dr Miodrag Stojković, dokazuju vezu između korone i zagađenja, naročito u oblastima koja su previše zagađena, upravo zbog toga što virus može da se veže za čestice zagađenja i lakše uđe u pluća, kao i time što je je imunološki odgovor organizma u zagađenim sredinama značajno umanjen.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Hladnije vreme pogoduje učestaloj pojavi virusnih respiratornih infekcija. Deca koja provode vreme u kolektivima, odnosno u školi i u vrtiću, veoma lako obole.
Roditelji su dobro upoznati sa bolestima koje izazivaju na stotine različitih virusa kod dece – prehlada, grip, bronhitis, infekcija uha, upala krajnika, upala sinusa, upale grla…
Kako statistika pokazuje, deca predškolskog uzrasta se razboljevaju od virusnih respiratornih infekcija i do 6 puta godišnje, pretežno tokom hladnijeg dela godine, odnosno tokom jeseni i zime.

Lečenje virusne infekcije

Osnovna i prva preporuka za lečenje virusne infekcije jeste mirovanje, odmor i ostajanje kod kuće. To sve omogućava imunom sistemu da se izbori sa virusom.
Virusne infekcije nikako ne bi trebalo lečiti antibioticima jer, za razliku od dejstva na bakterije, antibiotici nemaju uticaj na viruse. Zapravo, kako praksa pokazuje, primena antibiotika za lečenje virusnih infekcija je najčešći vid nepravilne upotrebe antibiotika.
Nepravilna upotreba antibiotika, osim na rastuću otpornost bakterija na antibiotike, utiče i na slabljenje imunološke sposobnosti.

Ima li leka za virus?

Postoje prirodni lekovi čija su dejstva klinički dokazana za terapiju virusnih respiratornih infekcija. Jedan od njih je i sirup Viranto forte sa lekovitim pelargoniumom (Pelargonium sidoides, afričkom muškatlom) u sastavu.
Pelargonium u sastavu Viranta forte, osim antivirusnog, ima i antibakterijsko svojstvo, što ga čini prirodnim antibiotikom. Svojim jedinstvenim i prirodnim sastavom, Viranto forte ispoljava jako antivirusno dejstvo, istovremeno delujući kao prirodni antibiotik. Na taj način on sprečava potencijalne komplikacije bolesti.
U zemljama zapadne Evrope pelargonium je registrovan kao prirodni lek i odobrena je zvanična indikacija za terapiju akutnog bronhitisa. Veoma je efikasan za lečenje prehlade i gripa, odnosno virusnih infekcija – upale grla, krajnika, uha, sinusa.
Kako su mnogobrojna klinička ispitivanja pokazala, pelargonium kao glavni sastojak sirupa Viranto forte ispoljava jako antivirusno delovanje tako što blokira vezivanje virusa za receptore ćelija i sprečavajući replikaciju virusa u ćeliji, ukoliko virus uđe u nju.
Viranto forte je najefikasniji i najdelotvorniji ukoliko se primeni u prva dva sata od pojave simptoma. Zbog toga savetujemo da ga uvek imate u svojoj kućnoj apoteci, kako biste mogli pravovremeno da ga primenite.

Virusi i povišena temperatura

Povišena temperatura je sasvim uobičajena za virusnu infekciju. Ona je ujedno i veoma dobar znak da se telo bori protiv infekcije. Ne bi trebalo da je spuštate dok ne pređe bar 38.5 °C, jer se obaranjem temperature zaustavlja odbrambeni odogovor imunog sistema i ometa odbrana.
Evropski vodiči savetuju da povišenu temperaturu ne treba je spuštati dok ne pređe bar 38.5 °C, dok se u Velikoj Britaniji čak savetuje da se sa davanjem paracetamola ili ibuprofena sačeka dok ona ne dođe do 39°C.
Važno je da dete tokom mirovanja unosi veće količine tečnosti. Ukoliko dete odbija hranu, nemojte ga prisiljavati. Detetovo telo koristi sve svoje potencijale kako bi se borilo sa virusom i zbog toga ono nema apetit.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Jedan od najčešćih simptoma u svim uzrastim grupma je bol u grlu. Gušobolja je pratilac brojnih infekcija, a hladni dani u koje ulazimo pogoduju upravo respiratornim infekcijama gornjih disajnih puteva. pored neprijatnog bola, deca slabije jedu, lošije unose tečnosti, što jeste dodatni ozbiljan problem.
Kod dece, pored curenja nosa (rinitisa) bol u grlu je vodeći simptom upala gornjih respiratornih puteva. Gušobolja praćena povišenom temperaturom je jedan od vodećih uzroka nepotrebne primene antibiotika! Srećom, polako raste svest kod roditelja da antibiotici nisu uvek korisni za dete, a ne mali broj roditelja ima svest galopirajućoj rezistenciji bakterija na antibiotike.

Slede najčešća i ilustrativna pitanja roditelja vezana za gušobolju:

Koji su uzroci bola u grlu kod dece?

Grlo je, pored nosa prvo “na udaru” različitih mikroorganizama, pre svih virusa i bakterija. Zato ne treba da čudi što mnogo dece “boluje” od grla. Tokom grejne sezone je suv vazduh u spavaćim sobama, pa ako se ne stave “ovlaživači” na radijatore (ili druga grejna tela) jutarnja suvoća usta i grla je neprijatna i bez infekcije.
Ipak, respiratorne infekcije drže ubedljivo prvo mesto na listi uzroka gušobolje kod dece, a aktuelni virusi su daleko češći prouzrokovač upala grla od bakterija.

Da li što pre treba tražiti od pedijatra da prepiše antibiotik?

NE TREBA! Nije svaki bol u grlu angina (kako se to obično pogrešno misli), a naročito ako nema visoke temperature. Ima mnogo virusa (naročito u periodu jesen – zima) koji napadaju grlo i prave veoma bolno zapaljenje, a prenose se prljavim rukama, ali i direktnim kontaktom (poljupcem, na primer). Imajući u vidu da su virusi PRVI na listi uzroka, BESMISLENO je žuriti sa antibiotskom terapijom, pošto antibiotici NE MOGU pobediti viruse!
Šta raditi ako dete uz gušobolju ima i povišenu temperaturu, zar to nije znak bakterijske infekcije?
U aktuelnom periodu (hladnih dana i promenljivog vremena) su opet virusi najčešći uzrok pojave febrilnosti – visoke temperature! Ako dete koje ima visoku temperaturu (i gušobolju) živne kad padne temperatura, dobro je tada raspoloženo i aktivno – skoro sigurno NIJE u pitanju bakterijska upala grla.

Da li antibiotik može da smeta detetu?

Svaki lek ima neželjena dejstva, pa i antibiotici. Digestivne tegobe su najčešće, ali se mogu javiti i alergije. Ono što danas pouzdano znamo je da antibiotici slabe imunski odgovor! Takođe značajno remete ravnotežu mikroflore i dovode do gubitka raznolikosti crvenih bakterija, koja je dugotročno veoma važna za zdrav imunitet deteta.

Da li je dobro uraditi bris grla?

Bris grla je najbolji način da se utvrdi ima li bakterija u grlu koje treba lečiti. Bris je jednostavna i jeftina dijagnostička metoda koja se može uraditi u velikom broju laboratorija, čak i bez odlaska u zdravstvenu ustanovu. Postoji „brz bris na streptokok“ koji za 15-tak minuta pokaže da li je u pitanju streptokokna upala grla! Dva sata PRE ovog brisa dete ne treba da jede i pije!

Može li se bez brisa?

Može! Kao što smo već napomenuli, ako dete nema visoku temperaturu, dobrog je raspoloženja i ne žali se na druge tegobe, nema potrebe da se žuri sa brisom grla. Ako se radi o “standardnim” virusnim upalama grla dete će već za dan – dva biti bolje, bol će se smanjivati i proći, pa bris nije neophodan!

Kako pomoći detetu koje ima bol u grlu?

Što pre treba započeti LOKALNU terapiju, a Tantum Verde sprej je odličan izbor!

TANTUM VERDE sprej sadrži lek benzidamin (BEZ dodatnih medikamenata) koji ima trostruko korisno dejstvo, pa je TANTUM VERDE sprej:

✔ Lokalni antiseptik – ima antimikrobni efekat koji se ispoljava u grlu, BEZ resorpcije u krvotok. To znači da NEMA sistemsko delovanje kao antibiotici, pa NEMA ni neželjena dejstva na imunitet (koje nažalost imaju oralni antibiotici)!

✔ Analgetik – smanjuje bol, a zapravo se ponaša kao lokalni anestetik pošto blokira sprovođenje bolnih impulsa kroz nervna vlakna. Dakle, TANTUM VERDE ne sadrži dodatni anestetik, pošto NIJE ni potreban!

✔ Protivzapaljenski (antiinflamatorni) lek pošto inhibira stvaranje produkata infekcije koji izazivaju upalu (stručno se zovu citokini). Tako smanjuje otok sluzokože grla i krajnika.

Ovaj trostruki lokalni efakat se očituje u brzom ublažavanju simptoma zapaljenja grla, pa deca u prvih 24 sata primene terapije lakše da gutaju i počinju ponovo lepo da jedu i unose tečnost!
Kod dece koja imaju takozvane kriptozne krajnike, lokalni antiseptik smanjuje rizik o sekundarne bakterijske infekcije. Radi se “mini-kanalima” u krajnicima u kojima se nagomilava sekret, a to pospešuje širenje infekcije, a ponekad i “nadovezivanje” bakterijske infekcije na primarno virusnu bolest!
Jedna od racionalnih upotreba TANTUM VERDE sprej je terapija upaljenog grla kod dece kod kojih je uzet bris grla, u periodu dok se čeka rezultat, ali i posle toga – kada se dokaže da nije u pitanju bakterijska infekcija. Isti je efekat kod dece koje pedijatar prati pošto (zbog jasnih znakova virusne upale grla) nije bilo potrebe da se radi bris!
Lokalna terapija TANTUM VERDE sprejem tako sprečava nepotrebnu upotrebu oralnih antibiotika i zaista daje doprinos borbi sa rastućom rezistencijom bakterja na antibiotike!
Može li se TANTUM VERDE sprej kombinovati sa lekovima koji služe za obaranje temperature?
MOŽE! Pošto deluje LOKALNO, nema prepreka da se koristi zajedno sa ibuprofenom ili paracetamolom.

Kako se koristi?

TANTUM VERDE sprej se veoma jednostavno i bezbedno koristi raspršivanjem u grlo:

Deca od 3 do 6 godina: po 1 raspršivanje na svakih 4 kg telesne mase, 2 do 6 puta na dan. Pri tome voditi računa da maksimalna doza ne pređe po 4 raspršivanja, 2-6 puta na dan
Deca od 6 do 12 godina: po 4 raspršivanja na obolelo mesto, 2 do 6 puta na dan.
● Adolescenti uzrasta preko 12 godina i odrasli: po 4-8 raspršivanja na obolelo mesto, 2 do 6 puta na dan.

Izvor:www.mojpedijatar.co.rs

Borba za potomstvo i problemi sa začećem sve češća su pojava među parovima. Neplodnost i sterilitet nisu isto, te je važno znato koja je razlika između ova dva pojma.
Da li su sterilitet i neplodnost su isto? Nisu, ali su to dva izraza koja najviše zbunjuju parove. Neretko ih ljudi u govoru koriste naizmenično, a oni zapravo opisuju dve različite dijagnoze - svako stanje ima svoje mogućnosti i lečenje. Stručnjaci smatraju da je veoma važno da ljudi naprave razliku.

Šta je sterilitet?

Jedna od uobičajenih definicija sterilnosti je nemogućnost stvaranja potomstva (dece), a rezultat je mnogobrojnih uzroka, kao što su ligacija (podvezivanje) jajovoda, histerektomije ili vazektomije. Podvezivanje jajovoda predstavlja postupak blokiranja ili njihovog delimičnog uklanjanja, što sprečava mogućnost spajanja sperme i jajnih ćelija. Vazektomija je slična ligaciji jajovoda, ali kod muškaraca, i ona onemogućava da spermatozoidi izađu iz testisa. U ovakvim slučajevima kod muškaraca i žena mogućnosti za začeće ne postoje. Postoji još jedan važan detalj, a to je da se kod nekih žena sterilitet javlja kao rezultat histerektomije ili uklanjanja materice.

Šta je neplodnost?

Neplodnost se u velikoj meri razlikuje od steriliteta. Postoje dve vrste neplodnosti koje su drastično drugačije. Na svom najosnovnijem nivou, neplodnost predstavlja bezuspešne pokušaje začeća, pri čemu parovi barem 12 meseci rade na tome u određenim vremenskim intervalima, a bez upotrebe bilo kakve vrste kontracepcije. Kod žena koje su starije od 35 godina ovaj period može biti duži, tačnije ženama te starosti je prema nekim rezultatima potrebno više vremena za začeće. Drugi razlog zbog kojeg se dvanaestomesečni interval može produžiti je anovulacija kod žena (kada nema ovulaciju) ili spora pokretljivost spermatozoida kod muškaraca. Za razliku od steriliteta, neplodnost nije direktan rezultat zdravstvenog stanja ili nemogućnosti.
U određenim okolnostima, neplodnost i sterilnost su povezani ili postoje istovremeno, ali nužno ne znače isto. Na primer, žena koja ima ligaciju jajovoda ili histerektomiju smatra se sterilnom i stoga neplodnom. Suprotno tome, žena možda nema problema sa neplodnošću - ali ako je njen partner sterilan, par će patiti od neplodnosti.

Primarna neplodnost

Primarna neplodnost odnosi se na parove kod kojih začeće nije uspelo ni nakon godinu dana pokušavanja.

Sekundarna neplodnost

Sekundarna neplodnost odnosi se na parove koji imaju već jedno dete, ali uz brojne napore drugo ne mogu da dobiju.

Testiranje neplodnosti - šta mogu da očekujem?

Ukoliko i uz brojne pokušaje ne možete da ostanete u drugom stanju i uspešno ostvarite začeće, najbolje bi bilo da potražite medicinsku pomoć. Stručna lica će vas sprovesti kroz brojne preglede i analize koje procenjuju sterilitet ili neplodnost. Početni koraci evaluacije uključuju kompletnu medicinsku istoriju i ispitivanje plodnosti kako bi se dobila jasnija slika o potencijalnim mogućnostima lečenja. Poverljiva medicinska istorija će obuhvatiti i ginekološku istoriju (poput trajanja menstrualnog ciklusa), učestalost odnosa, istoriju hirurške intervencije i trenutnu terapiju (ukoliko je koristite).

Ispitivanje plodnosti žena

Mnoge žene koje pate od neplodnosti se pitaju šta je potrebno za uspešnu trudnoću. Žena treba da ima zdrave jajnike koji sadrže zdrave ćelije, da bi došlo do ovulacije. Tada može doći do oplođenja. Što se tiče ispitivanja plodnosti, lekar će želeti da zna da li redovno ovulirate i koliko jajnih ćelija ima u jajnicima. Ovulacija se može odrediti ako imate redovne menstruacije, praćenjem plodnih dana nakon ciklusa, grafikonom bazalne telesne temperature ili testom krvi lutealnog progesterona.
Rezervu jajnika (koliko ćelija ostaje u jajnicima) najbolje određuju test krvi i ultrazvuk, pri čemu test krvi ispituje nivoe folikulostimulirajućeg hormona (FSH) i Antimilerovog hormona (AMH). Zatim se ultrazvuk koristi za dobijanje broja malih folikula u jajnicima. Ove analize pomažu vašem lekaru da odredi najbolju terapiju koja vam može pomoći da dođete do uspešnog začeća. Vaš lekar će takođe želeti da sazna više o zdravlju vaših jajovoda, njihovoj prohodnosti, stanju materice i karlice, a to se može učiniti uobičajenom bezbolnom metodom koja se naziva histerosalpingografija (HSG).

Ispitivanje muške plodnosti

Neplodnost muškarca se javlja kao uzrok u 30-40 odsto slučajeva. Kao što žene prolaze kroz brojne testove, analize i preglede i muškarci će morati da prođu kroz isto. Najbolji način za testiranje spermatozoida je analiza sperme - koja proučava koncentraciju semene tečnosti, procenat spermatozoida, pokazuje da li su oni pokretni ili ne. Kada lekar dobije sve potrebne analize o plodnosti i zdravlju muškarca, uspostaviće dijagnozu (ukoliko je potrebno) i na taj način borba protiv neplodnosti kreće. Važno je da parovi budu uporni i da ne odustaju.

Borba sa neplodnošću

Ova tema je veoma bolna većini parova, a svaki neuspeli pokušaj predstavlja životni poraz. Lekari su na mnogo načina pomogli ljudima, a neplodnost se može rešiti na više načina. Jedan sasvim sigurno jeste vantelesna oplodnja, ali postoje i faktori na koje parovi mogu sami da utiču. Pravilna ishrana, izbegavanje poroka, manji stres su samo neki od faktora koji vam mogu pomoći, a razgovor sa lekarom i rešavanje problema je d ključne važnosti.

Izvor: www.yumama.com

Bolesti štitne žlezde najčešće su prisutne kod odraslih, ali ih mogu imati i deca, čak i novorođenčad. Postoje dva glavna tipa poromećaja rada štitne žlezde – hipotireodizam (usporen rad štitne žlezde) i hipertireodizam (ubrzan rad štitne žlezde).
Hipofiza u mozgu kontroliše rad štitne žlezde. Ona proizvodi hormon koji stimuliše štitnu žlizdu (TSH).
Pedijatrijski endokrinolog sa Northwell Health-a u Njujorku, doktor Graeme R. Frank, kaže da ako hipofiza oseti da nivo hormona štitne žlezde nije dovoljan onda ona stvara više TSH kako bi stimulisala štitnu žlezdu da ga proizvodi.
“Visoki nivoi TSH mogu značiti da štitna ne proizvodi dovoljno hormona štitne i to je stanje koje se zove hipotireodizam. Niski nivoi TSH mogu značiti da štitna proizvodi previse hormona i to stanje se zove hipertireodizam”, pojašnjava on.
Kod dece je prisutniji usporen rad štitne žlezde nego ubrzan. Netretirano stanje štitne žlezde može dovesti do mnogobrojnih simptoma. Ako hipotireodizam kod dece ostane neotkriven može izazvati nepovratano slab rast – zato je važno uspostaviti dijagnozu na vreme.

Bolesti štitne žlezde kod odojčadi

Kada se beba rodi u toku 48 sati od rođenja joj se uzima uzorak krvi iz pete kako bi se uradile pretrage za različite bolesti, između ostalog i za urođeni hipotireodizam.
Urođeni hipotireodizam se mora lečiti već od prve dve nedelje života.
“To je razorno stanje ako se ne prepozna jer mozak koji se razvija u prve dve do tri godine života kritično zavisi od hormona štitne žlezde”, objašnjava dr Frank.
Pedijatrijski endokrinolog i pomoćnik kliničkog direktora pedijatrijske endokrinologije na Johns Hopkins-u dr Kristin Marie Arcara kaže da ukoliko se urođeni hipotireodizam ne otkrije i ne tretira to može imati ozbiljne posledice kao što su slab rast i kašnjenja u razvoju.
Deca sa urođenim hipotireodizam uglavnom piju terapiju tokom celog života.

Simptomi hipotireodizma

Tokom razvoja u kasnijim godinama, bolesti štitne žlezde mogu se manifestovati brojnim simptomima. Kod mlađe dece, najznačajniji simptom hipotireodizma je nedovoljan rast. Drugi simptomi mogu biti zatvor, stalan osećaj hladnoće čak i kada je toplo vreme, dobijanje na kilaži, suva koža, gruba kosa i letargija.
Dr Frank kaže da u ekstremnim slučajevnima deca mogu imati povišen holesterol, koji je kako, kaže moguće potpuno vratiti u normalu nakon što se počne lečiti štitna želzda.
Devojčice koje su prošle kroz pubertet mogu imati neredovne cikluse ukoliko ne leče usporen rad štitne žlezde.
“Takođe, može izazvati kašnjenje puberteta”, kaže klinički saradnik na pedijatrijskom odelenju endokrinologije u Johns Hopkins University School of Medicine, doktorka Yasmin Akhtar.

Simptomi hipertireodizma kod dece

Doktorka Arcara kaže da su simptomi hipertireodizma mnogo uočljiviji kod dece.
“Volim da ih upoređujem sa simptomima pijenja previše kafe”, kaže ona. Šta to znači? Deca mogu imati drhtavicu, da se tresu, brze otkucaje srca, dijareju, gubitak na kilaži, imaju poteškoće u koncentraciji, teško zaspivaju i imaju slabu koncentraciju u školi. Nekada dete može biti pogrešno dijagnostikovano ADHD sindromom”, dodaje dr Arcara.

Kako se bolesti štitne žlezde detektuju kod dece

Da bi se proverila funkcija štitne žlezde radi se test iz krvi, ali to nije deo rutinske krvne slike.
Zato deca treba da idu na redovne kontrole od detinjstva pa sve kroz tinejdžerski period.
“Vaš pedijatar radi veoma važne stvari poput praćenja rasta i dobijanja na kilaži i mogu da primete kada se dese suptilne promene u kilaži ili rastu koje bi mogle biti signal da se nešto događa”, kaže dr Arcara. Dodaje da oni takođe rade preglede i mogu da primete neke stvari poput uvećane štitne žlezde zbog čega mogu tražiti dodatne pretrage.
Roditelji mogu da iznesu svoje brige pedijatru ako primete neke simptome ili ako i oni sami imaju istoriju bolesti štitne žlezde.
“Ako imate srodnika prvog stepena koji ima usporen rad štitne žlezde imate veće šanse da i vi razvijete takvo stanje u nekom periodu vašeg života”, kaže dr Frank.
Ako rezultati testa štitne žlezde nisu dobri onda pedijatar šalje dete kod pedijatrijskog endokrinologa.

Lečenje bolesti štitne žlezde

Iako bolesti štitne žlezde zvuče strašno, dobra vest je da se one leče.
Hipotireodizam se tretira levotiroksinom, sintetičkim oblikom hormona štitne žlezde koji se pije jednom dnevno i generalno nema nikakvih neželjenih efekata.
“Veoma dobro se toleriše i deca nastavljaju da žive normalno svoje živote dokle god redovno piju terapiju”, kaže dr Arcara.

Ključ je utvrditi adekvatnu dozu.

“To je jedna od retkih stvari u endokrinolokijii koju možemo precizno dozirati”, kaže dr Frank. Doktori prate nivoe hormona štitne žlijezde nakon nekoliko nedelja uzimanja leka kako bi utvrdili da li su u okvirima referentnih vrednosti – ukoliko nisu, koriguju dozu u skladu sa tim.
Često se dešava da kada im se uspostavi dijagnoza deca imaju hipotireodizam celog života. Dr Arcara kaže da neka deca mogu imati prolazni tip bolesti koji se može vremenom rešiti.
“To je nešto što će doktor procijeniti, da li da ukidaju pacijentu terapiju kako bi vidjeli ima li trajnu ili prolaznu bolest štitne žlijezde”, kaže ona.
Lečenje hipertireodizma je malo komplikovanije i postoje tri opcije. Postoji tretman radioaktivnim jodom, a druga opcija je antitiroidni lek koji usporava rad štitne žlezde. U oko 25 odsto slučajeva, pacijenti će prestati sa terapijom posle oko dve godine, objašnjava dr Frank. Ovaj tretman može imati neželjene efekte – osipe po koži, bol, bolove u zglobovima, disfunkciju jetre i nizak nivo belih krvnih zrnaca.

Treća opcija je operacija i vađenja štitne žlezde.

Zašto je važno lečiti bolesti štitne žlezde
Neophodno je lečiti novorođenčad kako bi se izbegli nepovratni razvojni problemi. Osim neprijatnih simptoma za veću decu, najveću zabrinutost predstavlja efekat hipotireoze na rast deteta. „Svakako hipotireoza nije jedini uzrok slabog rasta dece, ali je jedan od najčešćih“, kaže dr Arcara. Zbog toga je presudno proceniti na vreme i lečiti. „Ako se hipotiroidizam dugo ne leči, dugoročno možda nećete imati potpuno adekvatan rast“, ​​dodaje dr Arcara. „Ali za većinu dece, ako se terapija započne odmah, imaće normalizaciju u rastu, tako da će imati normalnu odraslu visinu za svoju porodicu.“

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Ciste na jajnicima su veoma česta pojava sa kojom se susreće veliki broj žena. Postoje različite vrste cisti, od čega zavisi i njihovo tretiranje. Pogledajte kako se leči ovaj zdravstveni problem i da li utiče na začeće i trudnoću.
Svaka žena ima neku vrstu cisti na jajnicima. Zapravo, veliki broj cisti nastane tokom ovulacije i sa mesečnim ciklusom nestane. Postoje i one koje se same resorbuju, pa je moguće da ih lekar na sledećem ultrazvuku ne vidi. Većina žena oseti nelagodu i strah kada im lekar saopšti da imaju cistu. To je prirodan osećaj, a pogotovo može uplašiti žene koje planiraju bebu.
Ciste predstavljaju izrasline na jajnicima, u vidu šupljina koje su ispunjene tečnošću. Mogu se pojaviti u bilo kom starosnom dobu žene. Najčešće se javljaju između 25. i 40. godine, a česte su i kod mlađih osoba. Ciste predstavljaju produkt trenutnog hormonskog disbalansa, a nastaju kao rezultat neuspešnog procesa ovulacije. U najvećem broju slučajeva su bezopasne i ne predstavljaju problem prilikom začeća i trudnoće. U situacijama kada je samo jedan jajnik cističan, drugi može normalno da vrši svoju funkciju i da proizvodi jajne ćelije.
Postojanje ciste ne bi trebalo da se zanemaruje, jer je ona često praćena jakim pritiskom u donjem delu stomaka, čestim promenama raspoloženja, a samo pucanje ciste može biti neprijatno i bolno. Postoji nekoliko vrsta ovog problema, pogledajte kako se one razlikuju.
Veoma je važno da se pridržavate terapije koju vam je prepisao ginekolog/ednokrinolog jer ćete samo na taj način dovesti hormone u ravnotežu.
Funkcionalne ciste
Najbezazlenija vrsta cisti su funkcionalne ciste, koje nastaju u procesu ovulacije. Ove ciste su i najčešći ginekološki problem, javljaju se kao posledica "nepucanja" folikula. Nazivaju se još i vodene ciste i najzastupljenije su.
Ove ciste obično nestaju tokom sledećeg menstrualnog krvarenja, a neke se spontano povlače (resorbuju ili prskaju). U drugim slučajevima, da bi se ukolinile ciste potrebna je hormonska terapija, tačnije lekari neretko preporučuju kontraceptivne pilule. One mogu biti dobro rešenje u otklanjanju ovog problema, ali pre nego što počnete da ih koristite morate se posavetovati sa ginekologom.
Kada su ciste manje, otprilike 5 centimetara, simptomi nisu izraženi. Toliko su neprimetni simptomi, da žene ukoliko ne odu kod ginekologa na ultrazvuk ne bi ni otkrile njihovo postojanje u jajnicima. Postoji slučaj kada je cista velika i "uporna", a kao takva može izazvati veliki bol i pritisak u donjem delu stomaka, a njeno pucanje može biti neprijatno i bolno. Nije redak slučaj da prilikom ovulacije nastanu i luteinske ciste, koje se javljaju kada se u telu dogodi hormonski disbalans.
Ukoliko se cista formira tako što krvni sud puca, a sadržaj ciste je ispunjen krvlju, znači da je reč o hemoragičnim cistama. Njihovo pucanje je veoma bolno, a lečenje ponekad zahteva i hirušku intervenciju. Veoma je važno znati da one ne ostavljaju nikakve posledice po začeće i trudnoću, iako svaki lekar savetuje da se one izleče pre planirane trudnoće.

Nefunkcionalne ciste
Nefunkcionalne ciste nisu vezane za proces ovulacije, već one mogu nastati u periodu menstrualnog ciklusa (od nakupljenje menstrualne krvi). U tu grupu spadaju takozvane čokoladne ili endometriotične ciste, a za njih se, kao i za funkcionalne ciste, primenjuje predviđena hormonska terapija ili kontraceptivne pilule.
Dešava se situacija da terapija ne urodi plodom, pa se problem rešava laparoskopskom operacijom, nakon koje se preporučuje da žene odmah ostanu u drugom stanju. Ukoliko se desi da se ciste uvrnu, mogu uzrokovati prekid cirkulacije i velike bolove. U ovakvim slučajevima neophodna je hitna hiruška intervencija, a nekada i odstranjenje jajnika zajedno sa cistom. Ipak i u takvim situacijama postoje velike šanse za zdravu trudnoću i bebu.

Policistični jajnici
Policistične jajnike prati ozbiljan hormonski disbalans i niz sličnih simptoma. Najčešći su: amenoreja (izostanak menstruacije), neredovna menstrualna krvarenja, izostanak ovulacije, pojačana maljavost, pojava akni, povećana telesna masa, kao i gubitak kose. Ovaj problem se više posmatra iz aspekta endokrinologije nego ginekologije, pa se i lečenje koncipira na taj način.
Kod problema policističnih jajnika dešava se da su uzročnici velike količine testosterona, androstenediona, kao i izmenjene funkcije hipofize. Policistični jajnici se vezuju za smanjenu funkciju štitne žlezde, poremećeno lučenje insulina i nadbubrežne žlezde. Kod ovog problema je veoma važno da se terapija sprovodi uspešno, da se menjaju loše životne navike (cigarete, alkohol), kao i da se vodi računa o fizičkoj aktivnosti i telesnoj težini. U situacijama kada žena ima problem sa policističnim jajnicima, ne može tačno da odredi datum ovulacije i samim tim to može biti problem ukoliko želi bebu. Trudnoća pozitivno deluje na ciste, čak i na policistične jajnike.

Izvor: www.yumama.com

Neraspoložena beba, jak plač, crvenilo lica, nadut stomačić, zgrčene šake samo su neki od pokazatelja da vaša beba ima grčeve. Izdvajamo sve što treba da znate o kolikama.
Ukoliko vaše novorođenče neprestano plače iz vama nepoznatih razloga, možda je znak da su nastupili grčevi. Nema razloga za paniku, a mi izdvajamo sve što bi trebalo da znate o uzrocima i simptomima ovog uobičajenog stanja.

Šta su grčevi (kolike)?

U pitanju su grčevi glatkih mišićnih tkiva, koji se javljaju kod tek rođenih beba. Najčešće se javljaju u prva tri meseca bebinog života, a uslovljeni su prilagođavanjem deteta na novu, za njega nepoznatu, okolinu. Morate da znate da ovo ne traje dugo. Grčevi kod beba dostižu vrhunac od šeste do osme nedelje, a zatim postaju manje intenzivni. Potpuno nestaju oko trećeg, četvrtog meseca starosti bebe.

Kako prepoznati grčeve kod bebe?

Grčevi kod beba se javljaju najčešće tokom obroka ili neposredno posle istog.
Simptomi kolika izgledaju ovako: crvena i zacenjane beba, jak plač, pri čemu se beba grči i zauzima položaj fetusa - privlači nogice ka stomačiću. Stomak je vidno nadut i osetljiv.
Napadi grčeva mogu trajati satima, pri čemu beba skoro i da ne prestaje da plače. Kod neke dece napad prestaje nakon ispuštanja gasova iz creva, dok se druga deca iscrpe od napada i uspavaju.
Zbog čega nastaju grčevi?
Uzrok ovog neprijatnog grčenja nije poznat, ali se smatra da nastaju usled vazduha u želucu ili vazdušastih mehurića koji prolaze kroz creva i muče bebu.
U situacijama kada beba unosi prevelike količine mlečne hrane, nastaju gasovi, a oni takođe mogu biti uzročnici nadimanja i bolnih grčeva.
Antibiotici takođe nekada mogu biti uzročnici kolika, bez obzira na to da li se daju bebi ili ih koristi mama koja doji.

Kako prepoznati uzrok bebinog plača?

Veoma je važno da napravite razliku da li vaše dete plače jer je gladno ili mu se spava ili pak plače zbog bolova koje izazivaju grčevi. Uz normalno plakanje, jauci su obično povezani sa potrebama i ne dolaze u određenom intervalu tokom dana i noći. Uznemirene bebe imaju tendenciju da se smire maženjem, držanjem ili ljuljanjem. Sa druge strane, bebe koje muče kolike pate od ničim izazvanih uzroka koji ne prestaju nakon ljuljanja, smirivanja i slično.

Da li su kolike vrsta bolesti?

Kolike ne predstavljaju fizički poremećaj ili bolest. Isključivo se odnose na duge periode neobjašnjivog plača. Mnogi lekari za grčeve koriste pravilo "trojke" u kom objašnjavaju da se kolike javljaju kod zdravih beba koje plaču više od tri sata dnevno, više od tri dana u nedelji, duže od tri nedelje.

Kako da pomognem bebi kada ima grčeve?

Problemi koje uzrokuju kolike mogu biti veoma naporni i iscrpljujući ne samo za bebu, već i za roditelje.
Stoga, najbolji način da pomognete bebi jeste da odaberete flašicu koja će sprečiti suvišno propuštanje vazduha, ukoliko je hranite mlečnom formulom. Pomozite bebi da podrigne posle obroka. Sprečite halapljivost, a ukoliko dojite pripazite i na svoju ishranu (izbegavajte mlečne proizvode, alkohol, kofein, začinjemu hranu).
Toplota stomačića može biti od pomoći, a kupanjem ćete opustiti bebu. Pustite muziku, a u isto vreme možete da je umirite nežnim masiranjem po stomaku.
Ukoliko su nastali usled upotrebe antibiotika, probiotici mogu pomoći. Ukoliko ne uspevate da umirite bebu, ako dođe do nekontrolisanog povraćanja i drugih većih simptoma, najbolje bi bilo da se obrate lekaru.
Važno je da znate da kolike ne mogu da ostave nikakve značajne posledice po bebu

Izvor: www.yumama.com

Neplodnost je veoma težak životni put kroz koji neki parovi prolaze. Taj put niko ne bira, a prate ga teške emotivne i psihičke teškoće. Pogledajte koji su najčešći uzroci neplodnosti.
Smanjena plodnost je sve češća pojava među parovima, a lečenje je nekada jedini način za proširenje porodice. Uspostavljanje dijagnoze počinje brojnim analizama, a završava se terapijama. Najveća zabluda je što ljudi sterilitet vezuju isključivo za muškarce, a on se javlja podjednako i kod žena i kod muškaraca. Stručnjaci tvrde da su razlozi za sterilitet brojni. Mi smo izdvojili za vas najčešće uzroke smanjene plodnosti kod muškaraca i žena, kao i savete kako da povećate šanse za roditeljstvo.
Sterilitet kod žena - uzroci
Najznačajniji faktori koji utiču na smanjenje plodnosti žena jesu endometrioza, operacije u maloj karlici (posebno u jajnicima) i različite vrste infekcija. Takve operacije u mladosti oštećuju jajnik manje ili više, a zavisi i od vrste tumora-ciste koja se operiše, kao i od umešnosti doktora koji vodi operaciju. Jedan od takođe velikih problema su neprohodni ili delimično prohodni jajovodi, a mogu biti posledica nelečenih ili neprepoznatih infekcija. Hlamidija u 50 odsto slučajeva ne daje nikakve simptome, a može izazvati kasnije probleme ukoliko se ne leči. Poremećaj ovulacije, poremećaj endokrinih žlezda, kao i urođene anomalije reproduktivnih organa mogu biti znatni uzročnici steriliteta kod žena.

Sterilitet kod muškaraca - uzroci

Najučestaliji uzrok neplodnosti kod muškaraca je smanjena pokretljivost sprematozoida. Ovaj problem mogu da uzrokuju cigarete, alkohol i steroidi, marihuana i ostale droge, jer spadaju u agense koji značajno smanjuju njihovu pokretljivost. Znatno manji broj neplodnosti kod muškaraca izazivaju hormonski problemi.
Naime, radi se o tome da mozak ne uspeva da otpusti gonadotropin (oslobađajući hormon) koji stimuliše hormonski put i izaziva proizvodnju sperme. Najređa grupa uzročnika jesu fizički i prihološki (stres, depresija) problemi koji uziču na povećanje steriliteta. Stres može nepovoljno da utiče na plodnost, zapravo mnogi stručnjaci oprkivljuju stres i loša psihička stranja za povećan broj steriliteta kod muškaraca. Isto kao i kod žena nelečene infekcije i upale mogu dovesti do problema, kao i određene fizičke smetnje na genitalijama, koje onemogućuju kretanje sperme kroz polne kanale.

Lečenje steriliteta

Ukoliko je test i dalje negativan uz niz vaših pokušaja, morate se obratiti lekaru. On će uspostaviti adekvatnu dijagnozu i terapiju, a ona vam može pomoći da prebrodite problem. Stručnjaci preporučuju da zdrave navike, izbalansirana ishrana, izbegavanje poroka i toksičnih namirnica mogu da pospeše plodnost oba pola. Unos vitamina C i E u kombinaciji sa mineralima i oligoelementima (cink, bakar, gvožđe) mogu biti sjajni antioksidansi organizma. Pogotovo je važno da muškarci koriste antioksidanse u ishrani, jer oni utiču na zdravlje spermatozoida, baš kao i bavljenje sportom i kretanje.
Da bi menstrualni ciklus bio redovan i da bis precizno odredile plodne dane, važno je da žene ne drže rigorozne dijete i da ne gube naglo broj kilograma. Nije dobro ni izbaciti masnoću iz ishrane, jer holesterol povoljno utiče na stvaranje ženskih polnih hormona. Hormoni štitne žlezde takođe bi trebalo da budu u skladu kako bi se došlo do željene trudnoće. Zdrav život i navike su lek za većinu zdravstvenih problema, stoga, probajte i očekujte najbolje.

Izvor: www.yumama.com

Strana 1 od 14

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Slaba motorika, ravna stopala, loš govor… Šta uzrokuje najčešće probleme kod mališana i kako ih rešavati

Slaba motorika, ravna stopala, loš govo…

Kako sprečiti nastanak ‘modernih’ razvojnih proble...

Kako prepoznati ozbiljnu infekciju kod dece

Kako prepoznati ozbiljnu infekciju kod d…

Sledi pitanje jedne mame : imam dečaka od dve godine i...

Antibiotici u terapiji crvenog grla kod bebe

Antibiotici u terapiji crvenog grla kod …

Ako je grlo “baš crveno” (a to nije često) PRE da...

Razrešite najčešće letnje roditeljske dileme

Razrešite najčešće letnje roditeljsk…

Da li je bolja planina ili more, sme li dete da se kupa...

Ishrana beba PO MESECIMA i najčešći alergeni

Ishrana beba PO MESECIMA i najčešći a…

Mnoge mame se nađu u pravom problemu kada treba odluč...

Infekcije genitalija kod devojčica

Infekcije genitalija kod devojčica

Jedan od najčešćih problema kod ženske dece je infe...

Roditelji na mukama: Kako da znate da li vaše dete ima grip ili Covid 19?

Roditelji na mukama: Kako da znate da li…

Kako razlikovati virus COVID-19 od običnog sezonskog g...

Kako se pravilno tretira temenjača kod beba?

Kako se pravilno tretira temenjača kod …

Ako primetite da vaša beba ima žućkasti, masni i lju...

Glutenska enteropatija

Glutenska enteropatija

Glutenska enteropatija (drugi naziv bolesti je celijaki...

Virus koji napada dlanove, usta, tabane – (HAND MOUTH FOOT DISEASE)

Virus koji napada dlanove, usta, tabane …

Prenosi se direktnim kontaktom sa obolelim detetom koje...

IAIM masaža za bebe povezuje, stimuliše, oslobađa i opušta

IAIM masaža za bebe povezuje, stimuliš…

Ono što najviše treba vašoj bebi ste vi, vaše prisu...

Saveti za bezbedno kupanje

Saveti za bezbedno kupanje

Vreme kupanja je zabavno i specijalno vreme koje delite...

Upozorenje stručnjaka: Ne ostavljajte bebu da spava u auto-sedištu van automobila

Upozorenje stručnjaka: Ne ostavljajte b…

Američka studija je pokazala da postoji veliki broj sm...

Problematični treći krajnik - Odgovori na najčešća pitanja

Problematični treći krajnik - Odgovori…

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi...

Žutica novorođenčeta

Žutica novorođenčeta

Sigurno ste do sada slušali razne priče na temu žuti...

Dojenje možda povećava šanse da vaša beba razvije alergije na hranu

Dojenje možda povećava šanse da vaša…

Bebe koje majke doje mogu biti osetljivije na alergene ...

Koliko je bitna ishrana tokom dojenja?

Koliko je bitna ishrana tokom dojenja?

Da li treba da jedem više tokom dojenja? Nema potrebe...

Prednost majčinog mleka

Prednost majčinog mleka

Svakodnevni rad na podizanju svesti roditelja koliko je...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.