Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo napreduje, noćni obrok nije potreban. Sada je u pitanju samo navika.

Kod beba se neprestano smenjuju epizode budnosti i spavanja (tzv. polifazno spavanje), pri čemu je iz meseca u mesec ukupna dnevna dužina spavanja sve manja, a budnosti sve veća. U drugom mesecu ritam podoja značajno utiče na ritam spavanja pod dejstvom «peptida koji indukuje delta spavanje», supstance iz majčinog mleka, bitne za regulisanje ritma aktivnosti u toku 24 sata.

Dužina spavanja, distribucija perioda budnosti i sna u toku dana i REM/NREM odnos se razlikuju kod novorođenčeta, odojčeta, deteta i odrasle osobe

U trećem mesecu se javlja tendencija produžavanja noćnog i skraćivanja dnevnog spavanja, ali je ono i dalje polifazno. Sa šest meseci odojče danju spava kraće 3-4 puta, a noću se budi 2-3 puta.

Od sedmog do devetog meseca periodi spavanja i budnosti su duži i stabilniji, i danju i noću. Izbacuje se jedan noćni podoj, tako da beba noću u kontinuitetu spava duže. U ovim promenama ritma određenu ulogu igra i promena načina ishrane, kao i pojačane motorne aktivnosti (uvežbavanje sedenja, puzanja itd.).

Krajem prve godine spavanje postepeno prelazi iz polifaznog u bifazno (jednom kraće u toku dana, obično oko podne ili rano popodne i kontinuirano i dugo u toku noći). Tokom života, celokupno spavanje, kao i pojedine vrste spavanja (REM i NREM) se postepeno skraćuju. Kod novorođenčeta REM spavanje iznosi oko 50 odsto ukupnog vremena spavanja, a kod nedonoščeta, rođenog u 30. nedelji trudnoće, čak 80 odsto. Naravno, dužina i ritam sna podležu velikim individualnim razlikama u svakom životnom dobu.

Kada će beba prestati da se budi noću?

Čovek se budi nekoliko puta u toku noći do kraja života, pa to važi i za bebu. Ali sve dok ne nauči da sama nastavi da spava, ni vi, ni ona se nećete naspavati.

Pre kraja drugog meseca ne treba očekivati nikakav pomak u ritmu noćnih obroka. Mali broj beba tada počinje da povećava razmak između dva obroka što, u početku, ne mora da bude noću, ali je obično posle kupanja. Zato kupajte bebu kasnije uveče, da bi duže spavala noću, a ne danju. Ovaj pomak u ritmu spavanja ne mora da se desi pre šestog meseca, naročito kod odojčadi koja sisaju. Bebe koje se hrane flašicom ranije izbacuju noćni obrok (što nikako ne znači da treba prestati sa dojenjem da bi se to dogodilo).

Kako pomoći bebi da prespava celu noć?

Bebe se lako navikavaju na određen način ishrane, a vi bi trebalo da te navike polako menjate u skladu sa prirodnim potrebama deteta. Većini beba od 2-3 meseca još uvek treba jedno do dva sisanja noću, ali ne više.

Ukoliko ta navika i dalje traje, preduzmite sledeće:

*Povećajte obim obroka pred odlazak na spavanje. Možete dodati u mleko malo pirinčanih pahuljica (vodite računa da beba usled česte upotrebe pirinča ne dobije tvrdu stolicu) posle šestog meseca. Ako beba samo sisa, ne dajte joj da brzo zaspi na dojci, jer se tako neće dovoljno najesti, pa će kroz par sati da ogladni, već je budite sve dok se ne nasisa.

*Nahranite bebu pre svog odlaska na počinak. Ukoliko, ova mera ne pomaže, odustanite od nje.

*Proverite da li beba dovoljno jede tokom dana. Ako to nije slučaj, razumljivo je što nedostatak kalorija nadoknađuje noću. Može da pomogne češće dojenje danju, ali to je «mač sa dve oštrice», jer se kod nekih beba isti ritam nastavlja i noću, pa dobijate kontraefekat. U slučaju da je beba starija od četiri meseca, razmislite o uvođenju nemlečne hrane jer joj, možda, vaše mleko više nije dovoljno ili, jednostavno, već oseća potrebu za drugom vrstom hrane. Indikaciju za dohranu mlečnom formulom treba da postavi isključivo pedijatar.

*Pokušajte da postepeno “rastežete” period između dva noćna hranjenja tako što ćete da dodajete pola sata svake ili svake druge noći. Umesto da skačete na prvi bebin signal, dajte joj šansu da sama ponovo zaspi. Ako nastavi da plače, pokušajte da je umirite, ali ne i da je uzmete (pomazite je, otpevajte uspavanku ili pustite muzičku igračku da svira). Ukoliko plač ne prestane u razumnom periodu (15 minuta), podignite je i probajte da je stišate na rukama, mazeći je, ljuljajući i pevajući joj. Ne palite svetlo u sobi i budite tihi. Ako sve ovo ne pomogne – nahranite je, sada ste već produžili razmak od prethodnog obroka za dobrih pola sata. Na taj način beba može narednih noći sama za toliko duže da spava. Trudite se da produžavanjem vremena između obroka noćno hranjenje svedete na jedno do uzrasta od šest meseci, kada treba i njega izbaciti.

*Ne presvlačite bebu u toku noći, osim ako je to apsolutno neophodno. U tu svrhu su se bolje pokazale pelene za jednokratnu upotrebu, jer je u njima beba suva i kad se upiški.

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo napreduje, noćni obrok nije potreban. Sada je u pitanju samo navika, koja sve teže može da se promeni, što je dete starije. Nemojte da čekate da prohoda, jer će onda samo da dolazi do vas i traži da sisa.

Kako se izboriti sa lošim navikama?

Veoma je loša navika da se dete uspavljuje hranom. Tako neće hteti da zaspi samo ni kada već bude dovoljno veliko, a prisustvo mlečnog i drugog šećera u usnoj duplji tokom noći dovodi do kvarenja zuba koji počinju da izbijaju, sa dalekosežnim posledicama. Svaki ritual uspavljivanja u sred noći stvara naviku, pa dete bez njega neće da zaspi. Ukoliko ste sigurni da beba dobija dovoljnu količinu hrane tokom dana (lepo napreduje u telesnoj masi), pokušajte da odojčetu, starijem od šest meseci, izbacite noćni obrok na jedan od sledeća tri načina:

Momentalno odvikavanje: kada se beba probudi i počne da plače, nemojte odgovarati, već je pustite da plače. Prve noći će to trajati možda i čitava dva sata, kada će od umora, konačno morati da zaspi. Sledeće noći će plakati znatno kraće, a nakon nekoliko dana, kada se uveri da je plač uzaludan, neće se više buditi. Ova metoda je efikasna, ali malo ko to može da izdrži, jer deluje nehumano. Ukoliko živite u zajednici sa roditeljima, ima vrlo male šanse da uspe. Možda će se i komšiluk buniti, ali ne odustajte. Posle 3-4 noći problem će biti jednom zauvek rešen, pa će i vama i njima ubuduće biti lakše, a beba neće imati nikakve posledice. Ukoliko se u bilo kom trenutku bebin plač promeni i ona zazvuči kao da je u nevolji, obavezno proverite da se nije uplela u pokrivače ili je zauzela nezgodan položaj iz koga ne može sama da se izvuče. Ako vam se, ipak, ovaj način čini previše surovim, pokušajte sledeće.

Postepeno odvikavanje: odgovorite kad vas dete pozove, ali ne tako što ćete ga nahraniti, već na neki drugi način pokušajte da mu pomognete da zaspi (mažanjem, pevanjem, ali bez uzimanja u ruke). Kad se umiri, udaljite se. Ako ponovo počne da plače pustite ga pet minuta ili koliko možete da izdržite, pa ga ponovo umirujte na isti način. Pri tome ne čekajte pored bebinog kreveta dok zaspi, već se «izgubite» ranije, kako bi se vremenom navikla da sama zaspi. Svaki sledeći put je pustite da plače po pet minuta duže pre nego što se pojavite. Možda vas jednom iznenadi i više se ne probudi do jutra.

Vodite evidenciju o vremenu kada se beba budi tokom noći.

Probudite se pola sata ranije i sami probudite dete i nahranite ga, ne čekajući da se spontano budi. Narednih dana postepeno povećavajte razmak između noćnih obroka, sve dok se ono ne navikne da prespava celu noć. Ovo ne pomaže ako beba zaspi čim počne da sisa.

Ove metode ne treba primenjivati kod beba koje imaju neki rizik ili zdravstveni problem (rođene pre vremena ili sa malom teselnom masom za datum rođenja, kao i bolesne bebe).

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Izvor: Yumama

Veliki pritisak na majke kojima se govori da moraju da doje često može da ima kontraefekat

Pročitajte tekst koji će vam pomoći da dojenje sagledatae iz drugog ugla. Po rečima autorke to nije način hranjenja koji je obavezujući već mogućnost da sebi i bebi olakšate prvu godinu života, naravno ako vi tako želite

Skoro svaka majka želi da doji svoju bebu. Na to ukazuju i istraživanja, a i zdrav razum. Međutim, uprkos jakoj želji, veliki broj mama ipak ne doji. Zašto?

Čini mi se da je upitanju jedna kolektivna i opšta MORA tiranija posebno kada je upitanju majčinstvo.

Ako si trudna MORAŠ biti srećna, vesela i uvek raspoložena jer tvoje raspoloženje utiče na bebu.

MORAŠ se hraniti zdravo.

MORAŠ se poroditi prirodno jer je to bolje za bebu.

MORAŠ biti hrabra.

MORAŠ izdržati.

I naravno MORAŠ dojiti svoju bebu.

Ima i dalje..

Kako bi dojila svoju bebu:

MORAŠ biti uporna.

MORAŠ dojii na tri sata ili MORAŠ dojiti kad god to beba zatraži (ovo zavisi od toga sa kim razgovarate)

MORAŠ se izmlazati, ručno, pumpicom i čime god.

MORAŠ biti smirena, raspoložena, srećna jer to utiče na bebu, a i na proizvodnju mleka.

MORAŠ primiti roditelje u kuću bez obzira što su ti sise po ceo dan otkrivene, što beba plače i što se još nisi oporavila od porođaja. MORAŠ jer oni su baba i deda i treba da vide svoje unuče.

MORAŠ biti i dobra supruga da se novopečeni data ne oseća zapostavljeno.
I zapamti MORAŠ, MORAŠ I MORAŠ da istraješ u dojenju jer to je najbolja hrana za tvoje dete.

Mislim da je nakon toliko moranja dovoljno da samo jedna osoba kaže „uzmi dohranu“ kako bi mama digla ruke i odustala. Odustala od nečeg što je normalno i prirodno i što ne bi trebalo da bude ni približno teško kao što se to danas čini.

Drage mame, opustite se. Istina je da vi ustvari ništa NE MORATE!

Trudnoća je divno stanje ako joj se ne opirete i prepustite se svemu onome što donosi. A doneće ne samo pozitivne i lepe nego i one manje prijatne emocije. Uredu je i ako vam je muka i ako vam je dosta i ako se ne osećate prijatno da nosite par kilograma u svom telu. Možete i da se naljutite i da se posvađate. Vaša beba će biti ok sa svim tim. Povremeno neraspoloženje neće uticati na vašu bebu. U krajnjem slučaju i ta beba će jednom doživeti sve te emocije.

Bilo bi lepo da se svi hranimo zdravo. Svaki dan, a ne samo u trudnoći. A koliko ukupno ljudi znate koji se 100% hrane zdravo? Jedite kao i do sada, slušajte potrebe svog tela i udovoljite mu.

Porođaj nije lak, a i prvi put je to sasvim nova situacija u životu. Nemamo predstavu o tome kako će da izgleda i koliko i kako će da boli. I sasvim je ok da se bojiš, da strepiš i da ne budeš hrabra kao što je tvoja okolina navikla da budeš.
Idealno je da se porodimo prirodnim putem, bez ikakvih stimulacija, epidurala i ostalih neprirodnih intervencija. Ali ako se iz bilo kog razloga odlučite za epidural, carski rez ili bilo šta drugo, taj razlog se tiče samo vas i niko nema preva da se meša i sudi o tome. Moje telo, moja stvar. I zaboga, ako i ne bude kako ste zamislili niste jedini. Važno je da na kraju puta i vi i beba budete dobro.

I da se vratimo na dojenje.

Istina je da NE MORATE da dojite. Možete odmah da kupite dohranu i flašicu. Mnoge bebe su tako odhranjene i sve je uredu. Ali tu mogućnost ćete imati uvek. Čak i ako ne odustanete. Pokušajte, zaista nije teško kad vas niko na to ne primorava.

NE MORATE da gledate na sat i obročavate bebu. Ni mi odrasli nismo uobročeni, već jedemo kada smo gladni. Da biste pokrenuli laktaciju prvih dana dajte svojoj bebi da siki što češće. Time ćete rešiti mnoge probleme. Beba će najbolje izvući uvučene bradavice, olakšaće vam bol u grudima i mleko će početi da teče. I ne bojte se da ga neće biti dovoljno. Jedna mama može da doji i više beba istovremeno. Koliko se mleka potroši toliko se ponovo stvara. Smeta vam što nemate ritam i ipak ste od onih koji žele neki red i da se zna kad beba ruča. Polako. Beba će se verovatno sama uobročiti i to vrlo brzo.

NE MORATE da uspete iz prve i verovatno nećete. NE MORATE biti raspoložene i nasmejane. NE MORATE primati nikoga u goste, pa ni roditelje ako vam to ne prija.

NE MORATE da se izmuzavate između podoja i time ceo dan posvetite dojenju. Lakše je dati bebi češće da doji i tuširati toplom vodom uz blagu masažu koja će smanjiti napetost u grudima.

Stres zbog pritiska samo će pogoršati situaciju

Vi ništa ali baš ništa NE MORATE. Opustite se i radite baš onako kako vama odgovara. Najčešće je i najbolje baš ono što mama instinktivno oseća da treba da uradi. I naravno uvek možete da odustanete. Ali ako istrajete čeka vas veliko olakšanje. Bebina hrana na dohvat ruke, lakše putovanje, bezbrižnije roditeljstvo i mnogo, mnogo divnih i čarobnih momenata kada ćete poželeti da nikad ne prestanete da dojite.

NE MORATE dojiti šest meseci, ni godinu dana. NE MORATE prestati sa dojenjem ni posle dve godine. Pustite to šta drugi misle i dojite onoliko dugo koliko vi i vaša beba to želite.

Izvor: bebac.com

Kao majke dojilje, ponekad se možete osećati kao mašina za pravljenje mleka 24 sata dnevno!

Ne postoji trenutak u danu kada vaše telo nije aktivno u stvaranju mleka za vaše dete. Mnoge majke dojilje izjavljuju da osećaju stalnu glad, a ta glad potiče od količine kalorija koje vaše telo troši pri stvaranju svakog mililitra mleka.
Jako je važno pružiti svom telu gorivo s hranjivim materijama koje pružaju telu sve što mu je potrebno. Da li beba dobija dovoljno mleka? Prepoznajte znakove!

 AVOKADO
Ovo je prehrambena elektrana za negu mame. Čest prigovor dojilja je da često budu veoma gladne zbog povećane potrošnje kalorija, a imaju vrlo malo vremena za pripremu i konzumaciju jela. Avokado čini gotovo 80 posto masnoća, što pospešuje osećaj sitosti, a to pruža vašem telu masti koje su zdrave za vaše srce. Takođe, dobar je izvor vitamina B, vitamina K, folne kiseline, kalijuma, vitamina C i vitamina E.

ZELENO LISNATO POVRĆE
U Tajlandu je prva linija odbrane majke protiv niske ponude mleka upravo konzumacija povrća. Iako ne postoje objavljena istraživanja o laktogenim svojstvima zelenog lisnatog povrća, konzumiranje više povrća može samo biti korisno za vaše zdravlje. Takođe, pomoći će vam u uspostavljanju dobrih prehrambenih navika za bebu kada počne konzumirati čvrstu hranu. Zeleno lisnato povrće sadrži fitoestrogene koji su pokazali da imaju pozitivan učinak na proizvodnju mleka. To može biti ključno za razumevanje njihove laktogene moći. Mnoge majke brinu da će konzumiranje zelenog lisnatog povrća poput brokule ili kupusa doprineti tome da se njihove bebe osećaju naduto i nervozno. Međutim, to nije tačno: ugljenihidrati od zelenog lisnatog povrća su krivci za gasove, a oni se ne mogu preneti u majčino mleko.

ORAŠASTI PLODOVI
Orašasti plodovi imaju visok udio esencijalnih minerala kao što su gvožđe, kalcijum, cink, kao i vitamina K i B. Oni su takođe zdrav izvor esencijalnih masnih kiselina i proteina. Takođe, smatraju se hranom bogatom laktogenim svojstvima u mnogim delovima sveta. Po tradicionalnoj ayurvedskoj medicini su već generacijama, posebino bademi, jedni od najčešće korištenih laktogenih namirnica u svetu.

CRVENO I NARANDŽASTO KORENASTO POVRĆE
Crveno i narandžasto korenasto povrće, poput šargarepe i batata se također već generacijama koristi u tradicionalnoj kineskoj zuoyuezi prehrani (zuoyuezi znači “sedi mesec dana” i vreme je odmora za nove majke) uz uverenje da hrane majku i pomažu joj nahraniti dete kroz povećanje kvalitete i količine majčinog mleka. Laktogena svojstva koja crveno i narandžasto korenasto povrće može imati verovatno su slična onima koje ima zeleno lisnato povrće.

PASULJ I MAHUNARKE
Pasulj i mahunarke su dobar izvor proteina, vitamina i minerala, kao i fitoestrogena. Leblebije sadrži materiju koja pojačava laktaciju, od vremena starog Egipta i osnovna je hrana u severnoj Africi, Bliskom istoku i mediteranskoj kuhinji. Iako se leblebija najviše koristi, nema potrebe za ograničavanjem na jednu vrstu pasulja ili mahunarke. Npr. soja sadrži najviše fitoestrogena od svih sorti. Jedenje raznih vrsta pasulja i mahunarki je dobro za opše zdravlje dojilje, ali i za osiguravanje potrebne količine mleka.

SEMENKE
Semenke su pravi prehrambeni poklon! Pružaju koncentrirani izvor svih hranjivih materija koje se nalaze u zreloj biljci, kao i hranjive materije potrebne za rast male semenke. Sadrže visok udeo belančevina i esencijalnih minerala kao što su gvožđe, cink i kalcijum, kao i zdravih masnoća. Poput orašastih plodova, za semenke nije klinički dokazano da imaju laktogena svojstva, ali se stolećima koristi kao pomoć dojiljama. Svaka semenka ima svoje jedinstvene karakteristike, pa izaberite različite vrste uključujući semenke suncokreta, semenke bundeve i susama.

GLJIVE
Gljive se obično ne smatra laktogenom hranom, ali neke vrste su dobri izvori polisaharida beta-glukana, za kojeg se misli da je odgovoran za laktogena svojstava ječma i zobi. Iz tog razloga nije teško zaključiti da će druge namirnice bogate beta-glukanom, kao što su gljive, imati isti učinak. Žene koje povećavaju unos hrane bogate beta-glukanom, kao što su zob, ječam, određene vrste gljiva i kvasca povećat će količinu proizvedenog mleka. Reishi, shiitake, maitake, shimeji i bukovača imaju najviše beta-glukana u porodici gljiva.

CHIA SEMENKE
Chia semenke mogu se činiti kao neki novi fenomen, međutim, one se konzumiraju već stolećima i bile su osnovna hrana Asteka i Maja. Chia semenke su bogat izvor vlakana, proteina, kalcijuma, i magnezijuma, a sadrže i omega-3 masne kiseline. Zbog svog visokog udela vlakana i belančevina, kao i njihove povoljne koncentracije masnih kiselina, Chia semenke pomoći će vam da se osećate zadovoljnije i sito, puno duže nakon obroka. Chia ulje je izvrstan izvor omega-3 masnih kiselina, a ima neutralan i ugodan ukus.

SEMENKE LANA
Semenke lana su izvrstan izvor proteina, vlakana i omega-3 masnih kiselina, ali da bi se otključale njihove prednosti, oni moraju biti celovite. Semenke lana ne mogu se provariti i izlučuju se nepromenjene. Laneno ulje je izvrstan izvor omega-3 masnih kiselina, a ima slatki i lagan ukus koji se dobro slaže s povrćem i neprimetno se stapa s vašim smoothijem. Istraživanja zdravstvenih prednosti semenki lana su potvrdila njihove brojne beneficije – od gubitka težine i kontrole nivoa glukoze u krvi do smanjenja rizika od određenih vrsta raka, kardiovaskularnih bolesti i upala.

SEMENKE KONOPLJE
Poput chia sjemenki, semenke konoplje su pronašle svoj put do ovog popisa superhrane zbog visokog udela omega-3 masnih kiselina i zdravog hranjivog sastava. Semenke konoplje sadrže sve bitne aminokiseline koje su potrebne ljudskom telu, i to u savršenom omeru. Bogate su vitaminima i mineralima, a posebno gvožđem i cinkom, koji su važni za rast dojenčadi i zdravlje mama.

KURKUMA
Iako kurkumu kao galaktagoge koriste mame dojilje u celom svetu, nema kliničkih dokaza koji podupiru da biljka ima bilo kakav uticaj na količinu mleka koje majka proizvodi. Međutim, anti-upalna svojstva kurkume su se dokazala kliničkim istraživanjima. Važna su za zdravlje i dobrobit majki koje doje, te za prevenciju i liječenje mastitisa, kao i za ublažavanje simptoma povezanih s bubrenjem dojki. U nekoliko zajednica diljem Azije, za kurkumu se također veruje da pomaže u jačanju imunološkog sistema.

Izvor: Klokanica

Pojavio se novi trend- "mamino mleko iz flašice". I kao uvek kada se pojavi "zamena" za dojenje, napravi s eproeđenje između uobičajene i nove metode hranjenja bebe. Evo koje su prednosti i mame i jednog i drugog.

Prednosti

1. Dojenje je mnogo više od hranjenja. Pomaže uspostavljanju emocionalne veze s detetom, smanjuje krvarenje posle porođaja i doprinosi normalizaciji telesne težine. Pritom, mamino mleko sadrži sve što je potrebno za fizički, psihički i emocionalni razvoj deteta.

2. Kontakt koža na kožu između majke i novorođenčeta umiruje plač, pospešuje povezivanje i čuva bebinu toplotu. Opušta mamu i bebu i pomaže u uspostavljanju laktacije jer podstiče bebin instinkt za dojenjem.

3. Kad dojite bebu, hranjenje je jednostavnije. Možete je podojiti bilo gde i niste vezani za kuću. To vam štedi novac, ali i vreme, pa vam tako ostaje više prostora za igru i maženje. Pritom, nema pranja i sterilisanja flašica.

Mane

1. Kad beba sisa, mama je nezamenljiva. Tu vam niko ne može pomoći, i to za pojedine mame zna da bude vrlo frustrirajuće. Čim beba zaplače, svi odmah pomisle da je gladna i zato su mame te koje uvek moraju da budu sa bebom, posebno u prvih šest meseci.

2. Dok mleko iz flašice bebe popiju veoma brzo, sa dojenjem to nije slučaj. Nekada podoj može da traje i po 15–20 minuta, a to je posebno nezgodno noću za umorne i neispavane mame.

3. Iako bi trebalo da bude najnormalnija stvar, dojenje na javnom mestu zna da bude vrlo neprijatno iskustvo za majke. Nikad ne znate na kakav komentar prolaznika možete naići jer postoje oni koji dojenje posmatraju kao intiman čin između mame i bebe i zato misle da mu nije mesto u javnosti.

NA FLAŠICU

Prednosti

1. Kad beba pije vaše mleko iz flašice, umesto da sisa, uvek tačno znate koliko je popila i nemate stalne nedoumice da li je gladna, kao kad samo dojite. Ovo je veoma važno za novopečene i neiskusne majke, koje na svaki bebin plač odgovaraju podojem i kad beba nije gladna.

2. Za mame koje zbog posla ne mogu celo porodiljsko bolovanje da provedu sa bebom, flašice su zgodnije rešenje. Možete da se izmuzete i u frižideru ostavite mleko za bebu, koje će joj dati tata, baka ili neki drugi član porodice.

3. Kad ne dojite bebu nego joj svoje mleko dajete iz flašice, onda na miru možete otići da završite neke obaveze bez bojazni da će plakati i da niko drugi osim vas neće moći da je umiri. Takođe, tako je učite da se navikava da ostaje sa drugim ljudima jer bebe koje su prvih godinu dana bile usmerene isključivo na majku, kad dođe vreme da se ona vrati na posao, nastaje problem.

Mane

1. Ako se ne čuva pravilno, mamino mleko može da se pokvari i to je najveći problem kad se odlučite na ovaj vid hranjenja bebe. Samo ispravno čuvano mleko zadržaće nutritivna i antiinfektivna svojstva majčinog mleka, a ujedno tako će se sprečiti zagađenje bakterijama iz spoljne sredine.

2. Pranje i sterilisanje flašica i pumpica za izmlazanje je jako naporno i oduzimaće vam dosta vremena.

3. Pumpice za izmlazanje, električne ili ručne, jesu dobra stvar, ali samo ako se ispravno koriste. U suprotnom, mogu da izazovu oštećenje bradavica kod nekih mama.

Komentar pedijatra

Pitali smo za mišljenje i stručnjaka.

"Po mom mišljenju, tu nema nikakve dileme. Beba treba da sisa, a ne da pije izmuzeno mleko na flašicu. To može da bude rešenje samo u nuždi, to jest u nekim situacijama kad mama mora nešto da završi, ali ne da bude stalno. Sisanje je neophodno za laktaciju – stvaranje maminog mleka, kao i za zdrav kontakt bebe sa mamom", istakao jedr Goran Vukomanović, pedijatar u Univerzitetskoj dečjoj klinici „Tiršova“.

Izvor: zena.blic.rs

Majčino mleko je savršena hrana za rast i razvoj bebe. Ali, da bi mleko bilo maksimalno korisno, majka treba da vodi računa o ishrani.

Ako dojite, kalorijski unos bi trebalo da bude veći za oko 300 kalorija, nego u obrnutom slučaju. Možete da gubite od 500 grama do dva kilograma mesečno, bez ugrožavanja produkcije mleka. Ukoliko suviše smanjite kalorijski unos, možete da narušite zdravlje, jer će telo da koristi hranljive sastojke iz rezervi – kako bi produkovalo mleko. To može da izazove umor i da redukuje imune faktore u mleku, pa će beba da bude manje otporna na prehladu i infekcije. Što je još gore, nećete imati dovoljno mleka. Brži gubitak telesne mase (više od 500 grama nedeljno) je povezan sa otpuštanjem štetnih materija (koje se nalaze u masnom tkivu) u mleko.

Najveće potrebe za kalorijama ćete imati prvih četiri do šest meseci, tj. u fazi dok beba samo sisa. Dovoljno je da dodate, npr. tri serviranja ugljenih hidrata više (tri parčeta hleba), 100 grama mesa ili živine, jedno serviranje voća ili povrća, i jedno dodatno serviranje mlečnih proizvoda. Kada beba počne da uzima nemlečnu hranu, ove “dodatke” možete da ukinete.

Osnovni vodič zdrave ishrane

Ukoliko sledite navedena uputstva, obezbedićete dovoljan unos kalorija, a samim tim i dovoljnu količinu kvalitetnog mleka za vašu bebu:

– Jedite kada ste gladni. Uzmite čašu vode ili svežeg, ceđenog soka uvek kada dojite bebu.

– Ishrana mora da bude uravnotežena.

– Doručak daje “pun gas” metaboličkoj brzini, sagorevajući kalorije brže nego kada preskačete obroke.

– Neka žitarice budu osnova obroka (jedite integralni, smeđi, pirinač), jer sprečavaju konstipaciju (zatvor).

– Jedite raznovrsnu hranu, jer će različitost mirisa i ukusa u mleku pomoći vašoj bebi da lakše prihvati nemlečnu hranu.

– Voće i povrće su naročito važni, jer sadrže potrebne minerale i vitamine.

Izbegavajte:
– grickalice umesto obroka
– intenzivne, stroge dijete(nezdrave su, garantovano ćete biti gojazni)

Važan je i adekvatan unos proteina. Meso obezbeđuje odgovarajuću količinu proteina u vašoj ishrani (kao dojilji, potrebno vam je oko 65 grama dnevno). Takođe, obezbeđuje povećane potrebe za vitaminom B6, gvožđem i cinkom. Proteine možete uzeti i iz mleka, jaja, ribe, ili živine.

– Izbegavajte slatku i masnu hranu, kao i slatke sokove.

– Pijte pre nego što postanete žedni, jer je žeđ rani simptom dehidracije (pijete dovoljno ako vam je urin svetlo žut). Zdrava pića sadrže vitamine i prirodne šećere iz voća i povrća. Vodu slobodno pijte, naročito u toplim letnjim mesecima. Zdrava pića su: voda, prirodni sokovi od voća i povrća, mleko, supa…

– Vitamin B podstiče stvaranje mleka. Ima ga u kvascu, žitaricama. Manjak ovog vitamina može da izazove uznemirenost deteta.

– Lekovi prelaze u mleko. Ako morate da ih uzimate, neka to budu oni koji ne štete bebi.

– Izostavite pušenje i alkohol.

– Kofein je jak stimulans, pa ponekad može da uzrokuje gasove kod bebe.

– Određena hrana jakog mirisa (luk, brokoli, kupus, karfiol, začini ili pasulj) može da mleko učini neprijatnim i da kod pojedinih beba izazove uznemirenost. Ako dođe do toga, napravite pauzu u uzimanju te hrane. – Neke bebe ne tolerišu proteine kravljeg mleka, a majci koja doji je potreban kalcijum. Nemlečni izvori kalcijuma su: brokoli, kupus, sok od narandže, žitarice, bundeva, losos. Poslednja istraživanja su pokazala da kalcijum i druge komponente iz mlečnih proizvoda potiskuju hormone koji potpomažu nagomilavanje masti.

Predlog jelovnika za majke koje doje

Doručak

– izblendirati šolju jogurta, šolju sitnog voća, 1/3 šolje mleka, integralna pogačica, kašičica butera, list presovane šunke

Užina

– velika narandža, tri kašičice suvog grožđa, čaša oligomineralne vode

Ručak

– pileća supa, pečena piletina sa parmezanom, zelena salata

Užina

– voćni kolač, velika narandža

Večera

– proja, šolja jogurta, oligomineralna voda

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Izvor: yumama.com

Neprijatno iskustvo bolnih bradavica bi sve mame volele da izbegnu. Pojava bola je česta jer je koža bradavica osetljiva i već tokom prvih podoja može da ispuca i počinje da boli dok beba sisa.

Zapamtite, bol pri dojenju je prvi znak da beba nije pravilno uzela dojku. Na sreću, ovaj neprijatan bol može lako da se ublaži i eliminiše, evo nekoliko jednostanih saveta za mame koje se suočavaju sa njim.

Pre dojenja:

Smestite se udobno i pokušajte da se opustite.
Blago masirajte grudi da biste ih opustili kako bi vašoj bebi bilo lakše da pravilno prihvati bradavicu.
Umirite grudi toplim mekanim peškirom.
Iscedite malo mleka blagim pritiskom prstiju na deo dojke iznad bradavice kako bi je beba lakše prihvatila u usta.
Ako vam je potrebno neko sredstvo protiv bola, posavetujte se sa lekarom ili pokušajte da ga sami ublažite stavljajući pakovanje leda na bolno mesto.

Tokom dojenja:

Prvo ponudite bebi dojku koja vas manje boli – beba je na početku podoja gladna i može da vuče bradavicu pa početak dojenja može da bude neprijatan.
Proverite da li je beba pravilno uhvatila bradavicu i proverite njen položaj – pobrinite se da držite bebu tako da vam ne vuče bradavicu na dole tokom dojenja
Ako mislite da su bolne bradavice posledica načina na koji držite bebu slobodno isprobajte različte pozicije za dojenje. Mame nekad menjaju pozicije kako njihove bebe rastu da bi se prilagodile promeni u dužini i težini bebe.
Kada prekidate dojenje i odvajate bebu od dojke, odvojite bebina usta prstima umesto da je samo povučete (tako ćete povući i bradavicu i izazvati bol).

Nakon dojenja:

Nakon svakog dojenja proverite da li je koža bradavica povređena.
Izmuzite malo mleka nakon dojenja i utrljajte ga na bradavicu. Pustite se same osuše na vazduhu.
Ne ostavljajte bradavice vlažnim – možete češće da menjate uloške za grudi i izbegavajte korišćenje onih sa plastičnom pozadinom.
Štitnici za bradavice će zaštiti nežne bradavice od kontakta sa odećom.
Izbegavajte korišćenje pumpice za izmuzavanje dok vas bradavice bole jer ovim možete da pogoršate problem.

Pomoć kod ispucalih bradavica:

Ispucale bradavice se javljaju kao rezultat nepravilnog prihvatanja dojke. One jesu bolne ali pokušajte da nastavite sa dojenjem bebe dok ih lečite, uz to da posebnu pažnju obratite na položaj bebe i njeno zahvatanje bradavice.

Vazduh je odličan lek za ispucale bradavice, pa nastojite da budu izložene vazduhu dovoljno dugo nakon svakog podoja.
Ako vas dojenje suviše boli, pokušajte da izmuzete mleko za 24 sata kako biste dali vremena bradavicama da se odmore i počnu da zarastaju.
Ukoliko morate da izmuzete mleko, učinite to ručno, izbegavajte korišćenje pumpice (može samo da pogorša bol).
Polako ponovo uvodite dojenje. Pokušajte da bebi ponudite kratke podoje tokom dana.
Ako zarastanje bradavica teče sporo ili je bol jako izražen, posavetujte se sa svojim lekarom.
Ako su vam bradvice često ispucale, bilo bi dobro da potražite stručan savet kako da prevaziđete probleme.

Izvor: NajboljaMamaNaSvetu

Veliki pritisak na majke kojima se govori da moraju da doje često može da ima kontraefekat

Pročitajte tekst koji će vam pomoći da dojenje sagledatae iz drugog ugla. Po rečima autorke to nije način hranjenja koji je obavezujući već mogućnost da sebi i bebi olakšate prvu godinu života, naravno ako vi tako želite

Skoro svaka majka želi da doji svoju bebu. Na to ukazuju i istraživanja, a i zdrav razum. Međutim, uprkos jakoj želji, veliki broj mama ipak ne doji. Zašto?

Čini mi se da je upitanju jedna kolektivna i opšta MORA tiranija posebno kada je upitanju majčinstvo.

Ako si trudna MORAŠ biti srećna, vesela i uvek raspoložena jer tvoje raspoloženje utiče na bebu.

MORAŠ se hraniti zdravo.

MORAŠ se poroditi prirodno jer je to bolje za bebu.

MORAŠ biti hrabra.

MORAŠ izdržati.

I naravno MORAŠ dojiti svoju bebu.

Ima i dalje..

Kako bi dojila svoju bebu:

MORAŠ biti uporna.

MORAŠ dojii na tri sata ili MORAŠ dojiti kad god to beba zatraži (ovo zavisi od toga sa kim razgovarate)

MORAŠ se izmlazati, ručno, pumpicom i čime god.

MORAŠ biti smirena, raspoložena, srećna jer to utiče na bebu, a i na proizvodnju mleka.

MORAŠ primiti roditelje u kuću bez obzira što su ti sise po ceo dan otkrivene, što beba plače i što se još nisi oporavila od porođaja. MORAŠ jer oni su baba i deda i treba da vide svoje unuče.

MORAŠ biti i dobra supruga da se novopečeni data ne oseća zapostavljeno.
I zapamti MORAŠ, MORAŠ I MORAŠ da istraješ u dojenju jer to je najbolja hrana za tvoje dete.

Mislim da je nakon toliko moranja dovoljno da samo jedna osoba kaže „uzmi dohranu“ kako bi mama digla ruke i odustala. Odustala od nečeg što je normalno i prirodno i što ne bi trebalo da bude ni približno teško kao što se to danas čini.

Drage mame, opustite se. Istina je da vi ustvari ništa NE MORATE!

Trudnoća je divno stanje ako joj se ne opirete i prepustite se svemu onome što donosi. A doneće ne samo pozitivne i lepe nego i one manje prijatne emocije. Uredu je i ako vam je muka i ako vam je dosta i ako se ne osećate prijatno da nosite par kilograma u svom telu. Možete i da se naljutite i da se posvađate. Vaša beba će biti ok sa svim tim. Povremeno neraspoloženje neće uticati na vašu bebu. U krajnjem slučaju i ta beba će jednom doživeti sve te emocije.

Bilo bi lepo da se svi hranimo zdravo. Svaki dan, a ne samo u trudnoći. A koliko ukupno ljudi znate koji se 100% hrane zdravo? Jedite kao i do sada, slušajte potrebe svog tela i udovoljite mu.

Porođaj nije lak, a i prvi put je to sasvim nova situacija u životu. Nemamo predstavu o tome kako će da izgleda i koliko i kako će da boli. I sasvim je ok da se bojiš, da strepiš i da ne budeš hrabra kao što je tvoja okolina navikla da budeš.
Idealno je da se porodimo prirodnim putem, bez ikakvih stimulacija, epidurala i ostalih neprirodnih intervencija. Ali ako se iz bilo kog razloga odlučite za epidural, carski rez ili bilo šta drugo, taj razlog se tiče samo vas i niko nema preva da se meša i sudi o tome. Moje telo, moja stvar. I zaboga, ako i ne bude kako ste zamislili niste jedini. Važno je da na kraju puta i vi i beba budete dobro.

I da se vratimo na dojenje.

Istina je da NE MORATE da dojite. Možete odmah da kupite dohranu i flašicu. Mnoge bebe su tako odhranjene i sve je uredu. Ali tu mogućnost ćete imati uvek. Čak i ako ne odustanete. Pokušajte, zaista nije teško kad vas niko na to ne primorava.

NE MORATE da gledate na sat i obročavate bebu. Ni mi odrasli nismo uobročeni, već jedemo kada smo gladni. Da biste pokrenuli laktaciju prvih dana dajte svojoj bebi da siki što češće. Time ćete rešiti mnoge probleme. Beba će najbolje izvući uvučene bradavice, olakšaće vam bol u grudima i mleko će početi da teče. I ne bojte se da ga neće biti dovoljno. Jedna mama može da doji i više beba istovremeno. Koliko se mleka potroši toliko se ponovo stvara. Smeta vam što nemate ritam i ipak ste od onih koji žele neki red i da se zna kad beba ruča. Polako. Beba će se verovatno sama uobročiti i to vrlo brzo.

NE MORATE da uspete iz prve i verovatno nećete. NE MORATE biti raspoložene i nasmejane. NE MORATE primati nikoga u goste, pa ni roditelje ako vam to ne prija.

NE MORATE da se izmuzavate između podoja i time ceo dan posvetite dojenju. Lakše je dati bebi češće da doji i tuširati toplom vodom uz blagu masažu koja će smanjiti napetost u grudima.

Stres zbog pritiska samo će pogoršati situaciju

Vi ništa ali baš ništa NE MORATE. Opustite se i radite baš onako kako vama odgovara. Najčešće je i najbolje baš ono što mama instinktivno oseća da treba da uradi. I naravno uvek možete da odustanete. Ali ako istrajete čeka vas veliko olakšanje. Bebina hrana na dohvat ruke, lakše putovanje, bezbrižnije roditeljstvo i mnogo, mnogo divnih i čarobnih momenata kada ćete poželeti da nikad ne prestanete da dojite.

NE MORATE dojiti šest meseci, ni godinu dana. NE MORATE prestati sa dojenjem ni posle dve godine. Pustite to šta drugi misle i dojite onoliko dugo koliko vi i vaša beba to želite.

Jasmina Mihnjak, psiholog
Izvor: bebac.com

Američka Akademija za Pedijatriju ( jedno od najuticajnijih pedijatrijskih udruženja ) preporučuje ishranu isključivo dojenjem do uzrasta od 6 meseci. To znači da vašoj bebi nije potrebna dodatna hrana ( osim vitamina D ), kao ni tečnost, osim ako postoje medicinske indikacije. Lista razloga koji potkrepljuju njihovu preporuku sve je duža, prednosti su višestruke i odnose se na čitavo društvo.

 Prednosti za bebu

Majčino mleko je idealna hrana za odojče. Ono sadrži optimalan odnos hranljivih materija ( makronutrijenata: proteina, masti, ugljenih hidrata i vode, i mikronutrijenata: elektrolita ( „soli“ ), mikroelemenata i vitamina ), i to u obliku u kom je resorpcija iz digestivnog trakta maksimalno olakšana. Sadržaj makro- i mikronutrijenata nije konstantan, nego se menja sa rastom deteta, prateći njegove potrebe. Tako prevremeno rođena beba, terminsko novorođenče i starije odojče ne dobijaju mleko istog sastava. Ne samo to, nego je utvrđeno i da bebe različitog pola dobijaju različito mleko – mleko „za dečake“ sadrži više masti i proteina od mleka „za devojčice“! Nejasno je na koji način dolazi do ove razlike – da li dečaci brže rastu zato što se hrane ovakvim mlekom, ili zato što brže rastu, drugačije i sisaju, pa se formira „jače“ mleko, ili je u pitanju uticaj hormona dok je beba još u stomaku…

Jedino što nedostaje majčinom mleku su vitamin D, koje se dodaje ishrani odojčeta tokom cele prve godine života, i u zimskom periodu u drugoj godini, i vitamin K, koji beba dobija odmah nakon rođenja u porodilištu, a kasnije ga sintetišu bakterije koje žive u debelom crevu.

Prevencija infekcija, naročito respiratornih i crevnih. Majčino mleko sadrži brojne sastojke koji bebu štite od crevnih infekcija i infekcija disajnih puteva ( antitela, enzimi, oligosaharidi itd ). U najranijem uzrastu, čak i infekcije koje nisu „opasne“ za stariju decu, mogu imati fatalan ishod. Infekcija Rota virusom, npr, česta je i izuzetno zarazna crevna infekcija od koje najčešće obolevaju deca uzrasta od 6 meseci do 3 godine. Bolest se manifestuje povišenom telesnom temperaturom i brojnim tečnim stolicama, što u ovom uzrastu može dovesti do teške dehidratacije deteta. Infekciji Rota virusom pripisuje se oko 2 miliona hospitalizacija dece godišnje, i preko 500 hiljada smrtnih ishoda, većinom u Aziji i Africi, zbog nerazvijenih i nedostupnih medicinskih službi. Na tržištu već nekoliko godina postoje efikasne vakcine čijom primenom bi se sprečila ova pojava, ali njihova cena čini ih nedostupnim tamo gde su najpotrebnije. U ovim zemljama, dojenje dodatno dobija na značaju, jer majčino mleko doprinosi specifičnoj odbrani organizma protiv Rota virusa, poboljšava nespecifične mehanizme odbrane protiv infekcija ( pa i ako dete oboli, klinička slika je blaža ), a u slučaju oboljevanja predstavlja idealnu, lako dostupnu tečnost za rehidrataciju deteta, čime se sprečava pojava potencijalno fatalnih komplikacija infekcije.

Različite studije nedvosmisleno su pokazale da deca koja su dojena bar šest meseci značajno ređe oboljevaju od upale pluća ( čak četiri puta ! ), kao i od ponavljanih infekcija srednjeg uha ( dva puta ređe ) u odnosu na decu koja nisu dojena, ili su isključivo dojena kraće od 6 meseci, tj. kod kojih je nemlečna ishrana uvođena od četvrtog meseca života.

Smanjena učestalost alergijskih manifestacija, kako u periodu odojčeta, tako i kasnije tokom života ( učestalost pojave ekcema, alergija na hranu i alergijske astme u dečjem dobu značajno je manja kod dece koja su isključivo dojena prvih 6 meseci života ).

Ređa pojava Sindroma iznenadne smrti odojčeta ( SIDS – Sudden Infant Death Syndrome ). U Nemačkoj je 2009.godine objavljena velika studija u kojoj su istraživači zaključili da je kod beba koje su isključivo dojene već u uzrastu od mesec dana rizik od pojave SIDS-a smanjen za 50%. Rizik je manji i kod beba koje nisu isključivo dojene, i to utoliko više, što je duže trajao period dojenja.

Prevencija gojaznosti – dojene bebe uspostavljaju bolje navike u ishrani, jer jedu dok ne utole glad. One imaju veće koncentracije leptina, a manje koncentracije insulina u krvi od beba koje se hrane mlečnom formulom ( za leptin se smatra da učestvuje u regulaciji apetita, dok insulin stimuliše stvaranje masti u organizmu). Bebe hranjene mlečnom formulom brže dobijaju na telesnoj masi, što je povezano sa pojavom gojaznosti kasnije u životu.

Merenjem IQ-a i drugim testovima inteligencije kod dece uzrasta 5 i 6 godina, utvrđeno je da dojenje pospešuje razvoj kognitivnih sposobnosti deteta, što se pripisuje zastupljenosti masnih kiselina neophodnih za razvoj mozga u majčinom mleku, mada ni doprinos čvrste emotivne veze između majke i bebe nije zanemarljiv.

Udaljene prednosti dojenja su verovatno jedna od trenutno najaktuelnijih tema u medicini. U eri epidemije gojaznosti ( i dečje gojaznosti ) i svih pratećih oboljenja ( hipertenzija, dijabetes… ), autoimunih oboljenja i alergija, akcenat istraživanja uzročno-posledičnih odnosa je na najranijem životnom razdoblju, periodu kada se formiraju i fino “podešavaju” i metabolizam i imunološki sistem pojedinca. Brojne studije su u toku, i za sada je otkriveno da dojenje ima zaštitnu ulogu od pojave šećerne bolesti tipa 1 i 2, povećanog holesterola, visokog krvnog pritiska, inflamatornih crevnih bolesti ( ulcerozni colitis i Kronova bolest )…

Prednosti za mamu

Dojenje pomaže brže “skupljanje“ materice, čime se smanjuje intenzitet krvarenja neposredno nakon porođaja, a materica se brže vraća na normalnu veličinu. Žene koje doje brže se vraćaju na svoju težinu pre trudnoće, jer je za stvaranje mleka potrebna dodatna energija.

Dobro je dokumentovan i uticaj dojenja na smanjenje rizika od pojave karcinoma dojke i jajnika – što duže traje period dojenja, rizik je sve manji.

Kod žena koje nisu dojile, ili je period dojenja kratko trajao, dokumentovana je češća pojava postporođajne depresije.

Prednosti za porodicu

Pozitivan uticaj uspešnog dojenja na psihu majke, a samim tim i na bebu i celu porodicu je od neprocenjivog značaja. Dojenje podstiče uspostavljanje bliskih veza između majke i bebe. Otac i ostali članovi porodice se takođe mogu uključiti u hranjenje bebe tako što će je držati nakon podoja da podrigne, voditi računa o maminoj ishrani i unosu tečnosti ili pomagati pri sklapanju i čišćenju pumpice i prateće opreme.

Prednosti za društvo

Dojenje je praktično i pouzdano, bez rizika od kontaminacije mleka bakterijama ili drugim štetnim materijama. Majčino mleko je uvek dostupno, ispravno i na pravoj temperaturi. Uz sve ostale prednosti, ovo je ekološki način ishrane, kojim se štedi novac, voda i energija potrebna za proizvodnju i pripremu mlečnih formula, i smanjuje zagađivanje spoljašnje sredine ambalažom i štetnim gasovima nastalim u toku proizvodnje.

O prednostima dojenja moglo bi se pisati unedogled, međutim njihova brojnost i ubedljivost ne može učiniti dojenje lakim, naročito u prvim nedeljama nakon porođaja. Zato samo hrabro i samouvereno, a ako se pojavi neki problem ( što je skoro neizbežno! ), ne oklevajte da potražite pomoć osobe stručne za laktaciju.

Dr Ivana Veljić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Sezona najslađeg voća je u toku. Saznajte da li smete da jedete jagode ako ste trudne ili dojite bebu?

Beba će putem majčinog mleka jagode dobiti u razblaženom obliku!

Mnogo je zabluda kada je u pitanju ishrana trudnica, a potom i majki koje doje. Jedna od njih je upravo vezana za, mnogima omiljeno voće, a to su jagode.

Da Vam odmah odgovorimo na pitanje: Da, smete i treba da jedete jagode u trudnoći i dok dojite svoju bebu.

Pored toga što su ukusne jagode su i zdrave

Jagode su bogate folatima, a znamo da se folna kiselna kao sintetički oblik folata, preporučuje svim trudnicama. Jagode, pomorandža i zeleno lisnato povrće od svih namirnica sadrže najviše folata. Jedan obrok jagoda osigurava 20 odsto preporučenih dnevnih potreba za folatima.

Takođe, sadržaj antioksidanasa u jagodama sedam je puta veći nego u jabukama ili bananama i dva puta veći nego u pomorandžama ili grožđu.

Jagode su bogate vitaminom C koji je uvek bolje uzimati iz namirnica nego u sintetičkom obliku.

Dakle, jagode će vam pomoći u očuvanju zdravlja, pojačaće vam imunitet, unećete još folata pored folne kiseline koju pijete i kao takve, velika je šteta da ih se odričete tokom trudnoće ili perioda dojenja.

Šta je sa alergijama na jagode?

Razlog zbog kojeg se veliki broj trudnica i dojilja odriče jagoda su moguće alergije na ovo voće koje zaista može dovesti do veoma izraženih alergijskih reakcija.

Međutim, važno je napomenuti da upravo konzumiranjem namirnica tokom trudnoće i u periodu dojenja, mi navikavamo bebin organizam i pripremamo ga za namirnice koje će kasnije jesti.

Putem mleka samo se određeni sastojci iz namirnica prenose do bebe pa tako čak i u slučaju da se desi alergija, beba će odreagovati u blažem obliku, a vama će to biti signal da budete izuzetno pažljivi prilikom uvođenja jagoda u ishranu vaše bebe.

Dakle, ne uskraćujte sebi i bebi sve blagodeti jagoda, a izbacite ih iz ishrane samo u slučaju ako beba pokaže da joj smetaju.

Izvor: bebac.com

Lista naučno dokazanih prednosti dojenja je ogromna. Imunološki aspekt majčinog mleka je odavno dokazan u smislu prvencije infekcija organa za varenje.

Iako je klinička praksa odavno nagovestila dojenje kao prevenciju respiratornih infekcija kod dece, pretstavljamo vam izuzetnu studiju koja se pozabavila vezom između dužine dojenja i pojave infekcija disajnih organa kod beba.

Istraživanje je sprovedeno na Univerzietu u Sakramentu (Kalifornija) u Davis Medical Centru. Analizirani su podaci kod 2277 beba uzrasta od šest do 24 meseca. Posebno su praćena deca koja su dojena najmanje šest meseci u odnosu na bebe koje su dojene kraće (četiri meseca). Treba naglasiti da se radi o bebama koje se isključivo uzimale majčino mleko! Proučavana je pojava infekcija gornjih i donjih disajnih organa kod beba, uključujući obične prehlade, upale srednjeg uha, pojavu bronhiolitisa, astme, ali i zapaljenja pluća.

Rezultati su nedvosmisleno pokazali da deca koja su dojena bar šest meseci značajno ređe oboljevaju od upale pluća, kao i od ponavljanih infekcija srednjeg uha. Tako se vidi da je rizik od oboljevanja od ponavljanih upala uha skoro dvostruko manji kod dece dojene najmanje šest meseci. Verovatnoća oboljevanja od pneumonije (zapaljenja pluća) je preko četiri puta manja kod dece koja su šest meseci bila na samo majčinom mleku!

Ova studija je potpuno jasno dokazala važnost dužine dojenja od najmanje šest meseci. Nema dileme da je imunitet dojenih beba “jači” posebno u borbi sa upalom pluća i ponavljanim zapaljenjima srednjeg uha.

Preporuka da se bebe samo doje šest meseci je bilo i ranije, ali je sada potpuno jasno da je dužina dojenja veoma bitna. Istraživanje koje smo vam prikazali ne treba razumeti kao savet da je šest meseci dojenja dovoljno i da nema potrebe za njegovim nastavkom. Radi se o tome da bebe ne treba ništa drugo da uzimaju osim majčinog mleka u prvih šest meseci! Posle ovog istraživanja je Američka akademija za pedijatriju (AAP je jedno od najuticajnijih pedijatrijskih udruženja na svetu) zvanično preporučila šestomesečno “ekskluzivno” dojenje!

Ova nova studija će sigurno pokrenuti i mnoge druge koje će verovatno uzeti u obzir i duži period ishrane majčinim mlekom, naravno uz preporučenu nemlečnu ishranu.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs