I pre nego što se rodi, beba ima prilično razvijena sva čula. Otkrivamo vam kako se dodir, sluh, ukus, miris i vid razvijaju u maminom stomaku.

Prvih nekoliko meseci po rođenju, organski razvoj čula se dovršava. Pod uticajem nadražaja iz bebinog okruženja, odvija se proces njihovog funkcionalnog osposobljavanja.

DODIR

 Koža je čudesno složen organ. Sadrži stotine različitih ćelija, koje su posebno osetljive na toplotu, hladnoću, pritisak, bol.

Razvoj prvog čula dodira započinje još u materici. Lice, dlanovi, tabani, kao i polni organi su područja kod kojih se prvo razvija čulo dodira, a u kasnijem periodu – ove regije će imati najviše, i to najraznovrsnijih receptora za dodir. Oko osme nedelje od začeća, pojavljuju se prvi “odbrambeni” pokreti – izbegavanje dodira vlastite ručice ili pupčane vrpce na obrazu.

Istraživanja pokazuju da se osetljivost kože brzo proširuje na područje polnog organa (oko 10. nedelje), dlanova (11. nedelja) i tabana (12. nedelja). Ali, beba tada još uvek izbegava dodir. Ona će da povuče ručicu ili da savije nožicu ako je nešto dotakne.

U kasnijem periodu trudnoće, beba otvara usta na pritisak ručice na obrazu, ili blizu usta, a glavu okreće prema šaci, pokušavajući da sisa.

Oko 17. nedelje, svi delovi stomaka i guze su osetljivi, a u 32. nedelji su skoro svi delovi tela osetljivi na lagani dodir.

SLUH

Kada se rodi, beba najviše voli glas svoje mame, jer ga je “slušala” dok je bila u njenom stomaku. Iako postoji čitav niz prepreka između bebe i spoljnog sveta: plodova voda, plodovi ovojci, materica i, na kraju, mamin stomak – plod živi u vrlo podsticajnoj okolini, punoj zvukova, vibracija i pokreta. Pre svega, tu su zvukovi koji dolaze od majčinog organizma: rad srca, vazduh koji prolazi kroz pluća, rad creva…

Mnoge studije potvrđuju da i glasovi iz spoljne sredine uspevaju da dopru do bebe u stomaku, a da šumovi majke i posteljice ne mogu da ih nadjačaju. Intonacija, naglasak, ritam, melodija – dopiru do fetusa bez značajnog izobličenja. Majčin glas je posebno snažan, jer dopire iz samog tela majke, pa do bebe dolazi u snažnijem obliku od ostalih.

Mnoge majke su primetile da su njihove bebe mirnije na levoj dojci. To je zato što tu čuju poznat zvuk – otkucaje majčinog srca. Na dete umirujuće deluje i snimljen zvuk rada srca ili nekog drugog šuma koji je prisutan u materici.

Zanimljivosti

Muzika utiče na bebin razvoj

Zvukovi imaju iznenađujući uticaj na rad srca nerođenog deteta: pet sekundi nadražaja može da uzrokuje promenu u brzini rada srca i pokretima deteta, koja traje jedan sat. Neke melodije mogu da izazovu promene u metabolizmu.

Prevremeno rođena deca, koja slušaju Bramsove uspavanke – šest puta na dan, po pet minuta, brže dobijaju na težini od dece koja prema istom rasporedu slušaju ljudski glas.

UKUS

Stručnjaci veruju da se oko 14. nedelje trudnoće javlja čulo ukusa. Istraživanja pokazuju da fetus češće guta slatko, a broj gutanja će se smanjiti uz gorak i kiseo ukus. Novorođenče ima snažno razvijeno čulo ukusa i odmah jasno pokazuje koje ukuse više voli.

Zanimljivosti

Bebe uživaju u slatkišima

Još u stomaku, beba ima razvijeno čulo ukusa, a najviše joj se sviđa sladak ukus.

MIRIS

Zahvaljujući brojnim istraživanjima koja se odnose na razvoj i sposobnosti nerođene bebe, danas se pouzdano zna da je čulo mirisa dobro razvijeno pre rođenja. Kada se rodi, beba odmah svoju majku prepoznaje po mirisu. Dokazano je da plodova voda može da bude različitog mirisa, kao i da ga plod oseća. U jednom istraživanju, zabeleženo je čak 120 uzoraka plodove vode različitog mirisa. Osim toga, preko posteljice i krvi, do detetovih kapilara sluzokože nosa dolaze i sastojci majčine ishrane. Iskustvo sa mirisima nerođenog deteta najverovatnije priprema ovaj osetljiv sistem za traženje određenih (poznatih i ugodnih) mirisa ili grupa mirisa. Novorođene bebe privlači miris majčinog mleka, iako nemaju prethodnog iskustva. Izgleda da je to “posledica” učenja pre rođenja.

Zanimljivosti

Za čulo mirisa nije potreban vazduh

Do nedavno, stručnjaci su verovali da je za čulo mirisa potreban vazduh i mogućnost disanja. Međutim, poslednja istraživanja su pružila uvid u jedan potpuno neistražen svet. Naime, nosni hemoreceptivni sistem je puno složeniji nego što se do sada znalo. Nos se razvija između 11. i 15. nedelje trudnoće. Mnoge hemijske supstance prolaze kroz posteljicu i mešaju se sa plodovom vodom koja okružuje fetus, ulazeći mu u nos, usta i ždrelo. Dete je udiše i guta, pa na taj način u direktan kontakt sa ukusima i mirisima dolaze “pupoljci” hemoreceptivnog sistema, “zaduženi” za ukus i miris.

VID

Nakon rođenja, od svih čula čovek najviše koristi vid. To čulo se lagano razvija tokom cele trudnoće. Međutim, nije lako proučavati njegov razvoj. Iako neposredna ispitivanja vida u majčinoj utrobi nisu izvodljiva, moguća su testiranja prevremeno rođene dece. Sposobnost izoštravanja slike, kao i vodoravnog i vertikalnog praćenja – kod njih se pokazuje od 31. do 32. nedelje gestacije. Vežbom vrlo brzo napreduju, tako da sa 33 do 34. nedelje mogu da prate kretanje predmeta u svim smerovima, a pažnju mogu da zadrže koliko i deca rođena u terminu.

Na vreme rođena novorođenčad poseduje začuđujuće vizuelne mogućnosti: oštrinu, prilagođavanje oka, poimanje prostora, dubine i udaljenosti, razlikovanje boja, osetljivost na svetlucanje i kretanje uzorka. Ali, mada bebe imaju sposobnost izoštravanja, slika im je najjasnija na udaljenosti 20-30 centimetara, što odgovara razmaku do majčinog lica kada sisa.

Zanimljivosti

Bebe sanjaju u maminom stomaku

Stručnjaci su ustanovili da i bebe u maminom stomaku sanjaju. Već sa 23 nedelje, prisutni su brzi pokreti očnih jabučica (takozvana REM faza sna), a do 30. nedelje trudnoće, dete provodi skoro 100 odsto vremena spavajući. To vreme se postepeno smanjuje, da bi sa 40 nedelja iznosilo otprilike 50 odsto.

Izvor: Yumama

Hteli bismo da objasnimo jedan razlog u kome se krije realna opasnost. Nažalost, većina roditelja ne zna za to.

Mnoge roditelje veoma plaši situacija kada ne mogu da shvate zašto beba neutešno plače. Sita je, zdrava, ali iz nekog razloga ne može da se umiri. Hteli bismo da objasnimo jedan razlog u kome se krije realna opasnost. Nažalost, većina roditelja ne zna za to.

Teško je poverovati, ali to je najobičnija dlaka koja se nekako našla u detetovoj čarapici. Ona može da se uprede i useče oko bebinog prstića, čemu doprinosi to što beba pravi beskrajno mnogo različitih pokreta. Dlaka izaziva jak bol i prekida cirkulaciju, što može dovesti čak i do amputiranja prstića ako se problem ne uoči blagovremeno. S vremenom je sve teže primetiti dlaku jer tkivo oko nje nabubri odnosno otekne. Ta pojava se na engleskom zove hair tourniquet (vrpca od dlake).

Mladi roditelji Skot i Džesika Voker suočili su se s tom pojavom. Njihova ćerkica je plakala ceo dan iako je izgledalo da nema razloga za to. Džesika je bebi izula čarape u nadi da će je to malo umiriti i primetila da je bebin prstić otekao i pocrveneo. Ispostavilo se da je za sve kriva dlaka koja se uprela oko prstića.

Da nije bilo pincete i lupe, situacija je mogla da bude još gora.

Ova pojava nije česta, ali se ipak jedan broj roditelja u celom svetu ponekad susretne sa njom.

Kako ni sami nismo znali za ovaj problem, mišljenja smo da je bolje da što više ljudi sazna za njega.

Izvor: Adme/ Detinjarije

Ono što najviše treba vašoj bebi ste vi, vaše prisustvo, ljubav, dodir,pažnja, poštovanje…

IAIM= International Association of Infant Massage (Međunarodna Asocijacija za masažu beba) je organizacija koju je osmislila i napravila Vimala McClure po povratku iz Indije, gde je otišla da volontira u sirotištima. Na njeno veliko iznenađenje, videla je da su deca puna ljubavi, zdrava, nasmejana, blaga, iako žive u teškim uslovima. Šta je tajna? Svakog dana su devojke koje rade u sirotištu masirale bebe, starija deca su masirala mlađu decu, majke u Indiji svakodnevno masiraju svoje bebe. Shvatila je da, iako žive u veoma teškim materijalnim uslovima, ovi roditelji zapravo pružaju ono najvažnije svojoj deci, a to najvažnije ne košta ništa: ljubav, prisustvo, razumevanje, pažnja, poštovanje. Po povratku, odlučila je da svoje iskustvo podeli sa roditeljima u Americi, napisala je knjigu ”Infant Massage, A Handbook for loving parents”. Uživajući u masaži sa svojom decom osmislila je program koji IAIM instruktori već 35 godina prenose roditeljima u 65 zemalja sveta.

Kad zatvorite oči, duboko udahnete i kažete reč masaža…šta osetite, kako se osećate? Ja osećam kako se opuštam, duboko dišem, prijatno mi je, čujem muziku koja mi prija…lepo mi je...

Sad uzmite u ruke svoju bebu, nežno je privijte uz svoje telo, neka vam se kože dodirnu, nastavite duboko da dišete, opuštajte se zajedno…kako se osećate, kako beba reaguje? Sada nežno spustite bebu ispred sebe i smestite se udobno, pevajte svojoj bebi, svetlo je prigušeno, prostorija topla….pre nego što počnete morate pitati bebu da li želi da se masira i poštovati nju i njenu želju. Jer IAIM masaža za bebe je priča o dodiru, povezivanju, poštovanju, ljubavi.
Da li osećate to divno prisustvo oksitocina (hormona sreće)?

IAIM masažu radite sa svojom bebom i dok laganim, dugim, mirnim pokretima opuštate i sebe i bebu, masirajući joj celo telo, napetost se topi, vi se duboko povezujete komunicirajući pogledima, dodirom…srcima.

Dok masirate svoju bebu, kroz interakciju ste prisutni i fizički i psihički, što je za bebu najvažnije. Kontakt koža na kožu, vaša blizina, vaš miris, beba može da čuje vaše disanje, vaše otkucaje srca, gledate se, vi joj pričate, a ona odgovara osmehom i gugutanjem, opušteni ste, lepo vam je - sve su ovo elementi bondinga i povezivanja, a oni stvaraju obostrani osećaj ljubavi, sigurnosti, poštovanja, sreće, razumevanja, pripadnosti...
Ova duboka emotivna povezanost koja se uspostavlja u prvoj godini života, predstavlja temelj za poverenje, hrabrost, veru, ljubav, i oslonac tokom celog života.

Takođe, stimulišete sva bebina čula, sistem za varenje, hormone i imuni sistem, psihomotorni razvoj, osećaj za ravnotežu i koordinaciju, razvoj i jačanje mišića, razvoj govora, učenja, koncentracije, svest o svom telu.

IAIM masaža nije terapeutska masaža iako svojim blagodetima može olakšati bebi problem grčeva/gasova/zatvora, ublažiti mišićnu napetost, neugodnost rasta zubića, tegobe kod prehlade, bolova rasta, oslobađa od stresa….

I vi i beba ste relaksirani, što pomaže da beba bolje spava, polako uči da sama sebe umiri, manje će plakati, dolazi do redukcije hormona stresa i dovodi do obostrane smirenosti.

Kako se budete dublje povezivali sa svojom bebom i kako je budete bolje upoznavali, razumevali njene potrebe i neverbalne signale, jer bebe komuniciraju potpuno drugačije od nas odraslih, tako ćete graditi vaše roditeljske veštine. Samopouzdanje i samopoštovanje će rasti stvarajući poverenje u roditeljstvo. Kroz masažu i te divne intimne i opuštene trenutke porodica se povezuje, oslobađa od stresa, oseća zadovoljstvo i sreću, raste i razvija se, jačaju porodične veze.

IAIM masaža je divan način da se očevi dodirom povežu sa svojim bebama i nadoknate prednost koje mame prirodno imaju kroz trudnoću, porođaj i dojenje. Starijoj deci pomaže da lakše prihvate novog člana porodice i da prevaziđu bujicu osećanja zbog nove situacije, takođe smanjiće se i ljubomora. Na obukama roditelji nauče kako da prilagode masažu detetu kako bude raslo, tako da mogu da masiraju stariju decu. Starija deca mogu takođe da masiraju bebe. Masaža postaje igra u kojoj svi uživaju.

SREĆNA BEBA = SREĆAN RODITELJ = ZDRAVIJE DRUŠTVO

IAIM obuka je namenjena roditeljima prevremeno rođenih beba, beba do 12 meseci, roditeljima dece sa posebnim potrebama i usvojiteljskim porodicama dece do 7 godina. Sve informacije o ovoj čudesnoj masaži možete dobiti na Instagram profilu https://www.instagram.com/masaza_za_bebe/?hl=sr ili na fejsbuk stranici https://www.facebook.com/Tamara.Dragovic.IAIM.instruktor/

Požurite da zauzmete svoje mesto u oktobarskoj grupi i ostvarite popust!

Tamara Dragović
IAIM instuktor za masažu beba

Spavanje mališana može biti veoma nepredvidivo. Taman kada roditelji pomisle da im je dete u čvrstom snu, njihov mališan će početi da se muči pri spavanju, ili će krenuti da se budi ujutru pre vremena.

Ali, koliko god frustrirajuće to što vas muči spavanje tokom noći mališana, još gore je ako se probudi u ranu zoru. Spavanje je važno za sve u porodici. Ako imate manjak sna, to je katastrofa.

Ipak, kako kaže medicinska sestra Mejl Moore iz Bostonskog centra za spavanje u Bostonu, spavanje deteta je dostižan cilj.

Roditeljima su potrebna samo tačna očekivanja, raspored i stručni trikovi.

ZASTO SE DECA BUDE RANO UJUTRU?

Pitanja koja se tiču ranih buđenja su raznolika i mogu se čak povezati sa vašim biološkim nasleđem.

Postoji genetska tendencija da ljudi budu „larve“, za razliku od „noćnih sova”, objašnjava Moore. Zbog te genetske tendencije, neka deca se prirodno rano probude.

Bez obzira na genetsko naslađe postoji nekoliko globalnih faktora bez obzira ko su roditelji.

FIZIČKI FAKTORI MOGU IZAZVATI BUDNOST KOD DECE.

Buđenje zbog fizičkih faktora, izbijanje zubića, glad ili obavljanje nužde, sigurno može rano probuditi dete.

Međutim, ideja da bi na buđenje moglo da utiče fizička aktivnost deteta poput hodanja ili pri razvoju jezika u velikoj meri je neutemeljena.

„Nema mnogo istraživanja koja dokazuju da je to slučaj. Naročito nema veze sa ranim jutarnjim buđenjem “, kaže Moore.

“Ako deca od samog početka imaju dobre navike spavanja, poput mogućnosti da se umire i ponovo spavaju samostalno, razvojne promene neće uticati na njihov san.”

DECA REAGUJU NA SMENE RASPOREDA SPAVANJA

Raspored se može menjati zbog neverovatnog broja razloga.

Problem je što će se promenom rasporeda u jednom području može izgubiti sve.

Ako se dete odjednom probudi, Moore predlaže da prvo pogledate koliko dugo dete spava.

„Kada je dete predškolskog uzrasta, možda će mu trebati samo 11 sati sna“, objašnjava Moore.

“A ako i dalje spava, sat i po na dan, noću će moći da spava samo 10 sati.

“Ona napominje da bi 5 sati bilo potpuno razumno vreme za buđenje deteta koje ide u krevet u 19h.

Trajanje i učestalost spavanja mogu dovesti do nespavanja

Ovo je posebno tačno kada deca počinju da prelaze sa dva na jedno spavanje.

To je zato što se dremka često pomera.

Moore pojednostavljuje ideju sa jednostavnom jednačinom: „Što više spavaju danju, to će noću spavati kraće“, kaže ona.

Takođe, napominje da dete, u zavisnosti od dužine sna, može previše spavati ili premalo spavati.

Ako dete dremne u autu 15-tak minuta, to može uticati na noćni san i to ne možete pobediti.

Faktori životne sredine mogu da probude decu. Moore napominje da će se deca probuditi kad osete sunce. Takođe, deca bi mogla da se probude ako čuju komešanje.

4 saveta za duže spavanje

Kao i većina stvari vezanih za spavanje, rano ustajanje a da ne ostanemo u krevetu nije lako.

Ali Moore je sigurna da postoje konkretni koraci koje roditelji mogu pokušati vezano za to da se deca ne bude u zoru.

Ipak, ako se dete probudi srećno i odmorno u 5:30 ujutro, i ostane tako tokom celog dana, roditelji će morati da se prilagode.

Popravite uslove u sobi:

Mooreovi saveti su jednostavni.

„Imajte zavese na prozorima da biste blokirali svetlo“, kaže Moore.

„Ne možete izbeći da kamioni prođu. Ne želimo da ohrabrujemo mališane koji reaguju na zvuk, ali ako živite u prometnoj ulici sigurno je u redu da blokirate buku, ako je moguće”

Ponovno pregledajte rasporeda spavanja:

Dete ne bi trebalo da spava duže od četiri sata dnevnog spavanja.

Ukoliko vaše dete dugo spava preko dana, možete pomeriti noćno spavanje malo kasnije. Ali pomerite ga samo 15 minuta svake noći dok ne dobijete vreme za buđenje koje ste želeli. “

Prilagodite spavanja:

Jedan od razloga zašto vaše dete može da se probudi i da ostane budno je taj što što ne može da se smiri u fazi spavanja.

Nesrećno rešenje ovog problema je da ustanete kada se probude i date sve od sebe da ponovo stvorite asocijacije na spavanje što je moguće mirnije i nežnije.

Prilagodite fizičke faktore:

Ograničavanje tečnosti pre spavanja.

Ako dete trenira, korisno je i tuširanje pre spavanja.

Jedenje grickalica pre spavanja može čak izazvati probleme sa probavom koji će ga naterati da se probudi. Zato se držite uobičajene rutine hrane.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

U priči sa prijateljima koji imaju decu shvatio sam da je široki povoj i dalje aktuelna tema u Srbiji. Rešio sam da se pozabavim ovom temom i pokušam da razjasnim zašto postoje različite preporuke.

Da biste bolje razumeli šta je uzrok ovih podeljenih preporuka trebalo bi razotkriti razloge koji su uopšte doveli do potrebe za širokim povijanjem.

Zašto je uvedeno široko povijanje ?

Široko povijanje je način oblačenja deteta kojim se uz upotrebu regularnih pamučnih pelena (švedskih ili tetra) kukovi pozicioniraju u specifičan položaj (normalan položaj prilikom ležanja na leđima).

Princip širokog povijanja deteta uveden je 80-tih godina prošlog veka, kao mera prevencije za razvojni poremecaj kuka. Ova meraje je uvedena jer su ispitivanja ukazala da je područje Balkana posebno sklono ovim poremećajima.

mesto dotadašnjeg klasičnog “kifla” povijanja (sa skupljenim nogama) prešlo se na korišćenje širokog povoja. Široki povoj se tada savetovao do 6. meseca, kada je tadašnjom dijagnostikom (Rentgen snimak) bilo moguće utvrditi znakove pravilnog okoštavanja kuka.

Široki povoj je od tada značajno doprineo smanjivanju procenta dece sa razvojnim poremećajem kuka i pokazao se kao idealno rešenje za prevenciju ovih stanja. Činjenica da funkcionalno ne šteti detetu je razlog zašto ga mnogi i dalje savetuju.

Šta se promenilo ?

Od tog vremena dijagnostika je značajno napredovala. Sada se već nakon kontrole sa mesec dana dete upućuje na ultrazvuk kukova, kojim se utvrđuje da li je sve u redu ili ne. S obzirom da je to značajno brže nego što je to ranije bio slučaj, dovodi se u pitanje svrha širokog povijanja jer se sad može efektnije reagovati.

U vreme kada je uveden široki povoj jednokratne pelene su bile tek u fazi razvoja i poprilično nedostupne većini stanovništva. Sada, jednokratne pelene su dostupne gotovo svakom i dugi niz godina su u redovnoj upotrebi. Određeni broj stručnjaka isto tako smatra da je korišćenje ovih pelena svojevrstan vid širokog povijanja i zato smatra da nema potrebe za klasičnim širokim povojem.

Iako široki povoj ne šteti bebi, možda jedina mana ovog načina povijanja je moguća nelagodnost i pretopljavanje u pelenskoj regiji. Upravo zbog ove činjenice neki pedijatri ne savetuju upotrebu širokog povoja preko leta.

Koga poslušati ?

Pošto je svako dete posebno na svoj način, moj savet je da poslušate - pedijatra.

U porodilištu, pedijatri/neonatolozi svakog dana pregledaju decu. U sklopu tog pregleda se vrši i pregled kukova. Savet o korišćenju širokog povoja potražite upravo tada, od lekara koji je pregledao dete. Tako dobijate najbolju preporuku za VAŠE dete, a ne uopštenu preporuku.

Sa mesec dana sledi prva kontrola, a onda i ultrazvuk kukova kojim se priča o širokom povoju zaokruži.

Nadam se da sam uspeo da Vam pojasnim razloge različitih preporuka i da Vas adekvatno posavetujem.

Ako sam ostavio nešto nerazjašnjeno slobodno se izjasnite u komentarima kako bih dopunio tekst ali i odgovorio na vasa pitanja.

Marko Obradović
pedijatrijski tehničar
www.markoobradovic.rs

I pre nego što se rodi, beba ima prilično razvijena sva čula. Otkrivamo vam kako se dodir, sluh, ukus, miris i vid razvijaju u maminom stomaku.

Prvih nekoliko meseci po rođenju, organski razvoj čula se dovršava. Pod uticajem nadražaja iz bebinog okruženja, odvija se proces njihovog funkcionalnog osposobljavanja.

DODIR

Koža je čudesno složen organ. Sadrži stotine različitih ćelija, koje su posebno osetljive na toplotu, hladnoću, pritisak, bol.
Razvoj prvog čula dodira započinje još u materici. Lice, dlanovi, tabani, kao i polni organi su područja kod kojih se prvo razvija čulo dodira, a u kasnijem periodu - ove regije će imati najviše, i to najraznovrsnijih receptora za dodir. Oko osme nedelje od začeća, pojavljuju se prvi "odbrambeni" pokreti - izbegavanje dodira vlastite ručice ili pupčane vrpce na obrazu.

Istraživanja pokazuju da se osetljivost kože brzo proširuje na područje polnog organa (oko 10. nedelje), dlanova (11. nedelja) i tabana (12. nedelja). Ali, beba tada još uvek izbegava dodir. Ona će da povuče ručicu ili da savije nožicu ako je nešto dotakne.

U kasnijem periodu trudnoće, beba otvara usta na pritisak ručice na obrazu, ili blizu usta, a glavu okreće prema šaci, pokušavajući da sisa.

Oko 17. nedelje, svi delovi stomaka i guze su osetljivi, a u 32. nedelji su skoro svi delovi tela osetljivi na lagani dodir.

 SLUH

Kada se rodi, beba najviše voli glas svoje mame, jer ga je "slušala" dok je bila u njenom stomaku. Iako postoji čitav niz prepreka između bebe i spoljnog sveta: plodova voda, plodovi ovojci, materica i, na kraju, mamin stomak - plod živi u vrlo podsticajnoj okolini, punoj zvukova, vibracija i pokreta. Pre svega, tu su zvukovi koji dolaze od majčinog organizma: rad srca, vazduh koji prolazi kroz pluća, rad creva...

Mnoge studije potvrđuju da i glasovi iz spoljne sredine uspevaju da dopru do bebe u stomaku, a da šumovi majke i posteljice ne mogu da ih nadjačaju. Intonacija, naglasak, ritam, melodija - dopiru do fetusa bez značajnog izobličenja. Majčin glas je posebno snažan, jer dopire iz samog tela majke, pa do bebe dolazi u snažnijem obliku od ostalih.

Mnoge majke su primetile da su njihove bebe mirnije na levoj dojci. To je zato što tu čuju poznat zvuk - otkucaje majčinog srca. Na dete umirujuće deluje i snimljen zvuk rada srca ili nekog drugog šuma koji je prisutan u materici.

Zanimljivosti

Muzika utiče na bebin razvoj

Zvukovi imaju iznenađujući uticaj na rad srca nerođenog deteta: pet sekundi nadražaja može da uzrokuje promenu u brzini rada srca i pokretima deteta, koja traje jedan sat. Neke melodije mogu da izazovu promene u metabolizmu.

Prevremeno rođena deca, koja slušaju Bramsove uspavanke - šest puta na dan, po pet minuta, brže dobijaju na težini od dece koja prema istom rasporedu slušaju ljudski glas.

UKUS

Stručnjaci veruju da se oko 14. nedelje trudnoće javlja čulo ukusa. Istraživanja pokazuju da fetus češće guta slatko, a broj gutanja će se smanjiti uz gorak i kiseo ukus. Novorođenče ima snažno razvijeno čulo ukusa i odmah jasno pokazuje koje ukuse više voli.

Zanimljivosti

Bebe uživaju u slatkišima

Još u stomaku, beba ima razvijeno čulo ukusa, a najviše joj se sviđa sladak ukus.

MIRIS

Zahvaljujući brojnim istraživanjima koja se odnose na razvoj i sposobnosti nerođene bebe, danas se pouzdano zna da je čulo mirisa dobro razvijeno pre rođenja. Kada se rodi, beba odmah svoju majku prepoznaje po mirisu. Dokazano je da plodova voda može da bude različitog mirisa, kao i da ga plod oseća. U jednom istraživanju, zabeleženo je čak 120 uzoraka plodove vode različitog mirisa. Osim toga, preko posteljice i krvi, do detetovih kapilara sluzokože nosa dolaze i sastojci majčine ishrane. Iskustvo sa mirisima nerođenog deteta najverovatnije priprema ovaj osetljiv sistem za traženje određenih (poznatih i ugodnih) mirisa ili grupa mirisa. Novorođene bebe privlači miris majčinog mleka, iako nemaju prethodnog iskustva. Izgleda da je to "posledica" učenja pre rođenja.

Zanimljivosti

Za čulo mirisa nije potreban vazduh

Do nedavno, stručnjaci su verovali da je za čulo mirisa potreban vazduh i mogućnost disanja. Međutim, poslednja istraživanja su pružila uvid u jedan potpuno neistražen svet. Naime, nosni hemoreceptivni sistem je puno složeniji nego što se do sada znalo. Nos se razvija između 11. i 15. nedelje trudnoće. Mnoge hemijske supstance prolaze kroz posteljicu i mešaju se sa plodovom vodom koja okružuje fetus, ulazeći mu u nos, usta i ždrelo. Dete je udiše i guta, pa na taj način u direktan kontakt sa ukusima i mirisima dolaze "pupoljci" hemoreceptivnog sistema, "zaduženi" za ukus i miris.

VID

Nakon rođenja, od svih čula čovek najviše koristi vid. To čulo se lagano razvija tokom cele trudnoće. Međutim, nije lako proučavati njegov razvoj. Iako neposredna ispitivanja vida u majčinoj utrobi nisu izvodljiva, moguća su testiranja prevremeno rođene dece. Sposobnost izoštravanja slike, kao i vodoravnog i vertikalnog praćenja - kod njih se pokazuje od 31. do 32. nedelje gestacije. Vežbom vrlo brzo napreduju, tako da sa 33 do 34. nedelje mogu da prate kretanje predmeta u svim smerovima, a pažnju mogu da zadrže koliko i deca rođena u terminu.

Na vreme rođena novorođenčad poseduje začuđujuće vizuelne mogućnosti: oštrinu, prilagođavanje oka, poimanje prostora, dubine i udaljenosti, razlikovanje boja, osetljivost na svetlucanje i kretanje uzorka. Ali, mada bebe imaju sposobnost izoštravanja, slika im je najjasnija na udaljenosti 20-30 centimetara, što odgovara razmaku do majčinog lica kada sisa.

Zanimljivosti

Bebe sanjaju u maminom stomaku

Stručnjaci su ustanovili da i bebe u maminom stomaku sanjaju. Već sa 23 nedelje, prisutni su brzi pokreti očnih jabučica (takozvana REM faza sna), a do 30. nedelje trudnoće, dete provodi skoro 100 odsto vremena spavajući. To vreme se postepeno smanjuje, da bi sa 40 nedelja iznosilo otprilike 50 odsto.

Izvor: yumama.com

Majčin glas ili pevanje bebi, a naročito prevremeno rođenoj, može pomoći da beba lakše i smirenije diše

Analiza je zasnovana na više od deset kliničkih ispitivanja o glasovnim uticajima roditelja na prevremeno rođene bebe tokom boravka na intenzivnoj nezi u porodilištu.

Najveći broj istraživanja bio je usmeren na majčino pevušanje bebi. Neka istraživanja koristila su i snimak glasa majke. Poznato je da bebe prepoznaju glas majke po rođenju, ali se za prevremeno rođene bebe u to sumnjalo, jer su one poslednje mesece trudnoće umesto u materici provele van nje, a tada bebe najviše osluškuju majčin rad srca kao prvi zvuk koji čuju. Upravo taj rad majčinog srca pravi je bubanj koji bebe čuju, i to je prva muzika za koju se vezuju.

Nedostatak tog zvuka kod prevremeno rođenih beba, prema istraživanjima, može se nadoknaditi tihim majčinim glasom koji treba da bude prepoznatljiv, jednostavan i još je bolje ako se bebi pevuši uz prost predvidljivi ritam sa periodičnim zatišjima.

Poznat glas može biti i glas oca, a ne samo majke, štaviše, uspavanke oba roditelja pomažu u smirivanju pulsa bebe, kao i za lakše i smirenije disanje. Takođe, primećeno je i da pevušanje prevremeno rođenoj bebi snižava nivo stresa oba roditelja, tako da ova takozvana muzička terapija ima pozitivan uticaj i na bebu i na roditelje.

Rezultati 14 kliničkih istraživanja sa preko 1000 prevremeno rođenih beba pokazali su jasan pozitivan uticaj pevušanja majke svojim bebama. Budući da su bebe neurološki nezrele, ovo je bitno jer im eventualna neprikladna stimulacija može naškoditi.

Zbog svega navedenog, u mnogim zemljama se za prevremeno rođene bebe i savetuje muzička terapija. Ta terapija ne mora da bude tradicionalna uspavanka roditelja, već može i njihova omiljena muzika u blažoj formi.

I tih osećajan glas bez muzike može pomoći bebi kao najbolji lek za povezivanje sa roditeljima, a i samim roditeljima za niži nivo stresa i povezivanje sa bebom.

Izvor: Krstarica.com

Kada oblačite bebu za krevet, imajte na umu da je vašem mališanu isto kao i vama. Nemojte bebu noću pretopljavati, jer će se oznojati i kada se otkrije brže odaje toplotu zbog čega je u riziku da se preterano rashladi, a zatim i prehladi.

Važno je da pidžama bude pamučna, a ne od sintetike, kako bi koža mogla nesmetano da diše.

Kapice za spavanje
Pamučne kapice se bebama stavljaju odmah po rođenju jer su bebe navikle na toplo okruženje u maminom stomaku. Kada beba izađe iz porodilišta, ona ne mora da nosi kapicu.

Ako beba zaspi noseći kapicu, može se brzo pregrejati. Zato je važno da tokom spavanja bebina glava bude otkrivena kako se ne bi previše zagrejala. Kapica za glavu sa trakicama za vezivanje u krevetu nije preporučljiva jer može predstavlja opasnost od gušenja.

Skinite bebi kapicu i kada uđete u neki zatvoreni ili topli prostor, poput automobila, da se ne bi pregrejala.

Temperatura bebinog tela
Dobar pokazatelj da li je bebi hladno su ruke i noge vaše bebe. Ako su hladni, a pogotovo ako dete kija ili drhti, hladno mu je. Tada je potrebno da mu obučete deblju pidžamu ili da jače zagrejete sobu u kojoj beba spava.

Sa druge strane ako primetite da je beba znojava i koža joj je topla, preterali ste sa utopljavanjem. Vlažnu bebinu odeću zamenite suvom i raskomotite bebu.

Sobna temperatura
Prijatna temperatura oko 18 do 20 stepeni je idealna za sobu u kojoj beba spava. Ako je soba vaše bebe isuviše topla, možete koristiti podni ventilator kako bi soba održala ugodnu temperaturu. Najsigurnije mesto za ventilator je na suprotnoj strani sobe, daleko od bebe.

Tokom hladnog vremena ako je potrebno da dodatno zagrejete bebinu spavaću sobu, nemojte mnogo pokrivati mališana. I obavezno stavite posudu sa vodom na radijator kako bi se vazduh dovoljno ovlažio.

Umotavanje bebe u pokrivač
Umotavanje bebe u pokrivač pomaže da se beba umiri i opusti pred spavanje, kao i da ostane u bezbednom položaju za spavanje - na leđima.

Ako odlučite da umotate bebu, najbolje je koristiti lagane pamučne ili muslinske prekrivače. Uverite se da pokrivač ne prelazi preko ramena vaše bebe ili pokriva glavu, uši ili bradu. Previsoko umotavanje može ometati disanje vašeg deteta i uzrokovati pregrejavanje.

Takođe proverite da li ima dovoljno mesta za vašu bebu da ispruži noge i da obloga nije previše stegnuta oko grudi i kukova. Previše stegnuto omotavanje bebinih nogu i grudi može dovesti do problema sa kukom i disanjem.

Bebe mogu biti umotane u pokrivač od rođenja dok ne počnu pokazivati znake da mogu da se prevrnu na stomak, obično do trećeg ili četvrtog meseca.
Vreće za spavanje za bebe
Ako vaše dete nemirno spava i redovno se otkriva, najbolje je da ga noću stavite u vreću za spavanje. Dobro je da imate zimsku i letnju (od frotira) vreću za spavanje.

Obratite pažnju da vreća bude dovoljno komotna i da bebi dozvoljava da se pokreće. Ne zaboravite da vreća greje bebu sa svih strana, pa je zato potrebno da smanjite temeraturu sobe i obučete bebi tanju pidžamu.

Dobra strana vreće za spavanje je što sprečava da se beba skotrlja na stomak tokom sna i pomaže da ona zadrži noge tako da se ne zaglave na rešetke kolevke.

Ako vaša beba treba dodatnu toplinu, možete je prekriti laganim ćebetom preko vreće za spavanje.

Proverite da li je beba sigurna u vreći za spavanje tako što joj je nemoguće da sklizne unutra i bude potpuno pokrivena. Preporuka je da koristite vreću za spavanje koja ima ugrađeni vrat i rukavice, ali nema kapuljaču.

Izvor: bebeac.com

Stručnjaci savetuju da je bosonogo hodanje odlično za razvoj mozga iz mnogo razloga. Ono je korisno za tabane, za kičmu i pravilno držanje tela. Jača mišiće stopala i nogu, poboljšava pokretljivost i smanjuje mogućnost povreda.

Više puta je naučno dokazano da hodanje bez cipela stvara snagu u potkolenicama i pruža deci bolju percepciju kretanja kroz prostor, što utiče na razvoj samopouzdanja. Mališani su spretniji u sportu, lakše održavaju ravnotežu, uspešno se penju, koraci su im usklađeniji. Bosonogo hodanje po različitim površinama i teksturama veoma pozitivno utiče na razvoj nervnog sistema i poboljšava optimalni razvoj mozga. Hodanje po različitim podlogama doprinosi izgradnji novih neuroloških puteva u mozgu. Obuvanjem cipela smanjujemo mogućnost da se dečiji mozak razvija na pravi način.

Neki roditelji puštaju svoju decu da hodaju bosa i tako pravilno utiču na razvoj dečijeg mozga. Oni koji tako naviknu decu od malena obično obuju čarape tek tokom zime a do tada hodaju bosi. Deca toliko dugo vremena provode u obući i ne hodaju bosa da smo i zaboravili da stopala imaju veoma važnu ulogu za razvoj osećaja.

Pedijatri savetuju da deca hodaju bosa i da im se ne obuvaju cipele pre nego što su potpuno spremna za hodanje, da do tada provode vreme bosa. Kasnije kako dete raste roditelji se brinu da će se dete isprljati ili dobiti neku bakteriju pa ne daju deci da šetaju bosa i tako prave veliku grešku. Drugi se brinu da će se deca prehladiti ako hodaju bosa. Naša koža na tabanima je deblja nego na drugim delovima tela i zbog toga je zaštita na tabanima bolja.

Mnogo je verovatnije da bismo se razboleli od dodira prljavštine rukama nego preko poda. Prisutna je i zabrinutost zbog povreda koja svakako postoji, ali je dobro pustiti decu da hodaju bosa po plaži, travi, pesku..I uvek ih naučiti da gledaju kuda idu. Stopalima treba pustiti da se prirodno razvijaju. Cipele smanjuju obim pokreta stopala i mogu negativno uticati na hodanje, ravnotežu, senzorni razvoj i propriocepciju (orijentaciju našeg tela u prostoru oko nas).

Dozvolite Vašoj deci hodaju bosa. Neka izuju čarape kada šetaju po kući. Organizujte takmičenje ko će više provesti vremena bos i naučite ih da uživaju u slobodi koju im dajete. Postoje video klipovi koji su preplavili internet kako se deca u nekim vrtićima Evrope igraju tako što prolaze kroz kadice napunjene različitim sastojcima, tečnostima i teksturama (lišće, sapunica, voda, pesak, kamenje…) – deca kroz ove kadice trče bosa. Ovakve igre mogu pospešiti razvoj emocija kod dece, razvoj čula, pojačati sposobnost osećanja i pomoći ako dete ima ravne tabane. Stvaraju im bolju sposobnost opažanja, pomažu za ravnotežu I imaju celokupno dobar uticaj na detetov razvoj.

Dragi roditelji, ako Vam se dopao ovaj tekst, setite se kako ste voleli da hodate bosi kada ste bili mali i pustite svoju decu kad god ste u mogućnosti da hodaju bosa.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

1. Umotajte bebu u pelenu
Kada beba nervozno plače zbog grčeva koji je muče, ona reaguje na sve stimulacije, s tim što joj nešto prija, a nešto još više razdražuje...

Vašu bebu bi moglo da umiri ako je umotate u pelenu, jer ćete je na taj način sprečili da nervozno grči ruke i noge. Tako umotanu šetajte je po sobi, lagano je ljuljuškajte i pričajte ili pevušite tiho i staloženo, dok se ne umiri.

2. Ljuljuškajte je
Bebe uglavnom veoma pozitivno reaguju na kretanje i ljuljuškanje. Verovatno će joj prijati da oseti vaše otkucaje srca dok je nosite u kengur nosiljci. Takođe i ljuljaške prilagođene najmlađem uzrastu mogu da budu od koristi. Udobna i bezbedna ljuljaška (sa sigurnosnim kaiševima) sigurno će joj pomoći da se umiri i opusti.

3. Stavite bebu blizu konstantnog zvuka
Dok su u materici bebe čuju zvuk tečnosti koja se kreće oko njih. Zbog toga bebama koje su uznemirene prija da sušaju konstantan zvuk ili šum koji ih podseća na bezbrižnost dok su bile u maminom stomaku.

Postoji niz proizvoda koje mogu oponašati ovaj zvuk, a roditelji obično savetuju da su im od pomoći kućni aparati koje ispuštaju konstantan zvuk i vibracije, poput mašine za sudove ili sušenje, usisivača... Takođe, možete pustiti i CD sa zvukom talasa okeana ili nekih drugih umirujućih zvukova.

4. Obratite pažnju kako hranite bebu
Ukoliko dojite bebu u uspravnom položaju, olakšaćete joj varenje i manje će gutati vazduh u toku hranjenja. Čak postoji mišljenje da u Meksiku, zemlji gde postoji tradicija da se bebe hrane u uspravnom položaju, mališani ređe pate od grčeva nego one rođene u zemljama u kojima je uobičajeno da se hrane u vodoravnom položaju.

Takođe, ukoliko ne dojite bebu i primorani ste da je hranite na flašicu, uvek koristite malu koje bi trebalo da bude napunjena do vrha, jer u njoj ima manje vazduha nego u polupraznim flašicama.

5. Masirajte je ili češkajte
Nežna masaža ili lagano češkanje bebe po leđima može da umiri Vašu bebu koju muče grčevi.

S obzirom na to da se grčevi obično javljaju kasno popodne ili uveče (veoma često u isto vreme), pokušajte da ih predupredite masažom. Osim toga, veoma je važno da beba oseti da ste smireni, jer veoma dobro može da oseti vašu nervozu i napetost.

6. Vodite računa kako se hranite
U nekim slučajevima uzrok pojave grčeva kod beba mogu biti i namirnice koje konzumirate, a koje izazivaju grčeve kod bebe. Dok dojite svog mališana potrudite se da iz svakodnevne ishrane izbacite namirnice koje nadimaju, brokoli, kupus, karfiol, pasulj, grašak, kao i jako začinjenu hranu.

Izvor: bebac.com