U jeku borbe protiv novog koronavirusa širom sveta, mnoge su stvari pale u drugi plan. Stvari oko kojih smo još pre godinu dana gubili živce sada se čine nevažnim.
U situaciji kada nam se čini da nemamo mnogo kontrole nad svakodnevnim razvojem situacije lako stičemo utisak da ništa drugo nije toliko važno. Svakim danom sve više uviđamo koliko nam je važno zdravlje svih naših ukućana i baš zato, jedna stvar mora ostati na prvom mestu svakog roditelja: redovna/obavezna vakcinacija dece protiv zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinisanjem.
Kalendar vakcinacije kojeg ćete se pridržavati, najjednostavniji je i najsigurniji način da svom detetu osigurate zdravlje. Ukoliko niste sigurni kako da se pridržavate dogovorenog rasporeda vakcinacije u ovim epidemiološkim okolnostima, nemojte na svoju ruku procenjivati rizike, već se obratite svome pedijatru koji će vam pomoći da pronađete najbolju opciju u trenutnim okolnostima. Čak i ukoliko ste propustili neku od vakcina iz obaveznog Programa imunizacije, postoje vakcine kojima to možete nadoknaditi.
U kontekstu pandemije, kada želite smanjiti potencijalni rizik koji nosi veliki broj odlazaka u domove zdravlja, postoje vakcine kojima sa manjim brojem uboda, samim tim i stresa za bebu i roditelje, možete uspešno zaštititi svoju novorođenu bebu protiv čak 6 različitih bolesti, Iako su sve vakcine napravljene s ciljem sprečavanja zaraznih bolesti, nisu sve vakcine iste. Uradite svoj domaći zadatak i pre vakcinisanja raspitajte se kod svog pedijatra o različitim dostupnim vakcinama i prednostima svake od njih za vaše dete. On će vam jasno, informisano i prilagođeno vašim okolnostima dati sve potrebne savete i uputstva i pomoći vam da odaberete najbolje za vaše dete.
Borba s epidemijom u kojoj nam je proletela ova godina, samo je još jedan podsetnik na to koliko nam vakcine podižu kvalitet života, rešavaju nas briga i omogućavaju nam da uživamo u lepšim stvarima. Dok čekamo vakcinu za COVID-19, naša roditeljska odgovornost je da ne zaboravimo na sve dostupne načine koji nam pomažu da osiguramo zdravlje i svojoj deci pružimo srećno detinjstvo!

Tekst realizovan u saradnji sa Sanofi Pasteur

MAT-RS-2000386-1.0-11/2020

Neraspoložena beba, jak plač, crvenilo lica, nadut stomačić, zgrčene šake samo su neki od pokazatelja da vaša beba ima grčeve. Izdvajamo sve što treba da znate o kolikama.
Ukoliko vaše novorođenče neprestano plače iz vama nepoznatih razloga, možda je znak da su nastupili grčevi. Nema razloga za paniku, a mi izdvajamo sve što bi trebalo da znate o uzrocima i simptomima ovog uobičajenog stanja.

Šta su grčevi (kolike)?

U pitanju su grčevi glatkih mišićnih tkiva, koji se javljaju kod tek rođenih beba. Najčešće se javljaju u prva tri meseca bebinog života, a uslovljeni su prilagođavanjem deteta na novu, za njega nepoznatu, okolinu. Morate da znate da ovo ne traje dugo. Grčevi kod beba dostižu vrhunac od šeste do osme nedelje, a zatim postaju manje intenzivni. Potpuno nestaju oko trećeg, četvrtog meseca starosti bebe.

Kako prepoznati grčeve kod bebe?

Grčevi kod beba se javljaju najčešće tokom obroka ili neposredno posle istog.
Simptomi kolika izgledaju ovako: crvena i zacenjane beba, jak plač, pri čemu se beba grči i zauzima položaj fetusa - privlači nogice ka stomačiću. Stomak je vidno nadut i osetljiv.
Napadi grčeva mogu trajati satima, pri čemu beba skoro i da ne prestaje da plače. Kod neke dece napad prestaje nakon ispuštanja gasova iz creva, dok se druga deca iscrpe od napada i uspavaju.
Zbog čega nastaju grčevi?
Uzrok ovog neprijatnog grčenja nije poznat, ali se smatra da nastaju usled vazduha u želucu ili vazdušastih mehurića koji prolaze kroz creva i muče bebu.
U situacijama kada beba unosi prevelike količine mlečne hrane, nastaju gasovi, a oni takođe mogu biti uzročnici nadimanja i bolnih grčeva.
Antibiotici takođe nekada mogu biti uzročnici kolika, bez obzira na to da li se daju bebi ili ih koristi mama koja doji.

Kako prepoznati uzrok bebinog plača?

Veoma je važno da napravite razliku da li vaše dete plače jer je gladno ili mu se spava ili pak plače zbog bolova koje izazivaju grčevi. Uz normalno plakanje, jauci su obično povezani sa potrebama i ne dolaze u određenom intervalu tokom dana i noći. Uznemirene bebe imaju tendenciju da se smire maženjem, držanjem ili ljuljanjem. Sa druge strane, bebe koje muče kolike pate od ničim izazvanih uzroka koji ne prestaju nakon ljuljanja, smirivanja i slično.

Da li su kolike vrsta bolesti?

Kolike ne predstavljaju fizički poremećaj ili bolest. Isključivo se odnose na duge periode neobjašnjivog plača. Mnogi lekari za grčeve koriste pravilo "trojke" u kom objašnjavaju da se kolike javljaju kod zdravih beba koje plaču više od tri sata dnevno, više od tri dana u nedelji, duže od tri nedelje.

Kako da pomognem bebi kada ima grčeve?

Problemi koje uzrokuju kolike mogu biti veoma naporni i iscrpljujući ne samo za bebu, već i za roditelje.
Stoga, najbolji način da pomognete bebi jeste da odaberete flašicu koja će sprečiti suvišno propuštanje vazduha, ukoliko je hranite mlečnom formulom. Pomozite bebi da podrigne posle obroka. Sprečite halapljivost, a ukoliko dojite pripazite i na svoju ishranu (izbegavajte mlečne proizvode, alkohol, kofein, začinjemu hranu).
Toplota stomačića može biti od pomoći, a kupanjem ćete opustiti bebu. Pustite muziku, a u isto vreme možete da je umirite nežnim masiranjem po stomaku.
Ukoliko su nastali usled upotrebe antibiotika, probiotici mogu pomoći. Ukoliko ne uspevate da umirite bebu, ako dođe do nekontrolisanog povraćanja i drugih većih simptoma, najbolje bi bilo da se obrate lekaru.
Važno je da znate da kolike ne mogu da ostave nikakve značajne posledice po bebu

Izvor: www.yumama.com

Pregledi bebe se obavljaju već u porodilištu, u prvim satima nakon rođenja. Saznajte šta se sve proverava i protiv kojih bolesti se vakciniše novorođenče.
Vašu bebu će pregledati lekari prvi put već na rođenju. Cilj tog pregleda je da se utvrdi vitalnost bebe, koja se ocenjuje APGAR skorom i da se uoče eventualni problemi i anomalije sa kojima je rođena.
Prvi kompletan klinički i neurološki pregled će obaviti neonatolog nekoliko sati kasnije u sobi u kojoj ste vi i vaša beba smešteni ili u odeljenju za bebe. Ovaj pregled je sveobuhvatan i beleži se u dokumentaciju novorođenčeta.
Do otpusta iz porodilišta, pedijatar će svakodnevno pregledati bebu i razgovarati sa vama. Iskoristite priliku i pitajte ga sve što vas interesuje vezano za bebino zdravlje. Pedijatrijske sestre su sa vama 24 sata i možete ih pitati sve u vezi sa negom bebe i dojenjem.
APGAR skor
APGAR skor je univerzalni način da se proveri stanje vašeg deteta na kraju prvog i petog minuta po rođenju. Ocenama 0, 1 i 2 ocenjuje se pet karakteristika vitalnosti:

Aspekt - boja kože

Puls - broj srčanih otkucaja u minuti

Grimasiranje - reakcija na kateter: kašlje, kija, brani se

Aktivnost - tonus mišića, aktivni pokreti

Respiracije - disajni pokreti

Zbir ocena 7 i više znači da je beba u dobrom stanju. Bebama sa nižim ocenama biće potrebna dodatna nega, a ponekad i lečenje u odeljenju specijalne ili intenzivne nege. Većina beba će po završetku lečenja biti dobro.

Vitamin K
Svako novorođenče, odmah po prvom zbrinjavanju, dobija injekciju vitamina K u mišić guze ili butine, jer u prvim danima života novorođenčad nisu u stanju da stvaraju vitamin K koji je potreban za zgrušavanje krvi.
Injekcija vitamina K ih štiti od razvijanja retke, ali ozbiljne bolesti krvarenja koja može da im ugrozi život.

Kapi za oči
Prvo zbrinjavanje novorođenčeta podrazumeva i takozvanu prevenciju novorođenačke oftalmije, odnosno bakterijske infekcije očiju, uključujući i gonoreju i hlamidiju, koju bebe mogu dobiti u toku porođaja.
Oči se obrišu sterilnom vodom i u svako oko se ukapa po kap 1-2,5% povidon jodida ili 0,5% eritromicina.

Kupanje bebe u porodilištu
Novorođenčad se ne kupaju odmah po rođenju, niti tokom boravka u porodilištu. Sirasti maz na koži bebe se ne skida, jer je dobra zaštita od infekcije i obezbeđuje bolju regulaciju temperature vaše bebe. Taj zaštitni sloj se postepeno sam skida. Tako da, ako mislite da je vaša beba prljava - nije.
Babica ili pedijatrijska sestra će u određenim slučajevima (kada je na kosici bebe krv iz porođajnih puteva ili je koža umazana bebinom stolicom) nežno obrisati kožu toplom, sterilnom vodom. Bebu će okupati samo ako je plodova voda bila inficirana ili ako ste se porodili u vanbolničkim uslovima.
Skrining testovi
Odlukom o obaveznim vidovima zdravstvene zaštite, svakom novorođenčetu se uzima nekoliko kapi krvi iz petice u trećem danu života. Cilj je rano otkrivanje feniketonurije kongenitalne hipotireoze koje se običnim pregledom ne mogu utvrditi. Ove bolesti su veoma teške i manifestuju se trajnom, teškom umnom zaostalošćui usporenim telesnim razvojem deteta.
Kada se otkrije na vreme i lečenje započne odmah, bolest se neće ispoljiti. Ponekad se testiranje mora ponoviti, a iz laboratorije Instituta za majku i dete "Dr Vukan Čupić", gde se ovi testovi obavljaju, bićete pozvani za par dana ukoliko testovi nisu dobri.
Kako za sada ne postoje uslovi da se u porodilištima proverava i sluh bebe pre otpusta kući, pedijatar će vam savetovati da bebi proverite i sluh do kraja prvog meseca ukoliko je beba rođena pre vremena, ukoliko je imala probleme u porodilištu ili ukoliko vi, bebin otac ili neko od bliže rodbine slabo čuje.

Fiziološka žutica novorođenčeta
Oko 50 odsto zdrave novorođenčadi ispolji jedan stepen žutice, odnosno žute prebojenosti beonjača i kože tokom boravka u porodilištu. To nije zarazna žutica, pa se ne može preneti sa bebe na bebu. Radi se o pojavi koja se javlja od drugog do petog dana po rođenju, a posledica je usporenog oslobađanja bebinog nezrelog organizma od žute boje - bilirubina, koja se normalno stvara tokom nekih životnih procesa.
Nemojte se plašiti. Fiziološka žutica ne ugrožava zdravlje vašeg deteta. Svaku žuticu novorođenčeta pedijatar u porodilištu će ispitati. Ukoliko bude potrebno, primeniće se lečenje, najčešće fototerapijom.

Šta je fototerapija i kako se primenjuje?
Fototerapija je komforna za bebe. Golišave, sa "naočaricama" koje im štite oči, baškare se u inkubatoru obasjane plavom svetlošću koja snižava bilirubin. Razlog za primenu fototerapije objasniće vam pedijatar, a tokom njene primene, možete nastaviti sa podojima. Fototerapija se može sprovoditi u sobi pored majčinog kreveta ili, češće - na odeljenju za bebe.
Zbog fiziološke žutice novorođenčeta, otpust se obično odloži za dan - dva, ali ne mora da znači. Što beba bolje sisa i više kaki, pre će se obezbojiti. Beba koja doji može biti žućkasta i nekoliko nedelja, odnosno može imati produženu žuticu. Ne preporučuje se prekidanje dojenja, jer to nosi značajno veći rizik od prestanka prirodne ishrane.

Izvor: www.yumama.com

Iako su kapljice krvi kod beba obično bezopasne, ponekad mogu ukazivati na medicinski problem koji zahteva lečenje. Pogledajte moguće uzroke i simptome koji vam mogu pokazati da je vreme da se obratite doktoru.
koliko zavirite u pelenu vašeg mališana, možete mnogo naučiti o njegovom razvoju i zdravlju. Tokom prvih nekoliko meseci vaše bebe primetićete puno smeđe, žute i zelene kake - sve su to normalne boje koje se mešaju zbog dojenja i hranjenja beba adaptiranim mlekom. I krv u stolici, bilo da se radi o malim tačkicama ili velikim prugama, nekada može ukazivati na medicinski problem.
Imajte na umu: Crvena kaka ne znači uvek krv. Može nastati ukoliko vi jedete hranu crvenih nijansi poput paradajza, cvekle ili crvenog voća. Međutim, ako je stolica vašeg mališana krvava ili ako stalno postaje crvena, važno je utvrditi uzrok i potražiti odgovarajuću negu.

Mi smo izdvojili najčešće uzroke krvave stolice kod beba i simptome koji vam ukazuju da je vreme da posetite pedijatra.

Zatvor

Zatvor se retko javlja kod beba, ali može se desiti - obično zbog alergije na mlečne proteine, zbog uvođenja čvrstih supstanci ili nedovoljnog unosa tečnosti. Simptomi uključuju odsustvo stolice, tvrdu kaku koja izgleda poput kamenčića, neprijatnost, čvrst i napet bebin stomak. Zatvor može dovesti do sitnih analnih pukotina, zbog kojih nastaju krvave tačkice na površini stolice. Većina analnih pukotina se leči sama od sebe, ali ako sumnjate na zatvor, pokušajte da promenite ishranu bebe. Na primer, možete ukloniti mlečne proizvode, dodati više vlakana i dodati više tečnosti u dnevnu rutinu bebe. Razgovarajte sa svojim lekarom za više informacija o borbi sa konstipacijom.
Krvava stolica kod bebe može biti signal određene bakterijske i gljivične infekcije, uključujući gastroenteritis, salmonelu, stafilokoku ili helikobakteriju. To je zato što infekcije često uzrokuju zapaljenje creva i sitne pukotine koje propuštaju krv. Dijareja obično dolazi sa infekcijama, pa ako primetite proliv sa krvavom kakom, odmah obavestite svog lekara. On će najbolje znati o čemu se radi, a možda će i prepisati antibiotike koji pomažu u lečenju.

Alergije na hranu

Primetili ste krvavu kakicu nakon promene bebine ishrane? Alergijske iritacije na debelom crevu često mogu da dovedu do krvave stolice. Bebe su najčešće alergične na mleko ili soju, ali takođe mogu biti alergične na pšenicu, ovas, raž ili nešto drugo. Alergije na hranu obično se javljaju i sa drugim simptomima, uključujući kožni osip, povraćanje i dijareju. Lekar vam može pomoći u dijagnozi alergija i napraviti plan terapije.
Takođe i bebe koje doje takođe mogu reagovati na nešto u majčinoj ishrani. Ukoliko su mami koja doji ispucale bradavice, beba bi mogla da proguta malo krvi, što dovodi do tamnocrvenih ili crnih fleka u stolici. To obično nije razlog za zabrinutost.

Krvarenje iz gastrointestinalnog trakta

U retkim slučajevima, tamnocrvena ili crna stolica ukazuje na krvarenje duž gornjeg dela gastrointestinalnog trakta. Ovakvo krvarenje često dolazi od teške bolesti ili povrede, pa je od vitalnog značaja da odmah obavestite svog lekara.

Manje česti uzroci krvave stolice

Krvava stolica za bebe takođe može imati i manje poznate uzroke. Na primer, streptokokne bakterije bi mogle biti potencijalni problem, što bi dovelo do upale i krvavog izmeta. Vaša beba takođe može da pati od kolitisa (upale debelog creva), Kronove bolesti ili enterokolitisa.

Roditelji uvek treba da obaveste pedijatra o promenama u stolici kod bebe. Međutim, ukoliko dete ima sledeće simptome, lečenje je obavezno:

- prekomerna količina krvi u stolici,

- uznemirenost ili neutešno plakanje,

- crna stolica,

- umor,

- bol u stomaku,

- analna povreda

- krvava stolica sa dijarejom,

- krvava stolica sa groznicom,

- krvava stolica sa sluzi

Obavezno dajte svom lekaru detaljan opis simptoma vaše bebe. Da li je krv tamnocrvena ili jarko crvena? Da li su krvave linijice na spoljnoj strani stolice ili su pomešane sa kakom? Da li vaša beba ima temperaturu, dijareju ili druge neobične simptome?

Vođenje detaljnog dnevnika pomoći će lekaru da postavi dijagnozu. U ordinaciji, pedijatar takođe može analizirati stolicu vaše bebe i pregledati da li ima znakova infekcije ili bolesti. Lečenje zavisi od tačnog uzroka neobične stolice kod bebe. Najčešće krvava stolica ne bi trebalo da je povezana sa dugoročnim zdravstvenim problemima.

Izvor: www.yumama.com

Prva godina života bebe je ispunjena brzim fizičkim i mentalnim razvojem. Svaka beba je individua za sebe i ima svoj sopstveni ritam rasta i razvoja. Neke bebe razvijaju se brže od drugih, neke malčice sporije ali je važno da roditelji znaju da svaka beba ima svoj ritam.
Procene napretka uzimaju u obzir ne samo sve ono što dete u određenom periodu ume da uradi već i način na koji određenu stvar uradi. Pedijatar na redovnim pregledima svakog meseca proverava šta je sve beba u prethodnom periodu savladala od aktivnosti.
Tokom detinjstva postostoje tzv. “miljokazi” za razvoj dece koji nam govore o tome šta većina dece određenog uzrasta može da uradi u određenom periodu. Oni svakako ne znače da će svaka beba uraditi svaku od aktivnosti predviđenu za uzrast, ali bi trebalo da bebica može da uradi većinu predviđenih aktivnosti.

1. MESEC
leži na ledjima savijenih ruku i nogu
kratko posmatra pogledom, zagleda se nekoliko sekundi u mamu kada je blizu, prepoznaje miris majke i čuje njen glas, ne vidi jasno osobe i boje
ležeći na stomaku okreće glavicu na jednu i drugu stranu, oslobadja disajne puteve
šake drži uglavnom zatvorene, vrat ne drži samostalno
refleksno hvata ručicama i nožicama
ima razvijen refleks sisanja, otvara usta i počinje da vrši pokrete sisanja kada se predmet približi ustima
trgne se tokom spavanja
povremeno se oglašava, plače snažno
spava u različitim intervalima do oko 20 sati dnevno

2. MESEC
nekoliko sekundi fiksira pogled u kontaktu sa majkom i članovima porodice, prepoznaje osobe koje svakodnevno vidja
na položaju na stomaku odiže glavicu i odvaja je od podloge
reaguje na svetlosne i zvučne nadražaje
šake povremeno otvara ali su i dalje uglavnom zatvorene
razvoj je brži na rukama nego na nogama
beba se smiruje kada plače na mirne glasove i u kontaktu sa roditeljima (nošenje, naslanjanje na grudi)

3. MESEC
primećuje predmete iznad glave, prati kretanje predmeta glavicom
ležeći na stomaku oslanja se na podlaktice, odiže glavicu i ramena od podloge
igra se rukama, otvara ih i posmatra, šake su uglavnom otvorene
povremeno guče
počinje da se javlja facijalna ekspresija – prvi osmesi, različite grimase
spava u različitim intervalima do oko 18 sati

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

U jesenjim i zimskim mesecima najčešći uzrok posete dečjem lekaru je pojačana sekrecija i zapušenost nosa i blago povišena telesna temperatura. Kod nas se najčešće ovaj skup simptoma naziva „prehladom“.

Šta je prehlada i kako nastaje ?

U jesenjim i zimskim mesecima najčešći uzrok posete dečjem lekaru je pojačana sekrecija i zapušenost nosa i blago povišena telesna temperatura. Kod nas se najčešće ovaj skup simptoma naziva „prehladom“. Ovo je najčešća infektivna bolest kod dece. Najčešći uzroci prehlade su virusi. Prenose se kapljično i zato se ova vrsta infekcije najčešće javlja kod dece u kolektivima.

Koji su simptomi bebine prehlade?

Simptomi bebine prehlade mogu biti:

Curenje iz nosa
Zapušenost nosa
Otežano I čujno disanje na nos, praćeno povremenim hrkanjem
Gubitak apetita i otežana ishrana (naročito kod beba )
Kašalj sa iskašljavanjem
Povišena telesna temperatura do 38C
Poremećaj opšteg stanja (uznemirenost, pospanost)
Koliko dugo može da traje prehlada?

Simptomi prehlade kod dece najčešće su prisutni 5-7 dana. Šta će se desiti nakon obične „prehlade“ kod bebe i mlađeg deteta zavisi pre svega od imuniteta deteta i patogenosti uzročnika. Znamo iz iskustva da većina dece fazu nazalne hipersekrecije brzo prođu bez značajnijih tegoba, neka deca ostaju „slinava“ dugo bez drugih tegoba, dok se kod treće grupe dece razvijaju ozbiljne kliničke slike infekcije gornjih disajnih puteva uz bakterijsku superinfekciju.

Da li se odmah obratiti lekaru?

Ukoliko se radi o bebi uzrasta do 6 meseci, treba se odmah javiti dečjem lekaru radi daljih saveta, naročito ako beba do tada nije bila bolesna. Ukoliko dete osim nazalne sekrecije (curenje iz nosa), zapušenosti ima i druge tegobe, obavezno se obratiti Vašem lekaru.

Da li može doći do komplikacija i kada?

Komplikacije prehlade se javljaju češće što je dete mlađe i što je imunitet deteta slabiji. Najčešće dolazi do širenja infekcije u okolne regije: Eustahijeva tuba, uvo, adenoid , ždrelo, bronhije… ili je moguća bakterijska superinfekcija. Zbog ovih komplikacija je bitno dete odvesti na vreme lekaru.

Da li je neophodan bris ždrela, nosa?

Bris nosa i ždrela treba raditi isključivo po savetu dečjeg lekara i to u situacijama kada prehlada traje duže od očekivanog ili ne reaguje na prepisanu terapiju.

Da li antibiotici mogu da pomognu?

Antibiotik ne pomaže kod prehlade izazvane virusima, već naprotiv povećava se mogućnost razvoja rezistencije određenih bakterija (otpornosti) na antibiotik. Ukoliko se sumnja na bakterijsku infekciju Vaš lekar će detetu uključiti antibiotik prema indikacijama.

Kako da olakšamo detetu disanje i ublažimo simptome prehlade ?

Prva mera je toaleta nosa tj.ispranje nosne šupljine sprejom morske vode i eliminacija prekomernog nosnog sekreta – izduvavanjem nosa ili aspiracijom kod beba i mlađe dece..
Kod virusnih prehlada koje su praćene povišenom telesnom temperaturom preko 38.5C, neophodno je snižavanje telesne temperature ( lekovi za snižavanje telesne temperature deluju i na bolove, ali i na samu virisnu upalu), kao i intenzivna rehidratacija (povećati količinu tečnosti koje dete unosi, jer se tečnost gubi zbog curenja sekreta iz nosa i znojenjem pri visokim temperaturama)
Kod dece treba biti izuzetno obazriv pri izboru sredstava za dekongestiju (otpušavanje nosa). Ukoliko je dete starije i ako Vam dečji lekar nakon pregleda posavetuje mogu se koristiti vazokonstriktorne kapi, ali maksimalno u trajanju do 5 dana. Ne savetuje se da roditelji po svom izboru koriste vazokonstriktorne kapi kod dece zbog neželjenih efekata. Takođe se ne savetuju inhalacije određenim lekovima koji se koriste za donje disajne puteve, jer nemaju efekta na nosnu sluznicu.
Uvek treba započeti terapiju preparatima koji mogu na biljnoj bazi smanjiti otok nosne sluznice ili hipertonom morskom vodom.
Kao prirodno rešenje za olakšano disanje beba(od 0 meseci) i male dece kod prehlade preporučuje se upotreba prirodnih balzam gelova koji sadrže kombinaciju biljnih ulja bora, srebrne jele i mirte jer na prirodan i bezbedan način otpušavaju gornje disajne puteve
Malu količinu balzam gela nanesite ispod nosića,na grudi i leđa deteta . Pod uticajem telesne temeperature aktivni sastojci iz balzam gela isparavaju i beba ih inhalira, smanjuje se otok sluznice nosa , razredjuje se gusti nagomilani sekret , smanjuje kašalj i olakšava bebino disanje . Tokom dana više puta ponoviti a naročito pred spavanje kako bi beba mirno spavala tokom noći. Na taj način možete mnogo da pomognete Vašoj bebi i olakšate joj disanje .

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Gastroezofagealnirefluks (GER) je stanje u kojem se želudačni sadržaj i hrana vraćaju iz želuca u jednjak, zbog prolazne slabosti mišića na spoju jednjaka i želuca.
Taj mišić se otvara kako bi dete moglo da guta, podrigne i povrati, pa se odmah potom zatvara. Ako je taj mišić stalno ili povremeno opušten, hrana i želudačna kiselina mogu lako da se vrate nazad u jednjak i da izazovu tegobe. Jačina ovog mišića je obično bolja kako dete raste a u prvoj polovini prve godine je slab i tegobe su izraženije.
Neposredno posle obroka kod bebe dolazi do vraćanja hrane, bljuckanja i povraćanja. GER se smatra normalnom pojavom kod odojčadi do osmog meseca, najduže do kraja prve godine života. To je fiziološka pojava koju ima više od 50% beba u prva dva meseca života. GER se smatra normalnom pojavom ukoliko beba i pored bljuckanja normalno napreduje, ako nema pratećih respiratornih smetnji.
Faktori koji dovode do pojave refluksa kod beba su tečna ishrana, kratak jednjak, ležeći položaj, želudac smanjene rastegljivosti, česti obroci i privremeno nezreli mišić na spoju jednjaka i želuca. Kako odojče raste ono sve duže sedi, jednjak se izdužuje, hrana postaje gušća, želudac sve rastegljiviji a sazreva funkcija mišića sfinktera i simptomi GER-a prolaze u najvećem broju slučajeva do kraja prve godine života.

Koji su simptomi pedijatrijskog GER-a?
Simptomi zbog kojih se roditelji javljaju pedijatru su bljuckanje manje ili veće količine hrane posle svakog obroka, povraćanje i nemirno spavanje posle hranjenja, razdražljivost bebe i neprekidni plač. Može da se dogodi da beba odbija hranu iako je gladna i da unosi malu količinu mleka, posle čega odmah počinje da bljucka.

Kako pomoći bebi koja ima GER ?
Bebe koje pate od refluksa, se stavljaju u krevetić pod uglom od 60 stepeni kako bi sila Zemljine teže pomogla da hrana ne izlazi iz želuca. Savet je da se beba drži uspravno kada je budna. Osnovu za lečenje GER-a čini adekvatna hrana i tehnika ishrane deteta. GER se redje javlja kod dojenih beba a bebama i deci se daju češći, manji i gušći obroci.
Za bebe koje su na prirodnoj ishrani potrebno je držati bebu u usprvanom položaju posle podoja (10 do 15 minuta). Spavanje na levom boku (uz lako podignuto uzglavlje) najbolji je položaj za prevenciju GER-a.

U slučaju da je beba na ishrani mlečnom formulom pedijatar će posle pregleda savetovati adekvatnu formulu prilagodjenu ovim simptomima.
Kod većine beba sa blažim oblikom refluksa spoj jednjaka i želuca sazri, ojača i dete se oporavi do kraja prve godine bez komplikacija. Krajnji rezultat je najčešće zdravo dete.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Štucanje je česta pojava kod beba. Pedijatri i od ranije objašnjavaju roditeljima da je štucanje novorođenčeta normalna pojava, iako su zbog nje roditelji nekada i zabrinuti.

Ipak, sprovedene su nove studije koje su pokazale da štucanje može da bude korisno i za razvoj dečijeg mozga. Svaki put kada beba štuca pokrenu se tri moždana talasa, jedan veliki i dva manja, koji pomažu bebama da nauče da regulišu disanje, objavili su lekari u novom istraživanju u časopisu Clinical Neurophysiology.

Postoje pretpostavke da štucanje nije samo smetnja, nego da ono igra važnu ulogu u razvoju mozga, posebno onih delova koji su zaduženi za disanje. Prema sprovedenoj studiji, bebin mozak memoriše osećaj štucanja, oseća kretanje dijafragme i na taj način tokom života mozak kontroliše disajne pokrete.

U sprovedenoj studiji posmatrano je 13 beba od kojih su neke bile terminske, a neke prevremeno rođene. Elektrode su merile moždanu aktivnost putem EEGa. Senzori pokreta su bili postavljeni na stomaku deteta i pružali su informacije o štucanju. Snimci ove dve vrste merenja su vremenski povezani kako bi istraživači mogli da utvrde povezanost između štucanja i određene vrste moždanih aktivnosti. Posle detaljne analize ovih snimaka pokazalo se da je svaki pokret štucanja povezan sa složenim obrascem moždane aktivnosti.

Istraživači su otkrili da su kontrakcije mišića dijafragme povezane sa tri moždana talasa, od kojih je treći sličan onome koji se javlja kada dete čuje buku. Svaka kontrakcija dijafragme izazvala je dva početna negativna potencijala povezana sa dogadjajima pretežno u središnjoj regiji mozga, dok treći talas ima snažan pozitivni potencijal u središnjoj regiji, povezan sa čulom sluha. Postoji predpostavka da mozak novorđenčeta možda povezuje zvuk štucanja sa osećajem koji dete ima kada se kontrahuju mišići dijafragme tokom štucanja. Prva dva talasa prema predpostavkama iz ovog istraživanja mogu da budu povezana sa sa aktivnošću mozga i centrima koji kontrolišu disanje.

Sprovedena studija je pokazala da kontrakcija dijafragme možda na neki način stvara značajne sinapse u mozgu već tokom trudnoće, posebno na kraju trudnoće i do deset nedelja pre rodjenja, a poznato je da bebe štucaju i u stomaku.

Štucanje – česta pojava kod novorodjenčadi pruža aferentni doprinos razvoju senzornog korteksa kod prevremeno rodjene dece i kod dece rodjene u terminu. Nema dokaza da je štucanje posle perioda odojčeta korisno jer se zapisi ove vrste u mozgu kreiraju tokom detinjstva u najranijem periodu.

Ova studija daje mogućnosti za sprovodjenje nekih narednih studija koje bi pokazale značaj drugih pokreta tokom perioda novorođenčeta za razvoj mozga.

Priredila Dr Milena Nikolić, pedijatar

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Vežbe za bebe pomažu u korekciji deformiteta koji se javljaju u najranijem uzrastu i mogu imati ozbiljne posledice u daljem razvoju.
Ciljanim vežbama mogu se uspešno korigovati deformiteti kao što su:

torticolis
kriva stopala (varus i valgus)
plitke čašice kukova itd.
Pored ovih vežbi, Centar pruža i program vežbi za stimulaciju normalnog i usporenog motornog razvoja: priprema za puzanje, sedenje, ustajanje, hodanje, prohodavanje.

Zašto vežbati?

Danas se pouzdano zna da rani rast i pravilan razvoj motorike nije rezultat samo procesa organskog sazrevanja, već i učenja određenih radnji. Ne možemo da utičemo na redosled pojave pokreta i aktivnosti, što znači da ne možemo da naučimo dete da sedi ili ustaje pre nego što dostigne određeni stepen zrelosti.
Ali zavisno od stimulansa koje dete dobije postojaće razlika u kvalitetu njihovog izvođenja. Angažovanje roditelja i odraslih u njegovom okruženju može da omogući maksimalan razvoj njegovih potencijala.
Osnovne potrebe novoređenčeta nisu samo hrana, nega i ljubav, već i zadovoljenje potrebe za kretanjem. A to može da se ostvari fizičkim vežbanjem. Roditelji sa nestrpljenjem očekuju svaki novi bebin pokret, ali to uglavnom pasivno posmatraju iz straha da će je povrediti ili zato što ne znaju da je njoj potrebna pomoć da bi savladala određenu aktivnost. U najranijem uzrastu, zbog ograničene mogućnosti kretanja, bebe možda deluju bespomoćno, ali to ne znači da ih je lako povrediti. Vežbanje za bebu nije veći napor od onog kome je izložena prilikom povijanja ili kupanja. Ali se od tih aktivnosti razlikuje po cilju, a to je uspostavljanje rada i jačanje koštano-mišićnog sistema. Ciljanim vežbama se postiže potrebna čvrstina zglobova i mišića, kao i pravilno oblikovanje tela. Za rast i razvoj je neophodno i dobro funkcionisanje unutrašnjih organa, što se postiže pravilnom ishranom, ali i vežbanjem. Preporučuje se da se za vreme vežbanja roditelji direktno obraćaju detetu, pričom, pesmom, dodirivanjem, ohrabrivanjem, jer se na taj način uspostavlja dobra komunikacija sa detetom.

Kako vežbati?

U najranijem uzrastu na stimulaciju dobijamo refleksni odgovor, ali kako dete sazreva i uvežbava pokrete, ubrzo prepoznaje šta od njega očekujemo i počinje da odgovara. To će biti brže i uspešnije ako se odvija na obostrano zadovoljstvo. Zato sa bebom treba vežbati isključivo kada je zdrava i raspoložena, a isto važi i za roditelje.
Preporuka je da se vežba svakodnevno, u trajanju 15 do 30 minuta, nekim ustaljenim ritmom, pre kupanja ili pre povijanja, poštujuci bebino raspoloženje. Ako tokom vežbi primetite promenu u ponašanju deteta, prekinite ih. Jedan od razloga može da bude i premor. Svaki roditelj već nakon nekoliko dana može da prepozna šta detetu prija i koliko dugo vežbe treba da traju. Takođe ne treba vežbati sa detetom neposredno posle jela, ali ni kada je gladno.
Najbolji uvod u vežbe je masaža. Može se primenjivati od najranijeg uzrasta kada utiče na opuštanje mišića koji su bili zgrčeni zbog položaja koji je beba zauzimala još u majčinom stomaku. Prema uzrastu deteta, praćenjem njegovog psihomotornog razvoja, prilagođava se i program vežbi.
Iako se ne mogu povući jasne granice, u prvoj godini života možemo da izdvojimo nekoliko karakterističnih perioda razvoja:

u prva tri meseca života vežbe imaju za cilj da bebu opuste, posebno ruke i noge
od trećeg do šestog meseca aktiviraju se i jačaju velike grupe mišića, leđa, vrata, stomaka, ruku, nogu
od šestog do devetog meseca rade se vežbe kao priprema za puzanje i održavanje stabilnog sedećeg položaja
od devetog do dvanaestog meseca bebu treba pripremiti za uspravan položaj i hod.
Redosled pojave određenih aktivnosti je isti kod svih mališana, ali nije i vreme njihovog javljanja. Ono zavisi, ne samo od individualnih razlika, već i od spoljašnjih stimulansa kojima je beba izložena, kao i angažovanja roditelja. Takođe, ne treba porediti trenutne mogućnosti deteta sa njegovim vršnjacima, jer to može da poveća očekivanja roditelja ili da ih obeshrabri i utiče na to da odustanu od vežbanja sa bebom.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečavanja (prevencije) oboljevanja od zaraznih bolesti. Ovako se sprečava širenje zaraza među decom, ali i odraslima.

Šta je u stvari vakcinacija?

Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečavanja (prevencije) oboljevanja od zaraznih bolesti. Ovako se sprečava širenje zaraza među decom, ali i odraslima.
Vakcine se sastoje od oslabljenih ili “iseckanih” mikroorganizama (virusa ili bakterija), a tako su napravljene da ne mogu da izazovu infekciju, ali pomažu imunološkom sistemu organizma da nauči da se bori sa izazivačima zaraznh bolesti.
Postoje vakcine koje sadrže delove hemijskih supstanci (toksina) kojima mikroorganizmi napadaju čoveka i izazivaju veoma teška oboljenja (na primer tetanus i difterija).

Šta se dešava u organizmu deteta koje je primilo vakcinu?

Kada se vakcina da detetu odbrambeni (imunološki) sistem “vidi” sadržaj vakcine kao uzročnika bolesti. Počinje proces stvaranja otpornosti (imunizacija) na mikroorganizam (ili toksin) koji se sastoji u stvaranju antitela, ali i “uvežbavanju” pojedinih imunoloških ćelija za borbu protiv prouzrokovača bolesti.
Kako smo već napomenuli, vakcina ne može da izazove bolest, ali je dovoljno “jaka” da se imuni sistem nauči da prepozna mikronapadače, tako da ako nekada stignu u organizam biće uspešno “utamanjeni”. To je suština imunizacije.

Zašto ih dajemo tako rano – već u prvim danima života?

Kad se beba rodi njen imuni sistem je prilično “tanak”. Nešto antitela beba preuzme od mame, ali prvi meseci života su ujedno i početak prve faze sazrevanja imunološkog sistema deteta. Zato je logično da se u taj proces sazrevanja “ugrade” i važne imunološke informacije o prouzrokovačima opasnih infekcija, a to se nesumnjivom najbolje sprovodi ranom vakcinacijom.

Zašto se neke vakcine daju više puta (revakcinacija)?

Imuni sistem je jedna veoma složena armija različitih ćelija – vojnika, i biohemijskih procesa i supstanci koji učestvuju u odbrani organizma od infektivnih agenasa. Prilikom pravljenja nekih vakcina prouzrokovači bolesti (virusi, bakterije ili toksini) moraju biti oslabljeni tako da ne mogu da izazovu infekciju, ali stimulišu detetov imunitet.
Zato je potrebno “osvežiti pamćenje” odbrambenog sistema i ponavljati iste vakcine da bi se došlo do potpune imunizacije, dakle sigurne zaštite od mikroorganizama protiv kojih se vakcinacija sprovodi.

Ima li neželjenih efekata vakcinacije?

Naravno da ima, ali su kod ogromne većine dece neželjeni efekti vakcinacije blagi i prolazni. Sa osavremenjivanjem farmako-tehnoloških postupaka dobijene su “čiste” vakcine što je značajno smanjilo pojavu neželjnenih efekata imunizacije.
Mogu se javiti takozvane lokalne reakcije (na mestu uboda) – otok, crvenilo, bol što obično dovede do nervoze i “kenjkavosti” beba.
Porast temperature, koji je retko drastičan, traje par dana (to su takozvani sistemski neželjeni efekti). Sve to, kod ogromne većine beba, prođe sa malo analgetika, a često i bez lekića, a dete će za par dana zaboraviti na vakcinu.
Izuzetno retko se dešavaju ozbiljne (neurološke) komplikacije vakcinacije koje se lako uočavaju od strane roditelja i brzo dovode decu pedijatru. Sa poboljšanjem procesa proizvodnje vakcina ove komplikacije su pravi raritet.
Jedno je sigurno – neželjeni efekti vakcina su beznačajni, u poređenju sa nesumnjivom koristi koje imunizacija pruža.

Koje su obavezne vakcine u prvoj i drugoj godini života?

Naš imunizacioni protokol predviđa sledeće obavezne vakcine:
BCG vakcina – protiv tuberkuloze
Petovalentna vakcina koja sadrži pet komponenti (protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, protiv bakterije Hemofilus influence. Daju se tri doze u prvoj godini (sa razmakom od mesec dana), i jedna revakcina u 2. godini (sa 18 meseci)
Vakcina protiv hepatitisa B. Daju se tri doze: na rođenju, pa sa mesec dana i sa šest meseci.
Vakcina protiv pneumokoka (S. pneumoniae): dve doze u 1. godini i revakcina u 2.
MMR vakcina – protiv malih boginja, zaušaka i rubeole: prva doza u 2. godini (sa 13 meseci), a revakcina u 6. godini
Pokazalo se da kombinacije vakcina efikasno imunizuju dete, a tako se smanjuje broj “bockanja”beba. Kod nas je registrovana kombinovana petovalentna vakcina. Pored petovalentne postoji i šestovalentna kombinovana vakcina (koja pored svih komponenti petovalentne vakcine sadrži i vakcinu protiv Hepatitisa B.

Dete treba da je zdravo kada se vakciniše!
Ako ima jasne znake infekcije: kija, kaščljuca, curi mu nos, ima crveno grlo i tpovišenu temperaturu, mudro je sačekati sa vakcinacijom bar nedelju dana. Nije dobro da se dete vakciniše danas, a za par dana da dobije febrilnu virusnu infekciju koje je tek počela da se razvija na dan vakcinacije.Zato pedijatar pregleda dete pre svake vakcinacije.
Bebe koje dobijaju transfuzije posle rođenja se malo kasnije vakcinušu (obično se odlaže za 3 do 6 meseci), a detaljno uputstvo se dobija uz otpusnu listu.

Koje su vakcine korisne za bebu, a nisu obavezne
Vakcina protiv virusa varičele (ovčijih boginja) če se davati deci u 6. razredu koja nisu vakcinisana i nisu preležala varičele, godina, a obavezna je za rizične grupe.
Vakcina protivmeningokoka – bakterije koja izaziva ozbiljnu infekciju moždanih ovojnica (meningitis), ali i sepsu sa fatalnim ishodom.
I pored mnoštva istraživanja koja potkrepljuju efikasnost vakcinacije (uz minimalne i retke neželjene efekte) se i dalje dovodi u pitanje potreba za imunizacijom (vakcinacijom) beba. Ovde zaista nema dileme – vakcine su neophodne, a vakcinacija u prvoj i drugoj godini života udara “imunizacioni temelj” za borbu protiv veoma opasnih infektivnih bolesti.
Dokaza je mnogo, ali je jedan najjači: od kad se vakcine redovno daju bebama smrtnost od zaraznih bolesti kod dece je drastično smanjena, a pojedine bolesti su potpuno pobeđene (iskorenjene) zahvaljujući upravo imunizaciji.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs