Kada dete napuni jednu godinu, pravila u ishrani se ne menjaju bitno u odnosu na 11-12 mesec. Postoje samo nekoliko pravila kojih se treba pridržavati u smislu količine i navika u ishrani
Mame koje doje svoje bebe treba da nastave sa tim 2-3 puta dnevno. Količina pripremane hrane koju dete uzima zavisi od uzrasta, aktivnosti i apetita deteta, ali veličina porcija i dalje ne treba da bude više od jedne detetove pesnice.
Treba uvesti pravilo da dete jede sa ostalim članovima porodice, ali ne jako masnu i začinjenu hranu.
Preporuka je da se i dalje daje mlečna formula, ali ako se uvodi kravlje mleko prokuvati ga i ograničiti na pola litre dnevno.
Hrana treba da bude seckana i dete treba da jede samo.
Iako su sada već slatkiši svuda oko deteta unos čokolade, slatkiša i grickalica treba pokušati izbeći ili ograničiti.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Pitanjima u vezi sa polaskom u vrtić nema kraja. Roditelji žele da budu dobro informisani da bi svom detetu olakšali navikavanje na ovu nepoznatu sredinu...

Izdvojili smo par pitanja koja su česta, a nije lako na njih naći odgovor.

Ko sme da prisustvuje adaptaciji?

Česte pogrešne pretpostavke roditelja su da na adaptaciju sme da dođe samo mama, odnosno ona osoba za koje je dete najvezanije.

Istina je da na adaptaciju može doći mama, tata, baka, deka, tetka… Dakle osoba sa kojom je dete uspelo da razvije stabilan odnos i u koju ima poverenja. Ako su iz nekog razloga roditelji sprečeni, mogu poslati adekvatnu zamenu. Potrudite se da ne bude svaki dan druga osoba pored njega, jer to ga može samo još dodatno zbuniti.

Kako će moje dete da se navikne na vrtić ako preskočimo adaptaciju u septembru?

U praksi se dešava da deca koja su dobila svoje mesto u (državnom) vrtiću ne mogu da krenu početkom septembra jer još uvek nemaju navršenu godinu dana. Ili može da se desi da roditelji iz zdravstvenih razloga odlažu polazak. U svakom slučaju, kada se steknu uslovi za polazak, u razgovoru sa vaspitačem napravićete individualan plan adaptacije za vaše dete.

Dobre okolnosti su što su se ostala deca do tog trenutka prilično navikla na vrtić i da vaše dete kada krene neće biti okruženo plačom već decom koja se igraju, lepo jedu i mirno spavaju.

Loša strana naknadne adaptacije jeste što ostaloj deci uglavnom neće prijati što je nečiji roditelj tu, dok je njihov odsutan. Upravo iz tog razloga, najbolje je da sa vaspitačem dođete do adekvatnog rešenja.

Koji pristup da koristim kada ostavljam dete u vrtiću?

Ovo su saveti vaspitača:

Ne opraštajte se predugo

Nemojte biti potišteni ako očekujete da vaše dete ne plače

Nemojte stajati duže od par minuta ispred vrata i u nedogled tešiti svoje dete

Prepustite vaspitačima da se oni brinu o detetu nakon što ga dovedete

Najbolje bi bilo da dete spustite i da ga onda preuzme vaspitač. Na taj način neće imati osećaj da je “oteto” iz vaših ruku

Budite dosledni i istrajni u svom stavu da je vrtić potreban vama i detetu

Izvor: bebac.com

Boravak pored vode pričinjava veliko zadovoljstvo i deci i odraslima, naročito u vrelim letnjim mesecima kada temperature dostižu svoj maksimum.

Međutim, ovaj vid zabave nosi sa sobom i brojne rizike, a najveći od njih je rizik od utapanja. Brojne statistike pokazuju da utapanje predstavlja vodeći uzrok smrti dece do pet godina starosti i jedan od osnovnih uzroka smrti u svim ostalim uzrasnim grupama dece.

Da bi se dete utopilo dubina vode ne mora da bude velika – bebe i mala deca mogu da se utope i u vodi dubokoj svega nekoliko centimetara! Ukoliko se pridržavate nekih veoma jednostavnih saveta, možete mnogo doprineti bezbednosti vaše dece i svesti njihov rizik od utapanja na minimum.

Dok se mala deca najčešće utapaju u veštačkim rezervoarima vode poput kade ili bazena, starija deca se češće utapaju u prirodnim, odnosno otvorenim vodama (rekama, jezerima, morima i sl.), a sa uzrastom raste i rizik od ovakvih utapanja. Jedan desetogodišnjak ima tri puta veću šansu da se utopi u otvorenoj vodi nego u bazenu.

Posebno zabrinjava činjenica da deca tokom utapanja uglavnom ne viču i ne mašu rukama kako bi dozvala pomoć – oni samo nestanu ispod površine, tako da često roditelj ili staratelj ni ne primeti da se sa detetom nešto dešava, sve dok ne bude prekasno. Istraživanja pokazuju da je u više od 80 odsto slučajeva utapanja u okolini deteta bio neko od odraslih, ali da je njihova pažnja bila usmerena na drugu stranu.

Ukoliko se pridržavate nekih veoma jednostavnih saveta, možete mnogo doprineti bezbednosti vaše dece i svesti njihov rizik od utapanja na minimum.

1. Učinite svoj dom i dvorište bezbednim. Ogradite bazene i druge vodene površine u dvorištu. Toaleti, burad, kante, korita, kofe – u sve njih mala deca mogu lako upasti, te je potrebno da ih ne držite ispunjene vodom ili dostupne deci. Obezbedite vaše dvorište tako da ga deca ne mogu samovoljno napustiti.

2. Bezbedno kupanje i boravak deteta pored vode. Decu nikada nemojte ostavljati bez nadzora u blizini vode. Nikada ne zadužujte stariju decu da čuvaju mlađu tokom kupanja, plivanja ili igre u blizini vode. Dete koje ne zna da pliva i u plićaku treba da nosi kolut, mišiće ili pojas na naduvavanje, u skladu sa svojim uzrastom. Ukoliko je dete u vodi, postarajte se da dete mlađeg uzrasta uvek bude u blizini odrasle osobe, bukvalno „nadohvat ruke“. Naučite dete da pliva.

Upozorite decu da boravak u otvorenoj vodi (reke, jezera, mora) nije isti kao boravak i plivanje u bazenu. Potrudite se da unapredite vašu veštinu plivanja, kao i da naučite osnove pružanja prve pomoći, pre svega osnovne postupke oživljavanja (kardiopulmonalne reanimacije).

3. Saveti za bezbednost dece na plovilima. S obzirom da je poslednjih godina broj i raznovrsnost plovila sve veći, a da na nekima od njih deca, pre svega adolescenti, često borave i sami (različiti vodeni skuteri, daske za jedrenje, pedaline i sl.) veći je i rizik od nastanke nezgoda i posledičnog utapanja dece.

Kako bi boravak vašeg deteta na plovilu bio što bezbedniji, postarajte se da na njemu deca uvek nose prsluk za spasavanje koji je odgovarajuće veličine. S obzirom da je alkohol jedan on najčešćih uzročnika nezgoda u vodenom saobraćaju, kako biste zaštitili sebe i svoje najmilije uzdržite se od konzumiranja alkohola na plovnom objektu. Naučite decu pravilima ponašanja na plovilu – objasnite im zašto ne bi trebalo da ruke i noge guraju van plovila ili trče po njemu. Pridržavanje većine navedenih saveta ne zahteva puno vremena ni veštine, a može spasiti život vašem detetu.

Skokovi u vodu posebna opasnost

Naučite decu da ne skaču u vodu nepoznate dubine. Skakanje u plitku vodu, ili udarac o ivicu bazena prilikom skoka predstavljaju česte uzroke povreda kičme, a mogu dovesti i do utapanja. Naučite decu da prvo uvek pažljivo provere dubinu vode u koju žele da skoče, kao i da prvi put uvek skaču na noge.

Kade – posebno opasna mesta za malu decu

Vaše prisustvo je obavezno sve vreme kupanja deteta u kadi – ne dozvolite da dete bude u kadi bez nadzora odraslih, čak ni u društvu starije dece!

Ne ostavljajte vodu u kadi nakon kupanja! Zapamtite, deca do godinu dana starosti se najčešće utapaju u kadi ili koritu.

Tekst preuzet sa sajta Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd

Sve je više dece kojima se dijagnostikuje hiperaktivnost, a postoje dokazi da su veštačke boje i konzervansi u hrani odgovorni za ovaj problem
Sve je više dece kojima se dijagnostikuje hiperaktivnost, a postoje dokazi da su veštačke boje i konzervansi u hrani odgovorni za ovaj problem, tvrde istraživači sa Univerziteta u Sautemptonu, u Velikoj Britaniji. Stručnjaci su analizirali uticaj različitih napitaka i hrane, kojima su dodate veštačke boje i aditivi, na 153 trogodišnjaka i na 144 dece uzrasta osam i devet godina.

Rezultati su pokazali da mešavina aditiva utiče na ponašanje starije dece, dok je kod trogodišnjaka pojačana aktivnost. Pojedini naučnici osporavaju rezultate ovog istraživanja, smatrajući da su reakcije dece individualne. Međutim, FSA (food standards agency) u velikoj Britaniji je, rukovođena ovim saznanjem, izdala preporuke o određenim aditivima. Roditeljima dece sa ustanovljenim hiperaktivnim poremećajem se savetuje da pomognu svojim mališanima tako što će im iz jelovnika izbaciti proizvode obogaćene veštačkim bojama i aromama.

Šta roditelji mogu da učine da deca izrastu u sigurne ljude, koji neće teško podnositi poraze i lako odustajati na prvoj prepreci.

Profesor Julian Stanley sa Univerziteta John Hopkins proučavao je visoko inteligentnu decu te pratio njihov razvoj narednih 45 godina – njihovu karijeru, intelektualni napredak i slično. Kasnije je osnovao Centar za talentovanu omladinu.

Neka od te dece, koja su imala odlične rezultate na testovima, među njima je bila i Camilla Benbow. Ona je danas dekan na Univerzitetu Vanderbilt i izdvojila je osam stvari koje bi roditelj trebao da praktikuje kako bi povećao intelektualni razvoj svoje dece, što je dobra podloga za uspeh u životu, piše Independent.

1. Izložite svoju decu različitim iskustvima.

2. Podržavajte ih i na emocionalnom i na intelektualnom nivou.

3. Uverite se da imaju pozitivan i snažan odnos sa svojim nastavnicima. Naime, vrlo pametni učenici često trebaju više izazova u školi, a nastavnik im to može omogućiti – što je jako važno u njihovom napretku.

4. Ako je dete posebno zainteresovano za neku temu ili neki hobi, dajte mu priliku da razvijaju svoje sposobnosti u tom smeru.

5. Hvalite njihov trud, bolje nego njihove sposobnosti. To će im pomoći da razviju poseban način razmišljanja koji pridaje važnost stalnom napredovanju, a ne tome da su statični jer su zadovoljni svojim sposobnostima.

6. Podstaknite decu da postavljaju pitanja i da preuzimaju intelektualne rizike. Budu li rano izložena neuspehu, a to im predstavite kao deo života u kojem nešto nauče, to će na njih delovati podsticajno.

7. Izbegavajte korištenje izraza kao što su “nadaren si” i “vrlo si inteligentan.” To deci može postati teret.

8. Testirajte njihove sposobnosti.

Ukoliko ste primetili da vaš mališan često odbija da ide u vrtić ili školu, pati od određenih „bolesti“ poput glavobolje ili bola u stomaku, poteškoće s nesanicom ili ima preterani strah od životinja i čudovišta, verovatno se boji gubitka roditeljske blizine.

Histeričan plač i panika ako roditelja ispuste iz vida kod dece se javlja već u uzrastu od osam meseci, kaže pedijatar Aron Kuper, autor knjige „Zašto ne reći: Želim da mi deca budu srećna“. Simptomi straha od odvajanja mogu da traju nekoliko nedelja ili meseci dok dete ne shvati da ga ne napuštate zauvek, a koren detetove panike je strah od gubitka ljudi s kojima je emotivno blisko.

– Stvar je u tome što deca shvataju da možete da odete, ali ne shvataju da ćete se vratiti – kaže Kuper. Kod starije dece predškolskog uzrasta i školskog uzrasta (od treće do desete godine) teskoba razdvajanja pojavljuje se nakon svakog dužeg razdoblja provedenog s roditeljima ili ljudima kojima veruju – objašnjava on.

Ovo je najčešće povezano s osećanjem nezaštićenosti u novoj sredini i s nepoznatim ljudima, kao i sa strahom da će se mami i tati dogoditi nešto loše ako ih dete ne „čuva“. Odbijanje odlaska u vrtić ili školu, „bolesti“ poput glavobolje ili bola u stomaku, poteškoće s nesanicom i preterani strah od životinja i čudovišta upućuju da se dete boji gubitka roditeljske blizine. Ako se ovaj strah ignoriše, histerija iz prve faze prelazi u ravnodušnost prema roditeljima. Spomenutom nezainteresovanošću dete „kažnjava“ roditelje zbog „napuštanja“. S obzirom na to da je reč o normalnoj fazi odrastanja, strah od odvajanja može se ublažiti, planiranjem odlaska, ritualima poput slanja poljubaca i dužeg mahanja pri odlasku, detetov strah polako će nestati.

Prvi dan je veliko uzbuđenje i poseban je i za decu i za roditelje, za vaspitače je važno da prvi dan protekne u najprijatnojoj atmosferi, da bude spontan kaže vaspitačica u vrtiću Kralj Petar Prvi Vesna Mladenović.

Vesna Mladenović kaže da je uoči polaska u vrtić važno imati psihološki pripremu.

"O tome se priča unapred, pa neki detalji kakve patike, kakav ranac. Dođe se da se vidi prostor, da se vidi vaspitačica, ako je dete išlo u jaslice može da bude malo lakše", navodi ona.

Pedagog predškolske ustanove Savski venac Gordana Mladenović kaže da je adaptacija proces prilagođavanja deteta na nove okolnosti i da, kao i kod svake novine, tu je dosta toga na šta dete treba da se navikne.

"Odvajanje od roditelja, nepoznata nova sredina, mnogo novih lica, i dece i odraslih, novi rtiam života, neke drugačije navike", ističe ona.

Gordana Mladenović ističe da moramo da budemo svesni osećanja koje dete ima kad dođe u novu sredinu.

"Prvo strah, jer dete dolazi u novu sredinu, u nepoznato, dete to izražava kroz plač i roditelju nije svejedno. Mora roditelj da nađe snage da bude pozitivan, nežan, pažljiv, to uveravanje da ga volite daje detetu sigurnost da zna da neće biti u toj novoj sredini ostavljeno".

Vaspitačica Vesna Mladenović kaže da u tom uzrastu deca nemaju predstavu velike ljubavi roditelja i da zaista imaju strah od odvajanja i da li će roditelji doći.

"Oni nemaju predstavu koliko ih volimo i da će roditelji sigurno doći. Mi im uvek odgovaramo da će roditelji doći brzo, možete recimo starijem uzrastu da nacrtate šta ćete raditi tokom dana - igranje, spavanje i mama ili tata dolaze. Ali, ako nešto kažete detetu, gledajte da tako i bude, ako kažete doći ću posle užine onda dođite. U suštini, nemate recept koliko će trajati adaptacija", kazala je.

Ona kaže da se jaslice drugačije pripremaju, u smislu da nema toliko pripreme kod kuće.

"Ta deca traže dodir, da imate muziku i neku prijatnu atmosferu u sobi, to je jako bitno za jasle".

"Kada je polazak jaslene dece u pitanju, onda ne možemo da pričamo o spremnosti deteta nego o potrebi. Dete na tom uzrastu ima potrebu za odraslim, koji prati njegove potrebe, stimuliše ga na istraživanje svojih mogućnosti. Kada govorimo o polasku u jasle govorimo o potrebi roditelja, zbog posla da smesti dete negde gde će biti bezbedno i sigurno, gde će mu biti lepo u okruženju dece koja se tu nalaze", rekla je Gordana Mladenović.

Vaspitačica Vesna Mladenović navode da postoje razlozi i za i protiv upisa dece u jaslice.

"Za - to je potreba roditelja, dobra strana je što deca koja izađu iz jaslica mi vaspitači vidimo ogromu razliku u odnosu na decu koja dolze iz porodice - ona su samostalna, sama jedu, oblače se, znaju da se obrate drugom detetu, vaspitaču, oni su adaptirani. Nedostaci su česte infekcije, to naravno nije pravilo, ali deca se često razboljevaju, ali su recimo imunološki mnogo jača kasnije", navodi vaspitačica.

ZA razliku od odraslih, deca brže gube tečnost jer imaju veću površinu tela u odnosnu na težinu, pa na vrućini najbrže dehidriraju.

Razlozi dehidratacije su uglavnom povraćanje i proliv. Ali, tečnost nestaje i usled direktne izloženosti suncu, visoke vlažnosti vazduha, gojaznosti i nedavno preležane bolesti. Deci koja su u lošijoj fizičkoj formi, kao i ona koja piju antihistaminike i diuretike potrebno je s većom pažnjom nadoknađivati tečnost.

Simptomi dehidratacije su zamor, suve usne i jezik, tamnija žuta prebojenost urina, slabije mokrenje i osećaj vrućine.

Doktori Stefan Đorđević i Goran Milošević iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj obašnjavaju da telo nije u mogućnosti da obavlja sve potrebne funkcije, kada je dete dehidrirano, a što je teža dehidratacija, telo teže funkcioniše.

Žeđ je često najraniji simptom i može da se javi već kod blagog deficita tečnosti.

Međutim, kako dalje upućuju lekari iz "Tiršove", trebalo bi imati u vidu da ni prekomerno unošenje tečnosti nije dobro za zdravlje. Rizik od viška je u tome da su simptomi prekomerne hidriranosti nespecifični i čak postoji izvesno preklapanje sa simptomima dehidratacije.

- U rane znake preopterećenosti tela vodom spadaju mučnina i opšta slabost - navode stručnjaci iz "Tiršove". Kako se stanje pogoršava, mogu da se jave poremećaji stanja svesti i povraćanje, a u najtežoj situaciji dolazi do pada nivoa natrijuma u krvi što može da dovede do otoka mozga, konvulzija, kome i fatalnog ishoda.

Nadoknadom vode i pravilnom ishranom deca dobijaju minerale neophodne za rast i razvoj. Među esencijalne ubrajaju se natrijum, kalcijum, kalijum i magnezijum, ali i jod koji je izuzetno važan između ostalog i za inteligenciju. Joda u hrani nema dovoljno, a najlakše ga je unositi kroz vodu bogatu ovim mineralom.

Neka deca u toku putovanja kolima, brodom, vozom, avionom imaju vrtoglavicu, muka im je, povraćaju, znoje se i pada im pritisak. Ali, ne treba biti preterano zabrinut jer ovo stanje prestaje čim se putovanje završi

Bolest putovanja javlja se kod kretanja kada se poremeti mehanizam ravnoteže u unutrašnjem uhu. Iako se oko naviklo na kretanje, uho nije. Pojava je češća kod dece jer imaju osetljiviji mehanizam ravnoteže.

U najblažem obliku, tegobe se manifestuju blagom glavoboljom, a jači simptomi su znojenje, povraćanje i pad pritiska. Zagušljivost, pun želudac, miris hrane mogu pogoršati stanje. Pre putovanja treba izbegavati obilne obroke.

Treba uzimati lekove koji potiskuju nadražaj za povraćanjem, koji imaju smirujuće delovanje na mozak. Uzimanje leka preporučuje se pola sata pre putovanja.

Preporučuje se uzimanje tečnosti i nadoknada elektrolita, čime se može smanjiti kasnija slabost.

U toku putovanja treba detetu da savetujete da se skoncentriše na čvrstu tačku na horizontu koju ne treba gubiti iz vida. Pri ruci treba imati plastične kese za slučaj povraćanja i vlažne maramice.

Osobe, aposebno deca, osetljive na bolest putovanja trebalo bi da odaberu vid putovanja koji im najviše odgovara.

U automobilu
– Automobil neka bude provetren i čist.
– Dobro je imati klima-uređaj.
– Stanite i odmorite se svaki put kad dete oseti mučninu.
– Ako putujete s malom decom, stavite ih u sedeljku i odmarajte s vremena na vreme.

U avionu
– Rezervišite mesto blizu krila, u sredini.
– Nemojte dati detetu da sedi do prozora, niti da gleda kroz njega.
– Uključite ventilaciju iznad glave.

Na brodu
– Uzmite kabinu u sredini broda jer tu najmanje ljulja.
– Ako je kratko putovanje, sedite sa detetom na palubu.
– Pogled usmerite prema horizontu, ili još bolje – prema nekoj nepomičnoj tački na nebu ili prema zemlji u daljini.

Pri ovim tegobama može da pomogne akupresura. Pritiskajte tačku između tetiva, za dve širine palca iznad nabora zgloba na ruci sa unutrašnje strane podlaktice.