Pozitivno vaspitanje ne znači biti permisivan i dopuštati deci da rade šta god hoće. Roditelji koji primenjuju pozitivno vaspitanje su aktivno uključeni u učenje dece o posledicama koje ima njihovo ponašanje.
Kako koristiti pozitivno vaspitanje? Evo nekoliko strategija:
1. Postavite granice
Postavljanje granica je od velike važnosti za učenje dece o posledicama njihovog ponašanja. Autoritarni roditelji postavljaju granice ako deca ne slušaju, kažnjavaju ih ili grde. U permisivnom roditeljstvu, roditelji se plaše da preduzmu bilo kakvu meru kada deca pređu granice jer se plaše da ih deca više neće voleti.
U pozitivnom roditeljstvu granice se postavljaju i definitivno postoje mere, ako i kada ih deca pređu. Jedina razlika je što se sve radi sa empatijom. Deca shvataju da je njihovo ponašanje izazvalo posledicu i da će ponavljanje tog ponašanja ponovo dovesti do iste posledice. Kada primenjuju posledicu, roditelji ne ponižavaju dete već nude empatiju, nežnost i ljubaznost.
Primer:
Zamislite da vaše dete žvrlja po zidu.
Prva stvar koju mu kažete je: “Zidovi nisu za crtanje, možeš da koristiš papir”.
Ako ono nastavi, podsetite ga ponovo gde se crta i kažete mu da ćete, ako opet bude crtalo na zidu, morati da mu oduzmete boje. I ako ono nastavi, onda odete do njega i oduzmete mu boje.
Dete će da protestvuje i plače, ali ne treba da odustanete. Umesto toga, ponudite mu empatiju.
Kažite mu: “Znam da je za tebe teško da ne crtaš na zidu, ali ja ne mogu to da ti dozvolim. Pokušaćemo ponovo sa crtanjem kad budeš spreman da koristiš papir.”
Bez pretnji, bez kazni i bez grdnje. Iako ste mu oduzeli bojice ono zna da ste na njegovoj strani i nije osetilo poniženje.
2. Pričajte manje, primenjujte više
Veliki broj nas roditelja samo priča i priča, a malo primenjuje to što priča. Ono što se često čuje jeste:
“Ovo ti je poslednji put, neću dozvoliti da se ovo ponovi.”
“Imaš samo deset minuta, posle ti uzimam tablet.”
“Nema više slatkiša.” i sl.
Ali da li to stvarno i uradimo posle? Ne. Nije ni čudo što nas deca ne shvataju ozbiljno.
U pozitivnom roditeljstvu se postavljaju granice koje se zatim i primenjuju. Ne pružaju se nove šanse. Roditelj ostaje čvrst.
To ne znači da treba biti okrutan. Često nam bude žao deteta pa ni ne damo upozorenje. Ali, čak i kada stojimo iza naših reči možemo uvek da iskažemo empatiju i pokažemo mu da smo na istoj strani.
U suprotnom, deca ne nauče da kršenje nekog pravila vodi ka određenoj posledici i nastavljaju da prave iste greške, samo zato što ih nam je bilo žao.
3. Ponudite izbor
Nuđenje izbora je još jedna tehnika pozitivne discipline uz pomoć koje se izbegavaju sukobi, naročito kod mlađe dece.
Na primer:
“Da li želiš da ideš odmah u krevet ili za 10 minuta?”
“Izgleda da izbegavaš da jedeš povrće koje preporučuje tvoj doktor. Da li to znači da treba ja da te hranim ili ćeš ipak sam da jedeš?”
Nudite varijante koje su vama prihvatljive. Ako vam se neki izbor ne dopada, nemojte ga ni nuditi.
Nuđenje izbora čini da se deca osećaju kao da upravljaju situacijom i da su ona ta koja su donela odluku. To smanjuje otpor i sukobe.
4. Napravite “DA” okruženje
Ljudi ne vole da budu kontrolisani. To važi i za decu. Da li ste ikada primetili kako deca imaju tendenciju da uvek rade više onoga što im je rečeno da ne rade?
Kada detetu kažemo “ne”, ono iskazuje više odbijanja i pokušava da ispolji snagu. Ako ćemo da budemo iskreni, i nas zamara da stalno slušamo “ne, ne, ne…”. Pravila su dobra da nam pomognu da se ponašamo kako treba, ali previše pravila nas čini buntovnicima.
Kako obično dajemo uputstva deci?
“Nemoj da skačeš po krevetu.”
“Nema sad napolje.”
“Nema crtanih posle 9 uveče.”
“Nema udaranja.”
Međutim, ako napravite “DA” okruženje u vašem domu, možete da očekujete više saradnje od strane deteta. To je jako jednostavno i lako uraditi.
Preformulišite prethodne rečenice na sledeći način:
“Krevet je za spavanje, ako voliš da skačeš možeš da skačeš po podu."
“Sada je previše toplo da bismo išli napolje. Uđi unutra, uživaćemo u igrama za u kući.”
“Gledanje crtanih do kasno izaziva umor i bićeš nervozan ujutru. To ne želimo, je l' tako? Isključićemo i televizor i tablet u devet.”
“Udaranje boli! Ljutnju iskazujemo rečima, ne rukama.”
Umesto da odmah kažete “ne”, objasnite vaše razloge za izgovaranje tog “ne”.
A kada dete traži od vas da se igrate zajedno, umesto da kažete “ne”, možete da kažete “U sred sam kuvanja jela za tebe. Dolazim da se igramo čim završim.”
5. Umesto vikanja koristite čvrst glas
Pozitivno vaspitanje treba da je čvrsto i nežno u isto vreme.
Kada kažete detetu da nešto ne može, to i mislite. Ali ako ono ljutito odgovori ili počne da plače, saosećate sa njim. To znači da ste čvrsti ali i nežni.
Ako se dete buni što ste mu oduzeli kašiku, možete da kažete:
“Znam da si se zabavljao lupajući kašikom o sto, ali kašika služi za jelo a ne za lupanje, zato je uzimam.”
Kada ste nežni i čvrsti, vaša poruka dopire do vašeg deteta. Vikanje nikada ne može da prenese vašu poruku jer se dete ne oseća shvaćeno i sluša vas iz straha.
Da li možete nekome da prenesete pozitvnu lekciju kada ste ljuti ili kad osećati adrenalin u telu? Ne, a to se dešava kada vičete. Dakle, vikanje je uzaludno.
6. Radite zajedno sa decom na pronalaženju rešenja
Odličan primer pozitivnog roditeljstva su porodični razgovori, npr. jednom nedeljno, o izazovima u porodičnim odnosima.
Na primer, ako su u datom periodu problem dečije svađe onda se porazgovara o situaciji. Deca treba da nauče da žive jedno sa drugim ali im je potrebna pomoć u tome. Naravno da ne vole da im brat ili sestra upadaju nepozvani u igru ili sobu i uzimaju šta god hoće. To niko ne bi voleo. Zato je potrebno povesti razgovor o ponašanjima koja ih iritiraju i postaviti granice da bi svako znao šta se od njega očekuje.
Ovaj razgovor ne treba da traži krivca. Zato su tu roditelji, da obezbede fer odnose i poštovanje.
Deca treba da odgovore na pitanja kao što je “Šta misliš da možemo da uradimo kada se ova situacija ponovi?” i sl.
Ona će nešto predložiti, slobodno to zapišite i isprobajte. Ceo ovaj proces uči decu kritičkom razmišljanju i veštinama rešavanja problema. Takođe, ona uče da na neki izazov gledaju iz perspektive nalaženja rešenja umesto da budu ljuta i nervozna. A to je važna životna veština.
Takođe, kada su deca uključena u rešavanje problema, shvataju da ona nisu problem već deo rešenja.
7. Usmerite se na rešavanje uzroka pre nego na simptome
Razgovori sa decom su važni jer možete da čujete njihovo mišljenje i razloge koji stoje iza nekih ponašanja.
Na primer, ako vam dete kaže da ne voli da deli odeću sa sestrom jer joj ona ne vraća stvari kako treba i da, čak i kad ih vrati po dogovoru, obično to više nije u istom stanju.
Ako ne odvojite vreme da vidite o čemu se radi, dete vam neće ni reći. Što dovodi do nesporazuma. Ovako, pričajući o određenom ponašanju možete da nađete rešenje. Dete će tako naučiti da je neko ponašanje moguće ispraviti i poboljšati.
Neka vam svaka greška bude prilika za vođenje i učenje deteta. Umesto da im sve vreme govorite šta da ne rade, objasnite šta da rade.
8. Neka znaju da ih čujete i imenujete njihova osećanja
Ljudska bića imaju potrebu da ih neko sasluša. Zamislite da se vi borite sa teškim osećanjima a nema nikoga pored ko je voljan da vas sasluša. Ako vas pored toga osuđuju jer ste tužni ili ljuti, kako se osećate? To je upravo ono što mi odrasli radimo deci. Govorimo im da su sebična, nestašna, da traže pažnju i sl. Sve to a da nismo ni saslušali šta imaju da nam kažu.
Zato, zastanite na trenutak i saslušajte vaše dete. Pomozite mu da prebrodi svoja osećanja tako što ćete mu reći da je u redu da se bude ljut ili tužan. Kada oseti da ga čujete, vaša veza će biti jača i dete će imati jak osećaj pripadanja. Povezivanje je najvažniji deo pozitivnog roditeljstva.
Imenovanje emocija pomaže detetu da bude u skladu sa svojim osećanjima, da ih razume i upravlja njima na pravi način. Različite studije su pokazale da su deca koja znaju da imenuju i verbalno izraze svoja osećanja manje podložna anksioznosti kada odrastu. Takođe, ona mogu da razumeju osećanja drugih ljudi i odgovore empatijom.
9. Zamenite sramljenje, pretnje i podmićivanje učenjem
Pozitivno vaspitanje NE PRIMENJUJE sramljenje, pretnje, podmićivanja ili bilo kakvo telesno kažnjavanje. Umesto toga, koristi svaku priliku da detetovo ponašanje koriguje učeći ga šta je dobro a šta ne.
U pozitivnom roditeljstvu dete i roditelj su na istoj strani. Roditelji obično požele da kazne dete i besno reaguju na detetovo neprikladno ponašanje. Umesto toga, neka vam svaka greška bude prilika za vođenje i učenje deteta. Umesto da im sve vreme govorite šta da ne rade, objasnite šta da rade.
10. Budite konzistentni
Konzistentna očekivanja pomažu deci da budu poslušna i bolje prate pravila. Pre nego što kažete “ne” nečemu, razmislite da li stvarno mislite “ne”. Ako se predomislite dok dete protestvuje, ono će naučiti da je moguće menjati i manipulisati odluke.
Zato, birajte koje bitke vodite.
I ako vam nije drago da neka pravila budu prekršena, budite čvrsti kada su vaše granice na testu. Ako menjate vaše odluke u zavisnosti od raspoloženja, to šalje zbunjujuću poruku deci.
11. Napravite atmosferu koja vam ide na ruku
I vaša energija ima granice, nemojte misliti da je neiscrpna. Ako je atmosfera predodređena za neuspeh, teško je biti kozistentan.
Na primer, ako napunite ormane brzom hranom i grickalicama, teško ćete formirati zdrave navike kod vašeg deteta. Slično tome, ako ne isključite televizor, ali kažete deci da idu na spavanje, njima će biti teško da vas poslušaju.
Zato, organizujte njihovu sredinu i rutinu tako da ide u prilog svima i tako ćete smanjiti prepirke i neposlušnost. Postavite jasno definisana pravila koja se tiču obroka, odlaska u krevet, jutarnje pripreme za izlazak iz kuće i sl. da bi deca znala šta se od njih očekuje.
12. Gledajte na dete odvojeno od njegovog ponašanja
Deca se stide i razvijaju osećanje bezvrednosti kada koristimo nazive kao što su “bezobrazna devojčica” ili “bezobrazan dečak”. Ovim rečima mi im, umesto da im objasnimo da je njihovo ponašanje pogrešno, govorimo da su loše osobe.
Ove reči imaju ogroman efekat koji može na njih da utiče ceo život.
Nijedna osoba ne može da ostane večno dobra ili loša. Svi mi radimo dobre ili loše stvari, svesno ili nesvesno. Kada dete koje je ove reči slušalo odraste, osećanje da ne vredi ga proganja i blokira da izrazi svoj pun potencijal.
Zato, kada je dete neposlušno, možemo da istaknemo njihove greške ali istovremeno izrazimo i koje je to bolje ponašanje za sledeći put. I takođe, da pričamo samo o tome šta su radili a ne o njima.
Na primer, možemo da kažemo:
“Loše je povređivati ljude. Očekujem da ćeš sledeći put biti nežniji prema tvom bratu.”
Ova jedna rečenica detetu govori da je ono što je uradilo pogrešno, ali da može da se popravi u budućnosti. Nema nikakvog sramoćenja nazivanjem da je “bezobrazan dečak”.
13. Primenite posledice
Kada se govori o posledicama, postoje prirodne posledice i logične posledice nekog ponašanja. Kao što samo ime sugeriše, one prirodne se dešavaju prirodno ili spontano.
Prirodna posledica:
Primer:
Marko svakodnevno zaboravlja da radi domaći. Vi mu kažete da se od njega očekuje da radi domaći uveče, u vreme koje zajedno dogovorite. Ali, on i dalje zaboravlja. Umesto da mu ponavljate, solite pamet i slično, vi odlučite da ga jednog dana ne podsetite. On mora da se suoči sa posledicama sledećeg dana u školi.
Ovo mu pomaže da nauči lekciju i bude proaktivniji. U ovom slučaju, roditelj mora da zaboravi na svoju brigu oko domaćeg da bi dete naučilo da povezuje svoje akcije sa njihovim posledicama. Ako nastavite sa podsećanjem i naređivanjima, dete će naučiti da radi samo onda kada mu pridikujete ili ga podsećate.
Logička posledica je ona koju staratelj primenjuje kada dete prekrši neko pravilo ili se loše ponaša.
Primer:
Milici je rečeno da ne može da koristi telefon posle 9 sati uveče. Ona i njena mama su se dogovorile da, ako Milica prekrši to pravilo, njena mama uzima telefon.
Ovde je posledica unapred dogovorena pa nije viđena kao kazna. Dete uči da mora da plati za nepoštovanje pravila i postaje odgovornije.
U oba scenarija, posledice su povezane sa pogrešnim ponašanjem. Dozvoljavajući detetu da oseti ove posledice, omogućujete mu da nauči kroz iskustva a ne kroz emocije.
Suprotno raširenom verovanju, dete ne mora da pati da bi naučilo lekciju. Ono MOŽE da nauči iz iskustva, koje je najbolji učitelj.
14. Govorite na nivou vašeg deteta
Kada želite da disciplinujete dete, prvo treba da zadobijete njegovu punu pažnju. A to je jako teško postići ako stojite visoko i vičete najjače što možete.
Najbolji način da dobijete detetovu pažnju je da se spustite na njegov nivo i gledate ga u oči. Pošto ste mu blizu, nije potrebno da vičete. Dete se oseća sigurnije i povezano sa vama. Zbog toga ćete dobiti bolji odgovor.
Vikanje čini da se vaš glas čuje, ali je vaša poruka utišana.
15. Verujte u vaše dete
Koliko god dece da imate, ponašajte se prema svakom od njih kao prema posebnoj osobi. Odvojite svakodnevno posebno vreme za svako dete, čak i ako je to samo pet minuta.
Potrebno je da znate ko je vaše dete, da znate njegove probleme. Samo onda kada efikasno komunicirate sa njim, možete da znate kako razmišlja. Takođe, ako neka disciplinska mera funkcioniše sa jednim detetom to ne mora da znači da će i sa drugim. Jedno može da bude jako osetljivo, drugo tvrdoglavo i sl.
Da biste znali šta misle i šta žele, uđite u njihov svet beskrajno radoznali. Vodite ih nežno da bi ih oblikovali u osobe koje oni žele da budu, umesto da kažnjavate njihov jak duh jer ne shvatate njihove snove.
I na kraju…
Ove tehnike su isprobali roditelji širom sveta u svakodnevnom životu i funkcionišu mnogo bolje od strogih, konvencionalnih, metoda vaspitanja. Možete da očekujete više saradnje od dece, a kao roditelj postići ćete veliko zadovoljstvo koje dolazi iz jake veze sa vašom decom.
Jer ono što svi želimo jeste da odgajimo srećnu i obzirnu decu koja se osećaju voljeno i cenjeno na ovom svetu.
