Dečiji tantrumi ili izlivi besa mogu biti izuzetno izazovni za roditelje. Ipak, mogu se smanjiti ili barem ublažiti kada do njih dođe.

Tantrumi ili izlivi besa dolaze u različitim verzijama, ali najčešće uključuju veliku eksploziju besa i frustracije. Dete tada najčešće plače, vrišti, ima savijena leđa, udara nogama i rukama, u nekim slučajevima može doći i do povraćanja, lomljenja predmeta i velike agresivnosti.

Najčešći su u uzrastu od prve do treće godine, ipak mogu se zadržati i kasnije ako deca do tada nisu usvojila prikladnije načine izražavanja ili upravljanja emocijama. Između prve i treće godine života deca počinju razvijati svoje socijalne i emocionalne veštine.

Vrlo često još nisu u stanju da izraze svoje emocije, a imaju ih baš kao i mi odrasli. Takođe, otkrivaju kako način na koji se ponašaju može da utiče na druge ljude, pre svih na roditelje. Na primer, ako dete vidi da će uz malo plača dobiti sve što poželi, tada će tu radnju ponavljati bezbroj puta.

Ipak, postoje neki segmenti koji mogu da povećaju šanse za pojavu tantruma, a to su temperament, jake emocije, situacije s kojima još ne znaju da se nose poput naglog gubitka omiljene igračke, zatim stres, glad, umor ili preterana stimulacija čula.

Deca još nisu u stanju da izraze svoje emocije

KAKO SMANJITI TANTRUME?
Ipak, postoje stvari koje možete učiniti kako biste smanjili verovatnoću da će se dogoditi izlivi besa.

Smanjite stres. Umorna, gladna i previše stimulisana deca češće doživljavaju napade besa. Sve te situacije za njih predstavljaju izvor stresa.

Vrištanje, udaranje nogama, plač i bacanje stvari samo je deo dečijih tantruma.

Prilagodite se detetovim osećanjima. Ako ste svesni osećanja svog deteta, možda ćete moći da osetite kada se „sprema oluja“. Možete da razgovarate o tome šta se događa i pomognete svom detetu da se nosi s teškim osećanjima. Možda ćete takođe moći da odvratite pažnju svom detetu. Nemojte ga pitati da li je normalno.

Identifikujte okidače besa. Na primer, vaše dete može imati napade besa dok kupujete u prodavnici. Da biste smanjili šansu za to, krenite u kupovinu kada je dete sito i odmorno.

KAKO REAGOVATI KADA SE TANTRUMI POJAVE?
Koliko se god trudili, životne okolnosti dovešće do toga da nekad jednostavno ne stignemo da sprečimo izliv besa u dolasku, evo što možete da uradite kada se oni dogode.

1. Ostanite mirni
Ili se pravite da ste mirni. Ako dete vidi da ste uznemireni, ta emocija će se preneti na njega i dodatno otežati već ionako nemilu situaciju. Kada govorite, neka vam glas bude miran i ujednačen.

2. Ostanite blizu deteta
Iako je vrlo teško ostati sabran u toj situaciji, dete mora da zna da ste vi ipak tu. Samo ga zagrlite. Nemojte da pokušavate da ga na silu izvučete iz prodavnice ili iz parkića jer će to samo pogoršati situaciju. Čučnite tako da budete na njegovoj visini i samo budite tu.

3. Budite dosledni u svom pristupu
Ako detetu ponekad dajete ono što želi kada ima napade besa, a ponekad ne, problem bi mogao da se pogorša. Tada dete dobija dvoznačne poruke. Mora da zna da njegovo određeno ponašanje ima određenu posledicu i u tome stvarno treba biti dosledan.

izvor:naboljamamanasvetu.com

Deca se vrlo često bore sa spavanjem zbog košmara i ružnih snova. Ma koliko roditeljli pokušali da umire dete i uvere ga da je sve to samo mašta, dečja imaginacija ipak pobeđuje. Ne mogu da spavaju i bore se sa strahovima.

Šta kada se dete plaši mraka?
Mama Lili, koja se sa stručne strane bavi dečjim snom, izdvojila je nekoliko saveta za roditelje čija se deca plaše mraka. “Nije uopšte retko da dete, naročito u periodu između treće i šeste godine, počne da se paši mraka i ima košmare. To se dešava jer tada rastu kognitivne sposobnosti, a samim tim i imaginacija”, naglašava ona.

1. “Obezbeđenje dok spava”

Najvažnije je da dete kada krene na spavanje oseća sigurnost. U tome može pomoći velika plišana igračka, recimo. Pokušajte dete da uverite da ima ko da ga čuva. “Meda je uvek tu da te štiti. On sve prati i ništa loše ne može da se desi pored njega”, možete reći detetu.

2. Naučite ih da imaju kontrolu

Najbolja borba sa strahom jeste onda kada shvatimo da imamo kontrolu. Zato treba dete da naučimo da ima kontrolu i da može da se samo izbori sa strahom. Stavite lampu pored njega, naučite ga da, kada se uplaši, uvek može da upali svetlo i tako pobedi mrak. “Nekada se naša mašta igra sa nama kada ne možemo da vidimo, zato kada upališ svetlo, videćeš da je sve u redu.”

3. Čuvajte se senki

Iako lampa može pomoći, zbog tog svetla mogu nastati strašne senke koje plaše dete. Pokušajte to da sprečite, pa sklonite predmete koji bacaju senku. Sedite na detetov krevet, upalite lampu i osmotrite šta sve može da uplaši dete.

4. Pričajte sa detetom

Ako su noćne more česte i dete se zbog toga budi ujutru, pustite ga da vam ispriča sve. Može vam ispričai ili čak nacrtati to što se desilo. Onda ga zamolite da promeni priču i napravi je onakvom kakvu bi ono volelo. Recimo, pitajte dete šta bi se desilo da se iznenada pojavi Supermen koji će ga spasiti. Na ovaj način pomažete detetu da kreira novu priču koja ima lep kraj. Što ga više podstičete da menja priču na pozitivnu stranu, tako će i dete polako početi da sanja lepše snove.

5. Izbegavajte strašne slike, filmove, priče

Deca posmatraju sve oko sebe, a nekada ono što u danu vide može imati veliki uticaj na njih, naročito kada padne mrak. Deca mnogo intenzivnije reaguju na ono što su videli nego na ono što su čuli, smatra Lili.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Da bi smo bebi olakšali spontani proces sazrevanja i učenja kao i uspostavljanje različitih psihomotornih sposobnosti koje se razvijaju, koristimo funkcionalne igračke za stimulaciju. Sama činjenica da je igračka lepa i ne znači da je podsticajna.
Danas se zahvaljujući mnogim naučnim istraživanjima zna da je novorođenče u prvim danima života sposobno za suptilnu komunikaciju sa okolinom. To nije kao kod odraslih preko čula vida i sluha jer se ona kasnije razvijaju, već preko kožne osetljivosti pa je odatle dodir od izuzetne važnosti. Vremenom se razvija koordinacija očnih jabučica, sluh se izoštrava, beba počinje da hvata i manipuliše predmetima, a onda i da guče i “odgovara” kada joj se obraćamo.
Kada znamo da beba ima sposobnost ali i potrebu da se igra, uloga odraslih je da joj to omoguće na pravi način stvaranjem odgovarajuće atmosfere i nudeći igračke koje će je motivisati. Igračka je dobra ako ima tri funkcije:
da podstiče upražnjavanje, učvršćivanje i proširivanje sposobnosti na aktuelnom nivou razvoja
da omogućava zadovoljenje potreba na prethodnom, regresivnom nivou
da podstiče razvoj ka narednim nivoima
Prva bebina igračka od davnina pa do današnjih dana je zvečka. Nekada je to podrazumevalo kuglu koja zveči kada se protrese, danas su različitih formi, oglašavaju se melodijama i imaju svetlosne efekte. Ovakve moderne zvečke zbunjuju bebu bombardujući sva njena čula istovremeno.
Prva zvečka treba da bude u obliku kugle prečnika 5 cm na dršci od 10 do 13cm, crvene boje da bi beba mogla da je fiksira i prati. Može da bude i crveno-žuta ili crno-bela jer su to kontrasti koje može da uoči . Kada u prvom mesecu pomeramo zvečku po horizontali ispred bebinog lica ona će je pratiti do 45 stepeni u stranu.
U drugom i trećem mesecu uz veće interesovanje i živahne pokrete moćiće da je isprati do 90 stepeni. Zvuk treba da bude jasan kako bi se izdvojio u odnosu na naš glas i ostale zvuke koji dolaze iz okoline. Melodije nisu pogodne jer ne deluju podsticajno, odnosno beba neće pratiti zvečku dok je pomeramo na jednu i drugu stranu.
Uloga zvečke u prvim mesecima je podsticajna, izaziva određeno ponašanje (praćenje pogledom) sa težištem na percepciji. Kroz igru sa bebom praćenjem vidnih i zvučnih stimulansa stimulišemo doživljavanje vlastitog tela.
Bebe se rađaju sa čvrsto stisnutim šakama zbog refleksa koji savija prste kada dodirnemo dlan. U drugom i trećem mesecu sve češće otvara šake i opruža prste. Ako joj stavite zvečku u ruku čvrsto će je stegnuti, naglo će je privući ustima i ispustiti. Ovo su refleksne aktivnosti u ranom uzrastu pa otuda takva reakcija, nikako ne znači da se bebi ne dopada igračka.
Druga zvečka koju beba treba da ima je složenija, u obliku kotura, šarena, živih boja (pastelne boje su manje podsticajne). Krajem četvrtog meseca za razliku od refleksnog koji je do tada postojao počinje da se razvija voljni hvat rukom. Ako ponudimo bebi sa starane zvečku u obliku kruga ona će pružiti ruku do nje, uhvatiće je i dovesti do usta. Sa ovim činom beba počinje svesno da hvata predmete. Sada se mogu dati složenije zvečke jer se funkcija hvatanja u petom mesecu proširuje na opipavanje kada treba ponuditi različite mekane materijale koje će dodirivati rukama . Sa sve većim interesovanjem beba posmatra i premešta zvečku iz ruke u ruku razvijajući tako koordinaciju oko-ruka. Obavezno nuditi zvečku sa obe strane kako bi se razvijao hvat podjednako i desnom i levom rukom. Igrajući se beba stiče iskustvo koje za nju postaje saznanje, a sve to zajedno za rezultat ima bebin razvoj.
Sa šest meseci bebi nudimo kocku i gumene igračke, ali i dalje dajemo zvečke koje ona koristi sve do 10-11 meseci. Osim što ima značajnu ulogu u podsticaju određenog ponašanja i percepcije, a kasnije u razvoju hvata i manipulacije, zvečka pomaže emotivnom razvoju. Dete će posezati za njom kad god se oseti nesigurno, u situacijama kada treba da pređe u narednu razvojnu fazu ili u peridima regresije igraće se zvečkama jer mu to dobro poznato iskustvo daje osećaj sigurnosti.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Većina beba u periodu između prvog i trećeg meseca života može biti prilično uznemirena u kasnim popodnevnim časovima. Evo zbog čega se to dešava i da li bi trebalo da imate razloga za brigu…
U periodu između četiri sata popodne i 10 sati uveče, mnogi roditelji primetiće, ili su već primetili, da njihove bebice postaju prilično razdražljive i plačljive. Sve strategije smirivanja u ovom periodu prestaju da budu efikasne, a beba vam se može učiniti neutešnom.
Ovakvo ponašanje, koje obično počinje između 4. i 6. i završava se oko 12. nedelje bebinog života, mnogim roditeljima, posebno mamama, može biti veoma frustrirajuće, te se mnoge s razlogom pitaju da li rade nešto pogrešno.

Zbog čega su bebe uznemirene?

Ipak, iako čudno, ovakvo razdražljivo ponašanje je sasvim normalno, iako nije poznato šta ga tačno uzrokuje.
Postoji nekoliko teorija koje uglavnom imaju veze sa sistemom preopterećenja.
Jednostavno rečeno, male bebe mogu biti previše stimulisane, a budući da je njihov nervni sistem još uvek nedovoljno razvijen, postoji određena granica onoga što on može da podnese.
Na kraju dana, kada su već umorne i do kada se u njihovom malom svetu već puno toga izdešavalo, bebama je već svega dosta. Njihovo dobro raspoloženje i zadovoljstvo pretvaraju se u suze i vrisku.

Druga teorija je slična.

Naime, pretpostavlja se da se na ovaj način bebe oslobađaju viška energije, odnosno da je plač njihov način oslobađanja od stresa.
Neki istraživači veruju da je bebin stomačić još uvek nerazvijen i da mu je potrebno oko 12 nedelja (tri meseca) da se razvije. Hranjenje, varenje i pražnjenje su aktivnosti na koje je potrebno navići se, a u međuvremenu, vaša beba imaće potrebu da svima u svojoj blizini kaže kako sve to podnosi.
Prema mišljenju čuvenog pedijatra, doktora Harvija Karpa, bebina prva tri meseca života mogu se smatrati četvrtim trimestrom trudnoće. Iste uslove koje je beba imala dok je bila u stomaku (kao što su nežno ljuljanje, osećaj toplote i sigurnosti, šumovi) bi trebalo ponavljati i neko vreme nakon što dođe na svet.
Roditelji mogu imati sumnju da sa njihovom bebom nešto nije u redu, jer “nemoguće je praviti toliku buku osim ako nešto katastrofalno nije u pitanju”.
Ono što je bebama u ovakvim trenucima zaista potrebno jeste da se naspavaju. Njihovo malo telo je umorno i treba im da se odmore. Međutim, trik je u tome što nisu u stanju da se opuste. Roditelji takođe mogu da ne primete signale da je vreme za spavanje i da, umesto da umire svoje čedo i naprave opuštajuću atmosferu za spavanje, još više ga stimulišu i animiraju.
Stoga, obratite pažnju na svoje dete pa ćete primetiti kada je zaista pospano. Vremenom će se ove navike menjati, ali mogu se primetiti određeni šabloni.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Koji je najbolji način da svojoj deci objasnite šta je korona virus i zašto ne idu vrtić, igranice, kod drugara u goste?

Kako da se ponašate ako su uplašeni i zabrinuti?
Ovih dana skoro je nemoguće da naša deca ne primete da se nešto neobično dešava oko nas. Počevši od vesti koje gledamo, razgovora koje vodimo sa drugima, informacija koje deca međusobno razmenjuju, podataka do kojih starija deca samostalno dolaze na internetu… Nije očekivano, ali ni prirodno da se mi odrasli ponašamo kao da se ništa ne dešava.. Budite svesni njihovog prisustva i ne potcenjujte njihove mogućnosti da shvate i dožive trenutnu situaciju nastalu usled pojave korona virusa.
Poštujte dečiju zabrinutost i emocije koje doživljavaju
U danima koji slede naša deca imaće sasvim drugačije dnevne rutine. Korona virus će u većini domova biti tema o kojoj se priča i doneće različiti promene u svakodnevnici, što za decu može biti manje ili više stresno.
Ni u kom slučaju ne pokušavajte da omalovažite njihova osećanja. Podelite sa njima tačne informacije o koroni, obavezno uzimajući u obzir njihov uzrast. Sa jako malom decom verovatno neće ni biti potrebe za razgovor o virusu, ali hoće o tome zašto ne idu kod bake ili u igraonicu.
Dozvolite detetu da ispolji svoja osećanja, ali i priča o tome šta zna o korona virusu!
Prilagodite razgovor o koroni u odnosu na njihov uzrast

Mala deca
Sa decom koja još uvek ne idu u školu treba da pričate otvoreno, ali na način da lako shvate o čemu se radi. Ukoliko dete nema preveliko interesovanje za ovu temu, ne morate mu je nametati. Međutim, ako pokaže želju da priča na ovu temu, možete mu reći da je korona virus sličan prehladi ili gripu ali se jako brzo širi, posebno ako se dodirujemo, a ne peremo ruke i da ćete se zbog toga jedno vreme manje viđati sa drugima.
Mala deca često ne žele i ne umeju da jasno kažu šta osećaju i znaju. Crtež ili pričanje priče mogu poslužiti kao način da sa njima komunicirate na ovu temu.

Starija deca
Za stariju decu koja imaju pristup internetu, glavno pravilo je da budete u toku sa sadržajima do kojih dolaze. Kada je reč o koroni, pitajte ih šta su saznali i pružite im proverene informacije do kojih ste uspeli da dođete. Ohrabrite ih da vas pitaju ako ih nešto zanima, ali se trudnite da ih ne opterećujete sa suvišnim informacijama.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Svaki peti đak prvak ima višak kilograma ili je već gojazan, dok svako treće dete sa ovim problemom polazi u srednju školu. Istraživanja ukazuju da dečaci sa viškom kilograma ili oni koji su gojazni, unose između 140 i 500 kalorija više od dnevnih energetskih potreba za taj uzrast. Kada su u pitanju devojčice, one unose između 160 i 290 kalorija više. Gojaznost utiče na fizičko i mentalno zdravlje deteta, uvećava rizik od pojave hipertenzije i problema sa disanjem, neretko dovodi i do smanjenog samopouzdanja.
Ishrana siromašna nutritivnim materijama tokom detinjstva ima negativan uticaj na rast i razvoj deteta. Iako ljudski organizam može lako da se prilagodi situaciji te adaptira metabolizam da funkcioniše na manjoj količini nutrijenata, na duži perod će se razviti negativne posledice. Gojazno dete oko pete godine već ima razvijene masne ćelije, koje teško mogu u potpunosti da nestanu, čak sasvim suprotno, imaju tendanciju da se uvećavaju.

Koja deca su najugroženija?
Izloženost brzoj hrani, slatkišima i grickalicama je velika. Na svakom koraku postoji kiosk ili manja prodavnica koja će imati u ponudi neki od ovih proizvoda. Njihova cena je dostupna široj populaciji, a u ovako teškoj ekonomskoj situaciji veći je fokus na “punjenju stomaka” nego na kvalitetnom izboru namirnica.

Evo kako da ohrabrite decu da jedu zdravije:

1. Dozvolite maloj deci da se igraju sa hranom
Opšte je poznato da deca najbolje uče kroz igru. Tako ih možete naučiti:

bojama uz pomoć voća i povrća,

oblicima uz pomoć testa

da razlikuju ukus i miris

sabiranje i oduzimanje

2. Uvedite novu namirnicu van obroka
Obično novu namirnicu uvodimo u sklopu nekog obroka. Neretko završavamo razočarani jer se detetu nije “dopalo” novo jelo a mi smo toliko vremena i ljubavi uložili u njegovu pripremu. Možda je bolje, povremeno, ponuditi im novu namirnicu neovisno od obroka. Možda se vašem detetu ne dopada oblik u kom ste mu poslužili namirnicu. Velika je razlika u ukusima sirove, obarene ili prekuvane šargarepe.

3. Vodite računa o veličini porcije
Skoro svakoga dana kesice čipsa, smokija ili neke druge vrste grickalica su sve veće pa se sada prodaju “JUMBO” ili “XXXL” pakovanja. Isto tako, svakoga dana prodavci smišljaju nove trikove kako da prodaju svoje proizvode. Akcijama, kao što su “platiš 2 a dobiješ 3” je veoma teško odoleti. Lako se pojede “porodično” pakovanje sladoleda uz neki omiljeni film. Iako bi pomislili da je nabolje ne davati deci grickalice i slatkiše te ih tako sprečiti da preteruju, bolje je naučiti ih da odrede sebi porciju.

4. Napravite domaću “brzu hranu”
Kada kod kuće pripremate “brzu hranu” popravljate joj nutritivni sastav jer birate namirnice koje ćete im dodati a decu navikavate na prirodniji ukus bez veštačkih dodataka.

5. Uključite dete u pripremu obroka
Podstaknite dete da vam pomogne u pripremi obroka ili da samo pripremi neki obrok u skladu sa svojim godinama. Kada znaju od čega je jelo napravljeno i ako sami ulože trud u njegovu pripremu daleko je veća verovatnoća da će to isto jelo u slast i pojesti.

6. Naučite decu da ne izlaze iz kuće praznog stomaka
Pobrinite se da vaš tinejdžer pojede nešto pre nego što ode u u školu ili na neku od vanškolskih aktivnosti. Tako je manja šansa da će usput svratiti do kioska brze hrane ili prodavnice sa slatkišima i grickalicama.

7. Budite dobar primer
Od izuzetne je važnosti da roditelji budu dobar primer svojoj deci. Nemamo pravo da zahtevamo nešto od svoje dece što i sami ne radimo. Neretko je veći efekat tihog nametanja, gde deca svakodnevno pomno prate ponašanje svojih roditelja. Iako bi voleli da su bake i deke više na našoj strani (svoje dece) nego na strani unuka kada je u pitanju davanje “poslastica”, moramo zajedno da pronađemo kompromis.
Čak i kada se trudite svim silama da naučite vaše dete da se hrani zdravo, to može biti izuzetno teško. Svi smo mi drugačiji pa time i drugačijeg ukusa. Ponekad je potrebno pustiti ih ali ne brinite, to nije izgubljen rat to je samo propala bitka i vi već pripremate novu strategiju.

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Ako vaše dete ima višak kilograma, velika je verovatnoća da vas to muči ali da ne znate kako da mu pomognete. Razgovor o težini je osetljiva tema, bez obzira na uzrast deteta. Ne želite da kažete ili uradite nešto pogrešno kako ga ne biste povredili.
Ponekad pomislite i da je bolje da uopšte ne pričate o toj temi upravo zbog brige o i emotivnom zdravlju deteta. Ali, ako ste svesni da problem postoji, bolje je da što pre započnete razgovor. Samo tako ćete detetu pomoći da postigne zdravu težinu. Evo korisnih saveta za pravi pristup ovom problemu:

Budite detetov saveznik

Važno je da sa decom iskreno razgovarate o težini ako vas ona pitaju o tome i da budete spremni da pomognete. Recite detetu da želite da mu pomognete da zajednički usvojite zdrave navike i zatim prionite na posao. Na primer, povedite dete u kupovinu sa vama i zajednički birajte voće i povrče koje će se jesti te nedelje. Idite zajedno na kurs kuvanja ili ga sami napraviete kod kuće kako biste naučili dete da spremi nešto zdravo za sebe. Počnite zajednički da trčite i postavljajte ciljeve koliko ćete metara preći svaki dan. Uključujući dete u proces donošenja odluka koje se tiču njegovog zdravlja, pomažete mu da preuzme odgovornost za svoje zdravlje i podigne samopouzdanje.

Budite dobar uzor

Što se težine tiče, važnije je šta radite nego šta pričate. Roditelji su dečiji uzori br.1. Deca razvijaju svoje ponašanje i odnos prema hrani gledajući svoje roditelje. Ako roditelji idu u restorane brze hrane, jedu usput po kući i „šta stignu“ deca će razviti iste navike.Zato, ograničite obroke koje kupujete u restoranima brze hrane i čak kada ste i u takvim restoranima objašnjavajte deci kako da biraju zdravije i tamo (bolja je piletina sa salatom nego hamburger sa pomfritom). A onda i vi naručite zdraviju opciju.

Ostavite prošlost iza sebe – počnite sa zdravijim navikama danas!

Možda niste uvek donosili zdrave odluke u prošlosti, ali danas je novi dan. Poboljšanje vašeg ličnog stila života može da inspiriše i vaše dete koje ima višak kilograma da radi isto. Odlično je da deca vide kako roditelji menjaju svoje navike i počinju da vežbaju. Počnite sa malim promenama. Svima u orodici će biti lakše ako uklonite nezdravu hranu iz kuće. Izbacite sve sa puno šećera i masti a zatim ih nemojte više unositi u kuću. Umesto toga napravite zalihe zdravije hrane poput mlečnih proizvoda sa manjim procentom masti, svežim voćem i povrćem, proizvodima sa žitaricama od celog zrna i uvedite više ribe u ishranu

Nemojte kritički komentarisati težinu vašeg deteta niti onoga što jede

Kritikovanje težine deteta je jedna od najgorih stvari koje možete da uradite. Deca školskog uzrasta sa viškom kilograma su uglavnom svesna toga ali im nemojte rušiti samopouzdanje kritikom i uporeživanjem sa mršavijim drugarima. Ona tako mogu početi da skrivaju svoje navike od vas.
Pričajte sa decom i o drugim stvarima koje bi mogle biti uzrok prekomerne težine

Višak kilograma kod dece može biti uzrokovan mnogo dubljim problemima. Pokušajte da saznate šta se dešava u društvenom životu vašeg deteta i u školi. Na primer, usamljenost je čest uzrok problema sa težinom. Deblja deca mogu biti usamljena ako su društveno izolovana. Ako je kod vas takav slučaj, pokrenite dete da se aktivira u nečemu što voli. Tako će upoznati i nove drugare i dobiti nova interesovanja. Fizička aktivnost takođe pomaže samopouzdanju. Prejedanje kod dece može biti i njihov odgovor na nerešene probleme u kući, na primer bračne probleme roditelja. Ako sumanjte da vaše dete ima ozbiljnije i dublje probleme kao što su ovi, posavetujte se i sa njegovim lekarom.

Nemojte siliti decu da potpuno izbace neku hranu

Uspostavljanje zdravih navika u ishrani je mnogo bolje rešenje nego potpuno izbacivanje neke hrane. Zdrava ishrana ne znači da dete nikada ne može da pojede parče torte ili kolača. Vaše dete će imati prilike da se sretne sa slatkišima i ono što što vi želite da ga naučite je da donese dobru odluku o tome koliko će pojesti.Učite dete da uživa u slatkišu koji jede umesto da ga brzo proguta. Pokažite mu šta znači zdrava porcija sladoleda ili torte da bi znalo koliko da traži. Na primer, jedna porcija sladoleda je sačinjena od dve kugle – što odgovara veličini jedne normalne sijalice. Ako dete zna vizuelno da uporedi stvari biće mu lakše da ne pretera.

Vreme obroka treba da bude porodično vreme

Rutinske pripreme i zajedničko deljenje obroka stvaraju osećaj jedinstva porodice. Važno je da obezbedite vreme kada ćete sesti zajedno. Zajednički obroci sprečavaju gojaznost kod deteta jer ono tada jede sporije i zdravije. Osim toga, đaci koji češće imaju obroke sa svojom porodicom imaju više šansi da postignu dobar uspeh u školi, budu emocionalno ispunjeni, imaju niži nivo stresa, pozitivne odnose sa vršnjacima, zdravije navike u ishrani, ne puše, ne konzumiraju alkohol i droge i veruju da se njihovi roditelji ponose njima.
Ne terajte decu da prate rigorozan plan vežbanja
Roditelji treba da motivišu dete na fizičku aktivnost kao sastavni deo života, ali ne kao obavezu, inače će dete zamrzeti ovakve aktivnosti. Umesto da vodite dete jednom nedeljno na intenzivno vežbanje ustalite neku spontanu i opušteniju aktivnost kao je zajednička šetnja. Postavite ciljeve da biste ohrabrili dete da svaki put hoda malo više.

Obezbedite detetu dovoljno sna

Sve više studija dokazuje vezu između nedostatka sna i povećanja telesne težine. Obratite pažnju na količinu sna vašeg deteta. Iako su potrebne količine sna različite za svako dete postoje naznake po uzrastima. Tako dete između 1 i 3 godine treba da ima od 12 do 14 sati sna dnevno, od 3. do5. godine između 11 i 13 sati, za decu između 5. I 12. godine potrebna dužina sna je između 10 i 11 sati a za omladinu između 12 i 18 godina neophodna dužina sna se smanjuje na najmanje 8,5 sati sna dnevno. Da biste im olakšali uspavljivanje morate biti sigurni da su isključeni svi elektronski uređaji – kompjuter, telefon i sl. – bar 2 sata pre spavanja. Veštačko svetlo ovih aparata stimuliše mozak i otežava uspavljivanje. Zapamtite i da što više vremena vaše dete provodi ispred telefona ili kompjutera manje se bavi pozitivnom komunikacijom sa porodicom ili nekom fizičkom aktivnošću.

Pokažite detetu da ga volite

Vaš cilj kao roditelja je isti sa detetom koje nosi veličinu S i onim koje nosi XL a to je da vaspitate osobu koja se oseća dobro u svojoj koži i zna da je voljena. Pazite na poruke koje šaljete jer sigurno ne želite da dete misli da vaša ljubav zavisi od toga koliko je ono teško. Ako dete zna da ga vi volite i ono će voleti sebe. A sastavni deo ljubavi prema sebi je i briga o zdravlju sopstvenog tela.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Za sve one mame koje provode dosta vremena u kuhinji praveći različite poslastice za celu porodicu, ovo će biti i više nego koristan tekst. Naime, postoje mnoge aktivnosti koje možete raditi u kuhinji zajedno sa svojim detetom a koje mogu biti izuzetno stimulativne za razvoj govora i jezika, mišljenja i psihomotorike.
Kuhinje su deci zanimljiva polja za igru. Iako obično volimo da tamo ne borave zato što nam se čini da postoji previše stvari kojima mogu da se povrede, zanemarujemo činjenicu da, ako im se pruži prilika da učestvuju u nekoj aktivnosti umesto da po kuhinji besciljno tumaraju, možete smanjiti šanse da dođe do povrede a istovremeno, možete im pružiti dragoceno iskustvo iz kojeg će nešto novo naučiti, uvežbati svoje veštine i zabaviti se.
Deci obično najviše pažnje u kuhinji privlači posuđe i često im je zanimljivije više od svih igračaka koje imaju. Oni vide mamu koja koristi šerpe, lonce, tanjire, šolje i escajg u svakodnevnoj pripremi obroka i žele da imitiraju ono što ona radi. Da biste zadovoljili detetovu potrebu za ispitivanjem novih aktivnosti, oblika i zvukova evo nekih predloga kojima možete zaokupiti pažnju vašeg mališana dok kuvate znajući da on u isto vreme radi jednako važan posao - bogati svoja iskustva i otkriva svet oko sebe.
Znajući svoje dete i njegove potrebe, afinitete, pokušajte da ove vežbe prilagodite njegovom interesovanju i sposobnostima. Primetićete da su različite vežbe namenjene različitim uzrastima jer zahtevaju određen stepen razvijenosti i sposobnosti. Međutim, dete u uzrastu od pet godina bi sve ove vežbe (igre) trebalo da može da izvede.

1. Šerpa kao bubanj

Odličan materijal, naravno, ukoliko vam ne smeta malo buke. Dajte detetu neku staru šerpu ili lonac i dve varjače ili kašike. Pokažite mu kako može lupajući o šerpu sa obe ruke da proizvodi zvuk i pustite ga da pokuša da imitira. Kasnije možete da zajedno lupate u određenom ritmu (na primer u ritmu pesmice "na kraj sela žuta kuća") koji dete može da isprati. Na ovaj način on vežba koordinaciju ruku, naizmenično korišćenje obe ruke i sposobnost da reprodukuije zadati ritam.

2. Od kuhinje do dnevne sobe, i nazad!

Složite na poslužavnik plastične tanjiriće i šoljice i dajte detetu da nosi od kuhinje do, na primer, stola u dnevnoj sobi (od tačke "a" do tačke "b"). Jasno mu stavite do znanja šta tražite od njega i dajte mu nalog "da stavi na sto". Da bi uradilo dati zadatak dete mora da isprati određenu putanju i da se kreće ka zadatom cilju uvežbavajući prostorne odnose, ravnotežu, vizuomotornu koordinaciju, koordinaciju ruku i nogu.

3. Sve šoljice desno, svi tanjirići levo!

Stavite svo plastično posuđe na jedno mesto i dajte detetu zadatak da ih rasporedi na određeni način. Na primer, sve čaše desno, sve tanjiriće levo. Možete igru učiniti složenijom tako što ćete dodati u zadatak raspoređivanje po bojama ili po veličinama ("Sve velike šolje stavi sa desne strane, sve male šolje sa leve strane", "Desno stavi samo čaše crvene boje") Ovakve vežbe odlične su za pažnju, za klasifikaciju ali i za sazrevanje lateralizacije, osvešćivanje prostornih odnosa, kroz rad na pojmovima desno i levo.

4. Postavljanje stola

Evo aktivnosti koja će vam doneti i malo pomoći od strane vašeg mališana. Napravite od toga igru. Stavite sve elemente, odnosno pribor, na sto i onda kažite detetu da pažljivo sluša vaše uputstvo. Na primer: "Uzmi jedan tanjir i stavi ga tamo gde sedi tata. Desno od tanjira stavi kašiku, a viljušku stavi levo"). Ovakva igra je odlična za upoznavanje dece sa prostornim odrednicama desno i levo, čije je shvatanje i primena neophodno za savladavanje čitanja, pisanja i računanja

5. Ruke u testu

Kada mesite testo, eto idealne prilike za učenje. Osim što vam deca mogu pomoći dok izrađujete testo, možete ih učiti da otiskuju različite oblike (krug, zvezda, srce, cvet), ali i da ih sami prave (loptice, šare, pletenica, perece) - što je složeniji oblik, angažuje se više sposobnosti. Možete koristiti rekvizite kao što su oklagije, modle, viljuške, drveni pečati. Oblikovanje testa izuzetno opušta, a dete uz to povećava svoju manipulativnu spretnost, poboljšava koordinaciju oko-ruka, uči nove pokrete i razvija svoju maštu. Ako u testo ubacite i boju za kolače, čitav proces će biti još interesantniji deci.

6. Kuvajmo zajedno!

Kada pratite neki recept vi čitajte, a dete može da ubacuje sastojke. Na ovaj Način dete uči da prati zadati redosled, što je osnova za učenje čitanja i pisanja. Osim toga, otvaranje kesica, odvrtanje tegli, i sl.pogoduje razvoju fine motorike i vizuo-motorne koordinacije koje su takođe neophodne za razvoj školskih veština. Merenjem kašikama(velikim/malim) ili šoljama, upoznaju se sa količinama, izraženim kvantitativno ili kvalitativno (sipati soli između prstiju). Ovako dete dobija mnoštvo senzornih informacija o težini, obliku i teksturi namirnica (glatko/hrapavo, sitno/krupno, kompaktno/rastresito,masno, suvo, mokro, sluzavo i td.). Samo ubacivanje-u šerpu, čašu, teglicu- kašikom, prstima, čašom,odlično je za finu motoriku, taktilnu stimulaciju, vizuo-motornu koordinaciju.

7. U svaku čašu po jedna kašika

Odlična vežba za usvajanje pojma broja. Možete naređati plastične čaše (ili tanjire, ili posudice, ili šolje…) u jedan niz, i dati detetu skup kašika i viljuški. Pitajte dete da vam u svaku čašu stavi po jednu kašiku. Ukoliko ovo dete radi sa lakoćom, možete vežbu učiniti složenijom tako što ćete davati instrukcije poput "U treću čašu stavi dve kašike" ili "Rasporedi kašike tako da je u svakoj čaši barem jedna a da u četvtoj ima za dve kašike više nego u prvoj".
Koristitite ove aktivnosti da se zabavite i da zajedno učite. Važno je da, ukoliko primetite da vaše dete teško savladava ovakve aktivnosti, ili ih pak odbija, moguće je da su mu sposobnosti fine motorike, koordinacije pokreta, ravnoteže ili senzorne integracije nedovoljno razvijene i da se prosto povlači jer oseća da ne bi moglo uspešno da izvede željenu aktivnost. Može delovati nespretno, sporije, bezuspešno učiti nove pokrete ili reči, dakle spontano učenje može biti slabije razvijeno. U tom slučaju bi bilo dobro da se obratite stručnjaku za pomoć. Imajte na umu da je dečije iskustvo kumulativno i da bi se razvila jezička, kognitivna ili motorička sposobnost ili unapredila veština ono mora imati mnogo praktičnog, čulnog i manipulativnog i skustva. Stručnjaci poput logopeda, reedukatora psihomotorike, senzornog terapeuta, ili psihologa vam mogu reći da li je vašem detetu potrebna dodatna stimulacija i kakva mu iskustva eventualno nedostaju. Tokom individualnog rada sa detetom, oni mu pružaju upravo takva iskustva i time omogućavaju napredovanje deteta i kretanje ka narednim fazama razvoja.

Izvor: www.yumama.com

Evo nekoliko igara kroz koje se kod deteta razvijaju poželjne osobine i zahvaljujući kojima ćemo provesti sjajno vreme sa decom.
Kao što je poznato karakter deteta se formira u najranijem detinjstvu.
Zato, ako želimo da odgajimo jaku, punovrednu ličnost sposobnu za život, veoma je važno da joj posvećujemo što više pažnje.
Evo nekoliko igara kroz koje se kod deteta razvijaju poželjne osobine i zavaljujući kojima ćemo provesti sjajno vreme sa decom.

1. NE SLAŽEM SE S TOBOM

Igra se sastoji od postavljanja pitanja o tome ličnim ukusima i mišljenjima deteta. Najbolje je da se ne igra jedan na jedan nego sa više dece podeljene u parove. Na primer, neko od njih pita: „Koju si knjigu skoro pročitao?“ Ovaj recimo odgovori: „Ružno pače“. Na to mu ovaj kaže: „To je grozna knjiga, i uopšte je ne trabe čitati.“ Detetov zadatak je da dokaže da je knjiga valjana i da je treba čitati. Ukratko, pitanja mogu da budu najrazličitija. Deca se kroz ovu igru uče da imaju i brane svoje mišljenje i da samouvereno raspravljaju o nekoj temi.

2. KO JE NA ŠTA SPOSOBAN

I ova igra je predviđena za više dece. Na početku svi učesnici daju zadatak vođi: da nešto otpeva, odsvira, izrecituje, da nekamo ode, pozvoni, kukurikne… šta god im padne na pamet. Kada su svi učesnici smislili i rekli svoju želju, slede dalja objašnjenja za pravila igre. Tek tada im se kaže da sve to što su smislili da uradi vođa – treba da urade oni sami. Pa ko se trudio da mu šala bude što neslanija, upada u svoju zamku. Ko drugome jamu kopa sam u nju upada. Ova igra ih uči da se u ulozi lidera ponašaju ozbiljno i odgovorno.

3. IZMIŠLJAMO PRIČU

Ova igra veoma razvija maštu. Detetu prvo damo nekoliko logički nepovezanih reči, a njegov zadatak je da ih sve iskoristi i poveže u priču. Na primer: šuma, točak, čaj, auto, talas, mesec, zavist, plafon, sneg. Zabezeknućete se od neverovatne dečje imaginacije!

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kako ste svi u istom prostoru 24/7, sasvim je logično, a u neku ruku i opravdano, da mališani traže dodatnu pažnju praveći konflikte međusobno. Dugoročno održite mir u porodici uz 4 odlične strategije koje smo izdvojili za vas.
Ukoliko se vaš dom pretvorio u ratno polje otkako ste kod kuće, verujte, niste sami. Milioni roditelja se bore sa ovakvom situacijom u kući.
Sama činjenica da deca dele isti prostor 24/7, da im nedostaju drugari i mnoge aktivnosti na koje su navikli, ali i dosada koju osećaju potpuno opravdava ovakvo ponašanje. Najviše vas čudi što i oni najmirniji mališani počinju da stvaraju probleme?
Hajde da malo bolje sagledamo ispod površine. Iako smo zajedno sa klincima u kući po ceo dan, jednostavno deljenje prostora ne mora značiti i pravu emotivnu bliskost. Zamislite svoj dete kao rezervoar za pažnju, koji je potrebno dopunjavati svakodnevno. Najbolji način je kroz kvalitetno provedeno zajedničko vreme. Ukoliko nemaju dovoljno pažnje, vrlo lako će pokušati da na svoj način dođu do nje, što uključuje suze, ometanje, vikanje, ali i svađu sa bratom ili sestrom. U tom momentu, kada pružimo pažnju samo jer je to od nas zahtevano na pogrešan način, sasvim je sigurno da će se ovakvo ponašanje ponoviti.
Sa druge strane, trebalo bi da razumemo da svađa može predstavljati i detetove emotivne i fizičke potrebe sa kojim ne ume da se izbori, pa onda razmirice u stvari predstavljaju detetov plač za pomoć.
Srećom, postoji mnogo načina da pružimo deci pažnju i naučimo ih da se bolje ponašaju.

Predstavićemo vam četiri strategije:
1. Svakodnevno građenje boljeg ponašanja

Barem jednom dnevno, dvaput ukoliko ste u mogućnosti, provedite 10-15 minuta sami sa jednim detetom i radite šta god ono voli. Pronađite način da pružite detetu neograničenu pažnju tokom tog perioda. Kasnije ono neće imati potrebu da je zahteva svađajući se sa bratom ili sestrom. Dobićete mir u kući.

2. Socijana distanca sa braćom i sestrama

Psihologija uvek ističe kako nikada ne možemo kontrolisati drugu osobu, već isključivo samo sebe. Bez obzira na to što živite u malom stanu ili kući, i bez obzira na to da li imate mlađu decu ili tinejdžere, možete napraviti odvojene prostore, kako bi se odmorili jedno od drugog. Pratite plan:
– Zabeležite teške periode. Da li se klinci više svađaju ujutru čim ustanu, uveče, ili pak posle obroka, dok ste vi u kuhinji? Pokušajte da pronađete obrazac, pa se trudite da ih distancirate u tim momentima. Ukoliko se, na primer, svađaju ujutru, dok jedno dete doručkuje, drugo neka se oblači u sobi, a potom napravite zamenu.
– Napravite prostor u dnevnom planu. Ako pravite plan za školske aktivnosti, rutine, vreme u dvorištu ili za vaš posao, odredite i jedan period kada deca, svako u svojoj prostorii, imaju vreme za sebe. Na primer, nek jedno uči u dnevnoj sobi, dok drugo svira instrument ili se igra napolju.
– Veća međusobna distanca. Ako deca dele sobu, svako mora imati neki svoj delić, recimo krevet, gde može da se sakrije. Zabavan način je i da u nekim trenucima napravite ‘zid od jastuka’, pa da uživaju u odvojenim prostorima.

3. Kreiranje kvalitetnog zajedničkog vremena

Kako deca imaju potrebu za pažnjom roditelja, jednako im je potrebna i bliskost sa bratom ili sestrom. Vrlo često se svađe započinju i onda kada jedno dete oseća manjak ljubavi od drugog.
Ovo možemo sprečiti organizovanjem njihovih zajedničkih samostalnih aktivnosti. U vreme kada su raspoloženi, napravite njihovo vreme i prostor za jačanje međusobne veze.

4. Rešavanje svađe u trenutku

Koliko god da je teško, najbolje je da roditelji ostanu po strani, osim ako ne dođe do baš ozbiljnih problema. Ako rešavamo svaku njihovu razmiricu, deca neće naučiti sama da rešavaju konflikte. Ukoliko baš moramo da se umešamo, to možemo uraditi i bez dolivanja ulja na vatru.
– Uskočite sa “vauuu”. Umesto da ih napadate ko je započeo svađu i slušate sve detalje, možda je rečenica: “Vau, čini se da imate problemčić, kako mogu da pomognem”, biće mnogo bolja. Ovo će postaviti stvari na pravu stazu i umiriće situaciju jer nikoga ne okrivljujete.
– Smirite se i rešite problem. Neka deca predlože ideje, a vi im pomozite da pronađu rešenje koje oboma odgovara. Ako nemaju ideju, predložite sami. Važno je stvaranje kompromisa.
– Svi u istom sosu. Ako deca ne mogu da postignu dogovor, uslovite ih – Ili će rešiti problem, ili im se ogračka oduzima. Ako se susreću sa jednakim posledicama, lakše će funkcionisati kao tim kako bi pronašli rešenje.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs