Evo nekoliko igara kroz koje se kod deteta razvijaju poželjne osobine i zahvaljujući kojima ćemo provesti sjajno vreme sa decom.
Kao što je poznato karakter deteta se formira u najranijem detinjstvu.
Zato, ako želimo da odgajimo jaku, punovrednu ličnost sposobnu za život, veoma je važno da joj posvećujemo što više pažnje.
Evo nekoliko igara kroz koje se kod deteta razvijaju poželjne osobine i zavaljujući kojima ćemo provesti sjajno vreme sa decom.

1. NE SLAŽEM SE S TOBOM

Igra se sastoji od postavljanja pitanja o tome ličnim ukusima i mišljenjima deteta. Najbolje je da se ne igra jedan na jedan nego sa više dece podeljene u parove. Na primer, neko od njih pita: „Koju si knjigu skoro pročitao?“ Ovaj recimo odgovori: „Ružno pače“. Na to mu ovaj kaže: „To je grozna knjiga, i uopšte je ne trabe čitati.“ Detetov zadatak je da dokaže da je knjiga valjana i da je treba čitati. Ukratko, pitanja mogu da budu najrazličitija. Deca se kroz ovu igru uče da imaju i brane svoje mišljenje i da samouvereno raspravljaju o nekoj temi.

2. KO JE NA ŠTA SPOSOBAN

I ova igra je predviđena za više dece. Na početku svi učesnici daju zadatak vođi: da nešto otpeva, odsvira, izrecituje, da nekamo ode, pozvoni, kukurikne… šta god im padne na pamet. Kada su svi učesnici smislili i rekli svoju želju, slede dalja objašnjenja za pravila igre. Tek tada im se kaže da sve to što su smislili da uradi vođa – treba da urade oni sami. Pa ko se trudio da mu šala bude što neslanija, upada u svoju zamku. Ko drugome jamu kopa sam u nju upada. Ova igra ih uči da se u ulozi lidera ponašaju ozbiljno i odgovorno.

3. IZMIŠLJAMO PRIČU

Ova igra veoma razvija maštu. Detetu prvo damo nekoliko logički nepovezanih reči, a njegov zadatak je da ih sve iskoristi i poveže u priču. Na primer: šuma, točak, čaj, auto, talas, mesec, zavist, plafon, sneg. Zabezeknućete se od neverovatne dečje imaginacije!

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kako ste svi u istom prostoru 24/7, sasvim je logično, a u neku ruku i opravdano, da mališani traže dodatnu pažnju praveći konflikte međusobno. Dugoročno održite mir u porodici uz 4 odlične strategije koje smo izdvojili za vas.
Ukoliko se vaš dom pretvorio u ratno polje otkako ste kod kuće, verujte, niste sami. Milioni roditelja se bore sa ovakvom situacijom u kući.
Sama činjenica da deca dele isti prostor 24/7, da im nedostaju drugari i mnoge aktivnosti na koje su navikli, ali i dosada koju osećaju potpuno opravdava ovakvo ponašanje. Najviše vas čudi što i oni najmirniji mališani počinju da stvaraju probleme?
Hajde da malo bolje sagledamo ispod površine. Iako smo zajedno sa klincima u kući po ceo dan, jednostavno deljenje prostora ne mora značiti i pravu emotivnu bliskost. Zamislite svoj dete kao rezervoar za pažnju, koji je potrebno dopunjavati svakodnevno. Najbolji način je kroz kvalitetno provedeno zajedničko vreme. Ukoliko nemaju dovoljno pažnje, vrlo lako će pokušati da na svoj način dođu do nje, što uključuje suze, ometanje, vikanje, ali i svađu sa bratom ili sestrom. U tom momentu, kada pružimo pažnju samo jer je to od nas zahtevano na pogrešan način, sasvim je sigurno da će se ovakvo ponašanje ponoviti.
Sa druge strane, trebalo bi da razumemo da svađa može predstavljati i detetove emotivne i fizičke potrebe sa kojim ne ume da se izbori, pa onda razmirice u stvari predstavljaju detetov plač za pomoć.
Srećom, postoji mnogo načina da pružimo deci pažnju i naučimo ih da se bolje ponašaju.

Predstavićemo vam četiri strategije:
1. Svakodnevno građenje boljeg ponašanja

Barem jednom dnevno, dvaput ukoliko ste u mogućnosti, provedite 10-15 minuta sami sa jednim detetom i radite šta god ono voli. Pronađite način da pružite detetu neograničenu pažnju tokom tog perioda. Kasnije ono neće imati potrebu da je zahteva svađajući se sa bratom ili sestrom. Dobićete mir u kući.

2. Socijana distanca sa braćom i sestrama

Psihologija uvek ističe kako nikada ne možemo kontrolisati drugu osobu, već isključivo samo sebe. Bez obzira na to što živite u malom stanu ili kući, i bez obzira na to da li imate mlađu decu ili tinejdžere, možete napraviti odvojene prostore, kako bi se odmorili jedno od drugog. Pratite plan:
– Zabeležite teške periode. Da li se klinci više svađaju ujutru čim ustanu, uveče, ili pak posle obroka, dok ste vi u kuhinji? Pokušajte da pronađete obrazac, pa se trudite da ih distancirate u tim momentima. Ukoliko se, na primer, svađaju ujutru, dok jedno dete doručkuje, drugo neka se oblači u sobi, a potom napravite zamenu.
– Napravite prostor u dnevnom planu. Ako pravite plan za školske aktivnosti, rutine, vreme u dvorištu ili za vaš posao, odredite i jedan period kada deca, svako u svojoj prostorii, imaju vreme za sebe. Na primer, nek jedno uči u dnevnoj sobi, dok drugo svira instrument ili se igra napolju.
– Veća međusobna distanca. Ako deca dele sobu, svako mora imati neki svoj delić, recimo krevet, gde može da se sakrije. Zabavan način je i da u nekim trenucima napravite ‘zid od jastuka’, pa da uživaju u odvojenim prostorima.

3. Kreiranje kvalitetnog zajedničkog vremena

Kako deca imaju potrebu za pažnjom roditelja, jednako im je potrebna i bliskost sa bratom ili sestrom. Vrlo često se svađe započinju i onda kada jedno dete oseća manjak ljubavi od drugog.
Ovo možemo sprečiti organizovanjem njihovih zajedničkih samostalnih aktivnosti. U vreme kada su raspoloženi, napravite njihovo vreme i prostor za jačanje međusobne veze.

4. Rešavanje svađe u trenutku

Koliko god da je teško, najbolje je da roditelji ostanu po strani, osim ako ne dođe do baš ozbiljnih problema. Ako rešavamo svaku njihovu razmiricu, deca neće naučiti sama da rešavaju konflikte. Ukoliko baš moramo da se umešamo, to možemo uraditi i bez dolivanja ulja na vatru.
– Uskočite sa “vauuu”. Umesto da ih napadate ko je započeo svađu i slušate sve detalje, možda je rečenica: “Vau, čini se da imate problemčić, kako mogu da pomognem”, biće mnogo bolja. Ovo će postaviti stvari na pravu stazu i umiriće situaciju jer nikoga ne okrivljujete.
– Smirite se i rešite problem. Neka deca predlože ideje, a vi im pomozite da pronađu rešenje koje oboma odgovara. Ako nemaju ideju, predložite sami. Važno je stvaranje kompromisa.
– Svi u istom sosu. Ako deca ne mogu da postignu dogovor, uslovite ih – Ili će rešiti problem, ili im se ogračka oduzima. Ako se susreću sa jednakim posledicama, lakše će funkcionisati kao tim kako bi pronašli rešenje.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Usled pogrešnih poruka koje stižu devojčicama putem televizije, interneta, pa i igračaka, psiholog ističe sve veći porast problema sa mentalnim zdravljem.
Psiholog Stiv Bidalf pre dvadeset godina napisao je knjigu o problemima sa kojima se suočavaju roditelji u vaspitavanju dečaka. U to vreme je mislio da odgajanje devojčica nije ugroženo spoljnim uticajima. Međutim, nakon toliko godina njegov pogled na razlike u vaspitavanju dece se drastično promenio. Bidalf je zabrinut zbog činjenice da je, čak i nakon 40 godina feminizma, nametnuto pitanje koje muči devojčice još uvek Kako izgledam?
I pre nego što devojke postanu seksualno aktivne, njihova privlačnost i atraktivnost postaje opsesija. Bidalf dodaje da je, kao psiholog, primetio izvestan porast u broju devojčica koje imaju probleme sa mentalnim zdravljem. Mnogo dece iz srednje klase pati od raznih oblika anksioznosti. Takođe, u porastu je i broj mladih koji imaju probleme sa poremećajem u ishrani. Bidalf je primetio i blaži oblik depresije, koji ranije nije bio zabeležen kod devojčica. Sve u svemu, detinjstvo devojčica je sve manje zabavno.
Generacije devojčica su okružene slikama koje im govore kako treba da izgledaju. Broj oblika zagovarane atraktivnosti se smanjuje i sve više odiše seksualnošću, tvrdi Bidalf. Dok veliki broj devojčica odbija da jede, neka deca imaju probleme sa gojaznošću i ne oklevaju da drže dijetu. Međutim, dijete u detinjstvu mogu imati ozbiljne dugoročne posledice po zdravlje.
Stiv savetuje roditeljima da se fokusiraju na zdravlje svojih ćerki, a ne na njihove probleme sa kilažom. Veoma su značajni i zajednički, porodični obroci, da se umesto sokova za piće koristi voda, ali je neophodno i ohrabrivanje dece da se bave fizičkom aktivnošću.
Savremenim igračkama, naročito lutkama, devojčicama se plasira slika o tome kako treba da izgledaju. Ideal lepote su devojke u kratkim suknjama, duge kose, sa izraženom šminkom i dekolteom. Međutim, ne nameće samo industrija igračaka deci modele izgleda i ponašanja. Tu su i reklamne kampanje, društvene mreže i televizijski program, tvrdi Bidalf.

Istraživanja su pokazala da televizijski program devojčicama šalje sledeće poruke:

1. Tvoj izgled je najvažniji.

2. Tvoje fizičke karakteristike (oblik, težina, koža, kosa, zubi, boja, miris) nikada nisu dovoljno dobre.

3. Seks je valuta koja se trampi za ljubav i pažnju, ili moć.

4. Normalno je da imaš seksualne odnose sa osobom koju ne poznaješ ili ti se ne sviđa.

5. Svet je strašno, usamljeno, opasno mesto.

6. Rešenje za sve probleme je da kupiš nešto.

U takvom sistemu vrednosti, Bidalf savetuje roditeljima da svojoj deci ponude drugačije uzore, kao što su drugari starijeg uzrasta ili neko od rođaka. Devojčice treba učiti da su lepe takve kakve su, a važan je i ritual porodičnog obroka i razgovor, savetuje psiholog Stiv Bidalf.

Izvot: www.yumama.com

Prema prekorukama Svetske zdravstvene organizacije, dojenje beba majčinim mlekom je izuzetno važno za rast i razvoj deteta i savetuje se u prvih godinu dana deteta.

Nakon šestog meseca se postepeno po šemi uvode ostale namirnice, a dužina nastavka dojenja je na majci. Ukoliko majka iz određenog razloga nije u mogućnosti da doji bebu ili je neophodna dopuna, na tržištu su dostupne početne i prelazne formule u zavisnosti od uzrasta deteta. Kravlje mleko nikako ne bi trebalo uvoditi pre prvog rođendana, mada danas majke ovu granicu pomeraju sve više ka drugom rođendanu. Iako smo svi od malih nogu učeni koliko su mleko i mlečni proizvodi važni u piramidi ishrane, poslednjih godina je upravo mleko postalo jedno od najkontraverznijih namirnica.

Da li je kravlje mleko deci neophodno?

Samo unazad nekoliko decenija, niko ovo pitanje ne bi ni postavio, upravo zbog opšte prihvaćene činjenice da je mleko jako zdravo i neophodno detetu u rastu i razvoju. Ovu činjenicu potkrepićemo saznanjem da je mleko bogato kalcijumom koji je neophodan za rast kostiju, kao i obogaćeno Vitaminom D koji ima značajnu ulogu u mnogim procesima organizma uključujući i jačanju imunog sistema. Bogato je proteinima i važnim nutritientima pa je zato i vrlo omiljena namirnica decenijama unazad. Danas nažalost sve je više studija koje pokazuju da današnje mleko nije ni blizu po svom kvalitetu onome koje smo čak i mi kao deca konzumirali. Pedijatri i nutricionisti širom sveta sve više savetuju da se vitamini, minerali i proteini deci obezbeđuju i putem ostalih namirnica a da mleko ostaje u upotrebi kao neka dobra stara navika. Sve više se čuju i preporuke da je mleko do 12 godine opravdano, a da nakon toga mlečni proizvodi bi trebalo da preuzmu primat. Ne treba ni zanemariti studije koje savetuju da deca koja imaju različite oblike alergija, astmu, atopijski dermatitis bi trebalo mleko da konzumiraju što manje, što se u većini slučajeva ne odnosi i na sve mlečne proizvode.

Šta je važno da znate ako se odlučite za kravlje mleko?

Nikada ne uvodite životinjsko mleko u ishranu dece pre prvog rođendana, ali sve više su preporuke da se čak sačeka i do petnest meseci deteta. Postepeno ga uvodite i pratite kako dete na njega reaguje. Alergija na mleko, je zabeležena u oko 3 % populacije , a najčešće se ispoljava do treće godine rođenja. Može da izazove mnogobrojne digestivne tegobe, ali i pojavu osipa i gušenja. Intolerancija na laktozu, zabeležena je u značajnom procentu celokupne populacije, čak 75% ljudi ima intoleranciju na laktozu, tj. ima nedostatak enzima laktaze koji bi trebalo da razloži mlečni šećer i tako pomogne metabolizmu mleka.

Koje kravlje mleko je pogodno za moje dete?

Kada nam je tržiste preplavljeno različitim opcijama kravljeg mleka, roditelji najčešče su u ozbiljnoj dilemi za koje da se odluče. Najidealnija opcija bi bilo domaće mleko sa neke farme gde znate da su krave odgajane u adekvatnim uslovima i hranile se prirodnom hranom bez veštačkih dodataka i nisu tretirane lekovima i antibioticima. Ovo mleko je potrebno prokuvati i onda dati detetu da konzumira. Pošto je ovo za većinu roditelja nemoguće izvesti, od komercjalnih mleka, treba uzeti mleko proverenog proizvođača, sa većim postotkom masti od dva. Roditelji često greše kupujući mleko sa niskim postotkom masti. Danas su dostupna i kravlja mleka, specijalno formulisana za decu, koja su obogaćena vitaminima i mineralima koji su najpotrebniji za dečji uzrast.

Koje su još alternative kravljem mleku?

U naletu sve većeg praćenja trendova, majke pribegavaju i različitim alternativama. Najčešće mleko za koje se majke interesuju je kozje mleko, za koje postoji verovanje da je nutritivno jako ali i da pomaže jačanju imunom sistemu. Činjenica jeste da sadrži veći broj srednjelančanih masnih kiselina koje se dobro resorbuju, pa se vrlo često i bolje toleriše, ali je ono je dosta siromašno folnom kiselinom pa ono ne bi trebalo da bude osnovno mleko koje dete konzumira da ne bi kroz vreme razvilo megaloblastnu anemiju.

Ovčije mleko ima izrazito visok sadržaj proteina, čak šest puta viši od onog u majčinom mleku, kalcijuma i ostalih minerala, zbog svog specifičnog mirisa i ukusa vrlo često deca ga i ne vole u najranijem uzrastu,a svakako i sa njim treba sačekati drugu godinu deteta.

Kozje i ovčje mleko svakako nisu zamena za obično mleko, možete ga dati vašem detetu tek nakon druge godine, ali ne svakodnevno. Ali u starijoj dobi deteta, možete povremeno uvesti kozji ili ovčji jogurt ili sir koji imaju veće benefite na zdravlje od samog mleka.

Za decu koja imaju neku vrstu alergije ili intolerancije na životinjska mleka tu su svakako i biljne alternative o kojima smo već govorili.

Koliko je mleka dovoljno?

Prema preporukama Evropskog društva za dečiju gastroenterologiju, i ishranu kao i Svetske zdravstvene organizacije za decu do 5 godina preporuka je dva mlečna obroka (400 do 500 ml), mleko ili mlečni proizvodi na dan, dok kod starije dece do 12 godina može se povećati za još jednu dozu, tj tri mlečna obroka, a preko 12 na 4 mlečna obroka.
Veoma je bitno napomenuti da količine mleka i mlečnih proizvoda moraju biti ograničene na preporučene dnevne vrednosti. Prekomerno konzumiranje mleka može imati određene posledice na zdravlje kao što su slabija telesna uhranjenost, anemija i zatvor.

Mlečni proizvodi i njihov značaj u ishrani dece

Jogurt je najzastupljeniji mlečni proizvod u ishrani kako odraslih tako i dece. Jogurt kao i njemu slični proizvode (kefir i kiselo mleko), ali i sir su mlečni proizvodi koje možete postepeno uvesti u ograničenim količinama detetu i pre prvog rođendana. Kao i kod uvođenja svih namirnica to mora ići postepeno, kako biste videli kako vaše dete na njih reaguje.U jogurtu i siru nema laktoze, a mlečni proteini su uklonjeni ili u granicama, što ih čini značajno lakšim za varenje nego mleko.
U zavisnosti od vrste mleka od koga je napravljen, ali i od načina, njegova nutritivna vrednost značajno varira. Jogurt nastaje procesom fermentacije koju obezbeđuju dobre bakterije. Prosećan jogurt od kravljeg mleka koji uglavnom konzumiramo sadrži oko 7 grama ugljenih hidrata( 2 % ukupnih dnevnih potreba ), 2 grama masnoća ( 2 % dnevnih potreba ) i 5 g proteina ( 10 % ukupnih dnevnih potreba ). Jogurt je bogat proteinima, te predstavlja važan izvor aminokiselina. Sadrži značajne količine minerala kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, joda, kalijuma i cinka i tako značajno doprinosi boljem zdravlju celog organizma.
Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako dodatno poboljšava aktivnost imunog sistema.

Sir je namirnica koje je u našim krajevima prisutna skoro u sva tri obroka. Kada se odlučite da vašoj bebi polako uvodite sir u ishranu, morate birati samo one sireve koji se prave od pasterizovanog mleka. Sirevi kao što je mladi sir, feta i sličniobično su napravljeni od svežeg nepasterizovanog mleka, pa mogu da sadrže bakterije, posebno listeriju, pa ih kod beba i male dece treba izbegavati. Sirevi koji se preporučuju bebama i manjoj deci su krem sir, švapski sir, rikota, kao i svi prerađeni i tvrdi sirevi kao što su na primer parmezan ili čedar. Gledajte da jače sireve kao što su kozji, ovčji ili gorgonzola uvodite deci kada im čulo ukusa malo sazri, kako biste izbegli kasnije odbijanje bilo kog sira.

Kefir nastaje procesom fermentacije mlečnog šećera koji nastaju uz pomoć kefir gljive kao i mikroorganizama koji idu uz nju. Prepun je probiotika,za razliku od jogurta koji ima samo nekoliko jogurtnih bakterijskih kultura, kefir ih ima blizu pedeset, a pored toga ima i kvasne kulture. Pored toga, sadrži 20% kalcijuma i fosfora, 14% vitamina B12, 19% Vitamina B2,5% magnezijuma i dosta vitamina D. Podnose ga i oni koji su intolerantni na laktozu. Ima značajna antibiotska svojstva i sposobnost da se bori protiv infekcija.

Kiselo mleko je pored jogurta i kefira jedna od najzdravijih mlečnih namirnica. Pored toga što je zdrav i efikasan za različite stomačne probleme, jako se lako kombinuje i kao deo slanog ali i slatkog obroka. Ukoliko Vaše dete ne voli mlečne proizvode, ubacite nekoliko malina ili komadiće banane ili jabuke dodajte malo cimeta ili meda i eto idealne zdrave užine za Vaše mališane.

Pored velike ponude mleka i mlečnih proizvoda, da biste bili skroz sigurni da Vaše dete dobija kvalitetan proizvod od koga može da ima samo benefite, potrebno je da maksimalno pratite poreklo i način čuvanja mlečnih proizvoda pre nego što ih kupite. Ukoliko je neki deo lanca od proizvodnje do čuvanja mleka pogrešno odrađen, mleko i mlečni proizvodi ne samo što gube svoju vrednost, već mogu biti i štetni. Nemojte ni preterivati u količini koju dajete svojim mališanima, jer kao i u svemu u životu potrebno je biti umeren.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kada dete napuni jednu godinu, pravila u ishrani se ne menjaju bitno u odnosu na 11-12 mesec. Postoje samo nekoliko pravila kojih se treba pridržavati u smislu količine i navika u ishrani
Mame koje doje svoje bebe treba da nastave sa tim 2-3 puta dnevno. Količina pripremane hrane koju dete uzima zavisi od uzrasta, aktivnosti i apetita deteta, ali veličina porcija i dalje ne treba da bude više od jedne detetove pesnice.
Treba uvesti pravilo da dete jede sa ostalim članovima porodice, ali ne jako masnu i začinjenu hranu.
Preporuka je da se i dalje daje mlečna formula, ali ako se uvodi kravlje mleko prokuvati ga i ograničiti na pola litre dnevno.
Hrana treba da bude seckana i dete treba da jede samo.
Iako su sada već slatkiši svuda oko deteta unos čokolade, slatkiša i grickalica treba pokušati izbeći ili ograničiti.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Pitanjima u vezi sa polaskom u vrtić nema kraja. Roditelji žele da budu dobro informisani da bi svom detetu olakšali navikavanje na ovu nepoznatu sredinu...

Izdvojili smo par pitanja koja su česta, a nije lako na njih naći odgovor.

Ko sme da prisustvuje adaptaciji?

Česte pogrešne pretpostavke roditelja su da na adaptaciju sme da dođe samo mama, odnosno ona osoba za koje je dete najvezanije.

Istina je da na adaptaciju može doći mama, tata, baka, deka, tetka… Dakle osoba sa kojom je dete uspelo da razvije stabilan odnos i u koju ima poverenja. Ako su iz nekog razloga roditelji sprečeni, mogu poslati adekvatnu zamenu. Potrudite se da ne bude svaki dan druga osoba pored njega, jer to ga može samo još dodatno zbuniti.

Kako će moje dete da se navikne na vrtić ako preskočimo adaptaciju u septembru?

U praksi se dešava da deca koja su dobila svoje mesto u (državnom) vrtiću ne mogu da krenu početkom septembra jer još uvek nemaju navršenu godinu dana. Ili može da se desi da roditelji iz zdravstvenih razloga odlažu polazak. U svakom slučaju, kada se steknu uslovi za polazak, u razgovoru sa vaspitačem napravićete individualan plan adaptacije za vaše dete.

Dobre okolnosti su što su se ostala deca do tog trenutka prilično navikla na vrtić i da vaše dete kada krene neće biti okruženo plačom već decom koja se igraju, lepo jedu i mirno spavaju.

Loša strana naknadne adaptacije jeste što ostaloj deci uglavnom neće prijati što je nečiji roditelj tu, dok je njihov odsutan. Upravo iz tog razloga, najbolje je da sa vaspitačem dođete do adekvatnog rešenja.

Koji pristup da koristim kada ostavljam dete u vrtiću?

Ovo su saveti vaspitača:

Ne opraštajte se predugo

Nemojte biti potišteni ako očekujete da vaše dete ne plače

Nemojte stajati duže od par minuta ispred vrata i u nedogled tešiti svoje dete

Prepustite vaspitačima da se oni brinu o detetu nakon što ga dovedete

Najbolje bi bilo da dete spustite i da ga onda preuzme vaspitač. Na taj način neće imati osećaj da je “oteto” iz vaših ruku

Budite dosledni i istrajni u svom stavu da je vrtić potreban vama i detetu

Izvor: bebac.com

Boravak pored vode pričinjava veliko zadovoljstvo i deci i odraslima, naročito u vrelim letnjim mesecima kada temperature dostižu svoj maksimum.

Međutim, ovaj vid zabave nosi sa sobom i brojne rizike, a najveći od njih je rizik od utapanja. Brojne statistike pokazuju da utapanje predstavlja vodeći uzrok smrti dece do pet godina starosti i jedan od osnovnih uzroka smrti u svim ostalim uzrasnim grupama dece.

Da bi se dete utopilo dubina vode ne mora da bude velika – bebe i mala deca mogu da se utope i u vodi dubokoj svega nekoliko centimetara! Ukoliko se pridržavate nekih veoma jednostavnih saveta, možete mnogo doprineti bezbednosti vaše dece i svesti njihov rizik od utapanja na minimum.

Dok se mala deca najčešće utapaju u veštačkim rezervoarima vode poput kade ili bazena, starija deca se češće utapaju u prirodnim, odnosno otvorenim vodama (rekama, jezerima, morima i sl.), a sa uzrastom raste i rizik od ovakvih utapanja. Jedan desetogodišnjak ima tri puta veću šansu da se utopi u otvorenoj vodi nego u bazenu.

Posebno zabrinjava činjenica da deca tokom utapanja uglavnom ne viču i ne mašu rukama kako bi dozvala pomoć – oni samo nestanu ispod površine, tako da često roditelj ili staratelj ni ne primeti da se sa detetom nešto dešava, sve dok ne bude prekasno. Istraživanja pokazuju da je u više od 80 odsto slučajeva utapanja u okolini deteta bio neko od odraslih, ali da je njihova pažnja bila usmerena na drugu stranu.

Ukoliko se pridržavate nekih veoma jednostavnih saveta, možete mnogo doprineti bezbednosti vaše dece i svesti njihov rizik od utapanja na minimum.

1. Učinite svoj dom i dvorište bezbednim. Ogradite bazene i druge vodene površine u dvorištu. Toaleti, burad, kante, korita, kofe – u sve njih mala deca mogu lako upasti, te je potrebno da ih ne držite ispunjene vodom ili dostupne deci. Obezbedite vaše dvorište tako da ga deca ne mogu samovoljno napustiti.

2. Bezbedno kupanje i boravak deteta pored vode. Decu nikada nemojte ostavljati bez nadzora u blizini vode. Nikada ne zadužujte stariju decu da čuvaju mlađu tokom kupanja, plivanja ili igre u blizini vode. Dete koje ne zna da pliva i u plićaku treba da nosi kolut, mišiće ili pojas na naduvavanje, u skladu sa svojim uzrastom. Ukoliko je dete u vodi, postarajte se da dete mlađeg uzrasta uvek bude u blizini odrasle osobe, bukvalno „nadohvat ruke“. Naučite dete da pliva.

Upozorite decu da boravak u otvorenoj vodi (reke, jezera, mora) nije isti kao boravak i plivanje u bazenu. Potrudite se da unapredite vašu veštinu plivanja, kao i da naučite osnove pružanja prve pomoći, pre svega osnovne postupke oživljavanja (kardiopulmonalne reanimacije).

3. Saveti za bezbednost dece na plovilima. S obzirom da je poslednjih godina broj i raznovrsnost plovila sve veći, a da na nekima od njih deca, pre svega adolescenti, često borave i sami (različiti vodeni skuteri, daske za jedrenje, pedaline i sl.) veći je i rizik od nastanke nezgoda i posledičnog utapanja dece.

Kako bi boravak vašeg deteta na plovilu bio što bezbedniji, postarajte se da na njemu deca uvek nose prsluk za spasavanje koji je odgovarajuće veličine. S obzirom da je alkohol jedan on najčešćih uzročnika nezgoda u vodenom saobraćaju, kako biste zaštitili sebe i svoje najmilije uzdržite se od konzumiranja alkohola na plovnom objektu. Naučite decu pravilima ponašanja na plovilu – objasnite im zašto ne bi trebalo da ruke i noge guraju van plovila ili trče po njemu. Pridržavanje većine navedenih saveta ne zahteva puno vremena ni veštine, a može spasiti život vašem detetu.

Skokovi u vodu posebna opasnost

Naučite decu da ne skaču u vodu nepoznate dubine. Skakanje u plitku vodu, ili udarac o ivicu bazena prilikom skoka predstavljaju česte uzroke povreda kičme, a mogu dovesti i do utapanja. Naučite decu da prvo uvek pažljivo provere dubinu vode u koju žele da skoče, kao i da prvi put uvek skaču na noge.

Kade – posebno opasna mesta za malu decu

Vaše prisustvo je obavezno sve vreme kupanja deteta u kadi – ne dozvolite da dete bude u kadi bez nadzora odraslih, čak ni u društvu starije dece!

Ne ostavljajte vodu u kadi nakon kupanja! Zapamtite, deca do godinu dana starosti se najčešće utapaju u kadi ili koritu.

Tekst preuzet sa sajta Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd

Sve je više dece kojima se dijagnostikuje hiperaktivnost, a postoje dokazi da su veštačke boje i konzervansi u hrani odgovorni za ovaj problem
Sve je više dece kojima se dijagnostikuje hiperaktivnost, a postoje dokazi da su veštačke boje i konzervansi u hrani odgovorni za ovaj problem, tvrde istraživači sa Univerziteta u Sautemptonu, u Velikoj Britaniji. Stručnjaci su analizirali uticaj različitih napitaka i hrane, kojima su dodate veštačke boje i aditivi, na 153 trogodišnjaka i na 144 dece uzrasta osam i devet godina.

Rezultati su pokazali da mešavina aditiva utiče na ponašanje starije dece, dok je kod trogodišnjaka pojačana aktivnost. Pojedini naučnici osporavaju rezultate ovog istraživanja, smatrajući da su reakcije dece individualne. Međutim, FSA (food standards agency) u velikoj Britaniji je, rukovođena ovim saznanjem, izdala preporuke o određenim aditivima. Roditeljima dece sa ustanovljenim hiperaktivnim poremećajem se savetuje da pomognu svojim mališanima tako što će im iz jelovnika izbaciti proizvode obogaćene veštačkim bojama i aromama.

Šta roditelji mogu da učine da deca izrastu u sigurne ljude, koji neće teško podnositi poraze i lako odustajati na prvoj prepreci.

Profesor Julian Stanley sa Univerziteta John Hopkins proučavao je visoko inteligentnu decu te pratio njihov razvoj narednih 45 godina – njihovu karijeru, intelektualni napredak i slično. Kasnije je osnovao Centar za talentovanu omladinu.

Neka od te dece, koja su imala odlične rezultate na testovima, među njima je bila i Camilla Benbow. Ona je danas dekan na Univerzitetu Vanderbilt i izdvojila je osam stvari koje bi roditelj trebao da praktikuje kako bi povećao intelektualni razvoj svoje dece, što je dobra podloga za uspeh u životu, piše Independent.

1. Izložite svoju decu različitim iskustvima.

2. Podržavajte ih i na emocionalnom i na intelektualnom nivou.

3. Uverite se da imaju pozitivan i snažan odnos sa svojim nastavnicima. Naime, vrlo pametni učenici često trebaju više izazova u školi, a nastavnik im to može omogućiti – što je jako važno u njihovom napretku.

4. Ako je dete posebno zainteresovano za neku temu ili neki hobi, dajte mu priliku da razvijaju svoje sposobnosti u tom smeru.

5. Hvalite njihov trud, bolje nego njihove sposobnosti. To će im pomoći da razviju poseban način razmišljanja koji pridaje važnost stalnom napredovanju, a ne tome da su statični jer su zadovoljni svojim sposobnostima.

6. Podstaknite decu da postavljaju pitanja i da preuzimaju intelektualne rizike. Budu li rano izložena neuspehu, a to im predstavite kao deo života u kojem nešto nauče, to će na njih delovati podsticajno.

7. Izbegavajte korištenje izraza kao što su “nadaren si” i “vrlo si inteligentan.” To deci može postati teret.

8. Testirajte njihove sposobnosti.

Ukoliko ste primetili da vaš mališan često odbija da ide u vrtić ili školu, pati od određenih „bolesti“ poput glavobolje ili bola u stomaku, poteškoće s nesanicom ili ima preterani strah od životinja i čudovišta, verovatno se boji gubitka roditeljske blizine.

Histeričan plač i panika ako roditelja ispuste iz vida kod dece se javlja već u uzrastu od osam meseci, kaže pedijatar Aron Kuper, autor knjige „Zašto ne reći: Želim da mi deca budu srećna“. Simptomi straha od odvajanja mogu da traju nekoliko nedelja ili meseci dok dete ne shvati da ga ne napuštate zauvek, a koren detetove panike je strah od gubitka ljudi s kojima je emotivno blisko.

– Stvar je u tome što deca shvataju da možete da odete, ali ne shvataju da ćete se vratiti – kaže Kuper. Kod starije dece predškolskog uzrasta i školskog uzrasta (od treće do desete godine) teskoba razdvajanja pojavljuje se nakon svakog dužeg razdoblja provedenog s roditeljima ili ljudima kojima veruju – objašnjava on.

Ovo je najčešće povezano s osećanjem nezaštićenosti u novoj sredini i s nepoznatim ljudima, kao i sa strahom da će se mami i tati dogoditi nešto loše ako ih dete ne „čuva“. Odbijanje odlaska u vrtić ili školu, „bolesti“ poput glavobolje ili bola u stomaku, poteškoće s nesanicom i preterani strah od životinja i čudovišta upućuju da se dete boji gubitka roditeljske blizine. Ako se ovaj strah ignoriše, histerija iz prve faze prelazi u ravnodušnost prema roditeljima. Spomenutom nezainteresovanošću dete „kažnjava“ roditelje zbog „napuštanja“. S obzirom na to da je reč o normalnoj fazi odrastanja, strah od odvajanja može se ublažiti, planiranjem odlaska, ritualima poput slanja poljubaca i dužeg mahanja pri odlasku, detetov strah polako će nestati.