Institut za javno zdravlje za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” doneo je preporuke kako se treba ponašati u parkovima i dečijim igralištima.
Većina preporuka Kriznog štaba do sada je važila u pojedinim gradovima u Srbiji koji su već uveli vanrednu situaciju zbog naglog širenja virusa korona, a ove mere će sada važiti za celu teritoriju Srbije.
Na sajtu Instituta “Batut” stoji prvenstveno da decu treba voditi u parkove i igrališta koja su blizu mesta stanovanja, jer na taj način se smanjuje upotreba javnog prevoza u kome je mogućnost zaražavanja veoma visoka.

Birati mesta u blizini kuće/stana
Važno je izbegavati boravak na mestima koja su udaljena od vašeg doma, posebno ako koristite javni prevoz do odredišta ili su to mesta gde se inače okuplja veliki broj ljudi jer se tako povećava rizik od zaražavanja (češći kontakti sa ljudima, veća mogućnost dodirivanja kotaminiranih površina).

Održavati udaljenost od drugih najmanje 1,5 metar. Ukoliko nije moguće održavanje udaljenosti,obavezno je nošenje zaštitnih maski.Nošenje maski se preporučuje i kada je moguće obezbediti ovo rastojanje.

Održavati higijenu ruku. Preporučuje se održavanje higijene ruku korišćenjem sredstva za dezinfekciju ruku na bazi 70% alkohola, i to: odmah po izlasku iz kuće/stana i po potrebi (npr. konzumiranja hrane). Takođe, ne dodirujte lice, posebno usta, nos i oči pre dezinfekcije ruku.

Brisati rukohvate i držače na spravama za vežbanje. Ukoliko koristite sprave za vežbanje na otvorenom,preporuka je da pre korišćenja obrišete rukohvate i držačesredstvom za dezinfekciju na bazi 70% alkohola, a nakon toga dezinfikujete i svoje ruke.

Кoristite svoje rekvizite i opremu
Ukoliko vežbate i potrebni su vam, ponesite svoje rekvizite (npr. tegove) i svoju opremu (npr. peškir, prostirka, rezervna garderoba) i ne razmenjujte ih sa drugima.Ne pijte vodu iz iste flaše sa drugima!

“Obrisati” iznajmljene bicikle, trotinete. Ukoliko iznajmljujete biciklili trotinet,pre upotrebe dezinfikujte sredstvom za dezinfekciju na bazi 70% alkohola sve delove/površine koje dodirujete rukama: upravljač, sedište, prtljažnik/korpu itd. Nakon toga obavezna je dezinfekcija ruku sredstvom na bazi 70% alkohola.

Birati grupni sport koji omogućava održavanje fizičke distance. Ne savetuje se bavljenje grupnim sportovima tokom kojih dolazi do bliskog kontakta kao što su fudbal, košarka, rukomet, ragbi, dok su badminton, tenis, kuglanje, boćanje, golf i sl.sportovi koji omogućavaju da budete fizički aktivni u društvu, a da istovremeno održavate preporučenuudaljenost od saigrača.

Obratiti posebnu pažnju na higijenu ruku po povratku kući. Nakon povratka kući temeljno operite ruke sapunom i vodom u trajanju od najmanje 20 sekundi.

Preporuke za predškolske ustanove
Sprovesti pranje, čišćenje i dezinfekciju prostora, površinakoje se najčešće dodiruju rukama, pribora i opreme, vodom i deterdžentom i kori-šćenjem standardnih dezinficijenasa, kao i provetravanje prostorija obavezno pre započinjanja radai nakon završetka radnog vremena.

Na ulazu u objekat postaviti dezobarijeru,kao i dozer sa sredstvom za dezinfekciju ruku na bazi 70% alkohola.

Na sajtu objekta i na ulazu u objekat postaviti pravila ponašanja roditelja prilikom dolaska i odlaska.

Poštovati važeću proceduru ponovnog dolaska deteta nakon dužeg odsustva uz potvrdu nadležnog pedijatra. Za prijem dece uspostaviti proceduru kontrolisanog ulaska kako se ne bi stvarala gužva i obezbedilo održavanje rastojanja od najmanje 1,5 metar, odnosno tako da bude jedno licena svaka 4 m2. Ukoliko je moguće organizovati prijem dece ispred objekta u unapred dogovorenim intervalima. Roditelji dece morajuda nose zaštitne maske.

Edukovati roditelje o važnosti ostajanja kod kuće dece sa simptomima bolesti:raspiratornih, crevnih i bolesti sa povišenom telesnom temperaturom.

Edukovati zaposlene o obavezi praćenjasopstvenog zdravstvenog stanja, stanja dece i pridržavanja postupaka u skladu sa preporukama vezanim za prevenciju pojave COVID-19,uključujući poštovanjesocijalne distance i korišćenje lične zaštitne opreme. Zaposlene kod kojih se ispolje simptomi bolesti odmah udaljiti sa radnog mesta.

Prilikom prijema, treba proveritida li kod deteta postoje znaci respiratorne infekcije. Pri svakoj sumnji na postojanje bolesti disajnih puteva dete ne primati u kolektiv. Ukoliko jemoguće izmeriti temperaturu beskontaktnim toplomerom koji nakon svake upotrebe treba obrisati dezinfekcionim sredstvom na bazi 70% alkohola. Zaposleni koji prima decu pre i posle svakog kontakta sa detetom treba da opere ruke toplom vodom i sapunom u trajanju od najmanje 20 sekundi i da koristi ličnu zaštitnu opremu.

U predškolskoj ustanovi zaposleno osoblje i deca su u bavezi da nose zaštitne maske.

Zabranjeno je istovremeno okupljanje višeod 10 dece u zatvorenom i otvorenom prostoru.

Ne mešati decu iz različitih vaspitnih grupa u istom prostoru.

Na vidnim mestima u objektu postaviti postere sa preporukama za zaštitu od infekcije i informacije za roditelje o važnosti ostajanja kod kuće dece sa simptomima bolesti.

Ne koristiti igračke koje se ne mogu prati i dezinfikovati, na primer plišane igračke. Ne mešati igračke između vaspitnih grupa i dece pre nego što se operu i dezinfikuju. Odrediti mesto za odlaganje prljavih i čistih igračaka.

Za dnevni odmor dece postaviti krevete po principu „noge-glava”na udaljenosti od najmanje 1,5 metar, odnosno tako da bude jedno detena svaka 4 m2. Za svako dete obeležiti posteljinu i voditi računa da svako dete spava u svom krevetu.

Potrebno je sprovesti pojačane higijenske mere prilikom pranja, umivanja, presvlačenja i držanja dece u naručju.

Obavezan je nadzordece od stranevaspitača tokom pranja ruku. Ukoliko vaspitač pomaže detetu prilikom pranja ruku,potrebno je da nakon toga opere svoje ruke.

Deca za stolovima treba da sede na udaljenosti od najmanje 1,5 metar, odnosno tako da bude jedno dete na svaka 4 m2.Ne dozvoliti deci da međusobno dele hranu.

Osoblje koje radi na pripremi i distribuciji hrane mora da nosi maske i rukavice i da redovno sprovodi mere lične higijene.

Ne sprovoditiproslave u objektu,kao ni organizovane grupne posete na mestima gde se očekuje okupljanje većeg broja osoba, izlete.

Sprovoditi mere socijalnog distanciranja u slučaju da postoji organizovani prevoz dece –vozač i deca morajuda nose maske, adeca treba da sede u svakom drugom redu.
Ukoliko je nedovoljan broj mesta u vozilu, transport organizovati po vremenskim intervalima. Neophodno je sprovoditi pojačanu higijenu i dezin-fekciju vozila.

Ukoliko je moguće, obezbediti prostoriju koja se može koristiti za izolaciju osoblja ili dece kod kojih se pojave simptomi bolesti disajnih puteva.

U slučaju pojave simptomaili sumnje na postojanje COVID-19 infekcije potrebno je preduzeti sledeće:–Кod svake promene zdravstvenog stanja, dete izolovati u sobu zaizolaciju, odmah obavestiti roditelje/staratelje i u najkraćem roku, dete uputiti lekaru. Ukoliko se vrši merenje telesne temperature običnim toplomerom (preporučeno samo kod dece kod koje se sumnja na povišenu telesnu temeperaturu), obavezna je dezin-fekcija toplomera nakon merenja, kao i higijena ruku;–

Proveriti zdravstveno stanje ostale dece koja borave u kolektivu i svaki sumnjiv slučaj izolovati;–U slučaju potvrde COVID-19 infekcije, prostor u kome je dete boravilo ne koristiti. Otvoriti spoljna vrata i prozore da bi se prostor provetrio.
Pre čišćenja prostora sačekati bar 24 časa. Detaljno oprati i dezinfikovati prostor, površine, pribor, opremu i dr. namenskim dezinfekcionim sredstvima u skladu sa uputstvom proizvođača.22.Savetuje se nesmetani rad predškolskih ustanova do daljnj

Preporuke za škole
Decu do škole dovode roditelji kojima se ne preporučuje ulazak u školu. Decu od roditelja preuzima učitelj.

Boravak dece organizovati prema uzrasnim grupama, tako da je dozvoljen istovremen boravak manje od 10 dece u istom prostoru, pri čemu između okupljenih lica mora da postoji rastojanje od najmanje 1,5 metar, odnosno tako da bude jedno licena svaka 4 m2.

Ne mešati decu i učitelje iz različitih uzrasnih grupa u istom prostoru. Boravak dece organizovati tako da se međusobni kontakt različitih uzrasnih grupa maksimalno izbegne (napraviti rasporede za toalet, igru, boravak na otvorenom i sl.).

Ne sprovoditi proslave u objektu (priredbe), kao ni organizovane grupne posete mestima gde se očekuje okupljanje većeg broja osoba, izlete i dr.

Pre početka rada škole, a i svakodnevno sprovoditi čišćenje i dezinfekciju prostora, pribora i opreme, kao i provetravanje prostorija najmanje pola sata nakon čišćenja. Pribor i sredstvaza čišćenje i dezinfekciju se moraju držati van domašaja dece i ne smeju se primenjivati u neposrednoj blizini dece

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Beba rođena u Teksasu pozitivna je na koronu i sumnja se da se zarazila još u materici, tvrde lekari.
Devojčica se rodila tri nedelje pre termina i odmah je smeštena na odeljenju intenzivne nege nakon što je njenoj majci dijagnostikovan kovid-19. Zdravstveno stanje bebe bilo je dobro, ali je kasnije dobila povišenu telesnu temperaturu, a onda su se javili i problemi sa disanjem. Test na koronu urađen joj je prvog dana po rođenju, a dao je pozitivne rezultate i dve nedelje nakon rođenja. Nekoliko dana bila je na terapiji kiseonikom, a lekari su ustanovili da joj ne treba mehanička ventilacija.Stručnjači su odmah analizirali plancetu i pronašli u njoj tragove virusa i upale, što bi mogao da bude jak dokaz da se virus može preneti sa majke na bebu tokom trudnoće jer su dosada naučnici isključivali mogućnost transmisije preko plancete.
O bebi iz Teksasa je dr Amanda Evans objavila članak u magazinu o dečjim infektivnim bolestima napomenuvši da je taj slučaj usledio nakon velikog broja zaraženih trudnica koje su rodile bebe negativne na virus i bez respiratornih smetnji. Urednik časopisa Volters Kluver rekao je da bi ovo mogao da bude najjači dokaz vertikalnog prenosa virusa sa trudnice na bebu (o dva slučaja takvog prenosa pisala je i dr Džilide Sizmen).
Mama koja se zbog preranog pucanja vodenjaka (uzrok 40 odsto prevremenih porođaja) porodila pre termina i njena ćerkica puštene su kući posle tronedeljenog bolničkog lečenja i osećaju se dobro.
Na mogućnosti prenosa kovida-19 sa majke na bebu pre porođaja upozorili su i lekari iz Italije koji su čestice virusa pronašli u krvi pupčane vrpce, posteljici i majčinom mleku. Ali su napomenuli da infekcija ne izaziva ozbiljne zdravstvene probleme kod novorođenčadi.

Izvor: zena.blic.rs

Pročitajte koliko je opasno kupanje na bazenima, jezerima i rekama. Leto je počelo, a tropske temperature motivišu nas da se rashladimo i olakšamo sebi i deci nepodnošljivu vrućinu.
Ipak, zbog trenutne epidemiološke situacije postoji dilema da li bi trebalo da se kupamo na javnim kupalištima za vreme trajanja epidemije korona virusa.

Korona virus ne širi se u vodi
Trenutno nema dokaza da korona virus može inficirati ljude putem vode. Ovo važi i za bazene, hidromasažne kade, ali i prirodna kupališta poput mora ili jezera.
Međutim, ono sto jeste direktna opasnost jeste gužva na kupalištima. Naime, poznato je da se na kupalištima, javnim plažama ili bazenima, u vreme toplih letnjih dana okuplja veliki broj ljudi. Blizak kontakt sa ljudima povećava rizik od zaraze te se ne preporučuje boravak u vodi ili van nje ukoliko ne možete držati rastojanje od 2 metra.
Dakle, nije voda problematična kada je korona virus u pitanju, problem su ljudi koji se nalaze pored vas dok se kupate.

Higijenski uslovi veoma bitni
Ukoliko ste se uputili na bazen, ili neko od javnih kupališta na rekama ili jezerima, proverite da li nadležni sprovode dodatne mere prevencije. Jednim pozivom, ili upitom putem interneta, možete saznati da li se ograničava broj ljudi koji boravi na kupalištu, kao i da li postoji obeležena mesta za peškire i ležaljke koja su na sigurnoj udaljenosti. Takođe, trebalo bi proveriti da li kupalište sprovodi pojačane higijenske mere koje nameće trenutna epidemiološka situacija.

Mere prevencije za odlazak na kupalište:
Posetite kupalište koje se nalazi blizu vaše kuće (put je dodatni rizik zbog povećanog broja kontakta, duži put znači više kontakata)
Proverite sa kupalištem da li poštuju mere fizičkog distanciranja
Kada boravite u vodi i van nje budite bar 2m udaljeni od ostalih posetilaca
Dajte deci osnovne smernice za ponašanje na kupalištu

Izvor:www.mojpedijatar.co.rs

Odaberite posebno ime za devojčicu koja unosi svetlost u vaš život.
Zamislite u svojim rukama ćerkicu koja vam se nasmeši pri svakom vašem pogledu. Svaki njen osmeh vam obasja ceo dan. Kako odabrati dovoljno dobro ime za tako savršen osmeh?

Kako vam to malo čudo unosi svetlost u život, odaberite ime u skladu sa tim – sa posebnim značenjem.

Pogledajte predlog imena koja imaju značenje SVETLOST.

1. Aurora
Ovo je latinsko ime koje znači zora. Rimska boginja jutra se zvala Aurora, a Dizni mu je dao naročitu popularnost sa svojom ‘Uspavanom lepoticom’.

2. Eleonora
Ovo je varijacija imena Helena, Elena, što u bukvalno prevodu znači svetlost. Eleonora je pravo retro ime sa dozom elegancije i sofisticiranosti.

3. Tea
Ovo ime ima grčko poreklo sa značenjem boginja. Pored toga, u grčkoj mitologiji majka zore, sunca, meseca, boginja svetlosti zvala se takođe Tea.

4. Zora
Arapsko poreklo ovog imena znači baš to – zora. Ne samo što ima posebno značenje, već je i naše staro ime koje su nosile mnoge divne srpske žene.

5. Nera
Ovo ime je hebrejskog porekla, a znači sveća ili svetlost. Kratko, jednostavno i slatko ime za vašu deojčicu, koje nosi dozu sofisticiranosti i opuštenosti.

6. Lucija
Na latinskom, ‘luks’ znači svetlost. Upravo od te reči nastalo je i italijansko ime Lucija. Nekada se ovo ime davalo devojčicama koje su rođene u zoru.

Postoji mnogo varijacija, poput Lusija, Lucijana, Lucinda.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Trenutno ne postoji porodilište koje isključivo prima trudnice zaražene korona virusom
Do 15. juna porodilište u KBC Dragiša Mišović je funkcionisalo isključivo kao kovid-porodilište. Sada kada nemamo porodilište u koje se šalju sve zaražene trudnice, buduće mame zabrinute su oko toga gde i kome da se jave u slučaju da su pozitivne na virus kovid-19.
Kako nezvanično saznajemo naređeno je svim porodilištima da obezbede obavezan prijem svih trudnica koje su febrilne kao i da su sva porodilišta u obavezi da organizuju izolaciju za njih.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Aleksandar Stefoski izjavio je za TV Prva da svako porodilište u Srbiji ima poseban, izolovani deo gde se trudnice koje su zaražene virusom korona mogu javiti na pregled.

— Sada u svakom porodilištu u Srbiji postoji izolacioni deo gde svaka trudnica može da se javi. Ona će biti adekvatno primljena, biće joj pružena adekvatna usluga i biće zbrinuta po svim procedurama — rekao je Stefoski te podsetio da je do 15. juna porodilište u KBC „Dragiša Mišović — Dedinje“ funkcionisalo isključivo kao kovid-porodilište, te da je sada vraćeno u redovan režim rada.
I zamenica direktora Instituta za javno zdravlje „Batut“ Darija Kisić Tepavčević, gostujući u Dnevniku 2 RTS-a, istakla je da sve ginekološko-akušerske klinike treba da imaju izolacione jedinice koje su predviđene za smeštaj kovid-trudnica.

— Sve trudnice za koje postoji sumnja da su zaražene virusom korona ili su već pozitivne na kovid-19 zbrinjavaju se u svim porodilištima i ginekološkim klinikama koje imaju posebno odvojene delove za takve pacijentkinje.
Na pitanje novinarke zašto je ukinut broj telefona namenjen za informacije o virusu korona, Stefoski je odgovorio da sada svaki dom zdravlja u Srbiji ima svoj broj telefona namenjen za pacijente koji sumnjaju da su zaraženi novim virusom, na koji mogu da dobiju savet ili zakažu pregled.
Stefoski je dalje, govoreći o epidemiji koronavirusa, kazao da Srbija ima dovoljan broj i brzih i PCR testova, kao i zaštine opreme koju u kovid-ambulantama koriste timovi koji uzimaju uzorke, medicinske sestre i lekari. Ocenio je i da je situacija dobra i da najveći broj zaraženih pacijenata nema simptome ili ima neznatne simptome kao što su gubitak čula mira i ukusa.
Napomenuo je da je i dalje važno da se u zatvorenim prostorijima nose zaštitne maske i drži propisana fizičku distanca.

Izvor: www.bebac.com

Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Savezom udruženja medicinskih sestara predškolskih ustanova Srbije i uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, raspisalo je nagradni likovni konkurs „Higijena ruku za naše zdravlje“ za decu u predškolskim ustanovama Srbije.
Tema likovnog konkursa odnosi se na značaj i način pravilnog pranja ruku u cilju prevencije zaraznih bolesti uključujući i COVID-19 i podrške razvoju zdravih stilova života.
Stručni žiri će od svih prispelih radova odabrati 40 likovnih radova dece koji će biti nagrađeni, od kojih će jedan biti štampan kao poštanska marka. Nagrade će biti uručene predstavnicima predškolskih ustanova 25.juna 2020. godine, a biće podeljene i zahvalnice za svu decu vaspitnih grupa koje su uzele učešće na konkursu.
Ova akcija deo je Кampanje za higijenu ruku Ministarstva zdravlja, koja se realizuje u okviru Nacionalnog programa za kontrolu rezistencije bakterija na antibiotike kao mera prevencije i kontrole infekcije i borbe protiv COVID-19, kao i Globalne kampanje higijene ruku Svetske zdravstvene organizacije. Кampanja se sprovodi u okviru „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ Ministarstva zdravlja, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Republičkom stručnom komisijom za nadzor nad bolničkim infekcijama Ministarstva zdravlja, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Savezom udruženja medicinskih sestara predškolskih ustanova Srbije i Farmaceutskom komorom Srbije.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Na jedno dete bez roditeljskog staranja konkurišu tri para
U ovom trenutku 761 par u Srbiji željno iščekuje dan kada će im biti javljeno da su postali roditelji, a statistika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja govori da na jedno dete bez roditeljskog staranja u proseku konkurišu tri para. To znači da na „nove” roditelje u ovom momentu čeka 245 mališana, a 77 njih nastaviće svoj život u inostranstvu, jer za ovu decu centri za socijalni rad nisu mogli da pronađu usvojitelje u Srbiji. U ministarstvu takođe ističu da se 27 mališana trenutno nalazi na šestomesečnom prilagođavanju kod usvojitelja – a ako proces adaptacije bude uspešno okončan, ovi mališani dobiće nove roditelje.
Drama porodice Savić, kojoj je oduzeta tek usvojena devojčica, jer je naknadnom kontrolom ustanovljeno da je razlika u godinama između nje i njene nove majke veća od 45 godina, otvorila je brojna pitanja na koja javnost očekuje odgovor. Kako u razgovoru za naš list objašnjava Vukota Vlahović, načelnik odeljenja za upravne i nadzorne poslove u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, postoje tri situacije u kojima resorni ministar mora lično da potpiše saglasnost za usvojenje: ako je razlika u godinama između jednog ili oba usvojitelja veća od 45 godina, ako je u pitanju inostrano usvojenje i ukoliko samac ili samica žele da usvoje decu.
– Po slovu Porodičnog zakona, razlika u godinama između deteta i usvojitelja ne sme da bude veća od 45 godina, ni manja od 20 godina, kako bi taj odnos podsećao na roditeljsku relaciju – kaže Vlahović.
To je istovremeno i jedan od čestih razloga zbog kojih osobe dugo čekaju na željeno proširenje porodice, napominje Vlahović.
– praksa pokazuje da većina potencijalnih usvojitelja ima između 40 i 50 godina, a gotovo svi traže bebe koje imaju svega nekoliko meseci. Ako se ima na umu podatak da je svega trećina dece koja čekaju na usvojenje mlađa od dve godine i da 33 odsto mališana ima između tri i pet godina, a trećina je starija od šest godina, onda je jasno zbog čega je raskorak između želja i mogućnosti tako veliki – objašnjava Vukota Vlahović.
Osim toga, svi potencijalni usvojitelji žele zdravu decu svoje nacionalnosti, a veliki broj mališana koji se nalazi u bazi podataka Ministarstva rad ima poremećaje u razvoju.
– Dužina čekanja na dete jeste veoma individualna – što su osobe tolerantnije na detetove karakteristike tipa zdravstveni status, nacionalno poreklo ili boja kože, brže se realizuje usvojenje. Nažalost, mnogi mališani odrastu pre nego što postanu nečija deca – tužno konstatuje naš sagovornik.
U resornom ministarstvu ističu da neregulisani životni status dece često onemogućava stručnjake centra za socijalni rad da za njih traže nove roditelje. Naime, zakonom je predviđeno da na usvajanje odlaze ona deca čiji su roditelji nepoznati ili umrli, odnosno mališani čijim je očevima i majkama trajno oduzeto roditeljsko pravo.
– Deca na usvojenje najčešće odlaze iz hraniteljskih porodica, a postupak adaptacije na novu porodicu traje šest meseci. Dešavalo se da potencijalni usvojitelji za to vreme odustanu od proširenja porodice ili da organ starateljstva proceni da kvalitet odnosa između usvojitelja i deteta nije zadovoljavajući i ne da dozvolu za usvojenje – zaključuje Vukota Vlahović.
U javnosti se često polemiše sa tezom zbog čega strani državljani usvajaju našu decu, a stručnjaci ministarstva rada objašnjavaju da strani državljani mogu da usvoje dete iz Srbije samo ako za to dete ne mogu da se pronađu usvojitelji u našoj zemlji. Svake godine između deset i petnaest stranih državljana usvoji našu decu, a u prethodnih 14 godina čak 223 mališana dobilo je strane pasoše. Decu iz Srbije najčešće usvajaju parovi iz Švedske, SAD i Španije, a analiza Ministarstva rada pokazuje da su to veoma često mališani koji imaju ozbiljnije poremećaje u razvoju.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Pojedine predškolske ustanove u Srbiji, od danas su pooštrile mere koje su tek malo olabavljene u vrtićima prethodnih dana kada se korona virus smirio.
U pojedinim vrtićima, deca se od danas dovode samo do ulaza, gde ih preuzimaju vaspitači i vode od grupe. Takođe, zaposleni u vrtićima su vratili vizire.
Majka čije dete ide u jedan privatni beogradski vrtić u Zemunu kaže da su im nove mere saopštene juče kada su preuzimali dete.
– Rečeno nam je da od danas predajemo dete vaspitačima na ulazu i oni će ga voditi u grupu, a sve sa ciljem da se ne bi velika količina ljudi šetala objektom, da ne bi ulazili potencijalni zaraženi i da se virus korona ne bi širio – kaže ona.
Dodaje da su se u vrtiću sve do sada, sve vreme pridržavali mera, nosile su se maske, rukavice, merila temperatura, a da je ovo najnovije.
Nije doneta preporuka na nivou cele Srbije, već su neke ustanove same pooštrile mere.

Procedura pri ulasku i izlasku iz vrtića
Sve vreme od početka rada u vrtićima su vaspitači i ostali zaposleni nosili maske, rukavice, vizire. Pravljene su male grupe dece, preporučeno je da i oni drže odstojanje, a igračke su im uklonjene.
Iako je prošlo tačno mesec dana kako su vrtići počeli sa radom, i dan-danas roditelji prolaze posebnu proceduru kada dovode i odvode dete iz vrtića.
Na samom ulazu u vrtić postavljene su dezobarijere. Kada dolaze, i roditeljima i deci se meri temperatura i dezinfikuju ruke. Roditeljima se to isto radi i kada dolaze po dete.
I u jednom i u drugom slučaju, pravi se razdaljina između pristiglih roditelja na ulazu, odnosno izlazu, a ispred soba gde su grupe zadržavanje je maksimalno kratko, da se ne bi stvarale gužve.
Korona ipak ušla u vrtiće, uprkos merama
Uprkos svim merama, s početkom rada vrtića, korona je ipak uspela da prodre i u ove ustanove.
Prve vesti da je korona ušla u njih, stigle su dva dana pošto su počeli sa radom iz Predškolske ustanove “Milka Dimanić” u Vlasotincu. U njoj je bila zaražena trijažna sestra koja je primala decu u vrtić. Ona je došla u ponedeljak, 11. maja na posao i radila, a rezultat da je pozitivna na koronu joj je saopšten tek nakon par sati provedenih na poslu, jer su u Domu zdravlja procenili da je kasno da je o tome obaveste u nedelju uveče.
Nakon Vlasotinca, COVID 19 je ušao i u Predškolsku ustanovu “Neven” u Prokuplju, gde je pozitivna bila vaspitačica, koja je pre nego što je utvrđeno da je pozitivna radila sa dvoje mališana i još jednom koleginicom, i oni su iz predostrožnosti izolovani.
Korona je uspela da zatvori i čuveni vrtić “Čika Jova Zmaj” u Pirotu jer se krajem maja zarazila servirka hrane, zatim vrtić “Lane” u Aleksincu gde je zaražena vaspitačica radila sa decom jedan dan.
Obolele su i četiri spremačice vrtića “Zvončica” na Zvezdari u Beogradu, a na jedan dan bila su zatvorena i vrata Predškolske uprave “Prva radost” u Žitorađi gde je zaražena jedna vaspitačica koja je bila u grupi sa troje dece.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak govori o preliminarnim i konačnim listama, ali i o broju mališana koja se upisuju u beogradske vrtiće.
U 17 beogradskih predškolskih ustanova danas su objavljene preliminarne liste dece za upis u vrtiće.
Kako je naveo gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak, žalbe roditelja koji nisu zadovoljni odlukom upisne komisije mogu se podneti do 18. juna elektronskom poštom ustanovi u kojoj su roditelji i konkurisali, a krajem meseca očekuje se konačna lista, saopštila je Gradska uprava.
Istakao je i da će tokom leta Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu odobravati dodatnih do 20 odsto povećanja kapaciteta tamo gde se proceni da je to moguće, te da će do septembra biti otvoreni i novi vrtići poput objekta u Surčinu, čija je adaptacija pri kraju.
Gak je podvukao da roditelji ne bi trebalo da se brinu, jer će biti još dodatnih mesta, precizirajući da se nastavlja saradnja sa privatnim vrtićima u kojima je omogućen boravak dece uz finansijsku pomoć Grada Beograda.
Kako kaže, nastavlja se rad i na daljem smanjenju liste čekanja za vrtiće na kojoj je u ovoj godini bilo oko 2 000 dece, u odnosu na 2017. kada ih je bilo oko 10 000.
Na konkursu za upis u beogradske vrtiće, koji je trajao od 30. marta do 15. maja, stigao je 20 251 zahtev.
Ove godine roditelji su mogli da konkurišu isključivo elektronskim putem za 12 702 mesta, i to za 5 777 mesta u jaslenim grupama, 2 207 mesta u vrtićkim grupama i nešto manje od 5 000 mesta za predškolce koji do sada nisu bili u sistemu.
Prioritet pri upisu imaju deca iz društveno osetljivih grupa, deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata, kao i ona koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta u porodici.

Vi možda ne mislite ništa loše, ali pokušajte da se suzdržite i ne postavljajte suvišna pitanja
Trudnice su često jako razdražljive. Ljudi za to krive hormone, posebno gonadotropin. Buduće majke su zabrinute za svoju decu, jer razumeju kolika je to odgovornost, pa su pod velikim stresom. Svaka bezopasna fraza koje ljudi izgovore mogu da dovedu do problema.

Evo pet stvari i pitanja koje izluđuju svaku trudnicu u Srbiji.

Razne vrste zabrana
Ljudi generalno ne vole zabrane, a ako pričamo o trudnicama, to je tek specijalan slučaj. Trudnice najbolje znaju šta smeju, a šta ne, jer ih je doktor obavestio o svim bitnim stvarima. Ako niste doktor, ne delite smešne savete, jer možete da napravite više lošeg nego dobrog.

“Oh, imaš tako veliki stomak”
Nakon što ljudi izgovore ovu frazu, najčešće pokušaju da dotaknu trudnički stomak. Ako niste član porodice buduće bebe, nemojte da radite ovo! Žene imaju „materinski instinkt“ i ne vole kada su drugi ljudi toliko blizu njihovog nerođenog deteta. Ona je svesna veličine svog stomaka, nema potrebe da je obaveštavate o tome. To može biti prlilično iritantno. Najbolja stvar koju možete da uradite je da joj pomognete, jer joj je verovatno teško da se kreće sa velikim stomakom.

“Kad sam ja bila trudna…”
Fraze poput „Kad sam bila trudna, stomak mi je bio…“ su potpuno nepotrebne. Trudnice se zaista brinu o svojim bebama, pa bi zbog vašeg komentara mogle da pomisle da nešto nije u redu sa njima. I u situaciji kada je majka ubeđena da je njena trudnoća potpuno u redu, ovo poređenje može biti prilično iritantno, jer može da pomisli da je njena trudnoća lošija od tuđe.

“A kako će da se zove?”
Ovo pitanje mogu da postave samo bliski prijatelji i porodica. Ako niste čbliski sa trudnicom, ne bi trebalo da postavljate takva pitanja, jer je to privatna stvar. Neki ljudi ne žele da dele svoje ideje, jer su sujeverni. Iako mislite da je to budalasto s njihove strane, trebalo bi da poštujete njihovu odluku.

“Verovatno imaš veću želju za slanom hranom”
Ne, trudnice žele da prestanete da im postavljate ovo bezvezno pitanje. Ne širite mitove o specijalnim potrebama trudnica. U većini slučajeva, one su samo malo gladnije nego inače. Trudnice ne mogu da konzumiraju veliku količinu slane hrane, jer to opterećuje njihove bubrege.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs