Roditelji danas provode četiri puta više vremena gledajući u ekrane mobilnih telefona nego čitajući svojoj deci, pokazalo je jedno istraživanje.

Odrasli provode 90 minuta za kompjuterom, telefonom ili drugim uređajima, a samo 25 minuta čitajući deci, tvrdi se u istraživanju koje je radilo dobrotvorno udruženje "BookTrust".

Istraživanje je otkrilo i to da roditelji preskaču stranice dok čitaju deci, završavaju priču pre kraja i odbijaju da čitaju drugu priču. Polovina roditelja koji su priznali da ovo rade rekli su da su preumorni.

U ispitivanju je učestvovalo više od 2.000 roditelja dece uzrasta od četiri do 11 godina.

"S vrlo zauzetim rasporedom porodice i dugim radnim satima, roditeljima može biti teško da uvrste čitanje kao dnevnu aktivnost kojoj će se posvetiti, ali čak i desetominutno čitanje, igranje igre reči ili zajedničko čitanje liste za kupovinu može napraviti razliku", rekla je Džini Lun, direktorka udruženja čitalaca "Beanstalk".

Od 18. do 22. septembra pokrenut je i izazov desetominutnog čitanja deci, koji su podržale mnge javne ličnosti.

"Redovno čitanje pomaže deci da razviju maštu na najzabavniji način. Nadamo se da će nam se u ovom izazovu pridružiti veliki broj porodica", rekla je Dajana Džerald, direktorka "BookTrusta".

Izvor: N1

Beograd je dobio prva parking mesta za trudnice u opštini Palilula. Na inicijativu trudnica i Udruženja “Mamin san” posebna mesta za trudnice obeležena su u BIG Fashion šoping centru.

Oko 96 odsto trudnica smatra da bi u Beogradu trebalo uvesti parking mesta koja su rezervisana za trudnice i to pre svega ispred zdravstvenih ustanova, pokazuje istraživanje škole za trudnice "Mamin san".
Pored zdravstvenih ustanova ispitanice su navele da su takva mesta potrebna i ispred državnih ustanova, pošti, banaka, apoteka i trgovinskih lanaca. Najavljeno je otvaranja dva parking mesta za trudnice ispred doma kulture Vlada Divijan, kao i u opštini Voždovac.
Pored obeležavanja prvog parking mesta za trudnice, nekima od njih poklonjena su kolica za bebu, kao i sedišta za automobil.

Prema ovoj anketi, koja je rađena na uzorku od 600 trudnica, čak 75 odsto ispitanih istaklo je da vozi gotovo celu trudnoću.

Predsednik opštine Palilula Aleksandar Jovčić potrdio je da će predstvanici opštine imati sastanke sa predstavnicima svih institucija ispred kojih bi mogli da obeleže nova mesta za trudnice, za šta im je potrebna i saglasnost parking servisa i ostalih institucija. Naglasio je da je ovo neophodno uraditi u svim opštinama, ali nakon urađene analize toga gde su ta mesta najneophodnija.

Izvor: N1

Milena Stanić (27) porodila se polovinom juna. Nije želela epiduralnu anesteziju jer je smatrala da će joj psihofizičke pripreme kroz koje je prošla biti dovoljne da kontroliše tok porođaja i bolove, pa je rođenje njene ćerke prošlo bez ikakvih problema. Za razliku od svojih cimerki iz porodilišta, Milena nije strahovala od dojenja jer je znala da je sve što joj je potrebno naučila na prvom Festivalu dojenja koji Dečji sajt organizovao u drugoj polovini maja.
Javila se krajem jula da se zahvali, a prošle nedelje je obećala da će sa svojom Nerom, preslatkom devojčicom koja lepo napreduje zahvaljujući maminom mleku, doći na drugi Avent festival dojenja zakazan za 4. oktobar, usred Nacionalne nedelje dojenja..

 Milena je samo jedna od skoro 200 trudnica koje su na prvom Festivalu dojenja naučile zašto mamino mleko nema zamenu, kako se podstiče laktacija, kako sprečiti mastitis, koji položaji su najbolji za dojenje, koliko često novorođenče treba da sisa, da li je OK nahraniti gladnu bebu na javnom mestu… Naučile su i šta i koliko treba jesti tokom trudnoće i tokom dojenja, koliko su hidratacija i oralna higijena važne, kako se boriti sa grčevima i nicanjem zubića…

 O svim ovim temama, ali i mnogim drugim govoriće se i 4. oktobra, od 12 do 17 časova, u Sportsko-poslovnom centru „Šumice“, na Avent festivalu dojenja. Buduće mame koje zbog dobrobiti svojih beba žele da se suprotstave poražavajućoj statistici, po kojoj samo 13 odsto žena doji decu do prvog rođendana, dočekaće Tereza Kiš Miljković, vršnjačka savetnica za dojenje.

Svoje iskustvo sa vama će podeliti Bojana Barović, manekenka, ambasadorka Festivala, Leonina mama i supruga pevača Nikole Rokvića, a sa nama će biti i vrhunski lekari koji će odgovarati na vaša pitanja o vakcinama i obaveznoj imunizaciji, febrilnim stanjima i drugim tegobama koje se javljaju kod beba i uznemiravaju roditelje.

 Kao što i sam naziv govori, generalni sponzor Festivala dojenja biće kompanija MCG, generalni zastupnik i uvoznik „Philip Avent“ pumpica za dojenje, ali i mnogih drugih pomagala koji olakšavaju život roditelja u prvim godinama detetovog života.

 O lečenju matičnim ćelijama i medicini 21. veka govoriće dr Aleksandar Antović iz Kompanije „Bio save“, „Dunav osiguranje“ će predstaviti projekat „Naše dete“, stipendijsko osiguranje života, predstavnici firme „Mama natura“ upoznaće nas sa prednostima homeopatskih lekova, a medijsko pokroviteljstvo Festivalu dojenja pružiće vodeći ženski portal u Srbiji – Žena.rs.

 Drage buduće mame, ovo je samo deo sadržaja koji Dečji sajt priprema za vas. Dođite 4. oktobra u SPC „Šumice“, Ustanička 125, da se družimo od 12 do 17 časova, da naučimo nešto novo i korisno, i da se dobro zabavimo,
Ulaz je besplatan, ali je zbog ograničenog broja mesta prijavljivanje obavezno. Jednostavno je… Samo kliknite OVDE (redirekcija na sajt decjisajt.rs) i bićete registrovana učesnica Avent festivala dojenja.

Izvor: decjisajt.rs

Dr Zoran Radojičić o enurezi koja sa polaskom u školu kod mališana postaje izraženija: Nekontrolisano curenje mokraće tokom sna ima oko 10 odsto sedmogodišnjaka, ali se uspešno prevazilazi

PROBLEM noćnog umokravanja kod jednog broja mališana postaje još izraženiji pred polazak u školu, jer je za neke ulazak, a za neke povratak u školske klupe na neki način stresan. Najveća greška koju roditelji u takvim situacijama mogu da naprave jeste da vrše dodatni pritisak na dete. Zato baš ovih dana Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj, između ostalog i tematskim bilbordima skreće pažnju da nikako ne treba kažnjavati dete ako noću mokri u krevet.

Iako o njemu roditelji nerado govore, problem noćnog umokravanja nije retkost, a lečenje medikamentima traje do šest meseci. U intervjuu za "Večernje novosti" profesor dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, specijalista dečje hirurgije i urologije, ukazuje da u Srbiji oko 10 odsto sedmogodišnjaka pati od nekontrolisanog curenje mokraće tokom sna. To je, naravno, samo procena, tačan broj dece sa ovim problemom se ne zna.

* Da li roditelji na vreme traže stručnu pomoć?

- Nažalost ne. Roditelji odlažu javljanje lekaru jer smatraju da će problem spontano nestati. Deca koja mokre u krevet ne rade to namerno i nikako se ne preporučuje da ih zbog toga roditelji kažnjavaju. Enureza je veoma čest problem i u praksi vidimo da biva zanemaren, a veoma nepovoljno utiče na kvalitet života cele porodice, i može ostaviti dugoročne zdravstvene i psiho-socijalne posledice po dete.

* Šta je zapravo reper, kada treba potražiti pomoć lekara?

- Kada dete do pete godine ne uspostavi potpunu kontrolu nad mokrenjem, ali i kada se umokri jednom ili dva puta nedeljno, potrebno je obratiti se lekaru.

* Kada je noćno umokravanje posledica fizioloških, a kad emocionalnih problema kod dece?

- Najčešći razlozi noćnog mokrenja su smanjeni kapacitet bešike, pojačana proizvodnja mokraće u snu i čvrst san. Češće je kod dečaka i veoma često je i roditelj imao sličan problem u detinjstvu. Znatno ređe su u pitanju različiti psihološki problemi, poput poremećene porodične dinamike ili nasilja.

* Noćno mokrenje ipak ne može da se posmatra kao izolovan problem, jer ono značajno opterećuje tu decu.

- Zanemarivanje ovog problema nepovoljno utiče na mnogo oblasti života deteta i porodice na školske odnose i uspeh, emotivnu dobrobit deteta, samopouzdanje i dnevno funkcionisanje.

* Da li porodica uvek reaguje na pravi način?

- Kada dete mokri u krevet, neretko i svakodnevno, to remeti život deteta, ali i ritam cele porodice. Dešava se da roditelj pribegne kažnjavanju deteta kako bi rešio problem. Ovo je nevoljna radnja i kazna nije rešenje. Naprotiv, celu situaciju učini još težom. Psihološke posledice noćnog mokrenja su povlačenje deteta, pojačana stidljivost, smanjeni socijalni kontakti, pa posledično i razvijanje depresivnih i anksioznih stanja. Veoma je važno detetu pružiti podršku, posebno kada je reč o adolescentu jer je taj period inače veoma izazovan. Dete koje se budi u mokrom krevetu je dete koje pati i važno je pružiti mu medicinsku i psihološku podršku.

* Koliko je ta stručna podrška zaslužna za činjenicu da je među starijom decom značajno manje onih koja se noću umokre?

- Noću se umokrava svaki četvrti petogodišnjak i svaki 10. sedmogodišnjak. Uspesi u lečenju su značajni i potreban je multidisciplinaran pristup. Problemom se u "Tiršovoj" ambulantno bave nefrolozi, urolozi, fizijatri i psiholozi.

VAŽNI SU LEKOVI, ALI I UPORNOST

Odakle se kreće u sagledavanju i terapiji problema sa noćnim umokravanjem?

- Cilj nam je da utvrdimo uzrok i u zavisnosti od toga preporučimo tretman. Na raspolaganju su nam savremena terapija, lekovi, alarmi, dnevnici mokrenja ... Zadatak porodice je da bude uporna u sprovođenju plana lečenja i tada rezultati ne izostaju. U timu imamo i psihologa koji porodici može da pomogne da se izbori sa posledicama umokravanja deteta u uzrastu iznad pet godina.

Izvor: novosti.rs

Država novim zakonom povećava jednokratnu pomoć za prvo dete

Srbija bi trebalo do kraja godine da dobije novi zakon o finansijskoj podršci porodici, prema kojem će se za prvu bebu u porodici dobijati 100.000 dinara.

Takođe, kako je tom listu rečeno u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, biće povećana i finansijska pomoć porodicama sa dvoje, troje i četvoro dece.

Kako su za "Blic" potvrdili iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku, najznačajnije povećanje pomoći biće u slučaju prvog deteta, jer je do sada država majkama uplaćivala jednokratnu pomoć od 39.345, 83 dinara.

Uvećanje iznosa za drugo, treće i četvrto dete je neznatno u odnosu na trenutnu sumu koja se isplaćuje, kažu iz Ministarstva i dodaju da će se ta pomoć, kao i do sada, isplaćivati u 24 mesečne rate.

Usvajanjem novog zakona o porodici povraćaj PDV-a na bebi opremu definitivno odlazi u istoriju, navodi dalje "Blic" i dodaje da će umesto toga roditelji dobijati paušal od 5.000 dinara. On će se isplaćivati uz jednokratni iznos roditeljskog dodatka za prvo dete i prvu njegovu isplatu za drugo, treće i četvrto dete.

Primenom ovog zakona proizilazi da će roditelji, koji su do sada imali pravo na povraćaj PDV-a na ovaj način dobijati manje novca, ali će se, s druge strane, povećati ukupan broj roditelja koji će dobijati pomoć države.

Izvor: www.blic.rs

Populaciona politika i bolja demografska budućnost Srbije su prioritet Vlade Srbije, izjavila je danas premijerka Ana Brnabić nakon konstitutivne sednica Saveta za populacionu politiku.

"Možemo da razgovaramo o rastu BDP-a, dovodimo investitore, smanjujemo nezaposlenost, ali ako nemamo uspeh kao Savet za populacionu politiku nemamo budućnost", rekla je Brnabić.

Jedna od tema na današnjoj sednici bila je izmene i dopune Strategije podsticanja rađanja, a formirana je ekspertska grupa koja ima rok od 90 dana da pripremi izmene i dopune Strategije.

Brnabić kaže da je Strategija dugoročna mera, ali da su predviđene i kratkoročne mere na osnovu istraživanja usklađenosti rada i roditeljstva, koje brže treba da daju prve rezultate.

Navodi da je važna puna implementacija postojećih zakona i da se mora raditi na popularizaciji zakonskih rešenja kojima se može uskladiti posao i roditeljstvo.

Kako kaže prepoznate su i manjkavosti i u kom pravcu treba da se menjaju neka zakonska rešenja.

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović podnela je izveštaj o dosadašnjem radu i naglasila da je Strategija podsticanja rađanja teorijski izvanredna, ali da nije primenjivana i da je neophodno da bude inovirana.

Preduzeti su prvi koraci sa lokalnim samoupravama da se popravi stanje populacione politike i opredeljeno je 130 miliona dinara bespovratne pomoći za projekte u 15 opština širom Srbije.

Đukić Dejanović kaže da su projekti najrazličitiji počev od nabavke 18 bicikala, za šta je novac tražila opština Šid kako bi asistenti mogli da odlaze u 18 okolnih sela i obilaze porodilje, pa do finansijske pomoći porodicama sa decom.

Radilo se i na tome da se obezbede ginekolozi za manje opštine u Srbiji, jer postojeća zakonska regulativa kaže da ginekologa mogu da imaju domovi zdravlja u lokalnim samoupravama koje imaju više od 20.000 stanovnika.

Izvor: RTV

Omogućiti roditeljima da sami odrede staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije.

Podržavamo incijativu "Naše dete - naša odluka" za izmenu Porodičnog zakona, kojim bi se roditeljima omogućilo da odrede staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije.

Prema aktuelnom zakonu, ovo nije moguće, pa je odluka o deci roditelja koji su stradali nesrećnim slučajem ili prirodnom smrću, a koji nisu imali bližu rodbinu - prepuštena centrima za socijalni rad.

Iako ova deca u velikom broju slučajeva u svom okruženju imaju ljude koji su im bliski i koji bi pristali da o njima vode računa, ona najčešće završavaju u hraniteljskim porodicama ili čak i domovima za decu bez roditeljskog staranja.

Smatramo da je roditeljima i deci time uskraćeno pravo da donose racionalne odluke o sopstvenoj budućnosti, kao i da se dodatno ugrožava dobrobit dece koja su i inače pogođena smrću u porodici.

Ovo se odnosi kako na maloletnu decu, tako i na punoletne osobe koje nisu sposobne da se brinu o sebi, a čiji roditelji do sada nisu imali mogućnost da donesu odluku o najadekvatnijem staratelju.

Više o ovoj inicijativi saznajte na fb stranici: Naše dete- naša odluka.

Brižnost koju majka posle porođaja ispoljava prema svom novorođenčetu stimuliše i jača razvoj bebinog mozga

Brižnost koju majka posle porođaja ispoljava prema svom novorođenčetu stimuliše i jača razvoj bebinog mozga. Njeno stalno prisustvo, pažnja i ljubav pozitivno utiču na rast moždanih ćelija deteta, stvaranje neurona i povećavanje inteligencije, tvrde američki naučnici sa Univerziteta u Njujorku.

- Prirodna i rana privrženost koja uključuje dojenje i maženje predstavlja ključnu fazu u postnatalnom razvoju mozga. Zapravo, veza majke i deteta direktno utiče na njegovu ranu moždanu aktivnost. U ovom specifičnom odnosu važno je da majka stalno ispoljava duboku emotivnu prisnost i odanost prema svom detetu - istakla je profesor dr Ređina Salivan, rukovodilac istraživanja.

Izvor: Novosti.rs

Iz Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” upozoravaju na opasnost mogućeg sporadičnog i epidemijskog javljanja malih boginja.

Goranka Lončarević iz Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” rekla je za RTS da se u poslednjih pet godina registruje trend opadanja vakcinisane dece i napominje da je imunizacija jedna od najefikasnijih mera u suzbijanju i sprečavanju zaraznih bolesti.

Goranka Lončarević rekla je gostujući u Dnevniku javnog servisa da u ovom trenutku nema registovanih slučajeva malih boginja u Srbiji.

“Od početka godine imamo dve registrovane epidemije malog obima sa ukupno 14 obolelih, a poslednja obolela osoba registrovana je u junu mesecu”, kaže Lončarevićeva.

“U skladu sa podacima Instituta za 2016. godinu, najniži obuhvat koji se registruje u drugoj godini života registrovan je na teritoriji beogradskog okruga od 65 odsto, a ukupan obuhvat na teritoriji Srbije je 81 odsto u drugoj godini života, dok je revakcinacija pred polazak dece u školu nešto bolja i beleži vrednosti od 91 odsto, a najniža je na teritoriji nišavskog okruga od 57 odsto”, ističe Goranka Lončarević.

Kaže da se trend obuhvata registruje kako u drugoj, tako i u sedmoj godini života.

“Imajući u vidu aktuelnu epidemiološku situaciju u Rumuniji, s pravom smo zabrinuti i upozoravamo roditelje na opasnost od mogućeg sporadičnog i epidemijskog javljanja malih boginja. Iz tog razloga, imunizacija kao jedna od najefikasnijih mera u smislu suzbijanja i sprečavanja zaraznih bolesti je jedini način na koji mogu, u potencijalnoj epidemiji, da zaštite svoju decu”, objašnjava Lončarevićeva.

Dodaje da se već duže vreme sve vakcine u skladu sa kalendarom imunizacije u Srbiji nalaze na vakcinalnim punktovima i da su dostupne u dovoljnim količinama.

Prve novčane kazne za nesavesne roditelje koji nisu vakcinisali decu vakcinom protiv zaušaka, rubeola i malih boginja, poznatijom kao MMR vakcinom, izrečene su u glavnom gradu gde je samo 65,2 odsto mališana zaštićeno od tih bolesti.

Od marta prošle godine, od kada je stupio na snagu Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji propisuje kaznu od 30.000 do 150.000 dinara za one koji odluče da ne zaštite dete od opakih bolesti, podneta je 241 prijava, donete su 32 odluke, od kojih je 21 osuđujuća presuda.

U mnogim zemljama, kao što su Austrija, Australija, Italija, razmišljaju o uvođenju strožih mera i kazni, odnosno sprovođenja obavezne vakcinacije jer se opasne i zarazne bolesti, koje bi trebalo da budu iskorenjene, vraćaju.

U svim zemlja se beleži porast broja obolelih od malih boginja, a u Rumuniji je epidemija odnela i 23 dečja života, piše RTS.

Prve novčane kazne za roditelje koji nisu vakcinisali decu MMR vakcinom protiv zauški, rubeola i malih boginja izrečene su u glavnom gradu gde je samo 65,2 odsto mališana zaštićeno od ovih bolesti.

Iako do aprila nije bilo nijedne novčane kazne, iz Prekršajnog suda saznajemo da su u poslednja tri meseca izrečene tri novčane kazne, kao i 10 opomena. Od marta prošle godine, od kada je stupio na snagu Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji propisuje kaznu od 30.000 do 150.000 dinara za one koji odluče da ne zaštite dete od opakih bolesti, podneta je 241 prijava, donete su 32 odluke, od kojih je 21 osuđujuća presuda.

Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, skreće pažnju na to da je broj prijava u 2017. četiri puta veći u odnosu na prošlu godinu.

– Realno je da zahteve za pokretanje prekršajnog postupka po zakonu koji je stupio na snagu u martu 2016. nismo počeli da dobijamo pre septembra. Što se tiče odnosa opomena i novčanih kazni, sudije izriču opomenu, a ne novčanu kaznu u onim situacijama kada postoje olakšavajuće okolnosti, a pogotovo je takva odluka moguća kada roditelji vakcinišu decu u toku trajanja postupka. Opomena jeste sankcija, plaćaju se i troškovi postupka, samo nema novčane kazne – objašnjava Marinović.

Podsetimo, da bi se postigao kolektivni imunitet koji bi nas zaštitio od epidemije malih boginja, poput one koja je u Rumuniji odnela 32 života, potrebno je da bude vakcinisano više od 95 odsto stanovništva. Nažalost, u Srbiji je poverenje u MMR opalo je zbog netačnih informacija koje tu vakcinu povezuju sa autizmom. U celoj Srbiji vakcinisano je 81 odsto dece, a najmanje vakcinisanih je na beogradskoj opštini Stari grad – sramnih 35,3 odsto.

Epidemiolozi apeluju na roditelje da vakcinišu decu i garantuju da MMR ne izaziva autizam. Doktor specijalista medicine Srđa Janković, imunolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, objašnjava da je cilj da vakcina u organizmu izazove virusni odgovor koji će stvoriti trajnu zaštitu, a da pritom ne nastane bolest.

– Uz pomoć vakcine postiže se isti efekat kada preležimo bolest, ali bez te cene da se ona mora preležati. Značajan broj dece od prirodne infekcije dobija komplikacije koje su ponekad i opasne, dok vakcina izaziva opasne reakcije toliko retko da je to na granici naših mogućnosti da ih uopšte detektujemo. Prave opasne komplikacije se javljaju približno u jedan od milion slučajeva, što je manji rizik nego što je rizik gotovo svega što radimo u životu – objašnjava dr Janković.

Izvor: Blic