Većina mama misle da bebe samo spavaju i jedu, ali vaše dete i dok je sasvim mala beba radi mnogo više!

1. Lekari u Americi bili su iznenađeni kada su saznali da novorođenčad ima elementarno znanje iz fizike i matematike. Bebe su sposobne da vide razliku između jednog, dva ili tri predmeta. Ukoliko se jedan oduzme ili doda, mogu da znaju i koliko ostaje. Bebe će jasno pokazati iznenađenje ukoliko se jedan predmet koji je do malopre bio ispred njih, ukloni.

2. Bebe uvek slušaju – čak i pre nego što se rode. Čak i kada imaju samo dva dana, prepoznaće majčin glas, čak i ako ga čuje samo jednom.

3. I ako bebe plaču na rođenju, suza neće biti prvih nekoliko nedelja, ili čak meseci. Suze mogu da se pojave od treće nedelje, ali neke bebe neće zapravo plakati do četvrtog ili petog meseca. Hormoni stresa u suzama odlika su ljudi – nema ih nijedna druga životinja.

4. Vaša beba ima specifičan plač koji ćete moći da prepoznate već tri dana po rođenju. Istraživači su zaključili da mame mogu da prepoznaju plač svoje bebe čak i ako se ona nalazi u prostoriji sa drugim bebama koje plaču.

5. Naučnici u Norveškoj otkrili su da ako se novorođenče spusti na majčin stomak odmah po rođenju, beba će instinktivno početi da puzi ka majčinim grudima.

6. U prva tri meseca bebinog života, one mogu da vide dva do tri metra ispred sebe.

7. Bebe razumeju ton kojim im se obraćate i odgovaraju na isti način. Ukoliko se veselim rečima obraćate bebi, ali uplašenim tonom, beba će to prepoznati i pokazaće odbojnost.

8. Kada bi beba nastavila da raste intenzitetom kojim je rasla u prvoj godini života, kada odraste bila bi visoka 50 metara.

9. Bebin mozak će se udvostručiti u prvoj godini života. Mozak jednogodišnjaka je dvostruko manji od mozga odraslog čoveka.

10. Samo 10 minuta posle rođenja, bebin sluh se istanča toliko da može da shvati odakle zvuk dolazi.

11. Bebe imaju zaštitni mehanizam koji uskače u pomoć kada joj je prehladno ili pretoplo. Ukoliko joj je hladno, beba će početi da se okreće kako bi se ugrejala. Ukoliko joj je vruće, protegnuće rukice i nogice, kao da se sunča.

12. Vaša beba voli zvuk govora. Ovo je jedan od razloga zašto prvo oponaša reči, a ne zvuk zvona telefona.

13. Već sa šest meseci, beba zna razliku između ljudskih lica i lica majmuna.

14. Odmah po rođenju, zenice novorođenčadi se šire. Ovo će učiniti da se roditelji zaljube u bebe, jer je ovo znak da vas beba smatra privlačnim.

15. Bebi pošto se rodi treba 5 do 10 minuta da se navikne na okruženje. Do trećeg meseca, vreme se skraćuje na 30 sekundi, do dva minuta. Do šestog meseca, beba će se prilagođavati za 30 sekundi.

16. Beba se smeje instinktivno. Godinama su stručnjaci smatrali da se bebe smeju samo jer kopiraju ono što rade ljudi oko njih, ali čak i slepe bebe se smeju.

17. Dok su veoma male, bebe imaju izuzetno istančano čulo mirisa. Mnogo istančanije od čula odraslog čoveka i koristi ga kako bi upoznalo svoje roditelje.Izbegavajte jake mirise, kao što su omekšivači tkanine, parfemi i šamponi, kako bi vas dete lakše prepoznavalo.

18. Beba starosti do 25 nedelja reaguje na dodir i to je najistančanije čulo novorođenčeta.

19. Roditelji govore posebno sporo kada pričaju sa novorođenčetom i kada žele da privuku njegovu pažnju. Psiholozi ovu pojavu zovu „motherese“. Beba odgovara intenzivno, što ohrabruje roditelje da nastave ga govore ovim tempom.

20. Beba je povezana sa emocijama i osećanjima roditelja, čak i pre nego što se rodi. Istraživači su trudnicama puštali različitu muziku na slušalice i pratili pokrete bebe ultrazvukom. Ako je majka slušala muziku u kojoj je uživala, bebe su se pomerale više. I dok su se bebe pomerale uz muziku, one su odgovarale na emocije majke, a ne na samu muziku.

21. Novorođenče želi da bude blisko sa majkom. Bebino telo, od malog nosa, velikih očiju i okruglog čela takvi su da bi izazvali emocionalnu reakciju tokom koje ćete osetiti da biste uradili sve da zaštitite svoje dete.

Izvor: bebac.com

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, sledi lista najpopularnijih muških imena u Srbiji u poslednjih 50-ak godina i njihova značenja. Tako se zove hiljade dečaka, ali ni oni ni roditelji često ne znaju šta staro srpsko ime koje su detetu nadenuli zapravo znači.

Pre Drugog svetskog rata Srbijom je ubedljivo vladalo muško ime Milan. Ipak, u centralnoj Srbiji zastupljeno je bilo i ime Miodrag, a u južnoj Stojadin. Za vreme rata i nešto malo po njegovom okončanju, mnogi dečaci nazivani su Slobodan. Ipak, Milan se održao u Vojvodini, a u Pirotu je sve popularniji postao Petar.

Decenija posle 50-ih proslaviće muško ime Dragan, dok se Južna Srbija odlučuje za Zorana. Ta dva imena popularna su i šezdesetih, ali im se pridružuju i Goran, Ivan i Aleksandar.

Dragan i u sedamdesetima ostaje popularan, najviše na zapadu Srbije, ali je Dejan još popularniji od njega. Jug Srbije dečake naziva Saša, dok je u Beogradu najpopularniji Aleksandar. Ovo ime se, tokom osamdesetih, širi i na Vojvodinu, a sve popularniji je Marko.

Devedesetih godina, omiljeno muško ime roditelja postaje Nikola i, iako njegova popularnost ne slabi, u narednoj deceniji je sve češći i Luka.

Po ovom pjeseku, dajemo vam značenja najpopularnijih srpskih muških imena, zajedno sa pregledom slavnih Srba koji su to ime proslavili.

LUKA - izvedeno od grčke reči "luks" - svetlost. Najpoznatiji Luka je, naravno, apostol Luka, autor trećeg jevanđelja i poznati lekar koji je putovao u pratnji Svetog Pavla. Ovo ime u Srbiji je najviše proslavio vojvoda, velikan Prvog srpskog ustanka, pop Luka Lazarević.

NIKOLA - i ovo ime je grčkog porekla, izvedeno od reči "nike" - pobeda i "laos" - narod, dakle narod pobeđuje. Ime je hrišćanskog svetitelja i zato je veoma zastupljeno širom sveta. Setimo se samo Nikole Tesle, Nikole Pašića, Nikole Miloševića, Nikole Simića, Nikole Koje, Nikole Grbića...

MARKO - reč je o domaćoj varijanti latinskog prezimena Marcus, koje je posvećeno Marsu, bogu rata. Ime se davalo najčešće osobama rođenim u martu. U srpskoj istoriji pominje se u 11. veku, kao ime bana raške banovine, a primljeno je po apostolu i jevanđelistu Marku. Pretpostavlja se da današnju veliku popularnost duguje Marku (Mrnjavčeviću) Kraljeviću. Kod nas su ga proslavili Marko Nikolić, Marko Jarić, Marko Ristić, Marko Murat...

ALEKSANDAR - od grčkog "Aleksandros" - zaštitnik ljudi (alexo - zaštita + andros - muževan, muškarac). Ime je čuvenog vojskovođe i vladara Aleksandra Velikog. Čak osmorica papa nosilo je ovo ime, a ono je popularno i kod hrišćana i kod muslimana (tursko Iskender, arapsko Al Iskandar). Ovo ime nose trojica Karađorđevića, jedan Obrenović, a proslavili su ga i Aleksandar Leko, Aleksandar Đorđević, Aleksandar Jovanović, Aleksandar Borisavljević, Aleksandar Berček i Aleksandar Ranković. Od ovog imena potiče i varijanta SAŠA, koja je veoma popularna u Srbiji.

DEJAN - ovo je staro slovensko ime. Nejasno je da li potiče od staroslovenske riječi "dejati" (činiti, raditi) ili od riječi "des" (desiti se), koja je bila jednaka današnjem značenju riječi "sreća". Postoji mišljenje i da vodi porijeklo od latinskog "dea"/"deus" - boginja, božanstvo. U dokumentima srpskih vladara pominje se još u 14. vijeku. Proslavili su ga Dejan Medaković, Dejan Stanković, Dejan Bodiroga, Dejan Radonjić...

IVAN - od grčkog "Ioan", odnosno starohebrejskog "Yohanan" - u milosti Jehovinoj. Ivan je isto što i JOVAN. Ovo ime je sveprisutno među hrišćanima odavno, počevši od Jovana Krstitelja, do Jovana apostola. Reč je o biblijskom, kalendarskom imenu. Setimo se Jovana Ćirilova, Jovana Subotića, Jovana Rajića, Jovana Sterije Popovića, Jovana Dučića, Jovana Jovanovića Zmaja, Jovana Soldatovića, Jovana Pačua, Jovana Maljokovića, Jovana Cvijića...

GORAN - staroslovensko ime koje vodi poreklo od osnove "gora" (šuma, planina). Sinonim je snage. Neki etimolozi smatraju da se poreklo oslanja na ime Georgije. Pamtimo Gorana Paskaljevića, Gorana Markovića, Gorana Šepu, Gorana Vujevića, Gorana Svilanovića... Ime je popularno i u Švedskoj (Göran) i znači "farmer".

ZORAN - izvedeno od reči "zora" - svitanje. Dovodi se u vezu sa staroslovenskom boginjom Zorom, božanstvom jutra i svitanja. Onaj koji donosi svanuće. Proslavili su ga Zoran Radmilović, Zoran Cvijanović, Zoran Đinđić, Zoran Tošić, Zoran Tairović, Zoran Modli, Zoran Bognar, Zoran Mirković...

DRAGAN - logično, vodi poreklo od prideva "drag", onaj koji je drag. Tu su Dragan Bjelogrlić, Dragan Jovanović, Dragan Mićanović, Dragan Džajić, Dragan Lukić, Dragan Kićanović, Dragan Laković, Dragan Mance...

PETAR - od grčkog "petros" - kamen, stena. Petar je nepokolebljiv, odlučan i postojan kao stena. Ime jednog od apostola. Proslavili su ga Petar Prvi Petrović Njegoš, Petar Prvi Karađorđević, Petar Kralj, Petar Božović, Petar Drapšin, Petar Konjović, Petar Bojović, Petar Kočić, Petar Lazić...

SLOBODAN - značenje je sasvim logično. Ime se prvi put pojavilo 19. veka, kada je srpski političar Vladimir Jovanović 1869. godine svom sinu dao to ime, pošto je čitao knjigu "O slobodi" Džona Stjuarta Mila. Setimo se i Slobodana Penezića Krcuna, Slobodana Miloševića, Slobodana Ćustića, Slobodana Ninkovića, Slobodana Beštića, Slobodana Selenića, Slobodana Živojinovića, Slobodana Santrača, Slobodana Kačara...

STOJADIN - ovo je ime domaćeg porekla i potiče od korena "stajati", predstavlja postojane, jake ljude. U želji da prikažu snagu svog auta, mnogi ljudi su Zastavu 101 zvali Stojadin. Od ovog imena izveden je i Stojan, a proslavili su ga Stojan Đurić, Stojan Janković...

MIODRAG - reč je o pridevskoj složenici, mio i drag. Setimo se Miodraga Petrovića Čkalje, Miodraga Jašarevića, Miodraga Stojkovića, Miodraga Krstovića, Miodraga Krivokapića...

MILAN - ovo slovensko ime izvedeno je od prideva mio, mada postoji i tumačenje da potiče od latinskog imena Aemilianus, Emiliano. Na sanskritu znači "željan" i "vredan", a na hindu "zajedno". Popularno je u više zemalja sveta. Proslavili su ga Milan Obrenović, Milan Rakić, Milan Konjović, Milan Stanisavljević, Milan Antonović, Milan Lane Gutović, Milan Mladenović, Milan Panić, Milan Grol, Milan Babić...

Izvor: espreso.rs

Januar je početak nove godine, mesec praznika i slavlja, a evo šta su zajedničke crte osoba rođenih u prvom mesecu!

Januarske bebe smatraju se starmalim, odnosno ozbiljnije su i odgovornije osobe, čak i u detinjstvu. Kasnije u životu, osobe rođene u januaru ističu se kao rođene vođe i preuzimaju mnogo odgovornosti, čak i kada nije direktno njihova! To je delom rezultat urođenog samopouzdanja (i mrvice tvrdoglavosti), ali i činjenice da im je ponekad teško da veruju drugima, zbog čega odgovornost za završavanje neke obaveze ili zadatka preuzimaju na sebe. Imaju visoke standarde u svakom smislu!

Kreativnost

Osobe rođene u januaru imaju izražen smisao za humor, koji nekada skreće i u sarkazam. Odlično će vam odgovoriti čak i na najgluplje pitanje, jer veruju da mogu da pomognu i smataju da nije sramota ne znati nešto. Kreativno pristupaju rešavanju problema, i lukavi su, ali na pozitivan način. Pazite ih se kada im je dosadno, tada su spremni na potpuno luckaste stvari!

Dobro raspoloženje

Brojna istraživanja pokazala su da su osobe rođene u januaru manje podložne "prazničnoj" ili sezonskoj depresiji. I uopšteno, januarska deca su manje nervozna, čak i kao odrasle osobe. Kada je u pitanju zdravlje, trebalo bi da paze na povišen rizik od dijabetesa tipa 2, jer su neka istraživanja pokazala da je povećan rizik u sprezi sa manjkom sunčeve svetlosti tokom poslednjih meseci trudnoće, što je uobičajeno kod "zimskih" trudnoća i beba.

Ljubav

Da, osobe rođene u januaru je svakako osećaju, i vole da je pokazuju. Ali ne i da preterano razgovaraju o njoj, ili osećanjima. Ako ste u vezi sa osobom rođenom u januaru, pokazaće vam da vas voli, radije nego da o tome diskutuje ili to priznaje. Pošto januar obuhvata i Jarčeve, i Vodolije, u zavisnosti od datuma rođenja, možda je vaš partner ili partnerka malo tvrdoglav. Vodolije su, smatraju astrolozi, više u dodiru sa svojim osećanjima i radije o njima pričaju.

Češće su levoruki – ako su dečaci!

Studija sprovedena u Beču je pokazala da dečaci rođeni u novembru, decembru i januaru, imaju veće šanse da budu levoruki. Sa druge strane, devojčice rođene u tim mesecima nemaju veće šanse da budu levoruke.

Izvor: bebac.com

Svake godine se rodi više dečaka nego devojčica u Engleskoj i Velsu, ali i u Srbiji. To je činjenica. Ali, pitanje je - zašto?

Statistika se vodi od 1838. godine, a od tada se, po pravilu, u porodilištima više čuje plač dečaka.

Nijedne godine odnos nije bio drugačiji.

Tako je 2017. godine u Engleskoj i Velsu rođeno 348.071 muške dece i 331.035 ženske - razlika je oko 17.000 beba.

I u Srbiji je iste godine rođeno 64.894 dece - 33.321 dečaka, dok je devojčica 31.573, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Nekih godina razlika je bila i do 2.000 beba.

Ovaj problem je u regionu posebno izražen u Crnoj Gori, gde se na 109 dečaka poslednjih 20 godina rađa - svega 100 devojčica, prema podacima Zavoda za statistiku Crne Gore Monstat.

Još više iznenađujuće to što je ovaj odnos takav od 17. veka.

Ovaj obrazac se u svetu ponavlja već 180 godina, pa je računica sledeća - na svakih 105 dečaka, rodi se 100 devojčica.

Slično je i u drugim zemljama sveta, iako u onim poput Indije i Kine, odnos postaje još veći u korist rođenih dečaka jer je muško potomstvo poželjnije.

Ali zašto se rađa više dečaka nego devojčica - i dalje nije potpuno jasno, iako postoji nekoliko teorija.

Sve je u evoluciji

Prva teorija je evoluciona koja kaže da je za postizanje jednakog broja muškaraca i žena u odrasloj dobi - potrebno da se rodi malo više muškaraca.

Razlog je - biti muškarac je opasno, odnosno dečaci više umiru u detinjstvu od devojčica, a slične su statistike i u drugim fazama života. Do smrti više dolazi i zbog nesreća, samoubistava i zdravstvenih problema.

„U svakom dobu, u skoro svakom trenutku i na svakom mestu, muškarac je u većem riziku od smrti nego žena", kaže profesor Dejvid Stajnsajt, vanredni profesor statistike na Univerzitetu u Oksfordu.

Dakle - više muškaraca nego žena na početku života znači jednak broj muškaraca i žena u odrasloj dobi, po ovoj teoriji.

U stvarnosti, odraslih žena je više nego odraslih muškaraca u Velikoj Britaniji, prema podacima Odeljenja za nacionalnu statistiku. Žene ujedno i žive duže.

Spermatozoidi i tajming

Postoji mnogo različitih faktora koji bi mogli da odrede da li su spermatozoidi sa Y hromozomom brži od onih sa X hromozomom u trci za oplodnju.

To uključuje starost roditelja, ciklus ovulacije žene, nivo stresa, način ishrane i seksualni položaj.

Jedna popularna teorija podrazumeva da se šanse za dobijanje devojčice povećavaju kada roditelji imaju seksualni odnos nekoliko dana pre ovulacije, a zatim se suzdrže od odnosa. U tom slučaju spematozoidi sa X hromozomom imaju veću šansu da nadžive svoje nazovi kolege - odnosno spermatozoide koje nose Y hromozom.

Nasuprot tome, ako do seksualnog odnosa dođe u vreme ovulacije ili nakon nje, najbolji plivači stižu do jajne ćelije, a statistički se više rađaju dečaci.

Roditelji možda veruju u ovu tehniku dobijanja devojčice, ali naučnici kažu da ima malo dokaza za nju.

Tu su i neka istraživanja koja ukazuju da okolnosti pod kojim su začeta deca mogu da odrede i pol. Tako se veruje da, ako su roditelji pod stresom, to može da uzrokuje rađanje devojčice ili pak, ako roditelji žive u ratnom području - pre će se roditi dečak.

Opstanak u materici

Ako sve ove teorije i verovanja ne utiču na pol - da li on onda zavisi od trudnoće?

Neka istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će embrioni ženske dece biti izgubljeni tokom rane trudnoće, ali su druge studije pokazale da su muški fetusi krhki kasnije u trudnoći i dovode do više mrtvorođenih dečaka.

Naučnici kažu da je teško utvrditi šta se zapravo dešava i zašto.

Ono što znamo je - rađa se više dečaka.

Autor: Filipa Roksbi
Izvor: BBC na srpskom

U Danskoj nije poželjno isticati se. To potvrđuje mnoštvo argumenata i činjenica iz simpatične i poučne knjige "Dansko vaspitanje dece" koja govori o tome šta najsrećniji ljudi na svetu znaju o vaspitanju samopouzdane i sposobne dece.

Ovo su samo neki od primera:

– u Danskoj roditelji nude pomoć deci samo kad je to zaista nužno.

– preterivanje u nadzoru nad dečjim životom nije dobro došlo.

– Danci ne upisuju svoju decu na 10 vanškolskih aktivnosti kako bi im deca bila najbolja u sportu, muzici, jezicima, plesu, karateu, glumi. Dancima je važnije da se njihova deca igraju.

– Danci ne ulivaju u male glave svoje dece znanje od prvog dana. Nije važno da dete već sa 5 godina piše i čita.

– u osnovnoj školi redovna nastava završava najkasnije u dva sata posle podne, a deca nakon toga mogu pohađati neobavezni produženi boravak.

– nije neobično da je "igračka veka" – lego kocke nastala upravo u Danskoj. Lego je večan.

– najbolja kompanija za proizvodnju dečjih igrališta je iz Danske – Kompan.

– Danci ne osmišljavaju igre za svoju decu. Puštaju ih da se sami igraju i na taj način bude njihovu kreativnost.

– Danci decu ne štite od straha, sukoba, nedaća. Na taj način ih uče da se upoznaju sa svim svojim osećajima pa makar oni bili negativni.

– Danci ne preteruju u pohvaljivanju svoje dece – to ih uči poniznosti od prvih koraka.

– Danci čitaju svojoj deci priče koje nemaju srećan završetak. Deca iz tuge i nedaća mnogo nauče.

– Danci uče svoju decu da negativnim događajima u životu pridaju manje značaja, a da se više usresrede na ono pozitivno.

– Danci ne nameću svoja mišljenja deci.

– Danci uče decu da pronalaze ono dobro u ljudima.

– Empatija i učenje saosećanja je obavezno već dok su u vrtiću. Smatraju da nam je empatija zapisana u genima i da je treba razvijati od prvog dana. Ona nije luksuz nego potreba.

– Danci nisu preterano zaštitnički roditelji i ne obavljaju stvari za decu.

– Danci odmalena uče decu da je timski rad, zajedništvo i pomaganje jedni drugima najvažnija veština u životu.

– u Danskoj je kažnjavanje udaranjem po guzi zakonom zabranjeno.

– dobrodošao je autoritativan odgoj. Deca ne odgajaju roditelje, već roditelji odgajaju decu.

– Danci uče decu da nije važno šta drugi misle o njima.

– Danci jako drže do porodičnih i prijateljskih okupljanja, zajedničkih obroka i druženja ili u prirodi ili oko kamina.

Izvor: Blic

Samo pravovremeno otkrivanje uzroka i uključivanje deteta u terapiju može da spreči ili otkloni jezičko-govorni poremećaj

AKO ste do druge godine primetili da vaš mališan kasni u razvoju govora, ali se nadate da će se sve, kako se to često misli, promeniti do polaska u predškolsko, možda bi trebalo da ga, ipak, odvedete do logopeda. Samo pravovremeno otkrivanje uzroka i uključivanje deteta u terapiju može da spreči ili otkloni jezičko-govorni poremećaj.

Stručnjaci preporučuju da ga odvedete kod logopeda ukoliko je dete rođeno pod određenim rizikom (ima genetske predispozicije za poremećaj u govoru, desila mu se produžena žutica, hipertonija ili hipotonija) i ako primetite sledeće stvari:

* do godinu i po ne može da identifikuje ni nekoliko osnovnih predmeta niti se odaziva na ime

* do druge godine ne razume jednostavne verbalne zahteve

* do treće godine mu je govor vrlo teško razumljiv

* nije savladao najveći broj glasova maternjeg jezika do četvrte godine

* između druge i pete godine se javlja mucanje

Izvor: novosti.rs

Novi slučajevi obolelih, doktori upozoravaju roditelje da vakcinišu decu

Tokom novembra u Srbiji je prijavljeno 12 slučajeva malih boginja - osam u Beogradu i po jedan u Lajkovcu, Staroj Pazovi, Kragujevcu i Jagodini, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Iako je broj obolelih od morbila drastično smanjen tokom toplih i sunčanih dana koji su bili gotovo do pred kraj novembra, najavljena vremenska prognoza ići će u prilog širenju virusa malih boginja, kojima pogoduje mračno, vlažno i hladno vreme. Opasnost od rapidnog povećanja broja obolelih može se javiti tamo gde nije postignut stepen kolektivne imunizacije.

Epidemiolog dr Predrag Kon kaže za “Blic” da se u Beogradu još uvek javljaju morbili, ali da je prestalo u onom intenzitetu kao što je bilo tokom epidemije prošle godine.

- Naglo povećanje slučajeva obolevanja od malih boginja imali smo tek posle 50. nedelje u 2017, a sada se nalazimo u 48. nedelji. Iako prošlogodišnja situacija ne može da se poredi s ovom sada, ali prosto dolazi vreme kada ne bi smelo da nas iznenadi da se u pojedinim kolektivima, dečjim ili romskim, mogu pojaviti manje epidemije morbila - objašnjava dr Kon.

Jedino rešenje u borbi protiv malih boginja jeste postizanje kolektivnog imuniteta, a da bi se on postigao, potrebno je da MMR vakcinom bude vakcinisano više od 95 odsto ljudi u našoj zemlji.

- Kolektivni imunitet naš narod slabo razume. Potrebno je naglasiti da je kolektivni imunitet postojao i pre uvođenja vakcina, ali to je onda podrazumevalo da se bolest preboli i tek kada osoba bude starija od 20 godina, neće obolevati od nje. Taj prirodni imunitet zamenjen je vakcinalnim i zato je i potreban toliko visok obuhvat da bismo dosegli onaj kolektivni imunitet koji će nas štititi od epidemije - ističe epidemiolog Predrag Kon.

Do kraja maja ove godine, dodaje on, u Beogradu je bilo 2.017 slučaja obolelih, a više od petine njih morbilima se zarazilo u zdravstvenim ustanovama.

- Treba reći da je bilo i dosta romske populacije iz nehigijenskih naselja među obolelim, a vrlo je značajno da smo u tom periodu imali 193 obolela zdravstvena radnika, od kojih je dvoje umrlo - kaže dr Kon i dodaje da je preko potrebno izvršiti imunizaciju prvenstveno svih zdravstvenih radnika, koji su imali najteže posledice.

Školska deca u Beogradu su visokovakcinisana, napominje ovaj epidemiolog, te je u ovoj uzrasnoj kategoriji imunitet preko 95 odsto. Ipak, među njima ima još uvek onih koji nisu primili drugu dozu - krajem avgusta oko 30 odsto školske dece nije bilo revakcinisano.

- Kada su u pitanju predškolska i mlađa deca, imamo one rođene 2016. i tu ima oko 10 odsto njih koji nisu vakcinisani. Brojeći unazad, rođeni 2015. i ranije su revnosniji. Ipak, obuhvat vakcinacijom još uvek je nedovoljan, te ne treba da nas čudi ukoliko se jave pojedinačne epidemije, ali daleko blažeg intenziteta i potencijala nego prošle godine - objašnjava dr Predrag Kon.

Kada su u pitanju komplikacije prouzrokovane malim boginjama, oko 30 odsto obolelih osoba imalo je neku od njih (upala pluća, upala ušiju).

- Od cele populacije obolele od morbila u Beogradu, 1,7 odsto su bila deca mlađa od 12 meseci - upozorio je dr Kon.

Ukupno 5.776 slučajeva

Podsetimo, od početka oktobra prošle godine pa do kraja novembra 2018. u našoj zemlji zabeleženo je čak 5.776 slučajeva malih boginja, dok je 15 osoba umrlo od komplikacija izazvanih morbilima, a Svetska zdravstvena organizacija svrstala je Srbiju u sam vrh Evrope po broju umrlih građana od malih boginja. Zbog svega toga u Srbiji je nešto više od godinu dana na snazi pooštreni epidemiološki nadzor nad malim boginjama. To praktično znači da se intenzivno sprovodi vakcinacija svih nevakcinisanih ili nepotpuno vakcinisanih osoba uzrasta od jedne do 18 godina, a pojačan je zdravstveni nadzor.

Izvor: Blic.rs

Prva stvar koja je i više nego očigledna je Tainin neverovatno mladolik i negovan izgled. U videu se vidi kako je ona zaista minimalista po pitanju nege i šminke, ali vidljiv je neverovatno lep ten i zdrav izgled kože.

Brojka od desetero dece mnogima je nezamisliva, ali Taina Lićardo Toivola ima ih upravo toliko. Na snimcima koje često postavlja na društvene mreže prikazuje kako izgleda njena stvarnost i kako se u njoj snalazi, a mi moramo da priznamo da smo naprosto impresionirani njenim veštinama...

Četrdesetjednogodišnja Australijanka Taina Lićardo Toivola majka je čak desetero dece, a mnogima od nas ta brojka je prilično nezamisliva. I dok bi se majke širom sveta zapitale kako uopšte preživi, ona na svojim fotografijama i snimcima pokazuje da njoj to stvarno ne pada toliko teško. Naprotiv, ona i njen suprug, religijski propovednik, žive u Finskoj i u svojoj ulozi roditelja stvarno se dobro snalaze.

Pre nekoliko nedelja, Taina je na svom Jutjub kanalu objavila video o svojoj jutarnjoj rutini. Naravno, teško da 10 klinaca može stati u samo jedan video pa je svoje jutarnje rituale rasporedila u čak 3 videa. Njena deca nalaze se u dobu od 20 godina do 6 meseci, a njihova imena, od najstarijeg do najmlađeg su: Leonardo, Kleopatra, Jerusalim, Dartanjan, Šekspir, Romeo, Nefertiti, King Džejms, Afrodita i Omega.

Prva stvar koja je i više nego očigledna je Tainin neverovatno mladolik i negovan izgled. S obzirom da joj najmlađa ćerka ima samo 6 meseci, moramo primetiti da je Taina u neverovatno dobroj formi. Verujemo da dobar deo toga duguje trčanju za decom.

Druga, mnogima neverovatna i šokantna, činjenica je da Taina ustaje pre 3 sata ujutru kako bi svoj dan započela u miru, pre nego što se deca probude. Osim savršenog tajminga i organizacije visokog nivoa, ova mama uspe da pronađe i vreme za čitanje, a ponekad i za vežbanje. Osim toga, svaki dan kuva ogromne količine razne hrane za porodicu.

Njena deca pohađaju brojne aktivnosti, sviraju instrumente i uče strane jezike. Jako su aktivni i, kad je reč o praćenju njihovog tempa, ova mama je pravo čudo.

{vembed Y=1VBwtIx9Eck}

Izvor: B92

Juče je u Nišu, u organizacii portala Bebac, organizovan Dan za trudnice gde je jedna od tema bila i "Prvi dan sa bebeom - kupanje bebe". bebe su se kupale babyMed kozmetikom i očigledno uživale.

Za sve informacije o BabyMed dečijoj kozmetici posetite babymedcosmetics.com

Izmene Porodičnog zakona treba da daju veća prava roditeljima

Danas se obeležava Svetski dan deteta. Nedavno je skupštinskom Odboru za prava deteta stigla inicijativa za izmenu Porodičnog zakona, kako bi roditelji za života dobili pravo da odrede potencijalne staratelje svojim mališanima u slučaju neke tragedije.

Šta se dešava sa decom koja izgube roditelje u saobraćajnim nesrećama ili ih prerano napuste zbog teške bolesti? Ko brine o njima? Treba li omogućiti roditeljima da testamentom odrede staratelja u slučaju nesreće?

O ovome je bilo reči u "Jutru"” na TV Prva, a Jasmina Mihnjak, urednica našeg portala, rekla je da za sada konačnu odluku o tome šta će se desiti sa detetom u slučaju da dete ostane bez roditelja donosi Centar za socijalni rad.

"Roditelji nemaju nikakvu mogućnost da se uopšte izjasne o tome. Važno je da sada prikažemo ovu inicijativu koja kaže da se roditelji pitaju, jer ono što je problem - mi nemamo apsolutno nikakvu mogućnost da damo svoje mišljenje. To ne mora da bude konačna odluka, ali roditelj treba da ima mogućnost", rekla je ona.

Dodala je i da roditelj može testamentom da odredi staratelja, ali njega Centar za socijalni rad ne mora, ako to ne želi, da uzme u razmatranje.

"U nekim slučajevima ga uzimaju u obzir, u nekim ne. Izmene zakona bi trebalo da budu uzete u razmatranje", poručila je.

Pogledajte snimak celog gostovanja na TV Prva >>

Izvor: bebac.com