Displaying items by tag: majka
Stručnjaci su sve bliže potvrdi da majčino mleko zaista može zaštiti bebe od virusa korona.
Majčino mleko je čarobni napitak za zdravlje bebe. Ono svojim antitelima pomaže bebi u izgradnji imunog sistema, u borbi protiv alergija, kao i u borbi sa virusima i bakterijama.
Antitela su važan deo imunog sistema i predstavjaju odgovor ljudskog tela na "neprijatelje". Kada virus, bakterija ili druga pretnja napadnu telo, naše krvne ćelije proizvode antitela za borbu protiv infekcije.
Zdravstveni stručnjaci smatraju da bi antitela iz majčinog mleka mogla biti glavno oružje u borbi protiv koronavirusa.
Rebeka Pavl, profesorka Medicinskog fakulteta Ajšn u Njujorku, ispituje prisustvo antitela u majčinom mleku žena koje su bile izložene koronavirusu. Rezultati istraživanja su pokazali da je tip antitela u majčinom mleku mnogo "izdržljiviji" od antitela ljudske krvi. Ova tvrdnja govori u prilog tome da bi majčino mleko bio adekvatan vid zaštite protiv virusa Covida 19.
Bez obzira da li je žena imala pozitivan test na virus ili ne, ako je bila izložena i trenutno je zdrava, to znači da je njeno telo možda već krenulo u akciju stavaranja antitela. Ta antitela bi se tada mogla preneti u majčino mleko kako bi zaštitila dete od bolesti.
Rebeka Pavl je sprovela istraživanje tako što je prikupila 800 donacija majčinog mleka. "Imam stotine imejlova ljudi koji žele da učestvuju, a mnogi od njih su rekli da su sumnjali na infekciju ili na pozitivan test", istakla je Pavl. "Ako utvrdimo da u mleku postoje zaista snažna antitela, da li se ona mogu terapeutski koristiti za lečenje onih koji su zaista bolesni?", pita se Rebeka.
Već znamo da dojilje proizvode antitela za druge viruse, poput gripa, i da se ona nalaze u majčinom mleku radi zaštite dojenčadi. Uzbudljivo je pomisliti da bi žene mogle na sličan način da proizvode moćna antitela na koronavirus.
Izvor: www.yumama.com
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, Svetska zdravstvena organizacija i Akademija za dojenje, na osnovu dosadašnjih istraživanja koja nisu dokazala prisustvo virusa Covid-19 u majčinom mleku, podržali su dojenje čak i ako su majke zaražene ovim virusom.
U skladu sa tim, bolnica Johns Hopkins, Baltimor u SAD izdala je preporuke za sve majke koje doje za vreme pandemije, bilo da je kod njih potvrđeno prisustvo ovog virusa ili ne.
„Dojenje je veoma važno za zdravlje deteta. Majčino mleko je idealna hrana za novorođenčad, jer sadrži antitela koja štite novorođenče od mnogih dečijih bolesti, a takođe obezbeđuje sve nutritivne potrebe u prvih šest meseci života i veći deo nutritivnih potreba u drugoj polovini prve godine života deteta. Međutim, u jeku pandemije Korona virusa, veliki broj majki je zabrinut da li je bezbedno da doje bebu ako im je potvrđeno prisustvo Covid-a 19.
Ukoliko pogledamo najnovija istraživanja, videćemo da trenutni podaci nisu dovoljni da bi se zaključilo postojanje vertikalnog prenosa ovog virusa putem dojenja. Iz tog razloga, Svetska zdravstvena organizacija savetuje dojenje majkama sa sumnjom ili potvrđenom infekcijom na ovaj virus, uz odgovarajuće preporuke“, istakla je mr.sci med. dr Milica Janićijević, specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalisa za fertilitet i sterilitet iz Specijalne ginekološke bolnice sa porodilištem Jevremova, koja je deo MediGroup sistema.
Preporuke su sledeće:
1. Ukoliko majka ima potvrđen Korona virus ili ima simptome pa je na ispitivanju, potrebno je da se izoluje od drugih, uključujući i svoje dete, kako bi se smanjila mogućnost prenošenja virusa. Preporuka je izmlazavanje mleka pomoću pumpice, koje bi se davalo bebi ili dojenje uz maksimalne mere prevencije.
2. Razdvajanje majke i deteta je odluka koju treba da donese zdravstveni tim specijalista (pedijatar, infektolog), a imajući u vidu zdravstveno stanje majke i deteta. Ako se donese odluka da mogu da ostanu zajedno, dojenje se podstiče uz maksimalne mere opreza (majka treba da nosi masku uz higijenu ruku i dojke pre i posle dojenja).
3. Ako se majka, koja ima Korona virus, porodi u bolnici, bebu treba privremeno odvojiti od nje kako bi se smanjila mogućnost prenošenja virusa. Tokom ovog vremena bebama se daje izmlazano majčino mleko. Kada se poboljša zdravstveno stanje majke i planira za odlazak kući, smernice su ili davanje izmlazanog mleka pumpicom ili kontakt sa maskom uz higijenu ruku. Ovu preporuku donosi tim specijalista.
4. U slučaju izmlazavanja mleka koje potom bebi daje neka druga osoba, vrlo je važno voditi računa o higijeni ruku, kao i pumpice koja se koristi (otkuvati pumpicu ili oprati u mašini za sudove).
5. U situaciji da je kod majke došlo do pogoršanja kliničke slike i komplikacija, ne savetuje se dojenje, nego upotreba ili izmlazanog mleka ili dohrana adaptiranim mlekom.
6. Ukoliko dojite: koristite masku, perite ruke 20 sekundi, koristite sredstva na bazi alkohola za čišćenje.
Izvor: www.mojpedijatar.co.rs
Zaboravnost i zbunjenost u nekim trenucima kod majki može biti predmet šale. Ipak, mnoga istraživanja su pokazala da u mozgu zaista nastaju promene kada postanete roditelj.
Da li ste čuli za 'majčinski mozak'?
Mama Lisa Ker opisala je neobičnu situaciju u kojoj se našla.
"Ne ide mi baš dobro dok troje dece vrišti u isto vreme. Tako sam juče otišla da im kupim užinu, stajala i čekala porudžbinu i nakon što su mi ljudi dali sve što sam kupila. Majčinski mozak je stvaran", napisala je Lisa na Tviteru.
Nije ona jedina koja iskusi te zaboravne momente nakon što dobije decu. Mnoge mame podelile su na društvenim mrežama svoje neobične situacije. Neke su krenule bez majice napolje, druge su stavljale čips u frižider, dok su mnoge tražile po kući ono što već drže u ruci.
Obično se ovako zbunjujuće situacije dešavaju zbog promene stila života, kako kod mame tako i kod tate. Život postaje mnogo stresniji, a roditelji vrlo malo spavaju.
Kada ne prespavate noć, sasvim je razumljivo da ne budete kognitivno isti kao da ste se naspavali.
Uz to, velika je promena kada od samostalne odrasle osobe postanete osoba odgovorna za nečiji opstanak. To menja identitet, ali i način na koji provodite vreme, spavate i brinete se o sebi.
I nauka je mnogo puta dokazala kolika je promena kod žena tokom trudnoće i majčinstva.
2016. godine evropska istraživanja pokazala su da se kod žena koje postanu majke menja siva masa u mozgu, a te promene traju minimum dve godine. Promene su toliko jasne da se samo na osnovu skenera mozga može pokazati da li je žena postala majka ili ne, prema pomenutoj studiji.
Studija iz 2010. pokazala je da dolazi do promena u verbalnoj memoriji kod trudnica. Recimo, one počnu da zaboravljaju imena likova iz filma ili imena omiljene knjige, iako nema promene na prepoznavanju i radnoj memoriji.
Sva istraživanja, naravno, ne pokazuju da su trudnice i novonastale majke manje inteligentne. Pojam 'majčinski mozak' moramo upotrebljavati sa oprezom.
Mnogi naučnici smatraju da sve te promene koje se dešavaju u stvari pomažu ženama da budu bolje majke.
Iako je ovo sasvim normalna pojava, kao i česta šala među ljudima, mnogi upozoravaju da bi bilo dobro porazgovarati sa lekarom ukoliko se pojave neki mnogo ozbiljniji simptomi nakon porođaja.
Ukoliko mislite da vam je potrebna pomoć u postporođajnom periodu, nemojte se libiti da je potražite.
Izvor: www.yumama.com
Ono što nijedna majka ne bi pomislila, ona je priznala. Anonimna žena je reklada mrzi svoje treće dete i da potajno želi da beba umre u snu. Oseća se krivom zbog svojih emocija i zatražila je pomoć od ostalih roditelja na internetu.
Majka je objasnila da voli svoje dve ćerke, koje imaju osam i šest godina, ali za treće dete, sina, nikako nema emocija. Prekasno je, kaže, shvatila da je trudna, pa nije mogla da abortira. Od tog dana oseća mržnju prema bebi, ali nakon rođenja stvari su izmakle kontroli.
Čak se, dodaje, nadala da će doći do komplikacija u trudnoći i da će biti primorana da abortira.
Iako je post uklonjen sa "Reddita", na kome je prvobitno objavljen, anonimnoj ženi su se javile druge majke, koje je razumeju i prema svojoj deci nakon porođaja gajile su ista osećanja.
- I ja sam mrzela svoju bebu toliko da je nisam mogla gledati. Činilo mi se da ću osetiti olakšanje ako umre u snu - napisala je jedna mama, koja se posle porođaja borila s teškom postporođajnom depresijom.
Postporođajna depresija problem je mnogih žena, a u drastičnim slučajevima javljaju se suicidalne misli, odsustva ljubavi prema bebi, pa i želja sa smrću deteta, kao što je ovaj slučaj, Pri prvim znacima ovog stanja pomoć stručnjaka je neophodna.
Izvor: Blic žena
Zbog vas često plače. Plakala je kada je saznala da je trudna. Plakala je i kada vas je rodila, kada vas je prvi put držala u naručju. Često je plakala od sreće ili straha, još češće od brige. Majka osjeća vašu bol i sreću, i kada niste svjesni toga.
Željela je taj posljednji komad kolača. Ali kada bi shvatila da ga i vi želite, izgubila bi apetit. Uvijek joj je draže bilo da je vaš trbuščić sit.
Boljelo je. Kada biste je počupali, zagrebali oštrim noktićima koje se bojala skratiti, boljelo je, a boljelo je i kada biste je ugrizli prilikom dojenja. Boljelo je i kada je rađala, nosila… Često majku boli.
Majka se uvijek boji. Od trenutka kada ste došli na svijet, ona je tu kao zaštitnik. Govorila bi NE kada bi neko kada bi neko zatražio da vas drži u naručju, jer niko vas nije mogao tako sigurno držati kao ona. Srce joj je zastajalo u trenucima kada ste pružali prve korake. Do kasno bi ostajala budna, provjeravajući je li sve uredu u kući, a rano se budila da vas isprati u školu.
Kada bi se spotaknuli, tu je bila da vas uhvati. Bila je tu da otjera loše snove. Ni groznice noćne nisu vam mogle ništa. Majka je tu da sve bude kako treba.
Majka zna da nije savršena. Zapravo majka je svoj najgori kritičar. Ponekad mrzi samu sebe. Uvijek je htjela biti savršena majka, paziti da ne uradi nešto krivo, ali samo zato što je ljudsko biće, pravila je greške, koje je vjerovatno još i danas proganjaju.
Kada bi mogla vrijeme vratiti unazad, svaka majka bi željela popraviti ono što je loše uradila. Ali ne može. Zato budite dobri prema svojoj majci, jer radila je kako je najbolje znala.
Često vas je posmatrala dok spavate. Brojne su besane noći kada vas je preklinjala da zaspite, pjevušila i nadala se da ćete se uskoro smiriti. Onog trenutka kada biste utonuli u san, gledajući vaše okice i bezbrižno lice oslobođala se svog umora.
Nosila vas je duže od devet mjeseci. Majka vas je nosila u naručju dok je čistila, dok je jela… Iako su je boljele ruke i leđa, ona vas je držala jer ste to željeli. Ljubila vas je, grlila, igrala se, a vi ste se osjećali sigurno. I zato je to radila uvijek i kada god ste to zatražili.
Slamalo joj se srce svaki put kada biste plakali. Činila bi sve da zaustavi plač, a ako to nije uspijevala bila bi beskrajno tužna.
Kod majke ste uvijek na prvom mjestu. Često je izlazila iz kuće gladna, nenaspavana i nedotjerana. Uvijek je stavljala vaše potrebe ispred svojih. A na kraju dana ponestajalo joj je energije i za sebe često nije mogla ništa uraditi. No, sutradan, budila bi se i činila isto jer joj toliko značite.
Opet bi uradila isto. Biti majka je najteže. Majka plače, trpi, pokušava, ne uspijeva, radi i uči. Majke se raduju i vole više nego što i same mogu zamisliti. I uprkos svoj boli, tugi, besanim noćima, brigama, majka bi za svoje dijete uvijek i ponovo sve učinila. Zato, sljedeći put kada vidite svoju majku recite joj hvala i pokažite da je volite. To su riječi koje sigurno uvijek rado želi čuti.
One nas donose na ovaj svet i od tog trenutka jedina njihova misao je naša dobrobit. naše majke su uvek tu za nas.
Ponekada je lako zaboraviti da onne imaju samo najbolje želje za nas. One često sebe i svoje živote stavljaju u drugi plan. Ove tajne misli koje majke čuvaju od nas će vam slomiti srce!
1. Vi ste razlog zašto je toliko plakala.
Plakala je od sreće kada je saznala da je trudna. plakala je od sreće kada vas je napokon držala u rukama. Plakala je od brige kada stvari nisu išle u vašu korist. A plakala je i od ponosa sa svakim vašim uspešnim korakom.
2. I ona želi poslednje parče!
Naravno, ona će reći da je "puna" kada primeti da se vama još jede. Iz čiste ljubavi prema vama, ona će se toga odreći. Ona se ne odriče samo parčeta pice ili kolača, več i mnogo toga u životu. Ona bi volela da uzme još samo malo, ali će se žrtvovati za vas.
3. Uvek brine za vas
Čak i pre nego što ste se rodili ona bi dala sve na svetu da vas zaštiti od zla. Kada ste ostali napolju do kasno, ona vas je čekala. Ne da bi vas davila, već zato što je želela da zna da ste dobro. Kada je stigao vaš prvi dan škole i vaš prvi sastanak, brinula se kako će se sve odvijati za vas. nebitno da li je u pitanju bolest ili slomljeno srce: ona je uvek na vašoj strani. Zauvek.
4. Pretrpela je ogroman bol
Vaše rođenje bilo je najveći bol koji je doživela. I 9 meseci ranije nisu bili laki. Kasnije, grickali ste je dok vas je dojila, čupali ste je za kosu i šutirali. Ali kada biste joj se nasmejali, ona bi zaboravljala svu bol i sve je bilo izbrisano.
5. Kada biste plakali, ceo njen svet se raspadao
Svaka vaša suza zabijala bi joj se direktno u srce, ne postoji ništa bitnije nego da uteši vas i opet vas usreći. Njeno srce je slomljeno kada vi osećate bilo kakav bol. Uradiće sve da vas uteši i da sve ponovo bude bolje.
6. Obožava vas
Za nju je jako teško da skrene pogled od vas pa čak i da odete od nje tokom noći. Kada napokon zaspite te nemirne noći dok ste imali temperaturu i probudili se sa osmehom, taj trenutak joj uvek zagreje srce.
7. Pozdravljanje sa vama joj slama srce
Ona od početka zna da ćete živeti svoj život korak po korak. Svaki korak je za nju težak, nebitno da li je u pitanju prva ljubav, odlazak na fakultet ili u vaš stan. Juče ste još bili njena beba, a danas vas grli i moli se da vaš život bude ispunjen neverovatnom srećom.
8. Ona zna da nije savršena
Možda njena briga za vas ponekada ide na nerve. Možda ne uradi sve uvek kako treba kako vi mislite da treba. Možda mislite da je bila previše stroga ili gruba. Ona uči u hodu i uvek se trudi najbolje što ume i sama sebi je najveći kritičar.
9. Sve bi opet isto uradila
Uprkos svom bolu i onome šta je izgubila, njena ljubav i radost uvek će biti veći i bitniji od njenog života za nju. zato bi ona kroz sve opet prošla da ima šansu. Jer vas voli. Ona je vaša majka!
Tup ili oštar bol, glavobolje i umor, često "dolaze u paketu" sa majčinstvom. Evo načina da sprečite ili bar ublažite ove probleme...
Višesatno nošenje deteta, teškog 10 ili više kilograma je izuzetno naporno, a kada tome pridodamo i kolica sa svim potrebnim i nepotrebnim dodacima, ne iznenađuje nas činjenica što majke pre ili kasnije osete bolove u različitim delovima tela.
Evo nekoliko praktičnih saveta kako da sprečite ove probleme.
Bolovi u leđima predstavljaju zaista velliki problem! Naime, mnogo je razloga zašto mame osećaju bolove u leđima, ali jedan od najvažnijih je činjenica da mame uvek nose sve sa sobom, kako ih ništa ne biiznenadilo.
Rešenje: Ne pretrpavajte se preko svake mere! Pelene, maramice, flašica, garderoba i spremni ste!
Na kukove i vrat kao na funkcionalne delove tela, možete zaboraviti ukoliko vaš mezimac spada u grupu krupnijih beba.
Rešenje: Investirajte u nosiljke koje ravnomerno raspoređuju bebinu težinu. Postoje različite varijante marama, čija cena postaje nevažna onog trenutka kada pomislite na veštačko rame ili kuk.
Istegnuća ligamenata su takođe veoma neprijatna pojava, a najčešće pogađaju majke vozače, dok se okreću i pokušavaju da komuniciraju sa nemirnim detetom u sedištu. Slično se događa i pri stavljanju deta u sedište.
Rešenje: Kada postavljate dete u sedište, nemojte se izvijati preko pola automobila, već ga samo postavite, a nakon toga sedite pored njega i fokusirajte se na zakopčavanje.
Svakodnevna pogrbljenost takođe muči mnogemame, a do toga nisu ni svesne. Budimo iskreni, koliko mama uopšte obraća pažnju na pravilno stojanje i položaj tela dok gura kolica?! Tu i tamo im im telo ipak daje signale da Sizifov posao guranja stene na vrh brda, može da ostaviti dugotrajne posledice.
Rešenje: Podesite ručke kolica tako da ih možete držati i gurati bez grbljenja. U svakom trenutku budite svesni svog tela i zapamtite ono što vam je mama još od malena govorila: "Stani uspravno i drži glavu visoko". Ovaj mamin savet je doduše primenjiv na ostale životne situacije, a ne samo na guranje bebe u kolicima.
Lekari preporučuju da nikada ne nosite više od 10 posto svoje telesne težine na ramenima, uključujući i težinu vašeg deteta.
Mame, puno sreće! Znamo da vam je potrebna.
Mnogi budući roditelji složiće se da im nije bitno kog pola će biti njihova beba, već samo da je živa i zdrava. Međutim, mama Džen ne misli tako. Pročitajte njeno iskustvo...
Stvarno sam se radovala tome da budem blesavija od moje nerođene ćerke. Punih 20 nedelja, i mnogo godina pre toga, sanjala sam o devojčici koja će jednog dana kao labudica da se pretvori u predivnu samosvesnu i hrabru ženu. Devojčicu koja će biti savršena kombinacija mene i mog supruga, lepa i zabavna na oboje. Devojčicu koja će da obožava da sa mnom posećuje muzeje, koja će da bude izuzetno nadarena za matematiku i izuzetno srećna kada se budemo glupirale.
Nakon 20. nedelje i zakazanog ultrazvuka i suprug i ja smo kasnili. Dan je počeo ludnicom na poslu i još većom ludnicom u saobraćaju, ali ništa nije moglo da me omete u pogledu na moju devojčicu koja raste u meni. Naravno, znali smo sve vreme da postoji ta mala mogućnost da grešimo, ali mi smo se nadali i bili smo uvereni da će naša želja da se ostvari. Legla sam na sto i bila spremna - na pogled i na veliku vest, ako će hteti da nam se pokaže šta je.
Lekarka koja me je pregledala pitala je da li možda želimo da znamo pol, pa smo u isti glas rekli - da. "Paaa, čestitam", rekla je doktorka, "dobićete malog dečaka". Moj svet se srušio. Oprosti mi sine na tome, ali to nisam htjela. Tek kada sam došla kući, razočarana, proguglala sam termin razočaranja u pol i ne samo da sam pronašla gomile članaka drugih majki koje su se susrele s takvim situacijama, pronašla sam čak i knjigu koja se na 135 stranice bavi ovom problematikom. Okej - nisam jedina. Proučila sam članke, pročitala komentare i utešila se jednom činjenicom. To što smo videli na ultrazvuku i to što će u životu mog deteta činiti jednu veliku razliku nije zapravo tako veliki stvar. To je samo razlika u njihovim genitalijama jer sve što sam zamislila da ću u životu da radim sa svojom devojčicom, zapravo ću moći da radim i sa dečakom.
Razlika između ćerki i sinova je biološke prirode i ako malo okrenemo problem shvatamo da je društvo napravilo tu razliku između jednih i drugih i da zapravo nijedna razočarana majka poput mene neće da kaže: Šteta, baš sam se nadala da ću roditi ćerku koja će imati vaginu poput moje". Ne - razočaranje je generalno jer takva mama neće, ili nije još, dobila ćerku koja će da bude u celosti poput nje, s time da se tu ne misli na lice, oči, kosu, već na njeno ponašanje i njena interesovanja. A kada to razdvojimo, shvatimo da je onda zapravo svejedno hoće li naš biološki potomak biti sin ili ćerka. Društvo je to koje je podelilo muško od ženskog.
Ne rađaju se sinovi kao muškarci - rađaju se kao deca koja tek treba da se nauče životu i ponašanju. A mi, roditelji, imamo tu viziju koju smo stvorili želeći da se naše dete ponaša ženskasto ili muškasto. Jedino je pitanje - hoće li to dete u životu zaista želeti da se tako ponaša ili ne. Ali, moram da priznam još jedno. Nešto što je ustvari najvažniji detalj mojih nadanja - a to je činjenica da sam toliko želela ćerku samo da bi ona mogla da postane bolja verzija mene. Eto - priznala sam. Žena sam. I toliko puta u životu doživela sam razočaranje jer sam u nekim životnim bitkama gubila samo zato što sam se takmičila s muškarcem. Zato sam silno želela da odgajam svoju ćerku i da je podstaknem da bude bolja od mene - da bude pametnija, kreativnija, divnija... da pokori svet svojom pojavom.
A onda sam se opet vratila svom stomaku i tom biću u sebi. Meni ne treba niko da kaže da bih svoje dete, uprkos drugačijem polu, trebalo da volim. Naravno da ću ga voleti najviše na svetu samo što sada, iz ove perspektive, ne vidim toliko predivnih ideja u vezi sa njegovim odrastanjem i njegovim budućim interesima. Sve što vidim su stereotipi - glasno malo biće koje će umesto muzeja da bira igre u blatu, a umesto matematike neki grubi sport.
I to je to - tu je glavni problem. Ultrazvuk nije otkrio samo specifične polne organe, otkrio je i moj stereotipni seksistički stav. Jer nikad ne možemo da znamo - baš nikada, u šta će naša deca da se pretvore. Možda ćemo imati devojčicu kratke kose sa štapom u ruci, ili sina koji voli da pevuši i da igra uz muziku. Možda ćemo imati ćerku koja će da bude najbolja fudbalerka na svetu ili sina - najboljeg plesača na svetu. To stvarno niko ne može da zna i zato je razočaranje zapravo glupavo i stereotipi su glupavi - važno je voleti i znati videti to svoje dete i interese koje ono pokazuje. Roze ili plavo - sasvim nevažno.
Nije nam uvek potrebno da čujemo ŠTA treba da radimo. Ponekad su nam dovoljne samo poruke kao što su Proći će! Znam kako ti je!.
Skoro sam pisala o afirmacijama koje majke sebi mogu ponavljati kako bi izgurale dan, nedelju ili mesec. Dobila sam puno komentara majki o tome kako su im takve rečenice značile. U suštini ja tada nisam rekla ništa novo, samo sam na papir stavila potvrdu da se svima nama majkama u glavi roje slične misli i postavljaju slična pitanja. Znači nam kada čujemo da je i neka druga mama u sličnom problemu i izazovu, i korisno je da čujemo kako se ona sa tim izborila. Isto tako od jednakog značaja nam je i samo da čujemo da nismo sami u problemu, da postoje i drugi koji se suočavaju sa sličnim izazovima. Često znamo šta nam je činiti da izađemo iz problema, ali je isto tako to u praksi ponekad vrlo teško izvodljivo.
Nije nam uvek potrebno da čujemo ŠTA treba da radimo. Ponekad su nam dovoljne samo poruke kao što su Proći će! Znam kako ti je!.
Vrlo često ni ne znamo koja nas to suštinska uverenja koče da budemo srećne i zadovoljne. Na svesnom nivou nam vrcaju kojekakve misli i mi se trudimo da “se posvađamo” sa njima, da im stavimo do znanja da nam ne prijaju i da im pronađemo racionalnu alternativu, ali desi se da one i dalje budu uporne u upravljanju našim osećanjima i postupcima, ostavljajući nas pritom nezadovoljnima. To je zato što su one samo produkt nekih naših dubljih uverenja koja predstavljaju bazu za naše ponašanje.
Ta naša osnovna razmišljanja često su i na nesvesnom nivou, pa je potreban ozbiljan rad da bih ih otkrili, a potom i izmenili u pravcu funkcionalnijeg delovanja. Tako nešto često je luksuz obzirom na nedostatak vremena, naročito ako si majka. Zato smo moja koleginica i ja za potrebe jedne grupe koju smo organizovale izdvojile nekoliko bazičnih uverenja koja, iz našeg ličnog majčinskog, ali i profesionalnog iskustva najviše more majke. Odmah smo ih za vas pretvorile u zdrave racionalne alternative. Vama ostaje samo da ih iščitate, pronađete one za koje mislite da će vam najviše značiti, i ponavljate ih sebi svaki dan. Ako treba napišite ih i na papirić, koji potom stavite u džep tako da uvek bude uz vas kao podsetnik. Videćete da naredne rečenice ne obećavaju happy-endove, ne nude savršena rešenja i ne maze vas obećanjima da će sve uvek biti u redu. Jer neće uvek biti baš tako. Svako rešenje neće biti savršeno, jer da li savršenost kao takva uopšte i postoji u životu?
Ono što naredna razmišljanja krasi jeste njihova realnost, potvrda u praksi i njihova funkcionalnost. A takve misli su uglavnom one koje su dovoljne da osetimo boljitak i budemo srećnije majke.
Nisam sama, čak i ako se ponekad osećam veoma usamljeno.
Ja sam dobra majka, čak i kad sam umorna, mrzovoljna i nervozna.
Vreme radi za nas. Vremenom ćemo se beba i ja bolje upoznati. Vremenom ću znati da prepoznam šta mojoj bebi prija, a šta ne. Vremenom ću biti sigurnija u sebe, a samim tim i smirenija.
Ja nisam svemoćna, iako bih ponekad to želela. Ostaviću nešto i drugima da urade.
Svaka pomoć mi je dobrodošla. Treba da odmaram što više i čuvam snagu za bebicu/ bebice.
Ja sam ipak samo ljudsko biće. Dozvoljeno mi je i da plačem, i da kukam, i da budem neraspoložena.
Ne postoji savršena majka. Dovoljno je da to želim i da težim tome.
Ne postoji savršeno dete. Svaka beba je individua za sebe.
Postoje izvesne teorije koje mi pomažu da se beba i ja bolje snalazimo u prvim danima, ali to ne znači da ih moram slepo pratiti i da se moja beba mora potpuno uklopiti u njih.
Veći deo obaveza u prvoj godini je na meni, jer sam majka. Iako je suprug/ tata spreman uvek da pomogne i pruža mi podršku, na meni je puno toga.
Neću uvek imati savršeno rešenje u vezi sa bebom. Niko ga nema. To me ipak ne čini lošom majkom.
I mužu/tati je potrebno vreme da se navikne na novu ulogu i da se opusti.
Doći će dan kada ćemo muž i ja opet imati vreme “samo za nas”.
Roditeljstvo je prelepo, ali nije uvek “cveće i proleće”. Nisam loša majka ako ponekad kažem da je biti roditelj baš teško.
Ništa ja ne moram (osim da zadovoljim bebine osnovne potrebe).
Napisala: Sashkonela, autor bloga Creactive
Ja sam veoma srećna osoba koja je imala mogućnost da doji svu svoju decu. Nema svako tu sreću. Ne želi svako tu mogućnost. Ali, iako sam i ja imala određene poteškoće u avanturi zvanoj materinstvo, bebeći period je ipak bio relativno lak za mene. Ne potpuno bezbolan, ali uglavnom nisam imala trzavice s kojima se mnoge žene suočavaju.
Naravno, bilo je i onih dana kada sam morala dobro da razmislim da bih se setila zašto sam uopšte i počinjala da dojim. To su bili dani kada sam osećala da ako budem ikada imala još neku bebu da ću početi da vrištim. To su oni dani kada grudi bole i vape za nedelju dana bez grudnjaka, sisanja i izmuzavanja.
Ali znam da za šest meseci, kada budem počela sa odvikavanjem moje poslednje bebe od dojenja, neću toliko razmišljati o tim manje lepim detaljima. Iskustvo će već biti deo mog sećanja, a moja memorija je nepouzdana. Ostale su mi otprilike dve moždane ćelije. Jedna da mogu da hodam pravo, a druga za vožnju kola. Dakle, pre nego što me teta Anestezija poseti, nabrojaću deset stvari koje će mi nedostajati u vezi dojenja. Naravno, ovo važi za mene, ali može se još neko pronaći u tome. Ovo su lepe stvari kojih se setim kada mislim o dojenju.
1. Nedostajaće mi tihi trenuci dojenja, vreme kada moram da sedim i budem mirna. Kada si roditelj, mir nije samo retka pojava, već i veoma luksuzna. Uživam u vremenu u kome mogu samo da legnem sa bebom i budem fokusirana na nju i ona na mene. Nakon 25 meseci staža u dojenju beba, ja sam ovladala veštinom hodanja i dojenja u isto vreme, ali se trudim da ne praktikujem tu veštinu. Šansa da pritisnem dugme “PAUZA” je previše dragocena, čak i sada, kada je komplikovano da to uradim zbog druge dece i navale svakodnevnog života.
2. Nedostajaće mi ležanje pored bebe i onaj osećaj kada privije svoje male noge i prste uz moj stomak. Volim te nežne prstiće i povezivanje sa mnom. Uskoro, njeno telo će biti dugačko i tanko. Neće više biti slatka loptica, sa krofnicama i salcem, kakva je sada. Uroniću u njene obraščiće i mirišljavi vratić dok još mogu.
3. Nedostajaće mi njene svetle oke koje gledaju u mene, i način na koji ponekad prestane da sisa i odjednom me pogleda značajno, kao da je primetila da sam i ja tu. I odjednom nam se pogledi zaključaju i prestaje svaka briga na ovom svetu. Kad je bila baš mala, umela je da prestane samo na trenutak da sisa i pogleda u mene kao da nešto nije u redu sa tim iznad njene glave. Sada, kad je starija, ona se zaustavi, pauzira i nagradi me velikim mlečnim, bezubim osmehom. Ti krezavi osmesi su najslađi.
4. Nedostajaće mi taj miris sapuna i mleka, kao i šansa da štipnem mekani mali obraz i pomilujem svilenkastu kosicu.
5. Nedostajaće mi kada skupi svoje male šake i stisne pesnice, kao da se posebno koncentriše na taj važan čin sisanja.
6. Nedostajaće mi kada me te male ruke ščepaju i grčevito se drže za mene. Ona me voli, a još uvek ne zna ni šta je ljubav.
7. Nedostajaće mi to kako pomera glavicu levo desno kada se sprema da počne da sisa, i kada centrira, kao neka mala beba životinja. U početku me to malo i plašilo, ali je istovremeno bilo i tako slatko. OK, za to krivim materinske hormone.
8. Nedostajaće mi da zaspim dok beba sisa, i da se probudim sa bebinom bradom na grudima. U narednih par kratkih godina to malo lice će mi sigurno reći da me više ne voli i da joj nisam drugarica. Kako ću ikada podneti da je pošaljem u vrtić gde će se neko drugi brinuti za nju skoro ceo dan?
9. Nedostajaće mi da budem njena baza. Nema mnogo toga u bebećem svetu što dojenje ne može da reši. U kasnijem periodu roditeljstva, često se osećamo bespomoćno. Sa druge strane, dojenje je kao da imate super moći. Znam da će u budućnosti moja beba postati napornija od starije dece, koja su već izašla iz raznih dečjih faza. Znam to veoma dobro. I zato će mi nedostajati da joj pružim potpuni mir sa samo jednim jednostavnim gestom.
10. A najviše od svega će mi nedostajati ta beba koju dojim. Dok trepneš ona će trčati sa svojom braćom ostavljajući me po strani. Ja ću nositi normalan brus, piti pivo bez griže savesti a moje grudi će splasnuti i ponovo izgledati kao dve čarape dopola napunjene pirinčem (ili kao dvogled Save Kovačevića :)). Ali ja nikad neću imati svoju bebu ponovo. I da, sve će biti u redu i kao što treba da bude, ali to ne znači da mi neće nedostajati.
Zato, mame, ako ste ikad razmišljale da odustanete i posegnete za kutijom veštačke hrane koju ste za svaki slučaj kupili i držite negde u polici, imam predlog: formulu u kantu za đubre, a bebu na siku i uživajte dok god beba želi da sisa. Neće sisati do prvog razreda, to vam obećavam…
Izvor: Zelena učionica
ŠEST nedelja od porođaja konačno sam dobila osmeh od moje bebe devojčice i osetila da roditeljstvo može da bude zabavno, napisala je jedna čitateljka portala ''Popsugar''.
Ona je navela da je mesec dana živela u "beskrajnom krugu hranjenja, promena pelena i flačicama". Posle osmeha, poručuje, konačno je osetila lepšu stranu roditeljstva, ali i olakšanje.
"Ovaj "društveni osmeh" (za razliku od refleksivnog mlečnog osmeha) je važna prekretnica u životu novorođenčadi. Znajući da mi još mnogo toga predstoji, rekla sam sebi da moram da promenim stav po pitanju prekretnica. Dok god mi lekar govori da se sve odvija kako treba, ne bi trebalo da preterano obraćam pažnju na datume i prekretnice", napisala je ona.
Objasnila je još i da svakog meseca pregleda koji novi "trik" može da očekujem od bebe, te da više ni ne brine ako joj treba malo više vremena, piše Popsugar.
Doktor Robin Džejson, uvaženi pedijatar, rekla joj je da je to zdrav pristup.
"Roditelji mogu da se uplaše kad vide da dete mlađe od njihovog govori ili hoda bolje. Međutim, moraju da zapamte da smo svi različiti. Roditelji slušaju mnogo o autizmu i kašnjenju u razvoju, ali većina dece je normalna i raste okružena ljubavlju", rekla je dr Džejson ovoj mladoj majci.
Izvor: novosti.rs
Kangaroo mother care (KMC) je standardizovan sistem nege prevremeno rođenih beba, kao i onih sa težinom manjom od 2000 grama na rođenju.
KMC novorođenče
U osnovi ovog sistema je kontakt “koža na kožu” između majke i njene bebe, a zaštitni znak je kengur pozicija.
Poznato je da kengur pripada posebnoj grupi životinja, torbara, čini se mladunci rađaju odmah nakon embrionalnog perioda i ceo fetalni period razvoja se odvija van materice, u spoljnoj sredini – u torbi sopstvene majke, koju napuštaju tek kada se sazrevanje okonča, u vreme porođaja.
Ovakav tip nege sa stalnim kontaktom “koža na kožu” između majke i njene bebe bio je primenjivan milionima godina tokom humane evolucije i opisivan je kao osnovni način nege beba u mnogim plemenima (Bocvana, Namibija).
Zvanična primena
KMC sistem nege nastao je 1978.godine u Instituto Materno Infantil, Bogota, Kolumbija, a njeni osnivači su Dr E. Rey, H. Martinez i L. Navarete.
Program je u početku bio poznat kao “Kangaroo Mother Programe”, a njegovu osnovu su činili kengur pozicija, isključivo prirodna ishrana (dojenje), rani otpust iz bolnice u kengur poziciji i veoma redovne kontrole.
Na maminim grudima
Kengur pozicija znači postavljanje gole bebe, samo u pelenama i sa kapom na glavi, u uspravnoj, “žabljoj poziciji” na gole grudi majke, u predelu grudne kosti, izmeđju dojki, sa glavom okrenutiom na jednu stranu. Beba biva pokrivena, zaštićena i fiksirana za telo majke posebnim elastičnim omotačem ili košuljom, pri čemu je majci omogućeno kretanje, a ruke su joj slobodne.
U ovim uslovima majka je ta koja održava telesnu temperaturu prevremeno rođenog deteta (kao inkubator) i predstavlja osnovni izvor hrane i stimulacije.
Rešenje za nerazvijene zemlje
Ovakav način KMC se naziva kontinuiranim i primenjivan je najviše u nerazvijenim i zemljama u razvoju, sa lošim ekonomskim uslovima i nerazvijenim sistemom zdravstvene zaštite, gde postoji nedostatak medicinskih institucija, medicinskog osoblja, opreme (inkubatora), struje, vode, … i imao je, i još uvek ima veliku ulogu u smanjenju smrtnosti i oboljevanja prevremeno rođenih i beba sa malom težinom.
Najznačajniji promoteri KMC sistema nege u nerazvijenim zemljama danas su Dr Nils Bergman (Južnoafrička Republika) i Dr Natali Charpak, osnivač Fundacion Canguro (Kolumbija), koji su značajno doprineli smanjenju smrtnosti novorođene dece u najugroženijim područjima širom sveta, upravo uvođenjem ove metode.
Primena u savremenim uslovima
Intermitentni KMC podrazumeva postavljanje golog novorođenčeta na grudi majke u određenom vremenskom periodu tokom dana, svakodnevno, i često se primenjuje u razvijenom svetu, u dobro opremljenim bolnicama sa visokom tehnologijom, npr. u odeljenjima neonatalne intenzivne nege.
Cilj je da se uspostavi i održi fizički kontakt između majke i deteta, podrži njihovo povezivanje i razvijanje privrženosti, stimuliše dojenje, stimuliše psihomotorni razvoj bebe i pomogne majci da se bolje snalazi sa prevremeno rođenim detetom.
U ovoj varijanti KMC se primenjuje pre svega zbog povoljnog dejstva na psohomotorni razvoj bebe, budući da je sve vreme prisutan izvor toplote, da kontakt koža-koža predstavlja stimulaciju čula dodira, pokreti grudnog koša majke tokom disanja su stimulacija disanja bebe, miris majčine kože je stimualcija čula mirisa i doprinosi formiranju memorije, a majčin glas, disajni zvuci i srčani otkucaji stimulišu čulo sluha, uz stalno prisutan i nezamenljiv emocionalni kontakt.
Nedavna istraživanja su pokazala da 98% neonatoloških odeljenja u SAD primenjuju neki od oblika KMC kao interventnu metodu za stimulaciju psohomotornog razvoja.
Treba naglasiti da i bebe rođene na vreme mogu imati koristi od KMC, obično intermitentnog tipa, i to u onoj meri u kojoj majka i beba to prihvataju.
KMC, po sopstvenoj želji, mogu da praktikuju i očevi.
Program je do danas široko prihvaćen i doživeo je brojne modifikacije, pa tako postoji KMC u zemljama u razvoju, u industrijski razvijenim zemljama i ambulantni KMC.
Koje su dokazane prednosti metode “koža na kožu”?
Održavanje telesne temperature prevremeno rođene bebe
Smanjenje pojave pauza u disanju (apneja)
Smanjenje stresa i bola,
Bolja organizacija sna
Ishrana je prijatnije iskustvo
Povoljan uticaj na laktaciju, brže započinjanje dojenja
Uspostavljanje “ekskluzivnog” dojenja u većem procentu
Bolje napredovanje novorođenčeta
KMC je lak je i dostupan način transporta
Povoljan utcaj na psihomotorni razvoj bebe
Kraća dužina boravka u bolnici
Smanjenje nepoželjnog odvajanja majke i deteta
Obnavljanje procesa povezivanja majke i deteta (ukoliko je došlo do odvajanja)
Razvijanje privrženosti
Ohrabrenje majke i porodice, manji osećaj bespomoćnosti i anksioznosti
Veća uloge porodice u nezi prevremeno rođenog deteta
Podrška i ohrabrenje roditeljima
Ovakav način nege jača povezanost između roditelja i dece i transformiše krizu, nastalu rođenjem bolesnog ili prevremeno rođenog deteta, u lepše iskustvo za celu porodicu.
Postoje naučni dokazi da kontakt “koža na kožu” omogućuje majci/roditeljima prevremeno rođene dece da osećaju manji stres i da imaju više poverenja i veći osećaj ispunjenosti u ulozi roditelja.
Roditelji bivaju ohrabreni osećanjem da mogu da učine nešto za svoje dete i sigurnošću koju stiču u nezi i ishrani; a zapaženo je da se očevi osećaju opuštenije i zadovoljnije.
Kabineti za kontakt “koža na kožu”
U Institutu za neonatologiju su su otvorena dva kabineta za kontakt “koža na kožu” kao deo i prvi korak jedne šire akcije, pod nazivom “Partnerstvo sa roditeljima – za bolji ishod”
Cilj akcije je upravo razvijanje partnerskih odnosa sa roditeljima, njihovo što veće uključivanje u negu i lečenje njihovih beba, uključivanje roditelja u tim koji radi za dobrobit prevremeno rođene dece, smanjenje stresa i straha koje ima porodica bolesnih beba.
Zbližavanje bebe i porodice, jačanje privrženosti
Upravo sa željom da se iskoriste sve navedene prednosti metode kontakta “koža na kožu”, kabineti su zamišljeni kao prijatan ambijent za porodicu: prisustvo oca i bliskih rođaka (bake, deke, braće, sestara) je poželjno, jer treba da omogući prevremeno rođenoj bebi kontakt sa roditeljima i širom porodicom, majci što potpuniji osećaj i podršku, a celoj porodici preko potreban mir, intimu i kvalitetno vreme u prostoru koji ne liči na bolnički ambijent.
Istovremeno, osim medicinske i emocionalne dobrobiti, ovo je mesto gde medicinske sestre postupno povećavaju znanja i kompetencije roditelja za negu dece, tako da spremno, bez straha i sa samopouzdanjem mogu jednoga dana da napuste bolnicu.
Prvi rezultati i reakcije su više nego ohrabrujući, a interesovanje toliko, da dva kabineta već nisu dovoljna…
