septembar 28, 2020

Očevi u Srbiji mogu da koriste porodiljsko odusustvo tokom prve godine života bebe.

Iako očevi u Srbiji mogu da odsustvuju s posla radi nege deteta tokom prve godine bebinog života, većina njih to pravo ne koristi.

Dobrivoje Lale Erić iskoristio je ovu mogućnost sa oba deteta. Ubrzo nakon rođenja sina, njegova tadašnja supruga dobila je posao u inostranstvu i on je preuzeo brigu nad njim.

Priznaje da mu u početku nije bilo lako.

„Tek kada je ostavljen sam sa bebom, muškarac vidi šta to sve podrazumeva. S druge strane pošto je to retkost kod nas, svi žele da ti pomognu.“

Podrška porodice je bila velikodušna i direktna, mada kaže da je bio „predmet mnogih dobrih šala“.

Mama kod kuće s bebom, a tata radi
Njegova supruga Silvija Đurić kaže da su se za dobro pripremili kako će podeliti obaveze tokom porodiljskog odsustva.

Povratak na posao joj je bio neobičan, činilo joj se da dani traju predugo. Međutim, često bi suprug dovodio bebu tokom pauze za ručak da svi provedu malo vremena zajedno.

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u 2017. godini, u proseku je 42.366 korisnika mesečno ostvarivalo pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada zbog nege deteta i radi posebne nege deteta.

Ministarstvo ne vodi evidenciju u odnosu na svojstvo korisnika – majka, otac, usvojitelj, staratelj ili hranitelj deteta – iako je evidentno da to pravo uglavnom koristi majka.

Na osnovu podataka dobijenih od ogranaka lokalne samouprave i ranije rađenih anketa, pretpostavlja se da u prošloj godini ovo pravo koristilo oko 300 očeva.

Očevi nisu ni informisani da im je ova mogućnost dostupna, a oni koji su upoznati često ne koriste ovo pravo iz kulturoloških razloga.

Borivoje Obradović je dobio kćerku pre šest meseci i upoznat se s mogućnošću porodiljskog odsustva za očeve. Objašnjava da je razlog nekorišćenja bolovanja praktične prirode.

„Ako mama doji, beba ne može bez nje barem prvih pet-šest meseci. A bez tate može“, kaže on i dodaje da mu ne bi bio problem da bude sam s detetom, ako bi morao.

Erić kaže da je od mnogih očeva dobijao tehnička pitanja kako ostvariti ovo pravo i organizovati porodični život.

Najneočekivanija je bila reakcija prijatelja Nemca, trenutno nastanjenog u Beogradu, a koji je „doslovce, onako malo nadobudno, rekao da je to poput ‘onih Skandinavaca gore’ s obzirom da upravo radi za firmu sa sedistem upravo u tim krajevima.“

Zdraviji i produktivniji očevi

Novinar i psiholog Miša Stoiljković već nekoliko godina vodi emisiju „Tata, ti si lud“ na Radiju Beograd u kojoj se bavi roditeljstvom iz ugla oca.

Podstaknut ličnim roditeljskim iskustvom, razgovara sa očevima kako su deca uticala na njihov život.

„Mnogi su promenili način na koji rade, radno vreme, produktivniji su, kreativniji, neki čak kažu da su i bolji ljudi.“

Mlađi ljudi su mnogo otvoreniji za tu temu, oni su spremniji da se bave roditeljstvom, kaže on.

Plaćeno porodiljsko odustvo za majke u Srbiji od 365 dana je među dužim u Evropi, a mogućnost koja se nudi očevima prati pozitivne trendove u zakonima zemalja Evropske unije.

Erić veruje da to pravo treba iskoristiti, jer dolazi do boljeg povezivanja s bebom. Pošto je bio s decom kada su učila da hodaju, za njega su to „neprocenjivi trenuci“.

Kako na poslu reaguju na tatino odsustvo
U Centru za promociju nauke, gde radi, ovo nije neobična pojava. Nekoliko očeva je koristilo odusustvo radi nege deteta.

Zaposleni u nekim stranim kompanijima u Srbiji koriste ovu mogućnost. Ninoslava Petrović iz kadrovske službe u Telenoru kaže da od ukupnog broja zaposlenih, njih 800, šest odsto su porodilje i svake godine u proseku 100 zaposlenih dobije decu.

U 2017. godini dvojica muškaraca su koristila pravo na odsustvo radi nege deteta. Petrović kaže da se u ovoj kompaniji ne pravi razlika da li bolovanje koristi muškarac ili žena, već da roditelji imaju ista prava.

Posle isteka bolovanja, roditelji zaposleni u Telenoru mogu da koriste klizno radno vreme kako bi se uskladili s radnim vremenom vrtića ili kako bi duže provodili vremena s decom, a nekad mogu da rade i od kuće.

Međutim, za širu primenu ovog zakonski garantovanog prava, neophodno je da se država više angažuje, smatra Stoiljković.

Jedan od načina je da se o ovoj temi priča u medijima, kao i da se zaposlenima u javnim institucijama objasni koje su prednosti porodiljskog odustva za muškarce.

On spominje primer Skandinavije, gde je sistem podrške roditeljima razrađen.

„To je način da se žene što pre vrate na posao, ali i njihov pogled na svet“, kaže on.

„Oni to rade decenijama i istraživanja su pokazala da veći angažman oca dovodi do smanjenja nasilja u porodici.“

Daleko od Skandinavije

Plaćeno odustvo za očeve nije praksa ni u svim zemljama Evropske unije. U Francuskoj je prošle godine pokrenuta peticija da 11 dana plaćenog odustva za očeve po rođenju deteta budu obavezni, dok ga sada neki očevi koriste, a neki ne.

Očevi u Italiji, Grčkoj, Malti i Holandiji mogu da koriste samo dva slobodna, plaćena dana, nakon rođenja deteta.

Skandinavske zemlje prednjače – u Norveškoj očevi mogu da koriste 46 nedelja s punom platom ili 56 nedelja sa 80 odsto plate.

U Švedskoj roditelji dobijaju odusustvo u trajanju od 12 meseci, od čega istovremeno bolovanje za oba roditelja je dva meseca, a ostatak mogu da podele. Očevi mogu da iskoriste odsustvo i da budu kod kuće šest meseci do detetove sedme godine.

Kada bi takva mogućnost postojala u Srbiji, Borivoje Obradović bi je rado iskoristio.

„Ideš na posao u pola devet, vratiš se u osam uveče – to bi bila prilika da te dete upozna.“

Pominje slučaj kolege koji kaže da decu gotovo nije ni viđao dok nisu krenula u školu i išla kasnije na spavanje.

Stoiljković kaže da je iskustvo skandinavskih zemalja pokazalo da je veće prisustvo oca u životu dece dobro za sve: žene mogu više da se posvete sebi i karijeri, deca su stabilnija, a muškarci više vode računa o sopstvenom zdravlju.

Silvija Đurić kaže da je dragoceno za dete da može da provede dosta vremena sa oba roditelja.

„Nije isto kada ste s bebom par sati i ceo dan. I tako par meseci,“ kaže ona.

Ona dodaje kako bi i danas isto izabrala.

„Svi poslovi koje radimo su teški, ali malo koji te ispunjava na ovaj način“, zaključuje Dobrivoje Lale Erić.

Izvor: BBC na srpskom

Partner pre prisustvovanja porođaju prolazi edukaciju i stiče znanja i veštine da bi na najbolji mogući način pomogao svojoj partnerki i bebi

U Švajcarskoj, u državnoj bolnici imate isti tretman kao i na privatnoj klinici. Budući otac može da bira da li želi da prisustvuje porođaju. Kada se beba rodi, bračni par sve prolazi tih dana zajedno nakon svih upustvava koje dobije od babice.

"Kada sam se porađala, moj suprug je bio na porođaju uz mene i to je ovde nekako uobičajeno iako on ima pravo da bira da li će da bude prisutan ili ne. Posle porođaja u bolnici sve objasne: kako kupaš bebu, oblačiš je, na šta sve treba da paziš... I sada delimo sve obaveze, jednom ga kupam ja, drugi put on“, priča za B92 majka sedmomesečne bebe Sanja R. koja sa svojim suprugom živi u Švajcarskoj.

Zajednički doživljaj trudnoće

Kako bi ispoljio svu svoju korisnost, u idealnim uslovima, partner pre prisustvovanja porođaju prolazi edukaciju i stiče znanja i veštine da bi na najbolji mogući način pomogao svojoj partnerki i bebi.

"Ta pomoć se sastoji pomaganja supruzi da na što pozitivniji način doživi iskustvo porođaja, smanjuje njen porođajni stres, redukuje joj doživljaj bola, smanjuje upotrebu lekova. Takođe se timski postiže veće opšte zadovoljstvo porodilje, doživljaj posedovanja kontrole tokom porođaja, većeg samopouzdanja i zadovoljavajuće komunikacije. Obostrani, istovremeni i zajednički doživljaj trudnoće i porođaja smatra se krucijalnim delom daljeg razvoja roditeljskih uloga", navodi dr Milosavljević.

U našoj zemlji je slučaj nešto drugačiji. Samo pojedine bolnice dozvoljavaju očevima da prisustvuju porođaju, dok druge podređuju sve isključivo majci. Čini se da se verovanje "ocu tu nije mesto" i danas neguje.

"Ja sam se porodila u KBC Zvezdara, tamo je očevima dozvoljeno da prisustvuju porođaju. Moj suprug je prisustvovao, ništa nismo platitli. Morao je da ima čist nalaz brisa grla i nosa da bi bio u sali. U Zvezdari je sjajno osoblje, uče porodilje da oblače bebu i vode računa o dojenju i pupku bebe, ali tate ne uče jer su porodilje tamo nekoliko dana i ne ulazi niko. Zato parovi u toku trudnoće mogu da idu u škole roditeljstva koje se organizuju u sklopu domovima zdravlja“, priča majka jednogodišnjaka Bojana B.

Babica Gordana Babić iz KBC “Dr Dragiša Mišović” ističe da nakon renoviranja bolnice nemaju uslova za prisustvo očeva i da o svemu informišu i obučavaju majke.

“Majke budu uz dete od samog porođaja uz apsolutno stalni naš nadzor i asistenciju. Kompletnu obuku imaju. Ono što mi pružamo je potpuno optimalno i sve drugo je suvišno. Toliko se bavimo mamama, trudimo se da ih sve naučimo, od dojenja, povoja, prepovijanja, brige oko pupčane ravni, mislim da pružamo maksimum i mislim da je potpuno suvišna ta priča otac na porođaju”, navodi Babićeva.

Činjenica je da se slika na zapadu čak i po ovom pitanju razlikuje od one u Srbiji. Ipak, pojedina istraživanja pokazala su da prisustvo oca na porođaju može loše da utiče na sam porođaj, ali i na kasniji odnos sa partnerom. U slučaju ova dva para, to se nije dogodilo.

"Meni je čak bilo lakše, jer sam znala da je tu, daje ti da piješ vodu, hladi te, diše sa tobom... On nije razočaran i nije ga to promenilo, čak ni u odnosu sa mnom. Sad sa zadovoljstvo priča o tome. Kaže - muškarci ne misle da je to tako teško“, ističe Sanja.

"Mi smo imali sreće, jer je sve kratko trajalo. Značilo mi je što je bio tu, iako nisam bila za to, jer nisam znača šta me čeka. Kažu doktori da utiče na seks, da se ljudi posle razilaze, nama stvarno nije uticao. Ivan kaže da to nije neki čin koji može da se svidi ili ne nego je poseban sam po sebi. Kod nas je sve brzo prošlo, pa je možda zbog toga osećaj drugačiji“, dodaje Bojana.

Pre sa kumom i rodbinom, nego u sali

"Očevi se, u našoj zemlji, sve češće pojavljuju sa idejom da prisustvuju porođaju, u procentima to bi bio između 5 i 10 odsto. Moramo istaći, da je, ipak, to i dalje delikatna sfera koju muškarci najviše vole da posmatraju 'sa distance' i da najradosniju vest sačekaju, sa kumom i rodbinom", smatra Pavlović.

Kakvo je mišljenje naših lekara?

Dejan V. Pavlović, ginekolog u GAK Narodni front, gde je prisustvo oca na porođaju dozvoljeno, ističe za B92 da ono ne može negativno da utiče na sam porođaj i da apsolutno važnu ulogu ima ginekolog, jer nije retkost da otac svoijim "sugestijama" dekoncentriše porodilju.

"Što se tiče njihovog kasnijeg odnosa, naravno da sam porođaj, osim što je najsvetiji čin, ima i svoje vizuelno dramatične segmente, ali uz adekvatno pripremljen par, porođaj bi trebalo samo da upotpuni harmoniju među mladim roditeljima, o čemu govore i sami roditelji nakon 'zajedničkog porođaja'", ističe Pavlović.

U najvećem broju slučajeva, oba partnera procenjuju da su poboljšali i unapredili svoj odnos nakon zajedničkog iskustva porođaja, naglašava doktorka Maja Milosavljević, šefica Kabineta za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje.

“Iz kulturoloških i socijalnih faktora zastupljenost partnera na porođaju nije podjednako učestala u svim delovima sveta. U našoj sredini prisustvo očeva porođaju je sve učestalije, ali još uvek nedovoljno rasprostranjeno. Iako se prisustvovanje porođaju smatra pozitivnim iskustvom u životu muškarca, ono može biti i visoko stresan događaj koji može ostaviti određene posledice”, priča Milosavljevićeva za B92.

“Ono što može predstavljati najveću traumu za muškarca, tokom porođaja, jeste prisustvovanje bolovima koje trpi partnerka, nemogućnost da joj on u tome pomogne, ali i razne medicinske procedure tokom porođaja, pa čak i samo prisustvo krvi. Ukoliko razviju simptome depresivnog poremećaja, to dalje može uticati na njihovu roditeljsku ulogu, ali i na partnerski odnos (sa učestalim konfliktima), kao i funkcionalnost celokupne porodice”, zaključuje Milosavljevićeva.

Izvor: B92.net

Srbiji su očevi retko uključeni i angažovani tokom trudnoće, porodjaja ili u direktnoj brizi o deci, bebama, izjavila je danas zamenica direktora kancelarije UNICEF-a Severine Leonradi, navodeći da je jedan od najboljih načina da se oblikuje budućnost deteta putem dobrog roditeljstva.

''Samo nešto više od 35 odsto očeva učestvuje u obrazovnim aktivnostima sa nešto starijom decom uzrasta od tri do pet godina, a romski očevi su još manje angažovani oko svoje dece. Manje od 20 odsto njih je angažovano i uključuje se u igru i aktivnosti učenja sa svojom decom'', rekla je Leonardi na skupu ''Jačanje uloge oca u nezi, odrastanju i vaspitanju deteta''.

Ona, međutim, upozorava, da očevi, baš kao i majke, mogu da daju svojoj deci najbolji početak, start u životu, kada obezbeđuju zdravlje, ishranu, zaštitu.... Navodeći da istraživanje pokazuje da najranije godine života predstavljaju kritičnu, jedinstvenu, priliku da se oblikuje razvoj mozga deca, ona je istakla da su zdravlje dece, njihova sreća, sposobnost da uče pa čak i njihova sposobnost ostvarivanja prihoda opredeljeni iskustvima u ranom detinjstvu. '

'Kada deca imaju pozitivnu interakciju sa roditeljima, a posebno sa očevima oni imaju bolje psihološko zdravlje, poštovanje i dugoročno zadovoljstvo'', rekla je Leonardi.

Ističe i da su očevi, koji su bliski sa svojom decom, srećiji nego očevi koji ne ostvaruju tu vezu. ''U UNICEF-u zajedno sa našim partnerima iz vlade i civilnog sektora želimo da pomognemo da se sruše barijere koje sprečavaju očeve da obezbede svojim bebama i deci okreženje u kome mogu uspešno da napreduju. Radimo na tome da se sve što znamo o roditeljstvu pretoči u politike i investicije koje pomožu porodicama da obezbede najbolji start u životu deci'', rekla je Leonardi.

Sociolog Dragan Stanojević rekao je da je zbog stvaranja novog modela roditeljstvo neophodno da se razmišlja i o novim modelima partnerstva koji moraju da budu demokratičniji i ravnopravniji na svakom nivou. Kako kaže, tamna strana je relativno nisko učestvovanje očeva u svakodnevnoj obavezi oko dece.

''Kada je dete malo, četvrtina očeva uopšte ne učestvuje u bilo kakvim obavezama, a kada učestvuje, najveći broj njih se decom bavi samo aktivnosti koje podrazumevaju igru i zabavu. Veoma mali broj se uključuje da obavlja svakodnevne, rutinske, poslove'', rekao je Stanojević.

Kako kaže, i kada dete odraste taj procenat ne raste značajno. Međutim, kako navodi, to ne znači da su svi ti očevi neodgovorni već praktikuju tradicionalno model očinstva koji podrazumeva materijano obezbeđenje porodice. On ističe i da je, kada se govori o očevima čija deca ne žive sa njima - razvedenim ili nevenčanim, stepen neodgovornosti visok. Kod razvedenih svega trećina očeva redovno plaća alimenaciju, a kada su u pitanju deca nevenčanih roditelja dve trećine očeva uopšte ne plaća alimenta, rekao je Stanojević.

Stanojević ističe da postoji i svetla strana jer istraživanja beleže da postoji konstatno povećanje učešća očeva u svim aktivnostima. Skup su organizovali udruženja ''Gnezdo'' i ''Roditelj'' uz podršku Kabineta ministra za demografiju i populacionu politiku, a povodom 18. juna - Međunarodnog dana očeva.

Izvor: B92

Očevi često mogu osećati nešto ili sve od ovoga:

• brinuti da će teže uspostaviti i razviti vezu s detetom;
• osetiti se neadekvatnim, misleći da se ništa što oni učine za svoje dete ne može uporediti sa majčinim grudima;
• mogu se ljutiti na bebu koja je došla između njih i mame;
• verovati da stoga što žene mogu dojiti, one imaju znanje i veštine koje ih čine prirodno boljim roditeljima.

Strategije za učestvovanje tata u hranjenju:

• dete mogu hraniti kašičicom, a kasnije i bočicom s majčinim mlekom;
• provoditi dosta vremena sa detetom u aktivnostima koje uključuju kontakt koža - koža. Menjati pelene, maziti se, uspavljivati i kupati dete;
• biti nezamenjiva podrška. Dojenje nije lak posao. Pedijatri danas misle da bi žena trebala pokušati dojiti najmanje godinu dana. Istraživanja su pokazala da što je partner veća podrška, žene duže doje i sigurnije su u svoje mogućnosti.

Očevi takođe često žele probati majčino mleko pa im ispunite i tu želju.

Uzmite slobodne dane

Dogovorite se sa šefom da uzmete slobodne dane posle porođaja vaše supruge. Verujte, trebaće i vama i njoj. Nećete biti naspavani da bi mogli normalno da obavljate svoja posla a vaša pomoć će biti od velikog značaja u kući.

Ne smete da zaboravite da vaša žena jedva može da hoda, a ne da obavlja kućne poslove. Ukoliko se porodila carskim rezom moraćete čak i dodavati bebu da bi mogla da je podoji. Treba i da prijavite novog člana porodica, kao i da predate zahteve za novčani dodatak za novorođenče.

Počistite posle slavlja

Nemojte da suprugu dočeka nered i puna sudopera posle proslave sa prijateljima. Ili napravite žurku u restoranu ili kafiću, ili odvojite vreme da pospremite stan ili unajmite čistačicu. Vaša žena niti će imati snage, niti vremena da očisti kuću – potrudite se da i narednih nedelja pomažete svojoj supruzi što više možete oko čišćenja stana i kuvanja ručka.

Budite tačni

Nemojte da zakasnite u porodilište da supruga i beba moraju da vas čekaju, to će i mamu i bebu rastužiti pa će vam ceo život prebacivati kako mama tako i vaše dete!

Ponestite stvari potrebne za otpust mame i bebe

Nemojte zaboraviti da ponesete stvari za otpust mame i bebe. Ona je sigurno to već nedeljama unapred upakovala – ukoliko nije, nazovite je i pitajte koju obuću i odeću da joj ponesete. Ukoliko zaboravite da to uradite ona će biti besna i postiđena što mora da izađe u javnost u spavaćici! Samo zamislite kako biste se vi osećali na njenom mestu?

Sredite kola

Pre polaska u porodilište fiksirajte sedište za bebe i operite kola, očistite unutrašnjost automobila. Ukoliko nemate kola uzmite taksi, ali neka vas čeka na izlazu, nemojte dozvoliti da mama i beba čekaju dok vi panično okrećete brojeve taksi udruženja da bi dobili vozilo.

Objasnite rodbini da vam treba malo mira

Kada dođete kući pružite svojoj supruzi mir. Objasnite porodici i prijateljima da ne dolaze prvih dana u posetu (prvi dani mogu značiti i mesec, ali i više dana).

Trebali bi svako da poštuje želje novopečene mame – istina je da svi nestrpljivo čekaju da upoznaju novog člana porodice, ipak vaša žena je verovatno jako umorna i iscrpljena, ima grčeve u stomaku, bolove u međici ili na rani od carskog reza, zaokupljena brigama oko dojenja, nege bebe itd. Sada joj je najmanje potrebno da servira kafu i sok rođacima...

Obavestite sve

Pošto ste napravili hiljadu fotografija vaše bebe sad to pošaljite mailom svima koje poznajete - možda tako možete malo da ih zadovoljite, pošto im ne dajete da odmah prvog dana dotrče i grle vašu bebu. Ukoliko bake i deke nemaju računar, izradite fotografije i pošaljite poštom – verujte biće presrećni!

Obezbedite pomoć

Pre porođaja pričajte sa svojom suprugom kako ćete se organizovati dok se ona oporavlja od porođaja – to je najčešće 6 nedelja. Možete da tražite pomoć od vaše ili njene mame, možete da organizujete kućnu dostavu hrane – nemojte zaboraviti da njoj još uvek neće prijati teška, začinjena hrana.

Obratite pažnju na namirnice koje prelaze u mleko i mogu izazvati iritaciju, grčeve ili alergijske reakcije bebe. Možete da unajmite čistačicu. Možda ste pre porođaja mislili da vam pomoć neće trebati, verujte nećete stići sve, zato se organizujte!

Ograničite posete

Tih prvih dana, mlada mama je osetljiva na svašta: prljave cipele, ruke, dodirivanje bebe. Nemojte joj zameriti. Zamolite goste da ukoliko su pušači, izađu na balkon sa cigaretama, i da operu ruke pre nego što uzmu bebu. Najvažnije je da posete vremenski ograničite na maksimum sat vremena – mama treba da doji, da presvlači bebu, da masira dojke itd.

Pokažite razumevanje

Kao i na početku trudnoće, ona će opet često menjati raspoloženje – za sve to zaslužne su hormonalne promene. Budite sigurni da će to brzo proći i nemojte da joj zamerate za promenljivo ponašanje. Pokažite razumevanje za njeno stanje, iskažite svoju ljubav i pomozite joj oko dojenja i nege bebe.

Razmazite je

Kupite joj cveće i poklon – ali potrudite se barem za ovu priliku da pogodite šta bi se joj svidelo, ukoliko nemate adekvatnu ideju, zapitkujte je još pre porođaja. Kažite joj što više puta koliko je volite i koliko ste ponosni što je rodila vaše dete. I na kraju uživajte u prvim danima života vaše bebe. Oni su neprocenljivi i neponovljivi.

Majke svesno ili nesvesno uskraćuju bivšim muževima da viđaju svoju decu, što se na razvoj mališana negativno odražava

Majke svesno ili nesvesno uskraćuju bivšim muževima da viđaju svoju decu, što se na razvoj mališana negativno odražava. Do ovog zaključka je došao tim naučnika iz Norveške, koji je istraživao na koji način razvod utiče na decu. Istraživači su se fokusirali na mališane vrtićkog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta.


Na osnovu ankete koju su sproveli zaključili su da mališani u vrtiću najmanje osećaju negativnu stranu majčinih "sabotaža" da viđaju oca, ali u osnovnoj školi to postaje ozbiljno. Kao tinejdžeri najčešće ne žele otvoreno da pričaju o tome, a zapravo su vrlo nesrećni, što se manifestuje buntom, lošim ocenama ili druženjem sa problematičnim vršnjacima.

Da se to ne bi desilo, naučnici savetuju majkama da ne isključuju oca iz detetovog života. Njegovo stalno prisustvo je važno, jer utiče na pravilan razvoj mališana. Više se smeju, lakše se privikavaju u vrtiću i školi, poštuju autoritet učiteljice, ne bojkotuju učenje. U kasnijim godinama, tata je tu za ozbiljne razgovore, ispovedanja i pomoć u važnim odlukama, što kod dece dovodi do razvoja osećaja da su zaštićeni i saznanja da imaju čvrst oslonac u životu.

Izvor: novosti.rs

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Dugmići, nakit, baterije, novčići: Kako da reagujete kada dete proguta strani predmet

Dugmići, nakit, baterije, novčići: Ka…

Novčići, igračke, nakit, baterije i magneti najčeš...

Nema razloga za paniku: 6 ČUDNIH stvari koje bebe rade

Nema razloga za paniku: 6 ČUDNIH stvari…

Bilo bi da se dodoruju 'tamo dole' ili neprestano lažn...

Trudnice moraju da paze sa lekovima protiv bolova

Trudnice moraju da paze sa lekovima prot…

Kanadski istraživači upozoravaju žene koje kontinuir...

Pet razloga zbog kojih deca imaju pokvarene zube

Pet razloga zbog kojih deca imaju pokvar…

Ovo su najčešće greške koje dovode do porasta obolj...

Vežbanje u trudnoći

Vežbanje u trudnoći

Trudnoća je po mnogo čemu posebno razdoblje. Tada pos...

Pokazni gestovi i njihova uloga u razvoju govora i jezika kod dece

Pokazni gestovi i njihova uloga u razvoj…

Gestovi igraju veliku ulogu u razvoju govora i jezika k...

Pričanje sa bebom

Pričanje sa bebom

Da li me beba razume ako pričam sa njom? Ne, ali joj ...

Ovo ne govore zaposlenim mamama, a trebalo bi

Ovo ne govore zaposlenim mamama, a treba…

Neka od pitanja o kojima treba govoriti, a čiji odgovo...

Ne ismevajte mališane

Ne ismevajte mališane

Mnogo bolje ćete ga vaspitati ako ga budete manje krit...

Ne slušaju vas? Disciplinujte ih u pet sekundi

Ne slušaju vas? Disciplinujte ih u pet …

Mnogi roditelji imaju problema s mališanima koji jedno...

Logopedska radionica: Vežbe za finu motoriku i razvijanje koncentracije kod dece

Logopedska radionica: Vežbe za finu mot…

Aktivnosti koje vam predstavljamo su korisne za usvajan...

Zašto se menja boja bebinih očiju?

Zašto se menja boja bebinih očiju?

Mnogim bebama kada se rode, okice budu plave ili sivkas...

Pet najvećih neistina o noćnom mokrenju

Pet najvećih neistina o noćnom mokrenj…

Deca ne mokre u krevet namerno i često ih je sramota a...

Upala grla kod dece u hladnim danima

Upala grla kod dece u hladnim danima

Iako se obično misli da su upale grla “ekskluziva”...

Kako da znam da li je beba dovoljno jela?

Kako da znam da li je beba dovoljno jela…

Još od perioda bebe, kroz davanje hrane bebi pokazujem...

Šišanjem kosa ne postaje gušća

Šišanjem kosa ne postaje gušća

Stručnjaci kažu da je normalno da bebe, oko četvrtog...

Mlečni proizvodi u ishrani dece

Mlečni proizvodi u ishrani dece

Mleko je važna namirnica za rast i razvoj dece, a na n...

Razrešite najčešće letnje roditeljske dileme

Razrešite najčešće letnje roditeljsk…

Da li je bolja planina ili more, sme li dete da se kupa...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.