oktobar 26, 2020

Pregledi bebe se obavljaju već u porodilištu, u prvim satima nakon rođenja. Saznajte šta se sve proverava i protiv kojih bolesti se vakciniše novorođenče.
Vašu bebu će pregledati lekari prvi put već na rođenju. Cilj tog pregleda je da se utvrdi vitalnost bebe, koja se ocenjuje APGAR skorom i da se uoče eventualni problemi i anomalije sa kojima je rođena.
Prvi kompletan klinički i neurološki pregled će obaviti neonatolog nekoliko sati kasnije u sobi u kojoj ste vi i vaša beba smešteni ili u odeljenju za bebe. Ovaj pregled je sveobuhvatan i beleži se u dokumentaciju novorođenčeta.
Do otpusta iz porodilišta, pedijatar će svakodnevno pregledati bebu i razgovarati sa vama. Iskoristite priliku i pitajte ga sve što vas interesuje vezano za bebino zdravlje. Pedijatrijske sestre su sa vama 24 sata i možete ih pitati sve u vezi sa negom bebe i dojenjem.
APGAR skor
APGAR skor je univerzalni način da se proveri stanje vašeg deteta na kraju prvog i petog minuta po rođenju. Ocenama 0, 1 i 2 ocenjuje se pet karakteristika vitalnosti:

Aspekt - boja kože

Puls - broj srčanih otkucaja u minuti

Grimasiranje - reakcija na kateter: kašlje, kija, brani se

Aktivnost - tonus mišića, aktivni pokreti

Respiracije - disajni pokreti

Zbir ocena 7 i više znači da je beba u dobrom stanju. Bebama sa nižim ocenama biće potrebna dodatna nega, a ponekad i lečenje u odeljenju specijalne ili intenzivne nege. Većina beba će po završetku lečenja biti dobro.

Vitamin K
Svako novorođenče, odmah po prvom zbrinjavanju, dobija injekciju vitamina K u mišić guze ili butine, jer u prvim danima života novorođenčad nisu u stanju da stvaraju vitamin K koji je potreban za zgrušavanje krvi.
Injekcija vitamina K ih štiti od razvijanja retke, ali ozbiljne bolesti krvarenja koja može da im ugrozi život.

Kapi za oči
Prvo zbrinjavanje novorođenčeta podrazumeva i takozvanu prevenciju novorođenačke oftalmije, odnosno bakterijske infekcije očiju, uključujući i gonoreju i hlamidiju, koju bebe mogu dobiti u toku porođaja.
Oči se obrišu sterilnom vodom i u svako oko se ukapa po kap 1-2,5% povidon jodida ili 0,5% eritromicina.

Kupanje bebe u porodilištu
Novorođenčad se ne kupaju odmah po rođenju, niti tokom boravka u porodilištu. Sirasti maz na koži bebe se ne skida, jer je dobra zaštita od infekcije i obezbeđuje bolju regulaciju temperature vaše bebe. Taj zaštitni sloj se postepeno sam skida. Tako da, ako mislite da je vaša beba prljava - nije.
Babica ili pedijatrijska sestra će u određenim slučajevima (kada je na kosici bebe krv iz porođajnih puteva ili je koža umazana bebinom stolicom) nežno obrisati kožu toplom, sterilnom vodom. Bebu će okupati samo ako je plodova voda bila inficirana ili ako ste se porodili u vanbolničkim uslovima.
Skrining testovi
Odlukom o obaveznim vidovima zdravstvene zaštite, svakom novorođenčetu se uzima nekoliko kapi krvi iz petice u trećem danu života. Cilj je rano otkrivanje feniketonurije kongenitalne hipotireoze koje se običnim pregledom ne mogu utvrditi. Ove bolesti su veoma teške i manifestuju se trajnom, teškom umnom zaostalošćui usporenim telesnim razvojem deteta.
Kada se otkrije na vreme i lečenje započne odmah, bolest se neće ispoljiti. Ponekad se testiranje mora ponoviti, a iz laboratorije Instituta za majku i dete "Dr Vukan Čupić", gde se ovi testovi obavljaju, bićete pozvani za par dana ukoliko testovi nisu dobri.
Kako za sada ne postoje uslovi da se u porodilištima proverava i sluh bebe pre otpusta kući, pedijatar će vam savetovati da bebi proverite i sluh do kraja prvog meseca ukoliko je beba rođena pre vremena, ukoliko je imala probleme u porodilištu ili ukoliko vi, bebin otac ili neko od bliže rodbine slabo čuje.

Fiziološka žutica novorođenčeta
Oko 50 odsto zdrave novorođenčadi ispolji jedan stepen žutice, odnosno žute prebojenosti beonjača i kože tokom boravka u porodilištu. To nije zarazna žutica, pa se ne može preneti sa bebe na bebu. Radi se o pojavi koja se javlja od drugog do petog dana po rođenju, a posledica je usporenog oslobađanja bebinog nezrelog organizma od žute boje - bilirubina, koja se normalno stvara tokom nekih životnih procesa.
Nemojte se plašiti. Fiziološka žutica ne ugrožava zdravlje vašeg deteta. Svaku žuticu novorođenčeta pedijatar u porodilištu će ispitati. Ukoliko bude potrebno, primeniće se lečenje, najčešće fototerapijom.


Šta je fototerapija i kako se primenjuje?
Fototerapija je komforna za bebe. Golišave, sa "naočaricama" koje im štite oči, baškare se u inkubatoru obasjane plavom svetlošću koja snižava bilirubin. Razlog za primenu fototerapije objasniće vam pedijatar, a tokom njene primene, možete nastaviti sa podojima. Fototerapija se može sprovoditi u sobi pored majčinog kreveta ili, češće - na odeljenju za bebe.
Zbog fiziološke žutice novorođenčeta, otpust se obično odloži za dan - dva, ali ne mora da znači. Što beba bolje sisa i više kaki, pre će se obezbojiti. Beba koja doji može biti žućkasta i nekoliko nedelja, odnosno može imati produženu žuticu. Ne preporučuje se prekidanje dojenja, jer to nosi značajno veći rizik od prestanka prirodne ishrane.

Izvor: www.yumama.com

Muzički čas i maženje po ceo dan slika je neonatologije u Minhenu

Povodom Svetskog dana prevremeno rođene dece razgovarali smo sa Jelenom Perić, pedijatrijskom sestrom neonatologije u Minhenu koja ima višegodišnje iskustvo u radu sa prevremeno rođenim bebama i njihovim porodicama.

Jelena Perić je u svakodnevnom kontaktu sa prevremeno rođenim bebama u bolnici koja ih neguje 24 časa i zajedno sa porodicama bori se za njihovo zdravlje kako bi bebice zdrave i jake otišle kući.

Kakav tretman prevremeno rođene bebe imaju na klinici u Minhenu?

Napomenula bih da mi imamo na odeljenju osam kreveta i dve sestre u smeni. To bi značilo da najviše jedna sestra ima četri bebe o kojima se svakodnevno brine. Veliku podršku u nezi , koja je veoma intenzivna, imamo od roditelja. Njima je dozvoljeno da koliko god to žele budu sa bebama na odeljenju i da se sa njima neizmerno maze. Takođe se dešava da u toku noći, kada ne možemo da umirimo neku bebu, pozovemo roditelje da dođu jer je njima pristup deci na odeljenju dozvoljen 24 časa dnevno.

Roditelji ne borave non stop u bolnici i kada majka , nakon oporavka, izađe iz bolnice ona može da se uputi svojoj kući ili u Ronald MekDonald kuću koja se nalazi na desetak metara od klinike i namenjena je mama koje žive daleko od bolnice.

Koliko mame borave vremena sa bebama na klinici?

Sve zavisi od situacije same mame. Neke žene, koje već imaju decu kod kuće, najčešće dolaze kada su deca u vrtiću i to je najčešće prepodne ili popodne, dok mame kojima je to prva beba tu provode šest do deset sati dnevno.

Kako vi umirite bebice kada mame nisu tu?

Ja jako volim da ih nosim u marami za bebe, ukoliko je naravno beba stabilna na monitoru, kako bi mogla da se brinem i o ostale tri bebe za koje sam zadužena u toj smeni. Tada bebu nosim u kenguru svuda sa sobom dok se beba ne umiri i potrom je vraćam u njen krevetac.

Takođe, čest način umirivanja beba je i maženje, a ako su blizanci isključivo ih smeštamo zajedno u inkubator ili u krevetac. Još jedan od načina umirivanje jeste jako plemenit posao gde bake koje su u penziji, a imaju slobodnog vremena, dobijaju subvencije od države kako bi dolazile da se maze sa bebama. One tu budu sat, dva ili tri te ukoliko je beba napuštena oni dolaze da se maze sa tom decom. Takođe, imamo i muzički sat koji se uvek odvija petkom i traje sat vremena u okviru kog profesori muzičkog sviraju i pevaju. Tada je interesantno videti kako se oni apsolutno svi umire i na taj način im se, isto kao i za vreme maženja, reguliše temperatura tela, stabilnost disanja, rad srca, luči se više hormona sreće i bebe su tada stabilnije na monitoru.

Da li postoji neka psihološka podrška za mame koje su se našle u situaciji da prevremeno dobiju bebu?

Da, naravno. Postoji tim stručnjaka koji se nalazi na samom odeljenju i njega čine 96 saradnika, a među njima je psiholog , pedagog, ali i podrška crkve te se u okviru Univerzitetske klinike se nalazi i kapela. Saradnici dolaze na odeljenje i razgovaraju sa roditeljima kako bi im pružili svu potrebnu i psihološku i emotivu zaštitu. Tada se radi sa roditeljima i daje im se potrebna podrška kako bi im se dalo do znanja da oni nisu sami, da nisu jedini i da mi svi zajedno sa njima radimo na tome da svaki taj novi dan bude kao dar.

Kako se vaša klinika bori sa virusima s obzirom na broj ljudi koji dolazi u posetu bebama?

Mi imamo prostoriju u kojima se nalaze dezinfekciona sredstva, kaljače i zaštitna uniforma, kao i kapice i zaštita za usta i nos. Na prijemu na odeljenje mi ih uputimo i obučimo, ali postoje i brošure koje mogu pročitati. Ono što posetioci moraju uraditi jeste da skinu sav nakit, da dobro operu i dezinfikuju ruke i obavezno oblače zaštitnu opremu. U okviru posete dozvoljeno je da uđe dvoje ljudi po bebi, a oni vremenski nisu ograničeni. Za mojih devet godina rada ja se ne sećam da je odeljenje ikada bilo zatvoreno. Posete su uvek dobrodošle, pogotovo mamama i tatama, jer su oni jedino što beba zna tačnije njihovi otkucaji srca, disanje i taj kontakt koža na kožu je ono što je bebi jedino potrebno.

Kako da istrajete u dojenju prevremeno rođene bebe

Pored toga što radite na neonatologiji kao pedijatrijska sestra Vi ste i savetnica za dojenje. Šta bi trebalo da znamo kada je dojenje prevremeno rođenih beba u pitanju?

Često me mame pitaju kada bi trebalo da počnu da se izmlazaju, kao i šta bi nakon porođaja trebalo da urade. Na nama zdrvstvenim radnicima je da brinemo o bebama dok su u inkubatorima, na mamama je da se maze sa bebama, da pružaju podršku i da se izmlazaju. Čim dođu sebi, čim mogu da se orijentišu odmah bi trebalo da krenu sa izmlazanjem. Dobro je da se u kod nas sve više priča o tome i da sve više organizaje poput Bebac.com podržavaju dojenje, tu je i Medela medicinsko pomagalo pri dojenju koje mi jedino koristimo na našem odeljenju na neonatologiji. Tih bolničkih pumpi za izmlazanje ima i kod nas i nadamo se da će ih biti sve više.

Zdravstveni radnici se obučavaju za to, a radi se o tome da je obostrano izmlazanje mnogo bolje jer daje 18% više mleka i 1% više masti, ali i dva sata više uštede vremena koje mama može iskoristiti sa svojom bebom. Bitno je da mame svoje mleko što pre daju bebama ili da ga utrljaju u kožu ili izvrše ličnu higijenu bebe jer je bebama jako važna svaka kap maminog mleka. Takođe, jako je bitno da se ne opterećuju količinama, jer na neke stvari ne možemo da utičemo. Moj savet je da se mame izmlazaju na dva tri sata izmlazaju i tako će znati da su dale sve od sebe.

Kada teče priprema roditelja za dolazak kući kada će oni ostati sami sa bebom?

Vrlo je važno da imaju veliku podršku svog partnera jer postoje istraživanja da ukoliko je mama podržavana istrajaće u procesu dojenja. Takođe, moramo dati podršku i mamama koje nemaju dovoljno mleka. Dohrana je ponekad potrebna prevremeno rođenim bebama i igra svoju veoma bitnu ulogu u jačanju bebe i ponekad od toga ne možemo pobeći. To je sasvim u redu i mame ne bi trebalo da se opterećuju oko toga. Postoje specijalne hranilice koje omogućavaju da se svaka kap maminog mleka sačuva i ne propadne.

Izvor: bebac.com

Pakovanje torbe za porodilište za većinu trudnicu predstavlja zadovoljstvo jer je to prvi korak koji ih vodi ka upoznavanju bebe

Mnoge mame se za porodilište spremaju detaljno i prate spiskove kojima se savetuje šta je potrebno za opremanje torbe za porodilište.

Pored standardnih stvari koje su neophodne za boravak u porodilištu svaka mama ponese i malo više nego što joj je potrebno. Ipak, dešava se da pojedine stavari koje će vama biti potrebne nikada nećete naći na spiskovima za pakovanje torbe za porodilište, a desiće vam se možda da ćete neke potrepštine i zaboraviti da spakujete. Srećom sve što ste zaboravili suprug vam može doneti pri prvoj poseti.

Da popijem kafu i naspavam se kao čovek

Nekoliko mama u Fejsbuk grupi Bebac trudnice i mame kažu da žale što nisu ponele čepiće za uši jer nikako nisu mogle da se odmore od kontantne zvonjave mobilnih telefona svojih cimerki. Ovaj komentar izazvao je dosta smeha i evociranja uspomena iz boravka u porodilištu.

San je svakako najbolji način da se vrati enegrija nakon porođaja, ali ni kafa ne bi bila na odmet. Dosta mama obožava da pije kafu, koja je jedan od sinonima za opuštanje i odmor u našoj kulturi, te im je nedostatak upravo ovog pića mnogo nedostajalo.

Stvari za higijenu

Nažalost u našim porodilištima često nedostaje čak i najosnovnijih sredstava za higijenu. Naše porodilje mogu samo da sanjaju u pekširima ili šamponima za kosu, ali često nedostaje i ono najosnovnije. Pojedine mamice nisu ni sanjale da su u porodilište trebale da ponesu toalet papir.

I upravo to su mnoge mame zaboravile da ponesu, upravo oko toga se vodila najveća diskusija na grupi Bebac trudnice i mame a najveća razlika u uslovima se primetila kod mama koje su se porodile u inostranstvu i mama koje su se porodile kod nas. Naime, porodilišta u inostranstvu porodiljama obezbeđuju sve neophodno za odžavanje higijene, pa i više od toga poput četkice i paste za zube, dok mame porođene u Srbiji sve to nose od kuće.

Neke mame su napisale kako su zaboravile konac za zube, dok su druge naglasile kako zbog rane nisu mogle da se kupaju te im je veoma nedostajao šampon za suvo pranje kose.

Ponekad se zaboravi i najosnovnije

Jedan od prvih stvari koje žene spakuju u svoju torbu za porodilište su mrežaste gacice i pamucni ulošci. Ipak, veliki broj žena zaboravio je upravo to. Nakon porođaja upravo mrežaste gacice su najubodnije za tek porođenu ženu. Upravo one neće vršiti dodatni pritisak na eventualnu ranu od epiziotomije, što je veoma bitno za tek porođenu ženu. Bilo da ste se porodile vaginalnim putem ili ste imale carski rez mrežaste gacice će vam mnogo pomoći te bi njih trebalo da spakujete jer će vam trebati odmah nakon porođaja.

Dosta porodilja nije uspela da spakuje i češalj za kosu a mama to je dosta bitno nakon porođaja kada je većina razbarušene kose. A da biste se ošečljale mamam je neophodno i ogledalo, te su pojedine članice grupe Bebac trudnice i mame napomenule kako su baš zaboravile to.

Al se nekad dobro jelo

Kada nakon porođaja napokon dođete u sobu jedno što je sigurno zagarantovano jeste da ćete biti gladne. Po pravilima Marfijevog zakona hrane u to vreme neće biti i jedino što vam ostaje jeste vaš suvi keks , ukoliko ste ga poneli. Čak i da ste poneli keks brzo ćete ga smazati a do narednog obroka dosta žena dobije želju da pojede baš pljeskavicu.

Možda nikad ne jedete pljeskavicu, čak je i ne volite, ali baš tada će vam se prijesti. U tom momentu dosta žena je zažalilo što nije ponelo više keksa da makar do doručka utole glad. A kada dođe doručak jedini komentar će im je bio „da sam bar ponela so“ ili „zaboravila sam vegetu“ jer je hrana neukusna. I da, upravo su ovo bili neki od komentara koje su u grupi Bebac trudnice i mame pisale članice naše Faejsbuk grupe.

Izvor: bebac.com

Prijave za krađu tek rođene dece nesrećni roditelji u Srbiji podnose još od pedesetih godina prošlog veka, procena je da je do današnjih dana prijavljeno više od 20.000 slučajeva. Broj onih koji to nisu učinili, iz raznih razloga, a najčešće zbog nepoverenja u državne organe, mogao bi biti isto toliki...

Menjale su se vlasti, komunisti, socijalisti, demokrate, sve do ovih današnjih, ali niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin!

Slučajevi nestajanja novorođenčadi u srpskim bolnicama prijavljivani su decenijama. Na hiljade roditelja svedočilo je da su im lekari govorili kako je njihova beba naprasno umrla neposredno ili dan-dva nakon rođenja. Roditeljima najčešće nije bilo dozvoljeno ni da vide telo, a samo retkima je predato, pa i u tim slučajevima roditelji ozbiljno sumnjaju da je reč o njihovom novorođenčetu.

Kolale su priče po hodnicima srpskih porodilišta da su deca prodavana ubrzo po rođenju. Roditelji su zbunjeno gledali kartone njihove izgubljene dece i čudili se nelogičnostima - obim glave se nije poklapao, beba koja je rođena zdrava, umirala bi nakon samo nekoliko dana sa fatalnom dijagnozom. Nakon smrti, dokumentacija o umrlim bebama ponekad bi nestajala zbog naprasne poplave objekta... Kanal je, tvrde roditelji, išao od Srbije ka Parizu, odakle su deca prodavana dalje po Evropi, najčešće u Švajcarsku. Jedno dete, priča se, “koštalo je” od 12.000 do 40.000 evra, a sve zavisno od toga ko su mu roditelji, da li su obrazovani, koliko godina imaju i slično... Gotovo sedam decenija smenjuju se generacije roditelja kroz porodilišta gubeći decu pod čudnim i nelogičnim okolnostima. Ako su optužbe makar desetog dela očajnih roditelja tačne, kako je moguće, bez sprege sa otmičarima, da policija nikada nije rešila nijedan slučaj?!

Takvih roditelja, prema statistici Udruženja “Za istinu i pravdu o bebama”, ima na hiljade. U Udruženju kažu da su im u Direkciji policije prilikom jednog sastanka rekli da je zvanično podneseno 615 prijava za nestanak beba. Ali Radna grupa MUP-a, samo za period od 2001. do 2006. godine, ustanovila je da je prijavljen čak 1.351 slučaj o nestanku ili otmici novorođenčadi!

- Od 2001. do novembra 2006. godine najveći broj prijavljenih slučajeva bio je u Nišu (122 bebe), Kruševcu (120) i u Kragujevcu (106). Nakon 2006. godine postoji oko 2.100 prijavljenih slučajeva, dok njih oko 3.000 nikada nije prijavilo svoju sumnju zbog nepoverenja u rad državnih organa - objašnjavaju iz Udruženja.

Državni organi do sada su, kažu u ovom udruženju, odbacivali svaku krivičnu prijavu za otmicu beba kao zastarele ili neosnovane.

Posle petooktobarskih promena, predstavnici udruženja pokretali su inicijative za sprovođenje istraga, protestovali, pisali MUP-u, ali uzalud.

- Bilo je očigledno da državni organi sve zataškavaju - odnose i sklanjaju kako medicinsku i drugu dokumentaciju tako i direktne dokaze - parafinske kalupe navodno obdukovanih beba - kažu u Udruženju.

Jedini pomak desio se 14. jula 2006. godine, kada je Narodna skupština Srbije usvojila izveštaj koji je pripremio anketni odbor, osnovan po zahtevu roditelja otete dece i koji je dao za pravo opravdanim sumnjama roditelja. U zaključcima se preporučuje da se “promenom zakonodavstva roditeljima omogući adekvatna satisfakcija”. I od tada - ništa.

Ipak, nešto se konačno pokrenulo posle odluke Evropskog suda za ljudska prava u martu 2013. godine u slučaju “Zorica Jovanović protiv Srbije”. Zorica Jovanović tužila je državu Srbiju zbog nikada istraženog slučaja navodne smrti njenog sina koga je zdravog rodila 1983. godine u porodilištu u Ćupriji. Treći dan po rođenju, saopštili su joj da je dete preminulo, nikada joj ne pokazavši telo. Sud u Strazburu je odlučio da je država Srbija povredila pravo na privatnost i na porodični život Zorice Jovanović, odredio nematerijalnu naknadu štete zbog pretrpljenih bolova u iznosu od 10.000 evra, ali i doneo još jednu veoma važnu odluku, koju je država Srbija morala da izvrši u roku od godinu dana od dana pravnosnažnosti ove odluke (naravno, ta odluka ni danas nije izvršena): “Polazeći od toga da je interes roditelja pre svega u tome da saznaju istinu o sudbini svoje nestale dece, i da je to suštinska satisfakcija, sud je odredio da Srbija mora preduzeti sve odgovarajuće mere, a najbolje donošenjem posebnog zakona koji je predložio Ombudsman, kojim bi propisala mehanizam čiji je cilj da obezbedi individualnu satisfakciju svim roditeljima čiji je položaj isti ili dovoljno sličan sa položajem Zorice Jovanović. Nad ovim mehanizmom nadzor mora vršiti nezavisno telo, snabdeveno potrebnim ovlašćenjima. Ta ovlašćenja moraju biti podobna da obezbede verodostojan odgovor o sudbini svakog deteta i da obezbede adekvatnu naknadu...”

U Srbiji se otezalo sa primenom odluke suda o nezavisnoj istrazi. Komitet ministara Saveta Evrope izrazio je još 2015. godine zabrinutost zbog kašnjenja Srbije u izvršenju presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju nestalih beba i pozvao vlasti u Beogradu da što pre usvoje poseban zakon koji bi omogućio rešenje tog problema.

- Tražimo da mešovita komisija, sastavljena od predstavnika Ministarstva pravde, policije i roditelja obavi pune i nezavisne istrage na svakom prijavljenom slučaju - kažu u Udruženju.

Udruženje je iniciralo i predložilo formiranje mešovite komisije za ispitivanje postupanja državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece u Srbiji, što je prvo odobrio direktor policije, a potom je ministar Nebojša Stefanović inicijativu prosledio u proceduru usvajanja.

- Pokrenuta je procedura u kojoj je potrebno pribaviti mišljenja Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i drugih državnih organa. Ova komisija prepoznata je kao nezavisno telo koje će u okviru svojih ovlašćenja ispitati svaki slučaj posebno i sve prikupljene činjenice do kojih se došlo tokom njihovog rasvetljavanja - kaže se u odgovoru MUP-a na naše pitanje o sudbini komisije.

Ovim bi država prvi put omogućila roditeljima da budu partneri, ali i kontrolori u istragama.

Slučaj Zorice Jovanović

Zorica Jovanović je prva žena iz Srbije koja je uspela da pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu dokaže da su joj bila povređena ljudska prava i da joj država Srbija nije omogućila da se ispita sudbina njenog deteta.

- Oktobra 1983. godine rodila sam zdravo dete, sina, u Kliničkom centru u Ćupriji. Dva dana sam provela s njim u naručju, dojila sam ga, bio je odličnog zdravlja i dobio ocenu 10 od lekarskog osoblja. Trećeg dana u 6.30 ujutru babica je ušla u sobu i rekla da je moje dete preminulo. Razlog - pucanje kapilara na mozgu - pričala je Zorica.

Ona 2002. godine dolazi do informacije da je njen sin upisan u matičnu knjigu rođenih, ali ne i u knjigu umrlih.

Izvor: Blic

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

AAP upozorava roditelje: Dečije flašice i pribor za jelo nikako nemojte koristiti na ovaj način

AAP upozorava roditelje: Dečije flašic…

Plastika od koje su napravljene dečije flašice i prib...

Dislalija – poremećaj izgovora glasova u dece

Dislalija – poremećaj izgovora glasov…

Svakom roditelju je najvažniji napredak deteta u psiho...

Kada je vreme za odvikavanje od cucle

Kada je vreme za odvikavanje od cucle

Stalna upotreba cucle inače nije poželjna, jer ograni...

Kako rešiti najčešće probleme sa disciplinom dece?

Kako rešiti najčešće probleme sa dis…

Kako se nositi s 10 najčešćih, i najiritantnijih, pr...

Vreme je za nošu

Vreme je za nošu

  Ne počinjite preranoPostoji više razloga zašto n...

Kako da se izborim sa ragadama?

Kako da se izborim sa ragadama?

Ragade mogu izazvati ozbiljne probleme tokom dojenja. E...

Uticaj popodnevne dremke na noćno spavanje

Uticaj popodnevne dremke na noćno spava…

Popodnevna dremka, jedna tako omiljena stvar u životu ...

Strahovi kod dece

Strahovi kod dece

Pogledajte šta decu najčešće plaši i pomozite im d...

Sve prednosti dojenja

Sve prednosti dojenja

Zašto je majčino mleko najbolja hrana za bebu? Majč...

Noćno umokravanje – enureza

Noćno umokravanje – enureza

Jedan od veoma čestih zdravstvenih problema koje susre...

Porođaj carskim rezom

Porođaj carskim rezom

Šta je to carski rez?Carski rez (sectio caesarea) je h...

Dojenje možda povećava šanse da vaša beba razvije alergije na hranu

Dojenje možda povećava šanse da vaša…

Bebe koje majke doje mogu biti osetljivije na alergene ...

Kako se boriti protiv dosadnog kašlja

Kako se boriti protiv dosadnog kašlja

Jesen je kritičan period za mnoge bolesti disajnih org...

Kakve veze imaju bolne menstruacije i porođaj?

Kakve veze imaju bolne menstruacije i po…

Menstrualni bolovi su neizbežni za gotovo sve žene. ...

Kada uvo zaboli

Kada uvo zaboli

Ovog puta smo izabrali problem koji se neretko dešava ...

Zašto su žitarice omiljena nemlečna hrana pedijatara i nutricionista

Zašto su žitarice omiljena nemlečna h…

Kada početi sa nemlečnom ishranom?Kod beba koje su is...

Ishranom protiv ekcema kod dece

Ishranom protiv ekcema kod dece

Određene namirnice pogoršavaju ekcem kod dece. Nutric...

Male tajne srećnih porodica

Male tajne srećnih porodica

Kako bi u vašem domu rasli zadovolji i nasmejani mali...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.