septembar 29, 2020

"Kada sam se skroz otvorila, pitala sam doktora da li ću brzo, a on je rekao da ću za sat vremena već biti porođena, jer je bebina glava u kanalu. Tada sam dobila ekstra energiju", ispričala je dvadesetogodišnja mama Nataša.
Termin mi je bio 28. juna, na Vidovdan. Svakog petka u devetom mesecu sam išla na ctg, i uvek sam imala jednu veliku kontrakciju ali uvek su mi pričali neću ja još, mada sam to i sama znala jer sam lažne kontrakcije imala od četvrtog meseca. Moja doktorka je bila na odmoru, pa mi ultrazvuk nisu ni radili.
U ponedeljak, 22. su počela leđa jako da me bole, a zatim i kukovi, karlica, ali ja sam mislila to je sve normalno, širi se, sprema se za porođaj. Kontrakcije nikakve nisam osećala, eventualno jednu dnevno. Sutradan su bolovi bili još jači, i trajali su ceo dan. U sredu sam se čula sa drugaricom koja mi je rekla da brojim koliko su kontrakcije česte i čim počnu da me bole da krenem u porodilište. Ipak, moje kontrakcije nisu bile bolne, jer su me leđa bolela sve vreme bez prestanka. Mogla sam samo da legnem i skoncentrišem se na to kad mi se stvrdne stomak. I prvo je bilo na 15 minuta pa na 7, ali zatim na 45 min i onda su postale jako neredovne, pa sam ja bila ubeđena da je to lažna uzbuna i nisam htela da odem u porodilište da me ne bi vratili.
Ipak, uveče me je muž nekako ubedio da krenemo makar na kontrolu. Čim sam sela u kola, kontrakcije su krenule na 5 minuta, a dok smo stigli bile su na 4. Ispred porodilišta su nam rekli da mogu da uđem samo ja, tako da sam ja otišla na pregled, a muž je ostao da čeka ispred. Unutra su me prvo izgrdili što čekam tri dana da dođem, a onda su rekli da sam otvorena 3 prsta i da ostajem. Uradili su mi test na koronu i ja sam se šetala po praznom hodniku čekajući rezultate. Uzela sam kesu koju sam spakovala za salu i dogovorila se sa mužem da ujutru donese ostatak, jer nisam više ništa smela da unesem.
Onda su došli po mene i odveli me na ctg. Zakačili su mi kaiševe i ostavili me bar 45 minua da da ležim sama u sobi, dok su bolovi postajali sve jači. Doktori su prolazili ispred, ali niko nije došao mene da proveri. Počela sam da pevam na krevetu da bi mi bilo lakše, ali sam ubrzo počela i da se okrećem sa strane na stranu. Onda je neka sestra napokon došla i pitala me zašto sam tu tako dugo, kao da sam ja kriva. Pogledala je rezultate ctg-a i rekla da nemam uopšte kontrakcije, pa su zaključili da aparat ne radi.
Onda su me odveli na ultrazvuk, gde su bebu jedva izmerili jer mi je stomak bio užasno tvrd. Kasnije su mi rekli da sam imala mnogo plodove vode. Onda su me odveli na klizmu i tu su me pitali da li želim epidural, ja sam pristala, pa su mi uzeli krv za krvnu sliku. Kako su mi uradili klizmu, počeli su baš jaki bolovi, mislila sam da ću se na šolji poroditi. Odmah posle su me odveli u salu.
U tom trenutku se žena pored porađala, i rodila je bebu koja nije disala, pa su se svi skupili i pokušali da ga ožive. Na kraju je mali počeo da plače i brzo su ga odveli. Iako sam zbog toga htela da plačem, silno sam se trudila da ostanem pozitivna i opuštena. Kada sam dobila epidural, sve je prošlo. Ostala sam još dva sata da ležim čekajući da se otvorim, usput se pitajući smem li da zaspim. Doktori su bili jako fini i redovno su me pitali da li sam dobro.
Kada sam se skroz otvorila, pitala sam doktora da li ću brzo, a on je rekao da ću za sat vremena već biti porođena, jer je bebina glava u kanalu. Tada sam dobila ekstra energiju! Legla sam na bok i kad god sam osetila pritisak, ja sam se napinjala. Onda sam legla na leđa i kontrakcije sam slabije osećala pa sam morala da gledam na ctg kada kreću. Ja sam se napela 3-4 puta, doktor mi je legao na stomak da mi pomogne da izguram bebu i za desetak minuta je bilo gotovo, a ja ništa nisam ni osetila! Prvo što sam pomislila je bilo "Vau, kolika beba!", jer je imao 3,850 a ja sam sitna. Onda su mi ga stavili na grudi i tu je ležao bar pola sata, dok su čekali da izađe posteljica, a onda su krenuli da me ušivaju i njega su odneli. Posle sam ležala tu još sat i po pa su me odveli u sobu gde sam prespavala koliko sam mogla.
Oko 12 popodne su me prebacili u drugu sobu sa ostalim trudnicama i doneli su mi moju bebu! Svi su jako fini i sve su mi objasnili, čak i kad su ga odneli na sunčanje zbog žutice, donosili su mi ga na podoj, a noću sam mu ja nosila svoje mleko. Ipak, i pored lepog iskustva i dobrih doktora, imala sam neopisivu želju da odem kući i napokon vidim svog muža!

Izvor: www.yumama.com

Naspavaj se dok možeš, jedna je od uzrečica koju najčešće čuju buduće majke. Naime, kad postanete roditelji, miran san, bez buđenja postaje mit.
Istraživanja pokazuju da roditelji malih beba noću spavaju manje od pet sati, odnosno da u prvih 12 meseci detetova života gube 50 noći spavanja.
Dovoljno je upisati uzrast deteta (ili dece) i on će za par sekundi izračunati koliko ste sati, dana i meseci sna izgubili otkako je u vašu porodicu stigla prva prinova.
Možete saznati i koliko ste za to vreme promenili pelena, koliko ste ispričali priča za laku noć i koliko ste uspavanki otpevali.

Kalkulator se nalazi OVDE

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

 

 

Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus govorio je na današnjoj virtuelnoj konferenciji u Njujorku o potencijalnom izlazu iz svetske zdravstvene krize i mogućem riziku od dojenja u situaciji kada je majka zaražena.
"SZO preporučuje da se majke sa sumnjom ili sa potvrđenim korona virusom ohrabruju na isti način kao i sve druge majke da započnu ili nastave sa dojenjem", rekao je Tedros Adhanom Gebrejesus i napomenuo da "brojne prednosti dojenja za novorođenčad i decu značajno premašuju potencijalni rizik od infekcije".
Gebrejesus direktor odeljenja SZO za vanredne situacije Majk Rajan istakli su na konferenciji da države moraju da strogo sprovode epidemiološke mere poput nošenja maski, socijalne distance, pranja ruku i testiranja.
"Poruka ljudima i vladama je jasna: "Učinite sve to", rekao je Gebrejesus i poručio da bi maske za lice trebalo da postanu simbol solidarnosti širom sveta.
"Veći broj vakcina je u trećoj fazi kliničkih ispitivanja i svi se nadamo da ćemo imati više efikasnih vrsta vakcina koje bi pomogle u sprečavanju širenja zaraze. Međutim, zasada nema čudotvornog rešenja i možda ga nikada ni neće biti", rekao je Tedros koji smatra da bi povratak u "normalnost" mogao da bude dug.
Majk Rajan je izjavio da se zemlje sa velikom stopom prenosa bolesti, uključujući Brazil i Indiju, moraju pripremiti za veliku bitku kao i da je put dug i zahteva nepokolebljivu predanost.

Izvor: zena.blic.rs

Možda su se bojali da te ne uplaše. Možda su mislili da se, ako ti kažu, nikada ne bi odvažila da imaš dete. Zato sam rešila da sastavim jedan spisak za tebe. Ne brini, sve smo kroz to prošle. Nijedna priča nije identična, ali jedno nam je zajedničko – postale smo (i postajemo) mame. Neke od nas se odvaže da prođu kroz sve više puta. Dakle, sledi lista svih trudničkih i post-trudničkih očekivano neočekivanih scenarija. 

1. Rasprave sa partnerom će biti sve učestalije
Dvoje ljudi, različitih mentaliteta, pokušava da podigne jednu osobu koja je sada još uvek u pelenama. Nisi spavala, umorna si, neredovno se hraniš, ne možeš da se istuširaš na miru – sasvim je razumljivo da si nervozna i da ćeš se istresti na jedinu osobu koju viđaš ovih dana, a to je tvoj bračni drug. Tako je, onaj isti bračni drug koji ti je držao glavu dok si povraćala na početku trudnoće, onaj koji je u sred noći trčao da ti kupi palačinke sa nutelom i višnjama.
Ne brini, iako zvuči strašno, nije strašno i sasvim je očekivano. Umorna si. Dozvoli sebi da te sitne stvari ne nerviraju. Pa šta ako je kupio neke sasvim pedesete vlažne maramice?! Imaj na umu da je ovo par loših dana (ili tek neki mesec), ne loš život. U timu je lakše, pa se osloni na partnera koliko god možeš. Veruj mi. Lakše je.

2. Seks se menja i…zakazuje
Zakazivanje termina za gužvanje čaršava, zaista zvuči primamljivo i romantično, zar ne? Takav je trenutni scenario. Uprkos svemu potrudite se da počnete spontano dok vam dete spava. Dva minuta maženja i već čujete da se neko budi… Ćao orgazam, ode u nepovrat. Ipak, potrudite se – ne mora dobar seks da traje dugo, šest minuta je sasvim dovoljno. Pogotovo kad ste željni. Uvek može da se izdvoji šest minuta. Dobro, može i tri. Taman.

3. Kuvanje je osnovna životna veština (za preživljavanje)
Nekada davno bila sam u kategoriji „skuvam ponekad kad mi dođe”. Bila sam ona Instagram kuvarica, koja umisli da je šef kuhinje, pa spremi obrok od četiri jela, pa uslika sve iz svakog mogućeg ugla. Kad sam dobila dete, sinulo mi je da ću sada morati da kuvam svakog dana, svaki obrok. Ozbiljno, to nije samo kuvanje iz razonode, jer svaki obrok predstavlja instant restoran. Za one od vas koje ne znaju da kuvaju, šta da vam radim, moraćete da naučite. Moj savet? Ne potresajte se oko hrane. Jednog dana kad vas udari inspiracija ješćete bogato, a drugog dana sendviče ili testeninu. Uglavnom, niko neće ostati gladan.

4. Manje vina, manje vina!
Sigurno se sećate replike malog Tadije iz filma „Varljivo leto ’68”? Verujte mi ponavljaćete je u sebi svako malo kada uhvatite momenat u kome posežete za vinom ili nekim alkoholom, za mic više nego obično. Niko ovde ne navodi niti promoviše alkoholizam, ali ako ćemo iskreno ako pomislite da bi vam prijala čaša vina, slobodno. Ne budi svakog dete u tri ujutru, orno i spremno za novi dan.
U nekom momentu, shvatićete da ne bi trebalo da vas grize savest za vaše odrasle prohteve – nešto što nisu Patrolne Šape ili Sunđer Bob, ili Ringe ringe raja. Nego, kao što rekosmo, opravdana čaša alkohola je sasvim u redu.

5. Razmišljaćete više o tome šta znači biti žena
Nikada pre nisam toliko razmišljala o tome šta znači biti žena do trenutka kada sam postala majka. Uvek sam bila za jednakost polova, ali nisam shvatala koliko je zapravo teško biti žena u današnjem društvu. Tata dobija orden kada odvede dete u park. Mama propusti jednu, ponavljam jednu, predstavu deteta zbog posla i odmah je loš roditelj. Ako mama radi i dete je u vrtiću, opet sledi etiketa loš roditelj. Ako je mama kod kuće, nezaposlena – ni tada ne valja, jer je digla ruke od sebe i lenja je. Kao žena ti ne možeš da pobediš, jer u kom god da si statusu ne ispunjavaš prohteve društva.
Osude moraju da prestanu. Svi se trude da rade najbolje što mogu u skladu sa svojim mogućnostima.

6. Ćao modo, dobrodošle trenerke
Koliko sam samo volela modu. Ne smem ni da saberem koliko sam para dala na cipele. Uživala sam da spajam nespojivo, da se igram sa modnim dodacima. I onda, dođem u situaciju, gde bez blama mogu da kažem da sam treći dan u istoj sivoj majici i trenerci, na kojoj se skorio ostatak muslija. Na kraju krajeva, ne preostaje mnogo mesta za modu ako moram da trčim po radnjama za detetom. Praktičnost je majka majčinstva.
Samo da vam kažem sve one tip top sređene, na štiklama, isfenirane – imaju pomoć u kući i neko čuva dete dok se one modiraju. Ne osuđujem, samo želim da imate to u vidu pre nego što krenete da kritikujete sebe.

7. Možda ćete, poput mene, mrzeti sebe tri puta dnevno
Iskreno, pre nego što sam postala mama, baš sam se sama sebi dopadala. Nisam mogla da zamislim da sebe i reč „mržnja” upotrebim u istoj rečenici. Ne bih rekla da sam imala obilje samopouzdanja, ali sam bila u redu sama sa sobom. Sada kada imam dete, uvek je tu neka griža savesti koja me progoni par puta dnevno.
Recimo, pustim detetu crtani jer sam htela da pogledam nešto na telefonu. Eto, griže savesti, sad si detetu isprala mozak crtaćem. Nisam detetu oprala zube jer smo se raspravljale oko pranja pola sata i ja više nisam htela da bijem tu bitku. Griža savesti – usta će joj biti puna karijesa. Bićeš ljuta na sebe, pomislićeš da si najgora na svetu, ali to nije tačno. Samo nežno i ljubazno prema sebi.

8. Telo više nikada neće biti isto
Ako bilo ko kaže drugačije, laže. To da se zna. Naše telo posle trudnoće nikada više ne može da bude kao telo pre trudnoće. Treba biti spreman na prihvatanje te činjenice. Društvo, te društvene mreže stavljaju ogroman pritisak na žene i određuju kako njihovo telo treba da izgleda.
Samo vodite računa o sebi. Trudnoća i sam porođaj su veliki teret za telo, koje u toku i jednog i drugog prolazi kroz faze. Volite svoje telo takvo kakvo je, jer je ono dalo novi život.

Izvor: najboljamamanasvetu.com

'Beba je bila u inkubatoru, a ja sa trombozom i u nesnosnim bolovima'. Mama koja je želela da ostane anonimna, podelila je sa nama svoju priču iz jednog beogradskog porodilišta.Bila sam u 34. nedelji kad su me jedva primili u "Narodni front", i to sa napuknutim vodenjakom i krvarenjem. Od prijema su bili loši prema meni- te nema mesta u bolnici, pa ko je moj doktor - sto pitanja su mi postavili da bi me primili.
Ostala sam na odeljenju jer nisam bila otvorena, ali su mi zbog nesnosnih bolova dali trodone. Pregled je bio na svaka tri sata, uz još veće krvarenje. I dalje sam bila otvorena samo jedan centimetar. Nisam imala svog doktora, pa su prema meni bili toliko neljubazni da sam pomišljala da izađem u takvom stanju i odem u drugu bolnicu. Sve je ličilo na "čekaonicu smrti".
Četvrti dan od prijema, rešili su da me porode. Spustili su me u boks i uključili indukciju - od jedan popodne do 10 uveče sam se otvorila samo dva prsta. "Koliko dana porađate ovu jadnu ženu? Hitan carski rez!", rekao je dežurni lekar koji je ušao to veče u sobu. Za dva minuta sam bila na operacionom stolu.Zbog sestre koja mi nije dala fraksiparin, treći dan nakon porođaja sam dobila vensku trombozu. Beba je bila u inkubatoru, a ja sa trombozom i nesnosnim bolovima. Tek smo sedamnaestog dana izašle iz bolnice, zbog mog stanja i otežanog kretanja.
Zbog neljubaznosti doktora i sestara, "Narodni front" je najgora bolnica. Inače, ovo je bio moj treći porođaj.
Tri meseca sam kupovala fraksiparin i sebi davala injekcije dva puta dnevno (jedna košta 360 dinara). Lečenje sam nastavila u Kliničkom centru. Tromb imam i sada i piću lekove do kraja života.
Nadam se da će porođaji u ovoj zemlji biti besplatni i da će svi raditi ono što vole, a za natalitet je to jako važno.
I još bih dodala: odeljenje za visoko rizične trudnoće na četvrtom spratu - korupcija na nivou. Zato što dalje od "Fronta".

Izvor: www.yumama.com

Iako na mnoga pitanja stručnjaci još uvek nemaju sigurne informacije, izdvajamo ono što bi trudnice trebalo da znaju kada je u pitanju aktuelni virus.Period prehlade i gripa je za trudnice naročito kritičan. Sada, kad se pojavio koronavirus, mnoge se nalaze u strahu za sebe i svoju bebu. Stručnjaci nisu sigurni kako se ovaj virus ponaša kod trudnica i da li uopšte ima efekat na samu trudnoću. Ono što definitivno znaju i ističu jesu dobre higijenske navike kao najbolja zaštita. Do sada nije urađeno dovoljno studija koje bi pokazale na koji način ovaj virus utiče na žene u drugom stanju. Trudnice su podložnije ozbiljnijim infekcijama gripa od drugih ljudi u istim godinama, prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. To je zato što se u trudnoći menja imuni sistem, a kapacitet pluća se smanjuje kako trudnoća napreduje. Ipak, ovo ne znači da su one podložnije i koronavirusu.
Iako ne postoje konkretne informacije, gubitak bebe se može povezati sa nekim drugim sličnim infekcijama tokom trudnoće. Visoka temperatura u prvom trimestru povećava rizik od pojave urođenih anomalija, što ističe američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Eksperti predlažu trudnicama da se brinu o sebi na način kako se svakome preporučuje.
"Ovo je virus za koji nema vakcine ili bilo kakvog tretmana, pa bi najbolja zaštita bila pojačana higijena u ovom periodu", rekla je doktorka Ameš Adalja.

Perite ruke, izbegavajte zaražene ljude

- Prilikom pranja ruku koristite sapun i toplu vodu i trljajte ih minimum 20 sekundi. Takođe, nemojte dolaziti u kontakt sa zaraženim osobama.
Virus gripa, međutim, može biti vrlo opasan u trudnoći, te je dobro što za ovaj virus postoji vakcina koju trudnica može dobiti da se zaštiti.

Da li vam je potrebna zaštitna maska u trudnoći?

Maske vam neće pomoći da se zaštitite. "Ako stavite masku, a bolesni ste, tako sprečavate širenje virusa na druge ljude", ističe pedijatar Dan Megi. "Ako krenete napolje sa maskom, naročito običnom hirurškom, koju većina ljudi nosi, to neće sprečiti virus da dođe u kontakt sa vama."

Izvor: www.yumama.com

Kod malog broja trudnica dešava se to da se beba karlično okrene pred porođaj. Ipak, postoji nekoliko načina na koje možete podstaći bebu da promeni položaj, pa tako izbegnete carski rez.Tokom poslednjih nekoiko nedelja trudnoće, beba se pozicionira sa glavom okrenutom ka grliću materice, u takozvani verteks položaj. Ipak, 4 odsto mališana se postavi karlično, što znaci da su nogice i guza okrenuti ka grliću. Ovaj položaj može iskoplikovati sam porođaj, jer postoji opasnost da se beba zapetlja u pupčanu vrpcu. Pored toga, noge, telo i ruke mogu ranije krenuti kroz grlić, a glava ostati zaglavljena u porođajnom kanalu. Ovo može imati velike posledice na bebino zdravlje, a nekad prouzrokovati i smrt. Doktori ovaj položaj najčešće identifikuju dodirom ili ultrazvukom. Dijagnoza se obično postavlja u 36. nedelji trudnoće, kada se beba postavlja u svoj finalni položaj (pre toga se bebe često okreću u materici). Šanse da se beba postavi karlično su veće ukoliko ste pre toga rodili blizance ili imali previše, ili pak premalo amnionske tečnosti, potom abnormalnosti materice, poput višestrukih fibroida, prevremenom porođaja, placenta previje. Ispostavilo se da postoji mnogo načina da podstaknete bebu da se okrene u pravi položaj.

1. Cefalična verzija

Doktor vam nakon 37. nedelje može preporučiti cefaličnu verziju, odnosno njegov pokušaj da rukama, preko stomaka, okrene bebu u pravi porođaj. Nekada se daju i medikamenti za opuštanj materice. Beba se podiže jednom rukom, a drugom se podstiče bebina glava na okretanje. Ukoliko nema kontraindikacija za vaginalni porođaj, svakoj trudnici bi mogao da se preporuči ovaj način. Više od 50 posto slučajeva je uspešno. Rizici od ozbiljnih komplikacija su vrlo mali. Ovo se ne preporučuje ženama koje imaju bilo koju komplikaciju, poput vaginalnog krvarenja, placente koja prekriva otvor materice, abnormalno male bebe, smanjenog nivoa amnionske tečnosti, abnormalnih otkucaja srca bebe, rupture membrana, trudnoće sa dvoje i više dece. Svakako, ovo se ne sme raditi pre 37. nedelje, jer to može stimulisati porođaj.

2. Kretanje

Šetnja i istezanje mogu vam pomoći da opustite ligamente i vezivna tkiva koji podržavaju matericu i karlicu. Ovo će napraviti veći prostor, pa će beba moći sama da se okrene. Sve dok imate dozvolu svog lekara, čučnjevi mogu biti od pomoći. Možete leći na leđa uz postavljene jastuke ispod krsta. U ovakvom položaju, položaju gde je karlica podignuta iznad glave, ostanite 10-15 minuta. Zbog gravitacije, postoji mogućnost da će se beba sama okrenuti u pravi položaj. Ovu vežbu možete ponoviti tri puta dnevno.

3. Vebsterova tehnika

Ovo je nežan metod kiropraktike koji podstiče balansiranje mišića, pa beba može sama da se okrene u bolji položaj.

Šta ako moja beba ostane okrenuta karlično?

U tom slučaju se porođaj vrši putem carskog reza. Svakako, doktor je tu da vas posavetuje, pa bi najbolje bilo sa njim porazgovarati o ovom problemu.

Izvor: www.yumama.com

 Prema tvrdnjama lekara sa klinike "Mejo", nežna masaža pomaže da se ublaže simptomi nazeba kod beba. U nastavku pročitajte kako da pomognete prehlađenoj bebi.
Nežni dodir maminih ruku pomaže detetu da se smiri i da se bolje oseća ukoliko je prehlađeno, tvrde lekari čuvene klinike "Mejo". Oni preporučuju masažu lica deteta i tvrde da ona može da ublaži ili otkloni simptome nazeba. Najvažnije je da nikada ne masirate dete ako se tome protivi i ako mu to trenutno ne prija.

Evo nekoliko saveta kako da masirate prehlađenu bebu:

1. Uhvatite glavu deteta sa strane, stavite palčeve na slepoočnice deteta i blago ih pritiskajte jagodicama prstiju. Zatim masirajte slepoočnice duž linije koja je u nastavku obrva - pravite male krugove u smeru kazaljke na satu.
2. Počnite u položaju kada su vam palčevi na detetovim ušima, pa spuštajte ruke, uz blagi pritisak, prema bradi, zahvatajući obraze. Ponovite isti pokret u suprotnom smeru - od brade prema ušima. Najbolje je da ovu masažu ponovite deset puta.

3. Pritisnite blago palčevima deo lica između detetovih nozdrva i obraza. Povlačite palčeve odozdo nagore i obratno, prelazeći preko jagodičnih kostiju i spuštajući se do uglova usana. Ponovite ovo deset puta.

4. Povucite nežno obraze deteta nagore, kao da želite da ga naterate da se nasmeje, a zatim se ponovo vratite do linije usana. Ponovite ovu masažu deset puta, uz sasvim blag pritisak. I nikada ne masirajte dete na silu - nema efekta.

Izvor: https://www.yumama.com

Nekad dvadeset, sada već trideset – važe kao još „dobre godine“ za rađanje prvog deteta, ali šta kad i taj voz bude propušten, pa žena tek sa četrdeset konačno ima sve uslove da rodi bebu? Statističari potvrđuju da je pre četri decenije procenat žena koje su „kasnije“ rađale iznosio samo pet odsto, a sada u evropskim zemljama gotovo svaka četvrta trudnica bi se mogla nazvati starijom prvorotkom.

Zašto je došlo do pomeranja granice rađanja? Školovanje, pa posao, briga za stan i kola i pronalaženje onog „pravog“ ... i kada se sve to složi – eto četrdesetih. U 35. Ili 38. Profesionalno ostvarene još uvek mladolike, lepe žene, zdrave i psihički spremne za materinstvo, konačno su stekle sve uslove da budu majke, ali beba ne dolazi. Sa tom situacijom suočava se danas mnogo žena i uprkos ličnim nastojanjima, velikoj želji i napretku nauke ne uspevaju da zatrudne.

Pitali smo prof. Dr Miodraga Jeremića iz ordinacije „Eterna“: Zašto starije žene teže postaju majke?

Ranije se smatralo da je idealno vreme za rađanje period između 20. i 26. godine, a prema sadašnjim medicinskim stavovima gornja granica za prvu bebu je pomerena na 29 godina. Od 25. do 30. žena bi trebalo da rodi bar jedno dete a do 35. bez posledica za zdravlje može da iznese još dve trudnoćea u razmaku od dve godine. Posle 35. ciklusi bez jajne ćelije su sve češći, pa se i mogućnost začeća znatno smanjuje – upozorava doktor. Starenjem žene nepovratno gube jajne ćelije, za razliku od muškaraca kod kojih se svaka tri meseca obnavlja proizvodnja spermatozoida i to sve do 70. godine, saznajemo od našeg sagovornika. Utvrđeno je da od 16. do 43. godine sazri samo 400 do 500 jajnih ćelija i to svakog meseca po jedna. U tim procesima sazrevanja potroši se ponekad i pet-šest jajnih ćelija, ali samo jedna postaje sposobna za oplođenje. To nije kontinuiran proces, budući da s godinama sve manji broj ovih ćelija sazreva, ili uopšte ne stižu do faze zrelosti. Smanjena mogućnost začeća se ne ispoljava nikakvim vidljivim znacima.

Žena i posle 35. ima mesečne cikluse, ne oseča nikakve zdravstvene smetnje, još je puna energije, pa ipak u tim godinama samo osam do 10 odsto žena spontano zatrudni.
S prirodom se ne može igrati, ona ima svoja pravila koja se moraju poštovati ako želimo zdravo potomstvo, upozorava profesor Jeremić i savetuje ženama da rađaju dok su mlađe i zato što s godinama nepovoljni činioci iz spoljne sredine smanjuju kvalitet jajne ćelije.

Što je jajna ćelija starija, to je i veći rizik da će tokom razvoja embriona nastati anomalije zbog hromozomskih nepravilnosti – upozorava profesor Jeremić. Trudnoća posle 35. predstavlja i veći napor za organizam žene, jer osim jajnika i svi drugi organi stare, posebno srce, jetra, pluća i krvni sudovi. Povećava se i rizik od prevremenog porođaja ili prenesene trudnoće, prevremenog isticanja plodove vode i drugih komplikacija, kao što su spontani pobačaj, krvarenje, manja težina novorođenčeta ili prevremeni porođaj. Kod starijih trudnica je i gestacijski dijabetes češći, kao i povišen pritisak. Starenjem i materica gubi snagu, elastičnost svih tkiva se smanjuje, pa su i povrede i rascepi na porođaju češći. Položaj ploda u materici je često nepovoljan za rađanje i porođaj starijih žena se češće završava carskim rezom.

Zašto veštačko oplođenje ne daje rezultate kod svih žena? Teško je imitirati prirodu, kaže dr Jeremić, jer ne samo da se gubi broj jajnih ćelija, već i tkivo jajnika i druga tkiva postaju manje osetljiva na dejstvo hormona. Vantelesnom oplodnjom, kod mlađih žena se postže uspeh kod 30 odsto, a samo 8 do 10 odsto žena od 35, do 43. godine uspeva da zatrudni.

Doktorka Aleksandra Šaranović, inače porodični lekar u pomenutoj ordinaciji, dodaje da je psihofizička priprema često nepravedno zanemarena, iako je izuzetno važna, a odnosi se na odgovarajuću ishranu i stručno vođenu fizičku aktivnost. Cilj ovih priprema je postizanje preduslova koji su optimalni za začeće, trudnoću i porođaj. Za ishod porođaja je najvažnije da se žena oslobodi straha, a to je moguće ako nauči da prepozna sve porođajne etape, kako da se u njima ponaša i diše, jer način disanja dokazano smanjuje bol i povećava izdržljivost, pa je i rođenje deteta bezbednije. Mnoge žene starije od 35. godine uspevaju psihofizičkim pripremama da zatrudne, pridržavajući se stručno odabranih dijeta, vežbanja i uspostavljanjem emocionalne ravnoteže.

Izvor: mamaibeba.rs

Majčin glas ili pevanje bebi, a naročito prevremeno rođenoj, može pomoći da beba lakše i smirenije diše

Analiza je zasnovana na više od deset kliničkih ispitivanja o glasovnim uticajima roditelja na prevremeno rođene bebe tokom boravka na intenzivnoj nezi u porodilištu.

Najveći broj istraživanja bio je usmeren na majčino pevušanje bebi. Neka istraživanja koristila su i snimak glasa majke. Poznato je da bebe prepoznaju glas majke po rođenju, ali se za prevremeno rođene bebe u to sumnjalo, jer su one poslednje mesece trudnoće umesto u materici provele van nje, a tada bebe najviše osluškuju majčin rad srca kao prvi zvuk koji čuju. Upravo taj rad majčinog srca pravi je bubanj koji bebe čuju, i to je prva muzika za koju se vezuju.

Nedostatak tog zvuka kod prevremeno rođenih beba, prema istraživanjima, može se nadoknaditi tihim majčinim glasom koji treba da bude prepoznatljiv, jednostavan i još je bolje ako se bebi pevuši uz prost predvidljivi ritam sa periodičnim zatišjima.

Poznat glas može biti i glas oca, a ne samo majke, štaviše, uspavanke oba roditelja pomažu u smirivanju pulsa bebe, kao i za lakše i smirenije disanje. Takođe, primećeno je i da pevušanje prevremeno rođenoj bebi snižava nivo stresa oba roditelja, tako da ova takozvana muzička terapija ima pozitivan uticaj i na bebu i na roditelje.

Rezultati 14 kliničkih istraživanja sa preko 1000 prevremeno rođenih beba pokazali su jasan pozitivan uticaj pevušanja majke svojim bebama. Budući da su bebe neurološki nezrele, ovo je bitno jer im eventualna neprikladna stimulacija može naškoditi.

Zbog svega navedenog, u mnogim zemljama se za prevremeno rođene bebe i savetuje muzička terapija. Ta terapija ne mora da bude tradicionalna uspavanka roditelja, već može i njihova omiljena muzika u blažoj formi.

I tih osećajan glas bez muzike može pomoći bebi kao najbolji lek za povezivanje sa roditeljima, a i samim roditeljima za niži nivo stresa i povezivanje sa bebom.

Izvor: Krstarica.com

Sedam super saveta kako da se dobro osećate

1. Nemojte se opterećivati izgledom prvih nekoliko nedelja
Budite strpljive, jer od mnogo faktora zavisi koliko brzo ćete vratiti stari izgled. Godine imaju velikog značaja, kao i koja je trudnoća po redu, koliko ste bili aktivni pre trudoće, kakvi su vam geni. Istina je da neke mame već nakon nekoliko nedelja imaju ravan stomak i mogu da obuku svoju staru garderobu, ali ne treba se porediti sa ovim ženama, jer su to retke srećnice.

Ukoliko na sve fizičke nesavršenosti budete gledali kao na malu cenu za predivnog mališana kojeg ste doneli na svet, verovatno se nećete previše opterećivati i sačekaćete nekoliko meseci da počnete da se vraćate na staru kilažu...

2. Nadoknadite izgubljenu energiju
Pronađite malo vremena u toku dana samo za sebe i uživanju u aktivnostima koje Vas opuštaju
Pored stalne brige oko deteta i potrebe da se naspava novopečenim majkama ostaje veoma malo vremena da nadoknade potrebnu energiju. Prvih dve do četiri nedelje fokusirajte se na odmor i brigu o novorođenčetu. U ovom periodu san je veoma važan za brz oporavak, pa pokušajte da i Vi odmarate kad god beba spava.

Šetnja, umereno vežbanje, slušanje muzike i zdrava užina mogu da učine čudo kada je reč o vraćanju dobrog raspoloženja. Pobrinite se da vam svaki dan ne postane dosadna rutina koja zanemaruje vaše potrebe. Za mlade mame prva godina je sigurno najnapornija, ali pronađite malo vremena u toku dana samo za sebe i uživanju u aktivnostima koje Vas opuštaju, druženje sa prijateljicama, odlazak u kupovinu...

3. Pobrinite se za svoju kosu
Kosa vam izgleda potpuno beživotno, opada, suva je, vreme je da odete kod frizera, jer će vam to najbolje poboljšati raspoloženje i pomoći vam da se dobro osećate. Dok beba spava, zamolite supruga da je pričuva, a Vi idite u najbliži frizerski salon, skratite krajeve i isfenirajte se.

Nemojte da ishitreno odlučujete da želite da se ošišate na kratko, zbog toga što vam kosa mnogo opada, jer je to normalna pojava nakon porođaja i obično traje oko 6 meseci.

4. Sakrijte podočnjake
Tamni podočnjaci i kesice, su bezopasni i što je najvažnije privremenog su karaktera, ali svakako da ne izgledaju lepo. Ukoliko ne želite da čekate da se sami povuku za nedelju-dve, proces možete ubrzati držanjem hladnih obloga nekoliko puta na dan. Ohlađene kesice čaja mogu smanjiti otok, kao i gel za oči na bazi arnike, kamilice ili krastavca (koji bi trebalo da stoji u frižideru). Još jedan od načina je da se što više odmarate, najbolje da spavate kada i beba spava.

5. Povedite računa o koži lica
Kao kod većini novopečenih majki, trudnički hormoni i postnatalni stres mogu značajno da utiču na kožu lica, tačnije da se jave akne, crvene bubuljice, pegice ili tamne mrlje. Neke od ovih promena vremenom prođu sami od sebe, međutim, ukoliko želite da se što pre rešite bubuljica na licu napravite u svom kupatilu improvizovani kozmetički salon. Kupite odgovarajući losion, piling, masku za lice i naravno kremu i pronađite 20-30 vremena da se pozabavite svojim licem.

6. Nosite udobnu garderobu
Nakon porođaja će vam verovatno najviše odgovarati rastegljiva odeća i ona koja u sebi ima elastina
Nemojte se zanositi činjenicom da ćete čim se porodite odmah moći da nosite svoju staru garderobu, jer su retke srećnice koje se time mogu pohvaliti.

Nakon porođaja će vam verovatno najviše odgovarati rastegljiva odeća i ona koja u sebi ima elastina, kao i oni komadi garderobe koje ste nosili tokom trudnoće. Kod kuće će vam verovarno najviše prijati da nosite udobne pidžame i trenerke, omiljenih boja, u kojima se dobro osećate. Takođe, ova odeća je i praktična u slučaju da beba bljucne po vama...

Tokom izlazaka u šetnju, do prodavnice i slično, nosite tamnije boje, neka gornji i donji deo budu iste nijanse, jer ćete na taj način najbolje sakriti sve nedostatke, a osvežite izgled nekim svetlijim detaljima.

7. Kupite novi modni detalj
Bez obzira na to što ste možda po ceo dan kod kuće, pronađite malo vremena da odete do prve radnje i počastite se novom tašnom, maramom, ili novom pidžamom i kućnim papučama. Nema žene koja nije srećna kada ima neku novu stvar, tako da će vam bilo kakva sitnica sigurno ulepšati dan.

izvor: bebac.com

Ono što nijedna majka ne bi pomislila, ona je priznala. Anonimna žena je reklada mrzi svoje treće dete i da potajno želi da beba umre u snu. Oseća se krivom zbog svojih emocija i zatražila je pomoć od ostalih roditelja na internetu.

Majka je objasnila da voli svoje dve ćerke, koje imaju osam i šest godina, ali za treće dete, sina, nikako nema emocija. Prekasno je, kaže, shvatila da je trudna, pa nije mogla da abortira. Od tog dana oseća mržnju prema bebi, ali nakon rođenja stvari su izmakle kontroli.

Čak se, dodaje, nadala da će doći do komplikacija u trudnoći i da će biti primorana da abortira.

Iako je post uklonjen sa "Reddita", na kome je prvobitno objavljen, anonimnoj ženi su se javile druge majke, koje je razumeju i prema svojoj deci nakon porođaja gajile su ista osećanja.

- I ja sam mrzela svoju bebu toliko da je nisam mogla gledati. Činilo mi se da ću osetiti olakšanje ako umre u snu - napisala je jedna mama, koja se posle porođaja borila s teškom postporođajnom depresijom.

Postporođajna depresija problem je mnogih žena, a u drastičnim slučajevima javljaju se suicidalne misli, odsustva ljubavi prema bebi, pa i želja sa smrću deteta, kao što je ovaj slučaj, Pri prvim znacima ovog stanja pomoć stručnjaka je neophodna.

Izvor: Blic žena

Od majke najviše zavisi sreća mališana, dok očevi imaju manje važnu ulogu u tom pogledu

AKO roditelji nisu srećni, ni deca ne mogu da budu iskreno nasmejana i zadovoljna - pokazalo je istraživanje stručnjaka Instituta za društvena i ekonomska istraživanja. Naučnici predvođeni dr Marijom Džonson su zaključili da na sreću deteta i osećaj sigurnosti najviše utiče emotivno stanje roditelja, pre svega majke.

Rezultati istraživanja, kojim je obuhvaćeno 40.000 porodica sa decom od 10 do 15 godina, ukazali su na ključnu ulogu majke u porodičnim odnosima. Od nje, ispostavilo se, najviše zavisi sreća mališana, dok očevi imaju manje važnu ulogu u tom pogledu.

Studija je pokazala da je čak tri četvrtine mališana veselo ako su im mame emotivno ispunjene i imaju skladnu vezu s partnerom. S druge strane, u slučaju kada su one bile usamljene i nesrećne, i deca su se najčešće izjašnjavala kao nezadovoljna.

Izvor: novosti.rs

Posle razvoda, ili u slučaju vanbračne dece – zajednica mama i sin krije u sebi mnoge zamke i izazove. Sa jedne strane, lakše je razumeti se sa istim polom, (mame i ćerke) ali sa druge, bolji su efekti upućivanja sina u razumevanje suprotnog pola.

Oba ova elementa: identifikacija deteta sa sopstvenim polom i razumevanje razlika između polova - važni su za svako dete, bez obzira da li je u pitanju dečak ili devojčica, da li žive sami sa jednim roditeljem ili u kompletnoj porodici.

Svi mi u svom roditeljstvu činimo različite greške. Pokušavamo da budemo što je moguće bolji roditelji, ali to nije nimalo lako. U zavisnosti od uzrasta deteta, njegovih potreba, interesovanja ali i okruženja, kao i od naše lične zrelosti za roditeljsku ulogu, uveliko zavisi koje ćemo greške činiti, kojim izazovima odoleti.

Najčešće greške koje čine mame koje žive same sa svojim sinovima su:

1. Lično uverenje mama da je teže odgajati sinove nego ćerke.
Individualne razlike kako među decom, tako i među odraslima, su veoma velike. Ako u startu zauzmete poziciju da vam je teško i dozvolite da vaš teret primeti vaš sin, osećaće se krivim i zbunjenim. Nemojte ga opterećivati sopstvenim očekivanjima.

2. Stav:"Ja sam mu i otac i majka".
Iako bi bilo razumljivo da se ovakav stav pojavljuje bez obzira da li sa majkom živi sin ili ćerka, primećeno je da mame ovakve izjave koriste mnogo češće kada su u pitanju sinovi. U svakom slučaju, u pitanju je pogrešan stav. Vi ne možete i ne treba da budete i otac i majka. Uostalom, dovoljno je teško što ste samohrana majka. Sa druge strane, iz ovakvog stava krije se sledeća velika greška.

3. Preterano dopuštanje sinovima različitih varijanti neprihvatljivog ponašanja.
Posebno u periodu puberteta, mame se povlače iz detetovog razvoja. Veruju da malo agresivnosti neće škoditi, imaju opravdanja za svoje propuste (uostalom, one su bile svojim sinovima "i otac i majka"). Ipak, bez obzira koliko je vaša lična situacija teška, u sopstvenim pogrešnim uverenjima, podržavanju predrasuda, ne možete tražiti opravdanje za loše ili neprihvatljivo ponašanje svoje dece.

U predškolskom uzrastu deteta, ono i njegova mama već su uveliko započeli osnovu svojih budućih odnosa.

Igre - mama i sin
Igre uloga na dečji razvoj imaju veliki uticaj. Tako se dečaci u predškolskom uzrastu retko igraju lutkama (osim ako to nisu lutke superheroja), ili nežnih igara sa podeljenim ulogama (prodavnice, škole...), već zabavu nalaze u tzv. muškim igračkama kao što su: automobilčići, roboti, oružje. Mamama ove igračke i igre nisu bliske jer one nisu nikada bile deo njihovog ličnog odrastanja. Čak i kada pokušaju da budu saigrači svojim sinovima, i pored najbolje volje, obično se teško snalaze.

Dakle, kako mame sa svojim sinovima teško uspevaju da dele njihova interesovanja u ranom uzrastu ili da se igraju igara koje su njima u ovom uzrastu interesantne, važno je da dete ima svoje drugare vršnjake sa kojima će moći u međusobnoj interakciji da se razvija i obogaćuje svoja saznanja.

Komunikacija - mama i sin
Po svojoj prirodi, dečaci nisu tako otvoreni i vešti u komunikacijskim veštinama. Zahvaljujući tome, mame moraju da se izvežbaju u "čitanju između redova", prepoznavanju tananih emocija i kada nisu izgovorene, poštuju njihovo pravo na privatnost, na ćutanje, njihove tajne... a da sa druge strane, uvek bude upoznate sa onim što je deci trenutno važno. Osim toga, dečaci i sa vršnjacima više vole da se igraju, nego da razgovaraju. To ne znači da im komunikacija nije važna, već da su od najranijeg uzrasta tretirani kao dečaci (setite se svih predrasuda vezanih za muški pol tj. da oni ne plaču, da je njima dopušteno da budu nemirni, da je dobro ako su malo agresivniji...). Iako znamo da su sve to predrasude, one se još uvek veoma aktivno oslikavaju na muškoj deci. Odnosno, iako ne razgovaraju mnogo, već su više skloni fizičkom ispoljavanju i izražavanju sebe - važno je da mame neguju odnos poverenja, podrške i međusobnog razumevanja upravo kroz komunikaciju. Drugim rečima:

Insistirajte na razgovoru

On treba da je otvoren, bez laži. Nemojte podcenjivati svoje sinove. Često se misli da su dečaci nezreli, nesigurniji, nesamostalniji. Međutim, ništa što važi za većinu, čak i u slučajevima da je sve tačno, ne mora da važi za vašeg sina. To zavisi isključivo od vas. U razgovorima uvek budite iskreni i radije mu recite grubu istinu, nego nežnu laž. Gruba istina može biti bolna ali se ova bol ne može meriti sa vremenom koje je potrebno da zaceli bol posle uviđanja da ste ga nežno lagali. Na primer: dete pita da li će tata (sa kojim vi, na primer, uopšte niste u kontaktu), doći za njegov rođendan. Vi, nespremni za istinu, kažete da hoće a tata se očekivanog dana ne pojavi. Za vašeg sina bilo bi lakše da je istinu znao odmah, nego što ste ga pustili da se nada i iščekuje. Osim toga, postoji mogućnost i da vam zameri što ste ga lagali. U ovakvim slučajevima vaše opravdanje da ste to činili za njegovo dobro nema veliku utehu za vaše dete.

Pružite i verbalnu i neverbalnu podršku

Otvoren pristup postižete kada kažete: "Vidim da te nešto muči, ali ne znam šta. Bilo bi mi veoma drago kada bi mi se poverio. Možda neću moći da ti pomognem, ali je sigurno da ću pokušati da te razumem, baš kao što je sigurno da su naše dve glave pametnije od jedne. Molim te, nikada nemoj da zaboraviš koliko te volim i da sam ja uvek na tvojoj strani." Postoje situacije kada je i neverbalna podrška važna. Kada vaš sin nije spreman da razgovara, pronađite druge načine da ga podsetite da na vas može računati i da se vaša ljubav prema njemu ne menja (kupite mu neki CD, kompjutersku igricu, napravite omiljene kolače, odnesite sendviče u sobu, predložite neku zajedničku akciju...).

Ne zadirite u njegovu privatnost

Često je potrebno dodatno vreme da dečak neku, za njega, važnu informaciju "preradi", tj. da mu se "slegne" u glavi da bi mogao da je podeli sa vama. Sačekajte to vreme kada će se otvoriti sam, umesto da ga stalno zapitkujete "šta ti je?"

Gde je tata?
Ukoliko dečak živi sam sa mamom, tj. ukoliko je jedinac - važno pitanje je gde se nalazi njegov tata. Posle razvoda, mnogi očevi kao da se "probude", i ma koliko to apsurdno zvučalo, postanu bolji očevi svojoj deci. Razloge za ovakvu promenu možemo tražiti u tome što deca više nisu stalno prisutna, pa tada kada jesu zajedno, tate zaista ulažu svoje vreme, strpljenje I, pre svega, neizmernu ljubav. Drugi važan razlog za promenu ponašanja tata posle razvoda jeste što su se smirile emocije i prestali sukobi između roditelja. Kada svađe konačno prestanu, oba partnera počinju da se okreću sebi i ličnim prioritetima. Za mame je to, obično, dete, njen posao, krug prijatelja... Tate, takođe, imaju slične prioritete, sa tom razlikom što dete nije stalno prisutno u njihovoj svakodnevnici.

U svakom slučaju, ako je detetov tata posle vašeg odvajanja spreman na saradnju i dogovor, to treba da iskoristite, jer je to u najboljem interesu vašeg sina. Zašto?

Tate predstavljaju ravnotežu vašem vaspitnom modelu. Čak i kada je ovaj model nešto što vi ne podržavate (na primer, on je prestrog, a vi ste ubeđeni da je vaša blagost prava mera autoriteta), za dete je važno da poznaje ove razlike.

Tate će omogućiti sinu identifikaciju sa svojim polom. Iako vi imate najbolje namere, neke stvari nikada nećete uspeti da objasnite svom sinu jer vama lično nisu bliske.

Sa tatama sinovi mogu da grade specifične odnose bazirane na "muškim" interesovanjima. Odnosno, tata je idealan sagovornik za razgovore o automobilima, mobilnim telefonima, kompjuterskim igricama, različitim tehničkim dostignućima. Vi, sa svoje strane, negujte i podržite ovaj odnos, posebno ukoliko su vaša interesovanja drugačija. Naime, i ovakvi razgovori utiču da se vaš sin razvija celovitije, sa većim saznanjima i ličnim iskustvima o svom okruženju nego što bi ih imao da je orjentisan samo na vas.

Preporuke
Preporuke samohranim mamama koje žive same sa svojim sinovima:

Ponašajte se prema svom sinu kao da raste u kompletnoj porodici. Nemojte ga žaliti, oplakivati njegovu tužnu sudbinu, dopuštati mu da bude razmažen, agresivan, lažljiv... zato što u svom detinjstvu nije rastao sa ocem.

Ponudite mu raznoliko okruženje. Ukoliko je moguće, obavezno uključite detetovog oca u njegovo vaspitavanje. Dozvolite svom sinu da razvija svoja druženja, ima svoje prijatelje, da menja svoja interesovanja prema svom uzrastu i svojim vršnjacima. Važno je da vi, sa svoje strane, njegove drugove poznajete, i da ukoliko je to neophodno, oprezno kritikujete. Dečaci su veoma osetljivi po pitanju svog društva, pa i vi budite oprezni u komentarisanju.

Kako bi sačuvali sopstveno dobro unutrašnje zdravlje, i za vas je važno da budete okruženi prijateljima. Samo ukoliko vaš sin nije vaš centar sveta, već ih imate nekoliko, tj. samo ukoliko on nije vaš jedini razlog postojanja uspećete da ga odgajite bez preterane ambicioznosti i očekivanja da bude savršen,tj. da mora da opravda vaš uloženi trud. Istovremeno, prijatelji su najbolji način da sebe rasteretite stresa koji je sigurno mnogostruko veći kada sami odgajate svoje dete.

Autor: Jelena Holcer, pedagog, Izvor: yumama.com

Psiholog Stefan Poulter definisao je pet tipova majki i načine na koji njiho vaspitanje utiče na formiranje ličnosti kod dece.

Svaka majka vaspitava svoju decu onako kako veruje da je najbolje, a vaspitanje treba prilagođavati svakom detetu na drugačiji način.

Nema ispravnog i pogrešnog pristupa, a psiholog Stefan Poulter definisao je pet tipova majki, njihove prednosti i mane.

Perfekcionistički tip

Ovaj tip majki želi da ima sve pod kontrolom, a ciljeve postavljaju visoko i sebi i deci. Ovim majkama nije stalo do tuđih saveta, a posebno im je važan utisak koji će ostaviti na druge. Deca ovakvih majki često su sklona preteranoj samokritičnosti i teško otvoreno pokazuju emocije. Dobra strana ovakvog majčinstva je što su deca kad odrastu odgovorna i predana svemu što rade.

Najbolje prijateljice

Zbog izbegavanja odgovornosti i manjka pravila, prema deci se odnose kao prema sebi ravnima. Motiv je vrlo često strah od toga da će, ako prihvate klasičnu ulogu majke, njihov "bezbrižan" život biti završen. Deca su u "prijateljskom" odnosu sa mamom, zbog čega se kasnije u vezama mogu osećati nevoljeno i manje vredno.

Nepredvidive majke

Ovakav stil karakterišu česta ljutnja i anksiznost tako da njihove metode vaspitanja zavise o trnutnog raspoloženja. U svemu vide potencijalni problem i često svoje strahove prenose na decu, koja rano nauče da prepoznaju različite tipove ljudi kako bi mogla da se nose sa tuđim nepredvidivim osećajima, ali mogu biti sklona depresiji i imati napade besa.

Ja na prvome mestu

Ovaj tip majki ne shvata i ne uvažava decu kao ličnosti. Vrlo su nesigurne i orijentisane su same na sebe. Deca često smatraju da je njihova uloga da naprave sve da se majka oseća dobro, pa su i kasnije u životu odana i spremna da pruže potporu. Ipak, često sumnjaju u svoju sposobnost odlučivanja i veruju da je razmišljanje majke ispravnije i važnije od njihovog.

Potpune majke

Ovaj oblik majčinstva je idealan jer je emocionalno uravnotežen. One pomažu deci da razvijaju svoju nezavisnot, ne teže savršenstvu, a deca kasnije u životu nauče da rizikuju, probleme doživljavaju kao izazove i bez straha ostvaruju emocionalne veze.

Izvor: yumama.com

Svima vama koji ne propuštate priliku da joj kažete da nije dobra mama...

Ti što ne biraš reči i što je kriviš za sve..

I ti što prevrćeš očima kad se njeno dete ponaša onako kako tebi ne odgovara..

I ti sto je mrko pogledaš u parku jer doji u javnosti, sram je bilo! A i ti što je optužuješ jer ne doji već vadi iz torbe tu “otrovnu” flašicu mleka.

Posebno ti koji joj bez pardona svaki put kažes kako se ugojila i kako bi mogla malo da se sredi. Ipak je već dosta prošlo od porođaja. A ako se previše sredi ili se brzo stesala, kažeš joj da bi mogla malo više da se posveti detetu umesto da, zaboga, misli na sebe.


I ti što pišeš ili pričaš o tome da je ona kriva ako grdi i ako ne grdi dovoljno svoje dete, kažeš da je previše popustljiva ili prestroga.

Ti što kao brineš jer je dete previše ili premalo obukla ili joj je dete prečisto ili prljavo..

I svi vi koji mislite da ste bolji ili biste bolje.. a niste nikada hodali u njenim cipelama.

Pa čak i ti koja si takođe majka, a misliš da si bolja od nje i daješ sebi za pravo da joj to saspeš u lice....

I ti državo koja joj ubijaš dostojanstvo na sve moguće načine i još joj se podsmevaš raznim obećanjima u koja više niko ne veruje. Vi licemerni čelnici koji želite više dece, a ne marite za to kako žive njihove majke.

A i vi novinari i mediji što pišete članke u kojima odzvanja “kriva si”! Vi koji plasirate zgodne javne ličnosti koje su dan posle porođaja toliko savršeno isfotošopirane!

Ah da… i vi stručnjaci koji ako ste imali i dana prakse znate da je o roditeljstvu najlakše pričati.

A na sve to i ti.. koji slučajno prolaziš, ti koji misliš da bi to bolje pa i ti koja si kroz istu stvar prošla…

 Sta vas briga kad je rodila, koliko je dece rodila, kako ih je rodila i sa kim ih je rodila.. Rodila je!

Šta vas briga ko joj čuva dete, da li je danas oprala ves, opeglala i da li je napravila detetu tortu za rođendan ili ju je kupila?

Možda ne zna da kuva, mozda joj svaki put izgori kora za tortu u rerni, a možda je odlučila da bar za detetov rođendan ceo dan provede sa njim.

Možda joj je dete prerano krenulo u vrtić jer mora da radi i bori se za opstanak.

A možda uveče, kad ti ne vidiš, peva najlepše uspavanke, grli svoje dete i voli ga beskrajno i ako nije najbolja mama na svetu, po tvojoj slobodnoj proceni.


Nosila je u svom telu jedan nov život i donela ga je na ovaj svet i tu nije kraj. Baš od nje zavisi u sta će njeno čedo izrasti. I baš od njenog samopouzdanja zavisi kakav će biti roditelj.

Zašto je onda ubijaš u pojam?

Ako želis dobro detetu, učini dobro majci! Učini da bude ponosna i da veruje u sebe jer će to preneti i na dete.

Pomozi joj!

Lako je….

Kad je sretneš reci joj da je lepa i da zrači.
Reci joj da joj roditeljstvo baš ide od ruke..

Pohvali je kako je divna majka. Reci joj to svakoga dana.

I videćeš kako će da zablista. Jer ona samo to i želi, da bude dobra majka, baš takva kakva i jeste.

Tada će zagrliti svoje dete, biće ponosna i želeće da bude još bolja.
A uz nju takvu, zadovoljnu, srećnu i ponosnu i njeno dete će biti bolje.

Ne secite krila majci… tako ubijate ceo svet. Dajte joj krila neka poleti i stvori neke nove ljude, mnogo bolje od svih nas.

Izvor: bebac.com

Majka četvoro dece nedavno je pronašla staru fotografiju neposredno posle jednog od porođaja i podsetila se koliko je zahvalna medicinskim sestrama koje su joj pomagale u tim teškim trenucima.

Majka četvoro dece nedavno je pronašla staru fotografiju neposredno posle jednog od porođaja i podsetila se koliko je zahvalna medicinskim sestrama koje su joj pomagale u tim teškim trenucima.

Džil Krauzer je spisateljica i njene objava i fotografija izazvale su mnoštvo komentara ostalih mama.

"Nikada neću zaboraviti lica sestara koje su me pratile do toaleta posle svakog porođaja. Ti trenuci kada sam bila ranjiva, preumorna, uplašena, rastrzana, i kada je moje dostojanstvo odavno već nestalo, one su se prema meni odnosile sa pažnjom i poštovanjem. Za mene su to bili momenti ohrabrenja i potvrde da imam nekoga ko će mi pomoći, pa čak i za to kratko vreme u toaletu dok mi sestra objašnjava kako da stavim ledene obloge na donji veš. Ova fotografija me je vratila u to vreme. Kao da mogu da osetim dermaplast. Svaka čast svim medicinskim sestrama", napisala je ona.

Fotografija je objavljena na stranici "Baby Rabies" i za kratko vreme ju je lajkovalo preko sto hiljada ljudi, a podeljena je više od 50.000 puta.

"Nikad neću zaboraviti kako sam posle porođaja sklonila lice sa grudi sestre koja mi je pomagala i ugledala njenu majicu natopljenu mojim suzama i znojem. Rekla sam joj da mi je žao, a ona mi je odgovorila: "Draga, ovo je život na mojoj majici, ne bih nigde drugde radije bila. Hajde da izvadimo to dete", navela je jedna mama, a druga je dodala:

"Zauvek ću pamtiti sestru koja mi je pomogla u kupatilu prvi put posle porođaja. Krvarila sam i osećala sam se užasno poniženo, ali ona nije ni trepnula. Stalno sam se izvinjavala, a ona me je uveravala da to nije problem. Nikad neću zaboraviti kako mi je čistila noge i kako sam mislila da je bog upravo na ovo mislio kad je rekao da volimo svoje bližnje", iskreno je napisala druga.

Izvor: B92

Utvrđeno je da kada se beba smeje, znatno se povećava aktivnost u delu majčinog mozga koji je zadužen za uživanje, a samim tim se popravlja imunitet, smanjuje stres i brži je oporavak posle bolesti

VEZA između majke i bebe je toliko snažna da bebin osmeh može da je izleči, otkrili su italijanski naučnici.

Utvrđeno je da kada se beba smeje, znatno se povećava aktivnost u delu majčinog mozga koji je zadužen za uživanje, a samim tim se popravlja imunitet, smanjuje stres i brži je oporavak posle bolesti. Isto područje u mozgu nije aktivno kada beba ima neutralan izraz lica ili se namršti.

Ovo istraživanje je vrlo značajno jer naučnici veruju da su zahvaljujući njemu korak bliže da proniknu u složenost odnosa majke i njenog deteta, a uskoro će na redu biti i proučavanje uticaja bebe na oca.

izvor: novosti.rs

Povratak na posao posle porođaja za ženu (i njenu porodicu) predstavlja vrlo buran period, u kojem se izmenjuju suprotne emocije.
Na jednoj strani oseća olakšanje što će se baviti i nečim drugim osim 24-satne brige o detetu, domaćinstvu, životnom partneru, ... što se počinje/nastavlja profesionalno baviti nečim za što se školovala, što voli, što je profesionalno ispunjava.

Na drugoj strani je pregršt emocija koje izazivaju krivicu jer ostavlja dete na brigu drugima (nezavisno što je taj neko drugi roditelj, bake, dedovi, druga osoba od poverenja).

Taj period svaka žena, odnosno par mora posebno proći – jedinstvenog recepta nema.

Kako bi pomogli u tom turbulentnom razdoblju (koje obično traje oko mesec dana), navešćemo o čemu bi posebno trebali razmisliti.

1. Dogovorite se sa životnim partnerom ko će preuzeti najveću brigu o detetu – hoće li on koristiti porodiljski, hoće li uskočiti bake, dedovi, rođaci, druga osoba od poverenja.

Ako se odlučite na „dadilju”, proverite preporuke, ima li iskustva s tako malom decom, može li prepoznati neke hitne situacije, zna li se snaći (kako postupiti, koga nazvati), koliko je i kada na raspolaganju i slično. Svakako navedite telefonske brojeve na koje vas se može nazvati u izuzetnim slučajevima, kao i kontakte drugih osoba kojima se u takvim situacijama može i treba obratiti.
Naravno, prvo vreme, dok se svi ne naviknete na novu osobu u vašim životima, u vašem domu, oko vašeg deteta (nezavisno je li to stranac ili rođak – to je u svakom slučaju neko ko pre nije bio u vašem svakodnevnom životu) stalno ćete se preispitivati treba li to baš tako biti. Savet – nemojte ovakvim razmišljanjima biti zaokupljeni, jer se nećete moći koncentrisati ni na posao, a i osobu koja se bavi detetom prekidate u tome.

2. Dogovorite se sa životnim partnerom o podeli zaduženja u domaćinstvu, primer, ko će i kada obavljati kupovinu, plaćati račune, obaviti kućne poslove, ... Naravno, uvek će se dogoditi odstupanja zavisno o drugim svakodnevnim ili izvanrednim situacijama, no važno je znati šta se od koga i kada očekuje.

3. Na poslu, u radnom okruženju, nije prikladno nametati razgovore o svom detetu – ne odgovara to svima.

Osim toga i ne znate sa sigurnošću kakve stavove o roditeljstvu (o imanju deteta, o nemogućnosti imanja deteta iz zdravstvenih razloga i slično), o odgoju deteta, o braku i bračnim dužnostima (iskrivljeni stavovi kako je briga o detetu isključivo na majci, kako „nisu ista” deca rastavljenih roditelja ili onih koji žive nevenčano od onih u braku i slično) imaju vaše radne kolege.

Nemojte smetnuti s uma kako na izbor radnih kolega uglavnom nemamo uticaja i kako ponekad radne zadatke moramo obavljati s ljudima s kojima se privatno nikada ne bi družili. Stoga nemojte očekivati njihovo oduševljenje vašom srećom u privatnom životu i ako tako pristupite, nećete biti razočarani nekom od njihovih reakcija.

4. Na poslu budite koncentrisani na radne zadatke i nemojte stalno telefonski proveravati kakva je situacija kod kuće – pred radnim kolegama možete delovati rastrešeno, nezainteresirano za posao, ako se dogodi neka greška vas će se prozivati i slično.

Stoga dogovorite nekoliko poziva u određeno vreme (najbolje da vi nazovete kada radna situacija to dozvoljava), odnosno u bilo kojem trenutku ako se dešava neka vanredna situacija. Takođe, u tom smislu zamolite kolege na susretljivost (ako vi niste u mogućnosti javiti se na telefon, a događa se nešto izvanredno, neka neko od kolega primi poziv i obavesti vas, odnosno da uptsva o postupanju).

5. Na porodičnim druženjima (oba nova roditelja i članovi uže/šire porodice) svakako iznesite svoja razmišljanja, očekivanja i odluke.
Recite kako niste samo i jedino majka, nego i socijalno i radno biće. Naravno, dete je na prvom mestu. No, i intimni trenuci sa životnim partnerom, druženja s prijateljima, obavljanje radnih zadataka (za što ste se uostalom i školovali) takođe su važan deo i vašeg života.
I pokažite kako uspevate naći ravnotežu između privatnog i poslovnog dela sebe.

Postupajući tako i vaše dete usvojiće određeni model ponašanja i jednog dana osnovati i svoju malu, sretnu, toplu i uspešnu porodicu.

Autor: Vesna Stepanić, dr med. specijalistica ginekologije i opstetricije

 

Da li strogo vaspitanje dece, po uzoru na kineske majke, zapravo daje najuspešniju decu na svetu?

Šta ćete učiniti ako vam školarac donese kući ocenu nižu od petice? Da li ćete to smatrati normalnom pojavom u obrazovanju vašeg deteta, razgovarati s njim razumno, nastojeći da shvatite razloge, a možda i potražiti savet u školi. Ili će vaše dete za ručak dobiti pohovani mozak, kao i zabranu pristupa računaru i mobilnom, a ukinućete mu druženje s prijateljima, odlazak na rođendane i vanškolske aktivnosti, sve dok se ne vrati na kolosek broj pet, jer bez 5,00 nema upisa u bolju školu ili fakultet. Ili?

Ako ste slučajno majka B, spadate u kategoriju roditelja kojoj prednost daje profesor prava sa Jejla Ejmi Čua u svojoj knjizi “Borbena himna majke tigrice”. U tom hitu iz 2011. godine, autorka po onoj da su roditelji prvi i najvažniji učitelji, dokazuje superiornost kineskih majki.

Dok zapadni roditelji nastoje da poštuju dečju individualnost, podržavaju ih da se bave onim što vole i daju im podsticajnu sredinu, Kinezi, objašnjava Čua, smatraju da će svoju decu najbolje pripremiti za budućnost ako ih snadbeju veštinama, znanjem, radnim navikama i samopouzdanjem. Majke tigrice detinjstvo smatraju razdobljem učenja, ne igre.

Majke tigrice detinjstvo smatraju razdobljem učenja, ne igre
Detinjstvo nije igra, već učenje
Pošto je i sama dete ambicioznih kineskih roditelja, univerzitetskih profesora, udata za Amerikanca, takođe profesora sa Jejla, Ejmi Čua je svoje pedagoške tvrdnje dokazivala na primerima vaspitavanja svojih ćerki Sofije i Lulu. Koristila je sve, uključujući nasrtanje, pretnje i urlanje dok ne izgubi glas, kako bi bila sigurna da će njene devojčice postići vrhunske rezultate.Sofija i Lulu nisu smele da idu na dečje zabave, da imaju prijatelje ili učestvuju u školskoj predstavi, gledaju TV i igraju kompjuterske igrice, same biraju izborne predmete, donose kući bilo koju ocenu osim petice. Morale su da budu učenice broj jedan u svemu osim u fizičkom vaspitanju, da sviraju samo violinu ili klavir, s maminom ambicijom da ih svirka dovede do čuvenog Karnegi Hola, što je jednoj kćeri i pošlo za rukom.

Za zapadnu majku, tvrdi Čua, strogoća znači teranje deteta na pola sata dnevnog vežbanja instrumenta, a za kinesku barem četiri sata. Prema njoj kineski roditelji ne dopuštaju deci izbor bilo čega prema njihovim sklonostima, jer podilaženje detetovim željama ne vodi nikuda.

Čuine teze bi mogle da se svedu na jednu rečenicu: uspeh neke zemlje zavisi od drila u dečjoj sobi.
Iako je Čua objašnjavala da su to delom sećanja na sopstveno djetinjstvo i da ne mora sve da se shvati doslovce, pa ni kineske majke ne moraju nužno da budu Kineskinje, nego uopšteno roditelji sa super strogim vaspitanjem, knjiga je, naravno, izazvala tektonske potrese u svetu pedagogije i psihologije.

Naročito u nekim zemljama poput Švedske, koja je uzor mnogima zbog savremenog načim učenja koji daje prednost ličnoj autonomiji učenika, za razliku od klasičnog pristupa gde nastavnik ima glavnu reč. I gde svi imaju jednake šanse za učenje.

Neki su njome ipak bili oduševljeni, verujući da je takva istočnjačka pedagogija pretvorila Kinu u ekonomskog tigra, pa se kineski uzor za evropske zagovornike protegao sve do dečjih vrtića i školskih klupa. Uostalom,Ejmi Čua je nedavno trijumfovala: starija ćerka je prošle jeseni primljena i na prestižni Harvard i na čuveni Jejl, ali je izabrala Harvard.

Da li kineski recept zaista funkcioniše?
Bura se još nije stišala oko Čuinih metoda proizvodnje intelektualnih supermena, kada je Su Jeong Kim, izvanredna profesorka sociologije na Univerzitetu Teksas u Ostinu, poreklom Južnokoreanka, objavila letos studiju kojom pobija sve za što se zalaže Čuoa. Deca mama-tigrica imaju lošije ocene, otuđenija su od roditelja i depresivnija od dece liberalnijih mama i tata koji im pružaju podršku, koji nastoje da razumeju njihove potrebe i želje, zaključila je Kim.

Mit o mamama tigricama, znači, baš i ne funkcioniše. Jedu li mame tigrice svoju decu?
A onda je u decembru stigao hladan tuš: najnovije međunarodno istraživanje procena znanja i veština petnaestogodišnjih učenika iz 65 zemalja (PISA) pod pokroviteljstvom OECD-a, pokazuje da su učenici iz kineskog Šangaja prvi u svetu u sve tri ocenjivane kategorije, matematičkoj, naučnoj i čitalačkoj pismenosti. Sledi Singapur, a na trećem mestu je Hong Kong – opet Kina.

Neki su odmah primetili da u obzir nije uzeta cela Kina, nego samo dve najrazvijenije sredine, i da bi u protivnom slika možda bila malo drukčija, ali ipak.

Da li to znači da Čuin recept zaista funkcioniše? Zašto se onda Južna Koreja našla tek na petom mestu (ispred nje je Estonija na području nauke), čuvena po najstrožem obrazovnom sistemu, “helikopter” roditeljima koji stalno zuje oko dece, uzimajući čak godišnji kada im deca polažu maturu i prijemni za fakultet? Ili zašto su učenici najjače ekonomske sile Sjedinjenih Država po kvalitetu obrazovanja na 36. mestu i zašto ih je prešla čak mala Slovenija?

Najveći Pisa-šok doživeli su ipak Šveđani, srozavši se na 38. mesto. Neki tvrde da je razlog reforma iz 1992. godine sa novim sistemom privatnih škola, dok drugi krive ideju da učenik, bez pritiska sa strane, sam preuzima odgovornost za učenje, te suviše labav pristup roditelja odgoju za koji kineske mame-tigrice tvrde da vodi u ćorsokak.

Autorka: Ejmi Čua, profesor prava na univerzitetu Jejl

bojni poklič majke tigraSamo nekoliko meseci nakon američkog izdanja novosadski Psihopolis je objavio knjigu koja je šokirala Amerikance, i izazvala nezapamćenu lavinu reakcija i komentara o vaspitanju dece i došla na naslovnu stranicu magazina TIMES.

Autorka Ejmi Čua, profesorka prava na Jejlu, kineskog je porekla i u vreme dominantnog preterano popustljivog vaspitanja i imperativa ideologije srećnog deteta, zastupa tigar vaspitanje koje se, u skladu sa kineskom tradicijom, zalaže za strogo vaspitanje koje daje odlične rezultate.

Iako dočekana na nož od komentatora, medija i roditelja ubrzo je postala jedna od pet najprodavanijih knjiga na Amazonu. Ova teorija vaspitanja izazvala je pravu paniku, jer osnovni mehanizam ove vaspitne tehnike jeste odlaganje zadovoljstva: deci se uskraćuju lako dostupne radosti a zarad potencijalno većih nagrada u budućnosti! Činjenica da je knjiga vrlo brzo postala šampion čitanosti, a autorka zauzela naslovne strane i intervjue u najtiražnijim časopisima, dokazuje da američki roditelji osećaju da nešto ozbiljno nije u redu sa načinom na koji vaspitavaju decu.

Strana 1 od 2

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Higijena usta kod beba

Higijena usta kod beba

Primetila sam neku belinu u ustima moje bebe, šta je t...

Saznajte sve što niste znali pre porođaja

Saznajte sve što niste znali pre porođ…

Šta se dešava sa mojom bebom neposredno nakon njenog ...

Zašto roditelji žure da im dete prohoda?

Zašto roditelji žure da im dete prohod…

Znakovi pre hodanja Roditelji bi trebalo da znaju da j...

Gorušica u trudnoći - kako je ublažiti ili sprečiti?

Gorušica u trudnoći - kako je ublažit…

Vrlo često imam gorušicu. Šta da radim?Izbegavajte z...

Problematični treći krajnik

Problematični treći krajnik

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi...

Signali mame i bebe

Signali mame i bebe

Samo nekoliko dana posle porođaja majke mogu da prepoz...

Alergije na hranu

Alergije na hranu

Verovatno ništa ne može da pokvari porodični ručak ...

Odličan za mame koje doje: Egzotični čaj za podsticanje laktacije

Odličan za mame koje doje: Egzotični …

Neobičnog ukusa, ali veoma delotvoran. Čaj od kumina...

Preporučujemo: BabyMed, zaštitna krema sa ZnO, za osetljivu kožu pelenske regije

Preporučujemo: BabyMed, zaštitna krema…

BabyMed zaštitna krema za bebe sa cink-oksidom je spec...

Zamke modernog roditeljstva

Zamke modernog roditeljstva

Za mnoge porodice pametni telefoni, tableti i ostale sp...

Pet razloga zbog kojih deca imaju pokvarene zube

Pet razloga zbog kojih deca imaju pokvar…

Ovo su najčešće greške koje dovode do porasta obolj...

Metod „14 dana” za okončanje izbirljivosti kod dece

Metod „14 dana” za okončanje izbirl…

Čula sam da postoje (ali dok ne vidim ne verujem) deca...

Saveti i trikovi kako da deca od malih nogu steknu dobre higijenske navike

Saveti i trikovi kako da deca od malih n…

Uvođenje rutine i redovnih navika koje će mališani z...

Kontakt sa decom je važniji od kazne

Kontakt sa decom je važniji od kazne

O vaspitanju dece se danas mnogo više govori, piše, z...

Autizam kod dece

Autizam kod dece

Autizam je razvojni poremećaj gde je narušen razvoj k...

Aromaterapija za trudnice: Mirisi koji olakšavaju porođaj

Aromaterapija za trudnice: Mirisi koji o…

Ovaj deo alternativne medicine postao je veoma populara...

Povraćanje kod bebe

Povraćanje kod bebe

Zbog čega deca i bebe povraćaju? Deca povraćaju iz ...

U vrtić se ne ide da bi se pokazala nova garderoba i skupa igračka

U vrtić se ne ide da bi se pokazala nov…

Kada dete ide u vrtić i ako je elegantno pri tome obu...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.