oktobar 01, 2020

Štucanje je česta pojava kod beba. Pedijatri i od ranije objašnjavaju roditeljima da je štucanje novorođenčeta normalna pojava, iako su zbog nje roditelji nekada i zabrinuti.

Ipak, sprovedene su nove studije koje su pokazale da štucanje može da bude korisno i za razvoj dečijeg mozga. Svaki put kada beba štuca pokrenu se tri moždana talasa, jedan veliki i dva manja, koji pomažu bebama da nauče da regulišu disanje, objavili su lekari u novom istraživanju u časopisu Clinical Neurophysiology.

Postoje pretpostavke da štucanje nije samo smetnja, nego da ono igra važnu ulogu u razvoju mozga, posebno onih delova koji su zaduženi za disanje. Prema sprovedenoj studiji, bebin mozak memoriše osećaj štucanja, oseća kretanje dijafragme i na taj način tokom života mozak kontroliše disajne pokrete.

U sprovedenoj studiji posmatrano je 13 beba od kojih su neke bile terminske, a neke prevremeno rođene. Elektrode su merile moždanu aktivnost putem EEGa. Senzori pokreta su bili postavljeni na stomaku deteta i pružali su informacije o štucanju. Snimci ove dve vrste merenja su vremenski povezani kako bi istraživači mogli da utvrde povezanost između štucanja i određene vrste moždanih aktivnosti. Posle detaljne analize ovih snimaka pokazalo se da je svaki pokret štucanja povezan sa složenim obrascem moždane aktivnosti.

Istraživači su otkrili da su kontrakcije mišića dijafragme povezane sa tri moždana talasa, od kojih je treći sličan onome koji se javlja kada dete čuje buku. Svaka kontrakcija dijafragme izazvala je dva početna negativna potencijala povezana sa dogadjajima pretežno u središnjoj regiji mozga, dok treći talas ima snažan pozitivni potencijal u središnjoj regiji, povezan sa čulom sluha. Postoji predpostavka da mozak novorđenčeta možda povezuje zvuk štucanja sa osećajem koji dete ima kada se kontrahuju mišići dijafragme tokom štucanja. Prva dva talasa prema predpostavkama iz ovog istraživanja mogu da budu povezana sa sa aktivnošću mozga i centrima koji kontrolišu disanje.

Sprovedena studija je pokazala da kontrakcija dijafragme možda na neki način stvara značajne sinapse u mozgu već tokom trudnoće, posebno na kraju trudnoće i do deset nedelja pre rodjenja, a poznato je da bebe štucaju i u stomaku.

Štucanje – česta pojava kod novorodjenčadi pruža aferentni doprinos razvoju senzornog korteksa kod prevremeno rodjene dece i kod dece rodjene u terminu. Nema dokaza da je štucanje posle perioda odojčeta korisno jer se zapisi ove vrste u mozgu kreiraju tokom detinjstva u najranijem periodu.

Ova studija daje mogućnosti za sprovodjenje nekih narednih studija koje bi pokazale značaj drugih pokreta tokom perioda novorođenčeta za razvoj mozga.

Priredila Dr Milena Nikolić, pedijatar

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Namirnice koje nudite svojoj bebi treba da budu hranljivo punovredne i da obezbede potrebne vitamine i minerale koji će podsticati njen pravilan rast i razvoj.
Mnogi roditelji beba sa nestrpljenjem očekuju period uvođenja čvrste hrane u ishranu. Prvi susret sa čvrstom namirnicom je za svaku bebu jedinstven. Neke bebe prvu namirnicu prihvate momentalno a nekim treba više vremena. U skladu sa preporukama pedijatara ponudite svojoj bebi različite namirnice i budite strpljivi. Namirnice koje nudite svojoj bebi treba da budu hranljivo punovredne i da obezbede potrebne vitamine i minerale koji će podsticati njen pravilan rast i razvoj.
Smatra se da su prvih hiljadu dana života najvažniji za razvoj deteta. Pored ljubavi i nege, detetu je potrebno ponuditi i namirnice koje će pozitivno uticati na njegov rast i razvoj. Kada beba navikne na čvrstu strukturu namirnice i uvodite joj sve veći broj novih dozvoljenih namirnica, obratite pažnju na one koje pozitivno utiču na razvoj mozga, mentalne funkcije pa tako i na mentalni razvoj deteta.

Jogurt ili kiselo mleko
Bogat izvor kalcijuma, proteina i zdravih masti. Uvođenje zdravih masti u ishranu potpomaže razvoj moždanih ćelija, dok probiotske bakterija potpomažu razvoj uravnotežene mikrobiotske flore creva bebe. Nedavne studije su utvrdile postojanu vezu između creva i mozga. Preporuka pedijatara glasi da se punomasni jogurt uvede između 7 i 8 meseca bebe. Jogurt sa dozvoljenim žitaricama je dobar obrok za početak dana.

Sir
Manje količine mekane teksture i blagog ukusa se uvodi između 8. i 10. meseca bebinog života. Kao i mleko, sadrži obilje kalcijuma, proteina i zdravih masti. Sir u kombinaciji sa povrćem predstavlja sjajnu večeru.

Kaša od celog zrna žita
Prva namirnica koju beba jede je kaša bez glutena. Najčešće je od pirinča jer on sam po sebi ima slatkasti ukus. U zavisnosti od područja u kom živite a potom i uzrasta bebe daje se kaša od ovsa (koja prirodno ne sadrži gluten ali može da se “zagadi” po silosima), kačamak, a kasnije i žitarice koje sadrže gluten (pšenicu, ječam, speltu). Celo zrno žita nudi obilje proteina i biljnih vlakana koji podstiču razvoj crevne flore a tako utiču i na mentalni razvoj deteta.

Jaja
Sa 8 meseci se postepeno uvodižumance zbog potencijalne alergijske reakcije. Žumance sadrži vitamine rastvorljive u mastima A, D, E i K, zatim holin, selen i vitamin B12, sve materije koje su neophodne za pravilan razvoj organa. Ono, takođe, sadrži i holesterol koji oblaže moždane ćelije. Belance koje je bogato proteinima se uvodi tek nakon godinu dana.

Jabuka
Verovatno prvo voće sa kojom se beba susreće, sadrži kvercetin, materiju koja stimuliše moždanu aktivnost. Jabuke su najpristupačnije voće koje možete ponuditi bebi. Jabuka se prvo priprema kao pire a kada počnu da niču zubi nudi se i kao prva namirnica za grickanje.

Sočivo
Kada beba napuni godinu dana počinje sa uvođenjem mahunarki. Sočivo predstavlja najblažu formu, jer ne izaziva nadimanje kao što to može izazvati pasulj, koji je kod nas najpopularniji. Mahunarke su generalno dobar izvor biljnih vlakana, gvožđa i proteina.

Tamno zeleno lisnato povrće
Zbog sadržaja nitrata, ovo povrće se nudi tek od 10 meseci. Obično se zeleno lisnato povrće ne nudi samo nego u kombinaciji sa nekom drugom namirnicom, da bi beba lakše podnela ukus. Zeleno lisnato povrće sadrži lutein i vitamin K, koji pozitivno utiču na moždanu aktivnost.

Riba
Predstavlja lako svarljivu namirnicu bogatu omega 3 masnim kiselinama koje su neophodne za kognitivni razvoj deteta. Pre uvođenja ribe u ishranu, posle napunjenog 9-tog meseca, konsultujte se pedijatrom u vezi potencijalne alergijske reakcije.

Kada je u pitanju ishrana beba i male dece, ključ je u raznovrsnosti namirnica. Ne odustajte već nakon prvog odbijanja ponuđene namirnice i zgroženog lica vašeg malog čeda. Upornost i istrajnost se na kraju uvek isplati a sve u cilju zdravlja vašeg deteta.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Zaboravnost i zbunjenost u nekim trenucima kod majki može biti predmet šale. Ipak, mnoga istraživanja su pokazala da u mozgu zaista nastaju promene kada postanete roditelj.

Da li ste čuli za 'majčinski mozak'?
Mama Lisa Ker opisala je neobičnu situaciju u kojoj se našla.
"Ne ide mi baš dobro dok troje dece vrišti u isto vreme. Tako sam juče otišla da im kupim užinu, stajala i čekala porudžbinu i nakon što su mi ljudi dali sve što sam kupila. Majčinski mozak je stvaran", napisala je Lisa na Tviteru.
Nije ona jedina koja iskusi te zaboravne momente nakon što dobije decu. Mnoge mame podelile su na društvenim mrežama svoje neobične situacije. Neke su krenule bez majice napolje, druge su stavljale čips u frižider, dok su mnoge tražile po kući ono što već drže u ruci.
Obično se ovako zbunjujuće situacije dešavaju zbog promene stila života, kako kod mame tako i kod tate. Život postaje mnogo stresniji, a roditelji vrlo malo spavaju.
Kada ne prespavate noć, sasvim je razumljivo da ne budete kognitivno isti kao da ste se naspavali.
Uz to, velika je promena kada od samostalne odrasle osobe postanete osoba odgovorna za nečiji opstanak. To menja identitet, ali i način na koji provodite vreme, spavate i brinete se o sebi.
I nauka je mnogo puta dokazala kolika je promena kod žena tokom trudnoće i majčinstva.
2016. godine evropska istraživanja pokazala su da se kod žena koje postanu majke menja siva masa u mozgu, a te promene traju minimum dve godine. Promene su toliko jasne da se samo na osnovu skenera mozga može pokazati da li je žena postala majka ili ne, prema pomenutoj studiji.
Studija iz 2010. pokazala je da dolazi do promena u verbalnoj memoriji kod trudnica. Recimo, one počnu da zaboravljaju imena likova iz filma ili imena omiljene knjige, iako nema promene na prepoznavanju i radnoj memoriji.
Sva istraživanja, naravno, ne pokazuju da su trudnice i novonastale majke manje inteligentne. Pojam 'majčinski mozak' moramo upotrebljavati sa oprezom.
Mnogi naučnici smatraju da sve te promene koje se dešavaju u stvari pomažu ženama da budu bolje majke.
Iako je ovo sasvim normalna pojava, kao i česta šala među ljudima, mnogi upozoravaju da bi bilo dobro porazgovarati sa lekarom ukoliko se pojave neki mnogo ozbiljniji simptomi nakon porođaja.
Ukoliko mislite da vam je potrebna pomoć u postporođajnom periodu, nemojte se libiti da je potražite.

Izvor: www.yumama.com

Novo istraživanje pokazalo je da roditelji mogu uticati na razvoj mozga i sposobnost govora bebe tako što će sa bebom govoriti ispravno, ali iz različitog ritma.
Novo istraživanje pokazalo je da roditelji mogu uticati na razvoj mozga i sposobnost govora bebe tako što će sa bebom govoriti ispravno, ali iz različitog ritma, piše CNN.
Koristite prave reči i ispravnu gramatiku, ali koristite viši tonalitet i sporiji tempo rekla je Naja Ferjan Ramirez, doc na odseku za lingvistiku Univerziteta u Vašingotnu.
Ono što ljudi smatraju bebi govorom je kombinacija šašavih zvukova i reči, ponekad i gramatički neispravnih reči.
Govor koji roditelji koriste u komunikaciji sa bebom pomaže bebi da se uključi u društvene situacije i na njih odgovori makar kroz nerazumno brbljanje.
Roditeljski govor sadrži tri karakteristike, rekla je Patricia Kuhl. Jedna od njih je korišćenje visokih tonova, često za oktavu više.
Druga je zakrivljena intonacija, drugim rečima visoki tonovi su u stvari jako visoki, a niski jako niski. Tako roditelj potencira da zvuči uzbuđeno i srećno.
Treće, takav govor je sporiji. Pauze imeđu reči i fraza dozvoljavaju detetu da učestvuje u interakciji.
Studija objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences pokazala je da je podsticanje “društvenog mozga” ključna za ubrzavanje razvoja govora i jezika kod beba. Kuhl kaže da je bebama ovakav način govora draži od uobičajenog tepanja pri čemu se reči često izgovaraju nepravilno.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Termin potiče od grčkih reči “hydro” što znači “voda” i “cephalus” što znači glava, tako da se i u našem narodu ponekada spominje kao “vodena glava”. Hidrocefalus nije jedna bolest, već naziv za grupu stanja koja karakteriše povećana količina moždane, tzv. cerebrospinalne, tečnosti, tj. likvora.Najčešće se javlja kod odojčadi i dece, sa učestalošću od oko 1 na 500 živorođene dece, mada se može javiti i kod odraslih, najčešće zbog tumora mozga, nakon trauma glave, zapaljenja moždanica…

Malo anatomije…

Ljudski mozak sastoji se od velikog mozga, moždanog stabla i malog mozga. Veliki mozak ispunjava najveći deo lobanjske duplje i nadvija se nad moždanim stablom kao krošnja. Na moždano stablo nastavlja se kičmena moždina smeštena u kanalu kičmenog stuba. Mali mozak nalazi se iza moždanog stabla, a ispod velikog mozga, u potiljačnom delu lobanjske duplje. U moždanom tkivu krije se sistem “šupljina”, tj. moždanih komora. Ima ih četiri i međusobno su povezane sistemom kanala i otvora. Moždane komore su mesta gde nastaje najveći deo cerebrospinalne tečnosti, koja zatim kroz pomenute kanale i otvore cirkuliše od najvećih, tzv. bočnih komora, u velikom mozgu, kroz treću i četvrtu komoru, a zatim “napušta” unutrašnjost moždanog tkiva i “izlazi” u prostor između površine mozga i njegovog omotača. Ovaj prostor naziva se subarahnoidalni prostor, prostire se oko mozga i kičmene moždine i ispunjen je likvorom. U njega su uronjeni “prstoliki” izraštaji krvnih sudova ( vena ) koji apsorbuju “višak” likvora, održavajući njegovu količinu stalnom.

Uloga cerebrospinalne tečnosti

Zahvaljujući prisustvu likvora, mozak „pluta” u lobanjskoj duplji, umesto da se po njoj slobodno premešta pod uticajem gravitacije ( što bi bilo prilično rizično za organ od takvog značaja ). Cerebrospinalna tečnost štiti osetljivo moždano tkivo od dejstva mehaničke sile, ublažavajući je, u njoj se nalaze brojni hormoni i hranljive materije, uklanjaju se štetni proizvodi metabolizma…

Zašto nastaje hidrocefalus?

Stvaranje i resorpcija likvora su procesi koji su normalno u dinamičkoj ravnoteži, čime se ukupna količina održava na relativno konstantnom nivou. Do povećanja količine cerebrospinalne tečnosti najčešće dolazi zbog poremećene cirkulacije i apsorpcije, a znatno ređe zbog povećanog stvaranja likvora. Krajnji rezultat je povećanje zapremine tečnosti u zatvorenoj lobanjskoj duplji, što može dovesti do oštećenja moždanog tkiva zbog direktnog pritiska prepunjenih moždanih šupljina, kao i zbog otežane i neadekvatne cirkulacije krvi ( i krvni sudovi su izloženi povećanom pritisku, tj. pritisnuti! ).
U zavisnosti od toga da li je osnovni poremećaj u cirkulisanju likvora ili u njegovoj apsorpciji, hidrocefalus se deli na dva osnovna tipa:

1. opstruktivni ili nekomunikantni – kod ovog tipa hidrocefalusa postoji prepreka u toku likvora kroz moždane komore; može nastati zbog suženja kanala koji povezuje treću i četvrtu moždanu komoru, u sklopu nekih naslednih oboljenja i urođenih anatomskih anomalija ( Arnold Chiari malformacija, Dandy Walkerov sindrom itd ), kao posledica meningitisa u novorođenačkom periodu, krvarenja u predelu moždanih komora ( čemu su prevremeno rođene bebe sklone ), nakon nekih infekcija u toku trudnoće…

2. neopstruktivni ili komunikantni – „prstoliki izraštaji” vena su „zapušeni”, pa ne mogu da apsorbuju likvor; često je prouzrokovan krvarenjem u moždane komore i subarahnoidalni prostor kod prevremeno rođene dece, bakterijskim meningitisom ( tuberkuloznim ili pneumokoknim ), nekim infekcijama u toku trudnoće…

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Naučnici upozoravaju na još jednu negativnu posledicu stresa kod trudnica.
Stručni časopis JAMA Network Open je objavio podatke po kojima je izloženost stresu za vreme trudnoće povezana sa smanjenjem volumena hipokampusa kod fetusa.
Hipokampus je zadužen za kratkoročno i dugoročno pamćenje, učenje i kontrolu emocija.
Stres u trudnoći je uobičajen, a više od četvrtine 119 učesnica istraživanja je tokom posmatranog perioda imala natprosečne vrednosti percipiranog stresa.
Sličan broj ispitanica je pokazivao i simptome anksioznosti, dodaju američki istraživači iz Children's National Hospital u Washingtonu.

Izvor: www.yumama.com

Ako se vaše dete penje gde god je to moguće, ne brinite, to je obećavajući znak da se dobro razvija i raste.

To je deo procesa nazvanog propriocepcija - osećaj telesne svesnosti. Pomaže nam da upoznamo sopstveno telo i podučava nas kako da ga koristimo za različite aktivnosti.

Proces propriocepcije počinje mnogo pre rođenja deteta, kad bebe udaraju u zidove majčine utrobe dok se po njoj kreću. Ti pokreti pomažu dečijem mozgu da shvati kako rade delovi tela, kako ih pomeraju, gde se nalaze i kako funkcionišu zajedno sa drugim delovima tela.

Kako se razvijaju njihove motoričke sposobnosti, tako raste i znatiželja. Zbog te kombinacije dete oko druge godine postaje mobilnije i u svom okruženju nastavlja da prikuplja podatke o mapiranju nadograđujući kondiciju i dodatno pojačavajući razvoj - ukratko, penju se, sve diraju, istražuju...

Razvoj deteta treba negovati tako što ćete mu dopustiti da se slobodno kreće, igra i istražuje u sigurnom okruženju. Treba ih ohrabriti da istražuju, bez konstantnog upozoravanja na opasnost.

Odlične aktivnosti za proprioceptivni razvoj su penjanje, igranje sa plastelinom, puzanje, skakanje, trčanje, kotrljanje, dizanje, pravljenje balona od sapunice, žvakanje, grljenje, bacanje i hvatanje, balansiranje i igranje igara koje podrazumevaju korišćenje lopte. Ove aktivnosti posebno su korisne za decu s nekim senzornim poremećajem.

Izvor:rs.n1info.com

Kada vam sledeći put neko kaže da decu ne treba mnogo maziti, ponudite mu naučni dokaz koliko je nežnost važna za rast i razvoj.

U trenutku poljupca mozak bebe postaje gladak i tamniji, a do toga dolazi jer ima znatno manje bele materije. Aktivacija na slici se ne odnosi na čin ljubljenja, već na organizaciju funkcionalne aktivnosti u mozgu bebe. Ljubljenje u vašem mozgu pravi hemijsku reakciju i između ostalog pojačano lučenje hormona oksitocina. Njega često zovu i hormonom ljubavi, jer pojačava osećanja naklonosti i vezanosti. Ljubljenje aktivira sistem za nagrađivanje u mozgu i to lučeći dopamin, zbog čega se osećamo dobro. Takođe, oslobađa se vazopresin, koji majke dublje povezuje sa bebama i partnerima, ali i serotonin koji pomaže u regulisanju našeg raspoloženja.

Majka i beba na slici su se sklupčale zajedno u 3 Tesla magnetnoj rezonanci. Da, mašina zuji i lupa, proizvodi zvuke koji su uznemiravajući i za odraslog čoveka. Beba je imala slušalice, baš kao i mama. Snimak nije napravljen iz prve, već iz nekoliko pokušaja. Kada se beba napokon uspavala na majčinim grudima, snimljeno je šta se dešava u njenoj glavi dok je mama ljubi.

Ovakve snimke uglavnom traže lekari da bi našli tumor ili začepljen krvi sud. Naučnici uz pomoć magnetne analiziraju i aktivnost i razvoj mozga.

"U mojoj MIT laboratoriji koristimo magnetnu da bismo pratili protok krvi kroz dečji mozak. Čitamo im priče i posmatramo kako se menja aktivnost mozga u zavisnosti od toka priče. Na taj način istražujemo šta deca misle o mislima drugih ljudi. Ovaj snimak nije napravljen u dijagnostičke svrhe, niti za nauku. Niko po mom saznanju nije nikada napravio magnetnu rezonancu majke i deteta. Uradili smo to jer smo hteli da vidimo. Nekim ljudima je ovaj snimak bio uznemiravajući podsetnik na to koliko su ljudska bića ranjiva. Drugima je fascinantno kako su dve osobe, sa nevidljivom garderobom, kosom i licima postale univerzalne i mogu biti bilo koja majka i beba, na bilo kom mestu ili istorijskom periodu. Ostale je zapanjilo koliko je bebin mozak drugačiji od majčinog - manji je, mekši i tamniji - bukvalno jer ima manje bele materije. I evo jednog od najvećih problema neuronauke - kako će promene u tom specifičnom malom organu postići razotkrivanje ljudskog uma? Majka i dete su moćan simbol ljubavi i nevinosti, lepote i plodnosti. Iako se ove majčinske vrednosti i žene koje ih predstavljaju poštuju, obično se posmatraju u suprotnosti s drugim vrednostima: intelektom, napretkom i moći. Ali ja se bavim neuronaukom i radila sam da bih napravila ovu sliku. Takođe sam majka na toj slici, sklupčana sa mojim malim sinom", napisala je Rebeka Saks.

Izvor: yumama.com

Mozak tek rođenih beba najbrže raste tokom prva tri meseca: za 90 dana naraste do polovine mozga odrasle osobe

MOZAK tek rođenih beba najbrže raste tokom prva tri meseca: za 90 dana naraste do polovine mozga odrasle osobe.

Ovo otkriće ostvareno je zahvaljujući novim tehnologijama magnetne rezonance koje omogućavaju daleko preciznije praćenje rasta mozga.

Studija, objavljena u časopisu JAMA Neurology, pokazuje da mozak novorođenčadi raste za 1 odsto dnevno do trećeg meseca kada dostiže 33-35 odsto veličine mozga odrasle osobe. Nakon toga, rast se nastavlja usporenijim tempom od svega 0,4 odsto dnevno.

Istraživanje, koje su realizovali naučnici Kalifornijskog Univerziteta, Medicinskog fakulteta u San Dijegu i Havajskog Univerziteta, prvi put pruža precizne podatke koji se ne zasnivanju na post-mortem analizama.

U prošlosti, rast mozga novorođenčadi utvrđivao se merenjem obima lobanje.

Američki stručnjaci su ovog puta koristili MRI skener (Magnetic Resonance Imaging) koji daje slike visokog kvaliteta.

Istraživanjem je utvrđeno da mozak dečaka raste brže od mozga devojčica. Prevremeno rođene bebe imaju manji mozak iako on raste još brže tokom prva tri meseca. Nakon 90 dana, razlika i dalje opstaje (-2 odsto).

Kod oba pola, delovi mozga koji najbrže rastu su polja koja se odnose na motoriku. Tako se mali mozak (cerebellum), čija je glavna uloga pokretanje, nekoliko puta udvostruči u prvih 90 dana.

Najsporije rastu regije koje se vezuju za pamćenje: hipokampus naraste svega 47 odsto, što navodi na zaključak da razvoj epizodnog pamćenja – dugoročnog pamćenja koje se odnosi na događaje iz našeg života, nije tako važna u ovom stadijumu ljudskog života.

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Ne slušaju vas? Disciplinujte ih u pet sekundi

Ne slušaju vas? Disciplinujte ih u pet …

Mnogi roditelji imaju problema s mališanima koji jedno...

Korisni saveti: Izbirljivci i kako im pomoći

Korisni saveti: Izbirljivci i kako im po…

Izbirljivost je vrlo česta pojava na ranom predškolsk...

Bruh (kila) kod dece i beba

Bruh (kila) kod dece i beba

Neke mame u prvim nedeljama života svoje bebe, priliko...

Da li je sigurno da beba spava u ljuljašci - pedijatri savetuju

Da li je sigurno da beba spava u ljulja…

Američka akademija pedijatara istakla je svoj sud o to...

8 ključnih namirnica koje potpomažu razvoj bebinog mozga

8 ključnih namirnica koje potpomažu ra…

Namirnice koje nudite svojoj bebi treba da budu hranlji...

Mogu li da dojim bebu ako sam zaražena korona virusom? Odgovor daje NAŠ IMUNOLOG IZ TIRŠOVE

Mogu li da dojim bebu ako sam zaražena …

Epidemija korona virusa već nedeljama zabrinjava ljude...

Sinuzitis – upala sinusa kod dece

Sinuzitis – upala sinusa kod dece

Da li je moguće da i deca mogu dobiti sinuzitis – da...

Nema razloga za paniku: 6 ČUDNIH stvari koje bebe rade

Nema razloga za paniku: 6 ČUDNIH stvari…

Bilo bi da se dodoruju 'tamo dole' ili neprestano lažn...

Šta kad dete ne voli vrtić?

Šta kad dete ne voli vrtić?

Nijedan razlog odbijanja nije nerešiv, budite strpljiv...

Polenska kijavica – alergijski rinitis

Polenska kijavica – alergijski rinitis

Kako je nos „prvi filter“ disajnih organa, ne treba...

Nega nosa kada su prehlađeni

Nega nosa kada su prehlađeni

Nega beba je za svaku mamu u početku misterija. Evo ka...

6 najčešćih razloga zbog kojih mališani izbegavaju popodnevno spavanje

6 najčešćih razloga zbog kojih mališ…

Donosimo vam nekoliko najčešćih razloga zbog kojih k...

10 pokazatelja šta zapravo znači kada je neko dobar roditelj

10 pokazatelja šta zapravo znači kada …

Ovih 10 pokazatelja će vam reći da li ste dobar rodit...

Da li vaše dete ima poremećaj spavanja?

Da li vaše dete ima poremećaj spavanja…

Šta je poremećaj spavanja - apnea? Apnea koja se jav...

Ovo ne govore zaposlenim mamama, a trebalo bi

Ovo ne govore zaposlenim mamama, a treba…

Neka od pitanja o kojima treba govoriti, a čiji odgovo...

Napad plača na javnom mestu

Napad plača na javnom mestu

Kada beba počne da plače na javnom mestu roditelji, u...

Uticaj odraslih na razvoj govora kod dece

Uticaj odraslih na razvoj govora kod dec…

Često nam se dešava da kada nemamo snage, ideje za ak...

Dojenje: nega bradavica

Dojenje: nega bradavica

Neprijatno iskustvo bolnih bradavica bi sve mame volele...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.