Displaying items by tag: Porođaj

Izdvajamo sve važne informacije o začeću, trudnoći, porođaju, dojenju koje treba da znate ako imate epilepsiju.
Epilepsija u trudnoći može izazvati brojne brige u strahove. Iako veliki broj žena sa epilepsijom rodi zdravu decu, obično je potrebna posebna nega tokom trudnoće. Redovno konsultovanje sa lekarom je od ključne važnosti kako bi i mama i beba bile zdrave i sigurne.

Da li epilepsija otežava začeće?

Neki lekovi koji se koriste mogu smanjiti plodnost. Ipak, postoje lekovi koji neće imati jak uticaj, a koje možete koristiti. Razgovarajte sa lekarom o tome.

Kako epilepsija utiče na trudnoću?

Napadi tokom trudnoće mogu prouzrokovati:

- Usporen ritam bebinog srca

- Smanjenje količine kiseonika koja dolazi do fetusa

- Povrede, preranu separaciju placente od uterusa, ili pak pobačaj usled traume i pada
Da li se epilepsija menja tokom trudnoće?

Svaka žena drugačije reaguje na trudnoću. Kod žena sa epilepsijom nema promene u napadima. Kod nekih, oni se mogu prorediti. Postoje i one koje moraju z nekog razloga da prekinu terapiju, te se broj napada poveća.

Lekovi za epilepsiju i trudnoća

Lekovi koje uzimate mogu uticati na bebu. Potencijalni problemi koji se vezuju za lekove jesu defekti na rođenju, poput rascepa nepca, defekta nervne cevi, abnormalnosti skeleta, urođenih mana srca i problema sa urinarnim traktom. Sa većim dozama i rizik od problema se može povećati.
Epilepsija je neurološki poremećaj koji se ispoljava putem napada. Do ovoga dolazi zbog sprovođenja neadekvatnih impulsa iz mozga. Neuobičajene senzacije, osećanja i ponašanje javljaju se u sklopu epileptičnog napada.
Ukoliko niste imali napad devet meseci pre začeća, velika je verovatnoća da ga nećete imati ni u trudnoći. Ako ga niste imali dve do četiri godine, postoji mogućnost da ćete moći da se odreknete terapije na neko vreme. Naravno, o svemu tome je mnogo važno da pričate sa svojim lekarom.
Za veliku većinu žena je ipak najbolja opcija da nastavi sa lekovima za epilepsiju. Kako biste i vi i beba bili zdravi, doktori će vam prepisati najsigurnije lekove i dozu koja odgovara vašem tipu bolesti.

Kako moja bolest utiče na bebu?

Pored efekta lekova, beba majke koja ima epilepsiju ima blago povišen rizik od napada kada poraste.

Kako da se pripremim za trudnoću?

Pre nego što pokušate sa bebom, zakažite razgovor sa lekarom. Pored toga, bilo bi dobro da razgovarate i sa neurologom i ginekologom. Oni će pratiti vaše stanje, odlučiti koje su promene najbolje za vas pre nego što ostanete u drugom stanju.
Ako ste imali češće napade pre začeća, možda će vas posavetovati da sačekate sa trudnoćom dok epilepsija ne bude pod kontrolom.
Lekove uvek uzimajte tačno onako kako vam je rečeno. Ne menjajte dozu i ne prestajte sa lekovima na svoju ruku. Bilo kakvo menjanje doze će više štetiti bebi nego praćenje tačno onog što vam je rečeno.

Važno je i da obratite pažnju na životni stil:

- Hranite se zdravo

- Koristite prenatalne vitamine

- Dovoljno spavajte

- Izbegavajte alkohol, drogu i kofein
Da li mi je potrebno više folne kiseline nego drugim trudnicama?

Folna kiselina sprečava defekte neuralne cevi, ozbiljne abnormalnosti mozga i kičmene moždine. Kako neki lekovi za epilepsiju mogu uticati na način na koji telo koristi folnu kiselinu, lekar vam može preporučiti veću dozu, i to tri meseca pre začeća.

Šta da očekujem na pregledima?

Tokom trudnoće, moraćete češće da idete lekaru. Redovno će vam se pregledati telesna masa i krvni pritisak, a biće potrebni i česti pregledi krvi.
Neki lekari vam mogu preporučiti i vitamin K tokom poslednjeg meseca trudnoće, kako biste sprečili krvarenje na porođaju.

Šta ako dobijem napad u trudnoći?

Napadi zaista mogu biti opasni, ali u najvećem broju slučajeva mama posle napada rodi zdravu bebu. O napadima morate obavestiti lekara, koji potom može odlučiti o vašem daljem lečenju.

Kako da budem sigurna da mi je beba dobro?

Tako što će vas lekar pratiti tokom trudnoće. Ultrazvučni pregledi će biti česti, kako bi se pratila beba. Mogu vam preporučiti i neke prenatalne testove.

Kako će teći porođaj?

Većina žena sa epilepsijom rodi dete bez ikakvih komplikacija. One takođe mogu koristiti iste metode za oslobađanje bola kao i sve druge trudnice.
Napadi se zaista teško mogu javiti na porođaju. Ako dođe do toga, on se može prekinuti intravenskim lekovima. Ako se nastavi, obično se preporučuje porođaj carskim rezom.
Ako tokom trećeg trimestra imate česte napade, veća je mogućnost da će se oni dogoditi i na porođaju. Vaš lekar će odlučiti kakav porođaj je najsigurniji u tom slučaju za vas i bebu.

Da li smem da dojim bebu?

Dojenje se preporučuje čak i onim ženama koje piju terapiju. O dojenju i lekovima je važno da pričate sa lekarom, kako biste dobili proverene i sigurne informacije koje će imati najbolji uticaj na vas i bebu.

Izvor: www.yumama.com

"Kada sam se skroz otvorila, pitala sam doktora da li ću brzo, a on je rekao da ću za sat vremena već biti porođena, jer je bebina glava u kanalu. Tada sam dobila ekstra energiju", ispričala je dvadesetogodišnja mama Nataša.
Termin mi je bio 28. juna, na Vidovdan. Svakog petka u devetom mesecu sam išla na ctg, i uvek sam imala jednu veliku kontrakciju ali uvek su mi pričali neću ja još, mada sam to i sama znala jer sam lažne kontrakcije imala od četvrtog meseca. Moja doktorka je bila na odmoru, pa mi ultrazvuk nisu ni radili.
U ponedeljak, 22. su počela leđa jako da me bole, a zatim i kukovi, karlica, ali ja sam mislila to je sve normalno, širi se, sprema se za porođaj. Kontrakcije nikakve nisam osećala, eventualno jednu dnevno. Sutradan su bolovi bili još jači, i trajali su ceo dan. U sredu sam se čula sa drugaricom koja mi je rekla da brojim koliko su kontrakcije česte i čim počnu da me bole da krenem u porodilište. Ipak, moje kontrakcije nisu bile bolne, jer su me leđa bolela sve vreme bez prestanka. Mogla sam samo da legnem i skoncentrišem se na to kad mi se stvrdne stomak. I prvo je bilo na 15 minuta pa na 7, ali zatim na 45 min i onda su postale jako neredovne, pa sam ja bila ubeđena da je to lažna uzbuna i nisam htela da odem u porodilište da me ne bi vratili.
Ipak, uveče me je muž nekako ubedio da krenemo makar na kontrolu. Čim sam sela u kola, kontrakcije su krenule na 5 minuta, a dok smo stigli bile su na 4. Ispred porodilišta su nam rekli da mogu da uđem samo ja, tako da sam ja otišla na pregled, a muž je ostao da čeka ispred. Unutra su me prvo izgrdili što čekam tri dana da dođem, a onda su rekli da sam otvorena 3 prsta i da ostajem. Uradili su mi test na koronu i ja sam se šetala po praznom hodniku čekajući rezultate. Uzela sam kesu koju sam spakovala za salu i dogovorila se sa mužem da ujutru donese ostatak, jer nisam više ništa smela da unesem.
Onda su došli po mene i odveli me na ctg. Zakačili su mi kaiševe i ostavili me bar 45 minua da da ležim sama u sobi, dok su bolovi postajali sve jači. Doktori su prolazili ispred, ali niko nije došao mene da proveri. Počela sam da pevam na krevetu da bi mi bilo lakše, ali sam ubrzo počela i da se okrećem sa strane na stranu. Onda je neka sestra napokon došla i pitala me zašto sam tu tako dugo, kao da sam ja kriva. Pogledala je rezultate ctg-a i rekla da nemam uopšte kontrakcije, pa su zaključili da aparat ne radi.
Onda su me odveli na ultrazvuk, gde su bebu jedva izmerili jer mi je stomak bio užasno tvrd. Kasnije su mi rekli da sam imala mnogo plodove vode. Onda su me odveli na klizmu i tu su me pitali da li želim epidural, ja sam pristala, pa su mi uzeli krv za krvnu sliku. Kako su mi uradili klizmu, počeli su baš jaki bolovi, mislila sam da ću se na šolji poroditi. Odmah posle su me odveli u salu.
U tom trenutku se žena pored porađala, i rodila je bebu koja nije disala, pa su se svi skupili i pokušali da ga ožive. Na kraju je mali počeo da plače i brzo su ga odveli. Iako sam zbog toga htela da plačem, silno sam se trudila da ostanem pozitivna i opuštena. Kada sam dobila epidural, sve je prošlo. Ostala sam još dva sata da ležim čekajući da se otvorim, usput se pitajući smem li da zaspim. Doktori su bili jako fini i redovno su me pitali da li sam dobro.
Kada sam se skroz otvorila, pitala sam doktora da li ću brzo, a on je rekao da ću za sat vremena već biti porođena, jer je bebina glava u kanalu. Tada sam dobila ekstra energiju! Legla sam na bok i kad god sam osetila pritisak, ja sam se napinjala. Onda sam legla na leđa i kontrakcije sam slabije osećala pa sam morala da gledam na ctg kada kreću. Ja sam se napela 3-4 puta, doktor mi je legao na stomak da mi pomogne da izguram bebu i za desetak minuta je bilo gotovo, a ja ništa nisam ni osetila! Prvo što sam pomislila je bilo "Vau, kolika beba!", jer je imao 3,850 a ja sam sitna. Onda su mi ga stavili na grudi i tu je ležao bar pola sata, dok su čekali da izađe posteljica, a onda su krenuli da me ušivaju i njega su odneli. Posle sam ležala tu još sat i po pa su me odveli u sobu gde sam prespavala koliko sam mogla.
Oko 12 popodne su me prebacili u drugu sobu sa ostalim trudnicama i doneli su mi moju bebu! Svi su jako fini i sve su mi objasnili, čak i kad su ga odneli na sunčanje zbog žutice, donosili su mi ga na podoj, a noću sam mu ja nosila svoje mleko. Ipak, i pored lepog iskustva i dobrih doktora, imala sam neopisivu želju da odem kući i napokon vidim svog muža!

Izvor: www.yumama.com

'Beba je dobila konjuktivitis koji je trajao danima i danima jer su joj zapustili oko, nisu čistili, nije na vreme dobijala terapiju, ma svašta. Na svako moje pitanje sam dobijala drzak i bezobrazan odgovor.'
Jedno veče sam samo legla i odjednom sam osetila neku toplinu i neograničenu količinu vode - pukao mi je vodenjak. Odmah sam se sa suprugom i svekrvom uputila u porodilište. Moj izbor je tada bilo Smederevsko porodiliste, prvorotka sam, i što se tiče samog porođaja prošla sam i više nego odlično. U 20:30 mi je pukao vodenjak, nisam imala bolove, a vec u 00:30 sam se porodila.
Posle porođaja su me odveli u sobu sa još dve divne ženice. Jedna je bila tu već 3 dana, a druga je došla zajedno sa mnom. Ujutru su mi doneli bebu, sve je u redu, dobili smo ocenu 9.
Već sutradan beba je dobila konjuktivitis koji je trajao danima i danima jer su joj zapustili oko, nisu čistili, nije na vreme dobijala terapiju, ma svašta. Na svako moje pitanje sam dobijala drzak i bezobrazan odgovor.
Žena koja je došla tri dana pre mene je isto ako ne i gore prošla nego ja. Njen sin je imao 74 bakterije, i primao je dva antibiotika. Nikako nije napredovao jer, znate, majka ga ne hrani dovoljno.
Moja devojčica je dobila žuticu peti dan, nisu je odmah stavili u lampu jer: "Znate, ona je vaša krvna grupa", pa su šestog dana od oka zaključili da beba ipak treba da ide u lampu. Odneli su je, oko je i dalje bilo zatvoreno, puno rana i ogrebotina. Bila je šestogog dana u lampi, da bi sedmog dana načelnica odeljenja došla kod mene sa rečima: "Sa vašom bebom nešto nije u redu, znate kalirala je, izvadićemo joj krv i urin, pa ćemo videti po podne kada stignu rezultati."
Ni sama ne znam kako sam dočekala to popodne, da bi mi sestra rekla: "Načelnica je rekla - Majko, samo više hranite bebu". Načelnice nigde, ja u šoku, isprepadana, razmisljam da stvari uzmem u svoje ruke. U ponedeljak, osmog dana, rešila sam da potpišem i izađem iz te ludnice, ne poželevši više nikad da se vratim. Svi su me gledali sa osudom, oko bebi zatvoreno, kao što rekoh rana na ranu, ogrebotina na ogrebotinu.
Došli smo kući i moja beba je za tri dana otvorila oko, rane su se povukle, sve zbog toga sto sam ja 'nesavesna majka' davala bebi lekove na vreme i redovno čistila oko!
Imala bih dosta toga da ispričam - i o nepokazivanju i nedavanju podrške oko dojenja, suprug kupi dohranu, oni je ne daju jer 'imate mleka', dete bljucne ili joj izađe sekret iz oka, trebaju vam da očiste oko ili da vam daju čiste stvari za bebu - nigde ih nema, okupane bebe u novembru stave ispod otvorenog prozora u hodniku. Koliko su tek drski i neprijatni da nijednoj ženi koja nema dugačak jezik ne bih preporučila da ide tamo. I da, koliko su dobri govori njihov odnos sa kolegama sa ginekologije i ostalih odeljenja, vrata izmedju dva odeljenja su zakatančena ogromnim lancem i jos većim katancem. Ako imaš vezu za ginekologiju, nemaš je za neonatologiju!

Izvor: www.yumama.com

Večita dilema svih majki - prirodni porođaj ili carski rez. Pogledajte u čemu se razlikuju ova dva načina porođaja kada su u pitanju procedura, oporavak i komplikacije.
Vaginalni porođaj ili carski rez - dilema koja traje godinama unazad i o kojoj se vrlo često govori. Carski rez je operacija koja može biti planirana ili pak hitna, ukoliko dođe do komplikacija.
Planirani carski rez se obično radi kada doktor smatra da je to sigurnije, usled trudnoće sa više beba, ukoliko je beba mnogo velika, ukoliko beba nije okrenuta glavom, ako ste pre toga radili carski rez, ukoliko postoje stanja poput visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, dijabetesa.
Hitan carski rez se vrši onda kada porođaj ne napreduje normalno, ukoliko postoji problem sa fetusom, placentom, pupčanom vrpcom. Carski rez u ovakvim situacijama spašava život mame i bebe.
Mnoge žene vole da upoređuju carski rez sa vaginalnim porođajem, te izdvajamo osnovne razlike.

Procedura

Tokom vaginalnog porođaja, majka oseća sam porođaj, dok joj se cerviks širi. Materica se kontrahuje, te tako pokreće bebinu glavu ka vaginalnom otvoru. Neke žene žele epidural kako bi se bolovi smanjili, dok su neke više za porođaj bez ikakvih lekova. Vrlo verovatno ćete moći da držite svoju bebu odmah nakon porođaja. Porođaj može trajati 12 do 14 sati kada su u pitanju prvorotke, a malo kraće ukoliko ste već rađali.
Carski rez je operacija koja obično traje 45 minuta od početka do kraja. Beba se rađa u prvih petnaest minuta. Može se vršiti pod totalnom anestezijom, ili pak uz epidural ili spinalnu anesteziju, koja blokira donju polovinu tela. Zbog lekova protiv bolova, sam proces ne boli uopšte, iako ćete možda osećati pritisak ili vađenje bebe kao neku vrstu senzacije.

Oporavak

Teško je predvideti koliko će trajati oporavak, jer je svaka žena drugačija. Nakon vaginalnog porođaja, žena obično ostaje 24-48 sati u bolnici. Posle porođaja javljaju se krvarenja, otoci, grčevi. Mame bi trebalo da se odmaraju barem nekoliko nedelja.
Ukoliko je u pitanju carski rez, prateći efekti su malo češći. Možete osećati nauzeju, slabost tokom prvog dana. Kašljanje, kijanje, smeh mogu izazvati bol. Kada prođe prvi dan bićete u stanju da se pokrećete, što je mnogo važno zbog vašeg organizma. Verovatno ćete u roku od nekoliko dana moći da odete kući. Dobićete prepisane lekove protiv bolova, a nekoliko nedelja narednih je važno da se odmarate i isceljujete.

Komplikacije

Tokom vaginalnog porođaja često dođe do pucanja međice, a nekada se radi i epiziotomija. Ovo zahteva kasnije ušivanje, a može izazvati bolove. Problemi sa kontrolisanjem bešike su takođe mogući nakon porođaja.
U slučaju carskog reza, komplikacije mogu biti potencijalne infekcije, hemoragija i krvarenje, povrede bešike ili creva tokom operacije. Nekada se mogu desiti negativne reakcije na anesteziju.

Iako su rizici za bebu tokom carskog reza minimalni, nekada može doći do respiratornih problema, naročito ako se rodi pre 39. nedelje. Tokom vaginalnog porođaja beba se oslobađa te tečnosti iz pluća.

Izvor: www.yumama.com

Strah i briga oko predstojećeg porođaja je sasvim prirodna pojava, naročito ako trudnica oko sebe sluša teške priče drugih žena. Izdvajamo koja su to najčešća tri straha od porođaja.
Porođaj boli većinu žena, ali ne brinite, bićete sve sasvim u redu!
Vrlo često, naročito pri kraju trudnoće, trudnice slušaju mnogobrojne priče i iskustva drugi majki. Mnoga od njih su teška i bolna, što dodatno pojačava već dovoljan strah i zabrinutost oko nečeg novog što predstoji. Zašto govoriti ranjivoj trudnoj ženi da je porođaj nešto najgore što može doživeti? Obično to mnoge majke rade kako bi pokazale kroz šta su same prošle i kako im je bilo teško. Ipak, takve stvari ne treba govoriti trudnicama. Treba ih pustiti da naprave sopstvenu priču bez mnogo straha.

Koji su to najčešći strahovi vezani za porođaj?

1. Strah od bola na porođaju

Postoji mnogo načina da delujete na bol. Možete ići na prenatalne edukacije koje će vam pomoći da vežbate prirodne tehnike, a uvek možete, u konsultaciji sa lekarom, odabrati epiduralnu anesteziju. U svakom slučaju, odaberite ono što sami mislite da treba. Ako vam nisu dovoljne pripreme disanja, opuštanja i raznih tehnika, epidural može biti opcija. Mnoge žene se svakodnevno porode uz pomoć anestezije.

2. Strah od smrti na porođaju

To se ne dešava nimalo često, jer su smrtni ishodi otprilike 1 posto, i to zbog nekih mnogo ozbiljnih komplikacija, poput infekcije, visokog krvnog pritiska, hemoragije.
Ako se trudite oko prenatalne nege dovoljno, šanse za smrt su ekstremno male.

3. Problemi sa srcem

Osim ako nemate neko srčano oboljenje, nema razloga za brigu. Srce može to podneti. Ako postoji neki problem, doktor će pronaći najsigurniji način za rađanje.
Ukoliko ste u strahu, treba da pričate sa nekim, bio to terapeut, doktor ili pak partner, majka, prijatelj...

Izvor: www.yumama.com

Trenutno ne postoji porodilište koje isključivo prima trudnice zaražene korona virusom
Do 15. juna porodilište u KBC Dragiša Mišović je funkcionisalo isključivo kao kovid-porodilište. Sada kada nemamo porodilište u koje se šalju sve zaražene trudnice, buduće mame zabrinute su oko toga gde i kome da se jave u slučaju da su pozitivne na virus kovid-19.
Kako nezvanično saznajemo naređeno je svim porodilištima da obezbede obavezan prijem svih trudnica koje su febrilne kao i da su sva porodilišta u obavezi da organizuju izolaciju za njih.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Aleksandar Stefoski izjavio je za TV Prva da svako porodilište u Srbiji ima poseban, izolovani deo gde se trudnice koje su zaražene virusom korona mogu javiti na pregled.

— Sada u svakom porodilištu u Srbiji postoji izolacioni deo gde svaka trudnica može da se javi. Ona će biti adekvatno primljena, biće joj pružena adekvatna usluga i biće zbrinuta po svim procedurama — rekao je Stefoski te podsetio da je do 15. juna porodilište u KBC „Dragiša Mišović — Dedinje“ funkcionisalo isključivo kao kovid-porodilište, te da je sada vraćeno u redovan režim rada.
I zamenica direktora Instituta za javno zdravlje „Batut“ Darija Kisić Tepavčević, gostujući u Dnevniku 2 RTS-a, istakla je da sve ginekološko-akušerske klinike treba da imaju izolacione jedinice koje su predviđene za smeštaj kovid-trudnica.

— Sve trudnice za koje postoji sumnja da su zaražene virusom korona ili su već pozitivne na kovid-19 zbrinjavaju se u svim porodilištima i ginekološkim klinikama koje imaju posebno odvojene delove za takve pacijentkinje.
Na pitanje novinarke zašto je ukinut broj telefona namenjen za informacije o virusu korona, Stefoski je odgovorio da sada svaki dom zdravlja u Srbiji ima svoj broj telefona namenjen za pacijente koji sumnjaju da su zaraženi novim virusom, na koji mogu da dobiju savet ili zakažu pregled.
Stefoski je dalje, govoreći o epidemiji koronavirusa, kazao da Srbija ima dovoljan broj i brzih i PCR testova, kao i zaštine opreme koju u kovid-ambulantama koriste timovi koji uzimaju uzorke, medicinske sestre i lekari. Ocenio je i da je situacija dobra i da najveći broj zaraženih pacijenata nema simptome ili ima neznatne simptome kao što su gubitak čula mira i ukusa.
Napomenuo je da je i dalje važno da se u zatvorenim prostorijima nose zaštitne maske i drži propisana fizičku distanca.

Izvor: www.bebac.com

'Beba je bila u inkubatoru, a ja sa trombozom i u nesnosnim bolovima'. Mama koja je želela da ostane anonimna, podelila je sa nama svoju priču iz jednog beogradskog porodilišta.Bila sam u 34. nedelji kad su me jedva primili u "Narodni front", i to sa napuknutim vodenjakom i krvarenjem. Od prijema su bili loši prema meni- te nema mesta u bolnici, pa ko je moj doktor - sto pitanja su mi postavili da bi me primili.
Ostala sam na odeljenju jer nisam bila otvorena, ali su mi zbog nesnosnih bolova dali trodone. Pregled je bio na svaka tri sata, uz još veće krvarenje. I dalje sam bila otvorena samo jedan centimetar. Nisam imala svog doktora, pa su prema meni bili toliko neljubazni da sam pomišljala da izađem u takvom stanju i odem u drugu bolnicu. Sve je ličilo na "čekaonicu smrti".
Četvrti dan od prijema, rešili su da me porode. Spustili su me u boks i uključili indukciju - od jedan popodne do 10 uveče sam se otvorila samo dva prsta. "Koliko dana porađate ovu jadnu ženu? Hitan carski rez!", rekao je dežurni lekar koji je ušao to veče u sobu. Za dva minuta sam bila na operacionom stolu.Zbog sestre koja mi nije dala fraksiparin, treći dan nakon porođaja sam dobila vensku trombozu. Beba je bila u inkubatoru, a ja sa trombozom i nesnosnim bolovima. Tek smo sedamnaestog dana izašle iz bolnice, zbog mog stanja i otežanog kretanja.
Zbog neljubaznosti doktora i sestara, "Narodni front" je najgora bolnica. Inače, ovo je bio moj treći porođaj.
Tri meseca sam kupovala fraksiparin i sebi davala injekcije dva puta dnevno (jedna košta 360 dinara). Lečenje sam nastavila u Kliničkom centru. Tromb imam i sada i piću lekove do kraja života.
Nadam se da će porođaji u ovoj zemlji biti besplatni i da će svi raditi ono što vole, a za natalitet je to jako važno.
I još bih dodala: odeljenje za visoko rizične trudnoće na četvrtom spratu - korupcija na nivou. Zato što dalje od "Fronta".

Izvor: www.yumama.com

Kako se razvija beba i sa kojim problemima se može suočiti trudnica u trećem trimestru trudnoće
Kod nekih žena u poslednjim mesecima trudnoće se ponovo javlja umor i razdražljivost. Ali, uskoro će doći dan kada će se sve rešiti, a nakon toga sledi period beskrajnog uživanja u materinstvu!

7. MESEC

Mama

U ovom periodu možete da primetite da vam iz grudi izlazi vodenasto-beličasta ili žućkasta tečnost. Ne brinite, u pitanju je kolostrum - prvo mleko, koje nastaje zbog visokog nivoa hormona prolaktina (on priprema vaše grudi za dojenje). Pravo mleko grudi počnu da luče nekoliko dana posle porođaja. Ako je vaša trudnoća do sada tekla bez problema, poslednji je trenutak da počnete sa psihofizičkim vežbama.
Napravite spisak za porodilište, kao i spisak neophodnih stvari za bebu. Krajem sedmog meseca treba uraditi treći pregled ultrazvukom. U ovom periodu ćete češće mokriti, zbog povećanog pritiska materice na bešiku, a i noge će vam oticati. Izbegavajte sve što vas steže, a ako primetite da vam otiču šake i lice, obavezno se javite lekaru.

Beba

Vaša beba ubrzano raste i "popunjava" svoje telo. Proces sazrevanja funkcije pluća se dovršava tako da je ona sada, ukoliko se ranije rodi - spremna za vanmaterični život. Koža je roze boje, ruke i noge su postale bucmaste, a nabori na koži polako nestaju. Veoma je aktivna i vešto se okreće u stomaku kao riba u vodi.

8. MESEC

Mama

Od osmog meseca trudnoće, trebalo bi češće da idete na kontrole. Umor će vas često pratiti, jer je noćni san poremećen stalnim traženjem odgovarajućeg položaja za spavanje. Odmarajte se preko dana, prilezite svaki put kada osetite potrebu. Zglobovi i prsti će vam i dalje oticati, a ovim neprijatnostima će se "pridružiti" bol u leđima, proširene vene i hemoroidi.
Možete očekivati da se beba "spusti", to jest da se njena glavica namesti u karlični deo i pripremi za porođaj. Kada se to dogodi, biće vam lakše da dišete, ali pritisak je pomeren na dole, tako da možete očekivati probleme sa gasovima i još češćim mokrenjem.

Beba

Kako raste, beba ima sve manje prostora, pa svaki njen pokret osećate mnogo snažnije. Već sada ima svoj ritam spavanja, tako da će se smenjivati periodi kada je budna i kada spava - vi ćete to jasno osetiti po njenoj aktivnosti. I dalje se "zaokrugljuje", obrazi su joj sve bucmastiji. Bebina glavica je potpuno oblikovana, ali kosti glave nisu srasle, tako da njena veličina može da se prilagodi porođajnom kanalu.

9. MESEC

Mama

Tokom devetog meseca, verovatno ćete ići kod lekara jednom nedeljno. Proveravajte da li se beba pomerila - bar deset puta u toku dana. Ukoliko vam se učini da je beba neuobičajeno mirna, obratite se lekaru. Svakog dana možete očekivati da počnu trudovi.
Preslišajte se još jednom. Da li ste sve spremili? Ako jeste, iskoristite vreme do porođaja za odmor i prikupljanje snage za ono što vas očekuje.

Beba

Beba i dalje dobija na težini. Debljina je važna, jer reguliše telesnu temperaturu. Dlačice sa bebine kože su uglavnom nestale, kosa prekriva glavu, a trepavice i obrve su potpuno porasle. Na kraju ovog meseca, beba je teška oko 3.400 grama, a dugačka 48-51 centimetar, uz mogućnost velikih razlika. Ali, najvažnije je da je spremna da se rodi.

Izvor: yumama.com

Pakovanje torbe za porodilište za većinu trudnicu predstavlja zadovoljstvo jer je to prvi korak koji ih vodi ka upoznavanju bebe

Mnoge mame se za porodilište spremaju detaljno i prate spiskove kojima se savetuje šta je potrebno za opremanje torbe za porodilište.

Pored standardnih stvari koje su neophodne za boravak u porodilištu svaka mama ponese i malo više nego što joj je potrebno. Ipak, dešava se da pojedine stavari koje će vama biti potrebne nikada nećete naći na spiskovima za pakovanje torbe za porodilište, a desiće vam se možda da ćete neke potrepštine i zaboraviti da spakujete. Srećom sve što ste zaboravili suprug vam može doneti pri prvoj poseti.

Da popijem kafu i naspavam se kao čovek

Nekoliko mama u Fejsbuk grupi Bebac trudnice i mame kažu da žale što nisu ponele čepiće za uši jer nikako nisu mogle da se odmore od kontantne zvonjave mobilnih telefona svojih cimerki. Ovaj komentar izazvao je dosta smeha i evociranja uspomena iz boravka u porodilištu.

San je svakako najbolji način da se vrati enegrija nakon porođaja, ali ni kafa ne bi bila na odmet. Dosta mama obožava da pije kafu, koja je jedan od sinonima za opuštanje i odmor u našoj kulturi, te im je nedostatak upravo ovog pića mnogo nedostajalo.

Stvari za higijenu

Nažalost u našim porodilištima često nedostaje čak i najosnovnijih sredstava za higijenu. Naše porodilje mogu samo da sanjaju u pekširima ili šamponima za kosu, ali često nedostaje i ono najosnovnije. Pojedine mamice nisu ni sanjale da su u porodilište trebale da ponesu toalet papir.

I upravo to su mnoge mame zaboravile da ponesu, upravo oko toga se vodila najveća diskusija na grupi Bebac trudnice i mame a najveća razlika u uslovima se primetila kod mama koje su se porodile u inostranstvu i mama koje su se porodile kod nas. Naime, porodilišta u inostranstvu porodiljama obezbeđuju sve neophodno za odžavanje higijene, pa i više od toga poput četkice i paste za zube, dok mame porođene u Srbiji sve to nose od kuće.

Neke mame su napisale kako su zaboravile konac za zube, dok su druge naglasile kako zbog rane nisu mogle da se kupaju te im je veoma nedostajao šampon za suvo pranje kose.

Ponekad se zaboravi i najosnovnije

Jedan od prvih stvari koje žene spakuju u svoju torbu za porodilište su mrežaste gacice i pamucni ulošci. Ipak, veliki broj žena zaboravio je upravo to. Nakon porođaja upravo mrežaste gacice su najubodnije za tek porođenu ženu. Upravo one neće vršiti dodatni pritisak na eventualnu ranu od epiziotomije, što je veoma bitno za tek porođenu ženu. Bilo da ste se porodile vaginalnim putem ili ste imale carski rez mrežaste gacice će vam mnogo pomoći te bi njih trebalo da spakujete jer će vam trebati odmah nakon porođaja.

Dosta porodilja nije uspela da spakuje i češalj za kosu a mama to je dosta bitno nakon porođaja kada je većina razbarušene kose. A da biste se ošečljale mamam je neophodno i ogledalo, te su pojedine članice grupe Bebac trudnice i mame napomenule kako su baš zaboravile to.

Al se nekad dobro jelo

Kada nakon porođaja napokon dođete u sobu jedno što je sigurno zagarantovano jeste da ćete biti gladne. Po pravilima Marfijevog zakona hrane u to vreme neće biti i jedino što vam ostaje jeste vaš suvi keks , ukoliko ste ga poneli. Čak i da ste poneli keks brzo ćete ga smazati a do narednog obroka dosta žena dobije želju da pojede baš pljeskavicu.

Možda nikad ne jedete pljeskavicu, čak je i ne volite, ali baš tada će vam se prijesti. U tom momentu dosta žena je zažalilo što nije ponelo više keksa da makar do doručka utole glad. A kada dođe doručak jedini komentar će im je bio „da sam bar ponela so“ ili „zaboravila sam vegetu“ jer je hrana neukusna. I da, upravo su ovo bili neki od komentara koje su u grupi Bebac trudnice i mame pisale članice naše Faejsbuk grupe.

Izvor: bebac.com

Idealnim položajem za porođaj smatra se takozvani „prednji položaj“.

Ovo znači da je beba pozicionirana tako da na najlakši način prolazi kroz karlicu – tada je beba okrenuta glavom prema dole, licem prema majčinim leđima, a bebicina leđa okenuta su prema jednoj strani vašeg stomaka. Kad se beba u ovom položaju spusti do dna karlice glavu namešta tako da najširi deo njene glave dođe do najšireg dela karlice.

Ukoliko se beba ovako namesti, porođaj je kraći i lakši.

Kako da znam u kom je položaju moja beba?

Da li možete da znate kada beba dođe u ispravan položaj i postoji li način da je u tom položaju zadržite? Dobra vest je, da - možete.

Ukoliko osećate bebine pokrete u stomaku, možda možete da procenite i koji deo tela pokreće. Mala pomoć – glava je tvrda i zaobljena, a guza meka i zaobljena. Ne očajavajte ako u početku ne uspete, potrebno je mnogo nagađanja, ali ubrzo ćete se navići.

Kada je beba u prednjem položaju, na stomaku ćete osetiti njena tvrda i zaobljena leđa, a udarce ćete osećati najviše na rebrima.

Kad je beba u stražnjem položaju, vaš stomak će biti mekši na dodir i na prednjoj strani ćete verovatno moći da osetite ruke i noge.

Mogu li da namestim bebu u pravi položaj?

Majčino držanje i kretanje mogu uticati na način na koji beba leži u materici u poslednjim nedeljama trdunoće. Ukoliko mnogo sedite u automobilu ili naslonjačama i manjka kretanja dovodi do povećanog broja dece koja se nameštaju u stražnji položaj. Ukoliko u poslednjim nedeljama trudnoće obratite pažnju na držanje i kretanje – razmotrite ovu teoriju.

Pripreme za porođaj

Ukoliko ste trudni sa prvim detetom, već od 35. nedelje trudnoće možete da počnete sa vežbama koje pomažu bebi da se lakše namesti u pravi položaj za porođaj. Tada beba počinje da se spušta u karlicu i tada je vreme da joj malo pripomognete.

Ukoliko ovo nije prva trudnoća, bebe će se spuštati kasnije, dve ili tri nedelje pred porođaj.

U nekim slučajevima, žene nekoliko dana pred porođaj imaju velike bolove, a to se ponekad dešava jer beba pokušava da se okrene u pravi položaj. U ovakvim slučajevima preporučuje se odmor noću, dok u toku dana treba da ostanete uspravni i aktivni, naginjući se prema napred kada osetite bolove.

Pokušajte da:

Što duže ostanete u uspravnom položaju
Što više izbegavate ležanje u krevetu
Za vreme trudova naginjite se ka napred
Kada trudovi počnu, mrdajte karlicu
Izbegavajte da se naslonite na stolicu ili krevet. U poslednjim nedeljama trudnoće tehnika nameštanja bebe za porođaj treba da postane stil života porodilje. Pravilno držanje nije magija i nema čarobnog štapića koji će bebicu okrenuti tako da mami olakša porođaj, ali znaćete da ste uradile sve što je bilo u vašoj moći da olakšate porođaj i sebi i bebi.

{vembed Y=jKm15xaaV3Q}

Izvor: bebac.com

Saznanje da vam biološki sat otkucava može da bude zastrašujuće.

Broj jajnih ćelija s godinama se smanjuje, a trudnoća posle 35. godine može da bude rizična. Međutim, sve više istraživanja otkriva da to može imati neke iznenađujuće prednosti.

Bićete mentalno jači

Rađanje deteta kasnije u životu može da vas učini mentalno jačom, a to može da znači da ćete biti pod manjim stresom jer ste stekli neko životno iskustvo. Žene koje su rodile dete posle 24. godine bolje rešavaju probleme svojih vršnjaka nego one koje su postale majke pre tog doba.

Bićete emotivno spremniji

Osećaj zrelosti sve je veći s godinama, a istraživanja sugerišu da zrelost igra veliku ulogu u roditeljstvu. Holandski istraživači su proučavali psihosocijalni razvoj dve grupe dece starosti od 7, 11 i 15 godina, piše jutarnji.hr. U jednoj grupi majke dece su bile starije od 31 godine, a u drugoj grupi mlađe. Starije mame su ređe psovale i fizički kažnjavale decu. Deca starijih mama su se bolje ponašala, bila više socijalizovana i emotivno stabilnija do 13. godine života.

Dete će vam biti obrazovanije

Što duže čekate sa rađanjem deteta to je veća šansa da će vaše dete bolje razumeti naprednu tehnologiju.

"Deca starijih roditelja imaju korist od obrazovnog, tehnološkog i društvenog napretka ostvarenog godinama kasnog rađanja dece", kaže doktorka Kamila Filips.

Jedna švedska studija je utvrdila da deca starijih roditelja imaju veće šanse da budu zdravija i obrazovanija. Veoma je važno da ste svesni odgovornosti koju vaša nova životna uloga nosi sa sobom i mogućnosti da vašem detetu osigurate rast i razvoj u pozitivnoj okolini.

Izvor: B92

Nova studija otkriva kako porođaj utiče na stomačne bakterije beba i šta to može značiti za njihovo zdravlje.

Bebe rođene carskim rezom imaju dramatično različite bakterije u crevima od beba rođenih vaginalno, pokazuju rezultati najobimnije studije u ovoj oblasti.

Naučnici iz Velike Britanije kažu da prvi susret bebe sa mikrobima može da deluje kao "termostat" imunog sistema.

Upravo ove bakterije mogu da objasne to što bebe rođene carskim rezom imaju veće šanse da se kasnije u životu suoče sa zdravstvenim problemima.

Istraživači, međutim, naglašavaju da majke ne bi trebalo da mažu bebe vaginalnim tečnostima.

Koliko su važne bakterije u crevima?

Naša tela nisu u potpunosti ljudska - mi smo ekosistem i oko pola ćelija našeg tela čine mikrobi poput bakterija, virusa i gljivica.

Većina njih živi u našim crevima i zajedno čine mikrobiom.

Mikrobiom je povezan sa bolestima kao što su alergije, gojaznost, upalne bolesti creva, Parkinsonova bolest, pa čak i sa depresijom i autizmom. Ovaj ekosistem u našim crevima utiče i na to kako će na nas delovati lekovi protiv raka.

Nova studija Instituta Velkom Sanger, Londonskog univerzitetskog koledža i Univerziteta u Birmingemu otkrila je kako se mikrobiom formira kod beba nakon što napuste sterilnu matericu majke.

Tokom istraživanja, redovno su uzimani uzorci iz pelena gotovo 600 beba tokom prvog meseca života, a od nekih su uzimani i tokom cele prve godine.

Studija, objavljena u časopisu Priroda (Nature), pokazala je da su vaginalno rođene bebe najveći deo prvih bakterija dobile od majki.

Bebe rođene carskim rezom imale su visok nivo bolničkih mikroba poput bakterija Klebsiella i Pseudomonas.

"Ono što me je iznenadilo i uplašilo je količina bolničkih mikroba koja se pojavljivala kod ove dece", rekao je doktor Trevor Louli sa Instituta Velkom Sanger za BBC.

"One su činile i do 30 odsto njihovog mikrobioma.

"Ali uzbudljivo je što sada imamo neverovatnu količinu podataka na kojima možemo da gradimo i razmišljamo o tome kako pravilno uspostaviti ljudski ekosistem, počevši od rođenja."

Mikrobiom

Čoveka čini više mikroba nego ljudskih ćelija - ukoliko bismo izbrojali sve ćelije u našem telu, samo 43 odsto njih su ljudske
Ostatak je naš mikrobiom koji se sastoji od bakterija, virusa, gljivica i jednoćelijskih arheja
Ljudski genom - ceo set genetskih uputstava za čoveka - sastoji se od 20.000 uputstava koja se nazivaju genima
Ali dodajte sve gene u našem mikrobiomu i ta brojka se kreće između dva i 20 miliona mikrobnih gena
Naš mikrobiom je takođe poznat i kao naš "drugi genom"

Da li ovo utiče na zdravlje bebe?

Već je poznato da deca rođena carskim rezom imaju više šanse da obole od bolesti poput dijabetesa tipa 1, alergije i astme.

Loš imuni sistem - odbrana tela od infekcije - može da utiče na sva ova oboljenja.

Razlike između vaginalno rođenih beba i onih rođenih carskim rezom su se vremenom smanjivale i uveliko se izjednačile oko prvog rođendana.

Najzastupljenija ideja je da su prvi mikrobi koji se nastane u našim crevima, od presudne važnosti, kao i da upravo oni pomažu našem imunom sistemu da uoče razliku između prijatelja i neprijatelja.

"Hipoteza je da bi trenutak rođenja mogao biti neka vrsta ključnog trenutka u kom se imunološki sistem uspostavlja za budući život", kaže istraživač i doktor Najdžel Filds sa Londonskog univerzitetskog koledža.

Tokom studije pod nazivom "Projekat biom beba", istraživači će nastaviti da prate bebe tokom odrastanja kako bi prikupili još podataka.

Kako možemo da izmenimo bebin mikrobiom?

Način na koje su bebe došle na svet, imao je najveći uticaj na formiranje mikrobioma beba. Međutim, uticaj je imalo i to da li su bebe primale antibiotike i da li su ih majke dojile.

Prethodna istraživanja u ovoj oblasti dovela su do toga da je postalo trend da majke trljaju vaginalnu tečnost po licu i ustima beba posle carskog reza.

Međutim, nova studija je pokazala da čak i vaginalno rođene bebe ne dobijaju više vaginalnih bakterija od beba rođenih carskim rezom.

Zapravo, bakterije koje su majke prenosile na bebe dolazile su zbog kontakta sa majčinim fekalijama tokom porođaja.

Istraživači kažu da mazanje vaginalnom tečnošću može izložiti bebu opasnim streptokokama iz grupe B.

U budućnosti bi bebe rođene carskim rezom mnoge da dobiju koktel dobrih bakterija odmah po rođenju.

"Ovo su mikrobi koji su nam posvećene i mi smo posvećeni njima", kaže doktor Louli.

"Moje glavno interesovanje je - koji mikrobi se prenose sa majke na dete? Ovo nije slučajan proces, ovi mikrobi su duboko povezani sa ljudima.

"To je ono što želimo da shvatimo - taj oblik bliskosti između majke i deteta."

Šta trudnice treba da rade?

Doktorka Alison Rajt, potpredsednica Kraljevskog koledža akušerista i ginekologa, rekla je da su rezultati revolucionarni, ali da ne bi trebalo da odvrate žene od carskog reza.

"U mnogim slučajevima carski rez je procedura koja spasava živote i može biti pravi izbor za ženu i njenu bebu.

"Tačna uloga mikrobioma kod novorođenčadi, kao i to koji faktori mogu da ga promene, još uvek nije zasigurno ustanovljena, tako da ne mislimo da bi ovo istraživanje trebalo da odvrati žene od carskog reza", kaže ona.

Izvor: BBC News na srpskom

Prvi radni dan nakon trudničkog bolovanja za M. K., advokaticu iz Beograda, svaki put se završavao - otkazom ili prestankom rada.

„Dva puta sam zatrudnela i oba puta sam ili dobila otkaz, ili duplo manju platu", kaže za BBC na srpskom, uz molbu da ostane anonimna.

„Kao advokatica, znala sam da mogu da tužim i oba puta sam odustajala od parnice.

„Ne smem ni da pomislim da zatrudnim treći put."

Primer M. K. iako skoro pa neverovatan, nije usamljen slučaj.

To pokazuje najnoviji spisak Ministarstva rada sa osam firmi u Srbiji koje su kršile prava trudnica i porodilja. Spisak je objavio Centar za mame, i pokrenuo je lavinu komentara.

„Većina žena koje nam se javljaju zapravo ni ne znaju šta poslodavac sme, a šta ne sme da uradi kada ostanu u drugom stanju. Zato su preplašene", kaže za BBC Jasmina Mihnjak sa portala Bebac.

Od neprijavljivanja porodiljskog, preko čekanja na platu, do otkaza nakon povratka na posao - stručnjaci za BBC objašnjavaju koji su najčešći problemi majki koje rade i kako da im se suprotstave.

Otkaz posle trudničkog: „Našla sam im zamenu, koja je onda mene zamenila"

Prvi put kada je M. K. ostala u drugom stanju, bila je zaposlena na neodređeno u stranoj multinacionalnoj korporaciji kao jedina na toj poziciji.

„Mislila sam da moram da zalegnem za firmu.

„Radila sam do osmog meseca, nisam ni uzimala trudničko. Našla sam i zamenu, da bi firmi što više olakšala."

Kada se vratila sa porodiljskog, čekala ju je ponuda.

„Rekli su mi da se ukida moja pozicija i da zbog toga žele da mi izađu u susret i daju mi otpremninu koja je veća od zakonske."

Poslodavac po zakonu ne sme da da otkaz radniku koji je zaposlen na neodređeno vreme ako nema dokaza o neizvršavanju obaveza ili menja organizovanu sistematizaciju rada.

M. K. je imala 24 sata vremena da odgovori na ponudu.

„Čim sam pomislila na tužbu, pomislila sam - sve će odmah da se pročuje, ostale firme će znati da sam tužila poslodavca.

„Ko će me zaposliti?"

Strah od osude, curenja informacija i ponovnog nalaženja posla sprečava većinu žena koje traže pravni savet stručnjacima portala Bebac, da otkriju ime firme u kojoj rade, kaže Jamina Mihnjak.

Među njima je najviše žena koje su dobile otkaz nakon što su se vratile na posao.

Mihnjak kaže da je jako bitno da znaju da, ako su bile zaposlene na neodređeno, poslodavac ne može istog trenutka da ih otpusti po Zakonu o radu.

Prvo što poslodavac mora da uradi je da im pošalje upozorenje i objašnjenje, a to traje, dodaje ona.

Žene koje su zaposlene na određeno vreme su u znatno lošijem položaju - firmama su u tom slučaju odrešene ruke da im daju otkaz.

Idem na sud - da li primam platu

M. K. je našla novi posao u u domaćoj velikoj firmi. Radila je dve godine pre nego što je opet zatrudnela.

U tom trenutku su joj dali aneks ugovora i bez obrazloženja smanjili platu za duplo, a na njenu poziciju doveli drugog.

„Opet sam znala da to nije po zakonu, ali sam se plašila."

Između dve trudnoće imala je pobačaj, pa je „strepela da će joj stres ponovo uzrokovati nešto slično". Zato je prihvatila i otišla na trudničko.

„Iako sam advokatica, nisam znala još jednu stvar, a to je da ako potpišete takav aneks kojim im se smanjuje zarada i odmah odete na trudničko, obračunavaće vam se prosek plata koje ste primali.

„Ipak, za porodiljsko nije tako. Dobijate prosek sa novom, manjom platom."

Portalu Radnik.rs, koji piše o pravima radnika, često se javljaju porodilje i trudnice koje kažu da im poslodavac uopšte nije otvorio bolovanje, kaže za BBC na srpskom urednik Miloš Vučković.

„Po pravilu, žene to ne prijavljuju Inspekciji rada, iako imaju puno pravo, jer se plaše."

Mihnjak dodaje i da žene često ne tuže zbog sporih procesa jer za to vreme nemaju primanja. Zato se pre okreću traženju novog, bilo kakvog posla.

Šta ako sam radila „na crno"

Poseban problem je, dodaje Vučković, rad „na crno".

„Ako je žena radila neprijavljena, najbolje što može da uradi jeste da ne kaže poslodavcu da je trudna, već da odmah pozove Inspekciju koja bi je zatekla na poslu.

„Tada poslodavac ima obavezu da je zaposli legalno."

Problem je i ako žena pristane da deo plate dobije „na ruke", kaže Mihnjak, jer taj iznos ne dobijaju dok su na bolovanju.

Dugo čekanje na platu tokom bolovanja takođe je često jer mnogi poslodavci kasne sa dostavljanjem doznaka. Trudnice mogu da provere da li su im doprinosi uplaćeni na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Šta posle dve trudnoće i bez dva posla

Iako je oba puta kada se vratila na posao M. K. čekao predlog o otkazu, ona ipak kaže da je „imala sreće":

„Ne mislim da je sreća što sam svaki put dobila otkaz nakon što sam se porodila. Jedina sreća u tome jeste - što sam uvek uspela da nađem novi posao.

„Taj luksuz, na žalost, neke žene nemaju."

Pozivom na broj 0800 300 307 trudnice i porodilje mogu da prijave sve nepravilnosti u oblasti rada

Izvor: BBC na srpskom

Želite još jedno dete, ali brinete kako će vaše starije dete da prihvati dolazak prinove. Kada je najbolje vreme za 'novu' bebu?

Na jednoj strani je mišljenje da veća razlika manje remeti porodični život, a i troškove je lakše raspodeliti na veći broj godina. Na drugoj je uverenje da će, ukoliko je manja razlika između dece, među njima da bude prisniji odnos. A život nam pokazuje da za starije mame velika razlika nije preporučljiva opcija, dok za mnoge od nas - mala "nezgoda" ne ostavlja mnogo prostora da biramo!

Kakav će efekat imati dolazak "nove" bebe kada je u pitanju prvo dete, i kako razlika u godinama utiče na njegov mentalni razvoj? Koja je idealna razlika između rođenja mališana, i koje su prednosti i mane?

JEDNOGODIŠNJAK

Velika prednost male razlike u godinama je ta što će vaše dete od samog starta da ima druga za igranje!

Biće vam lakše da odgajate novu bebu, s obzirom da ste nedavno kroz sve to prošli i niste imali vremena da "zaboravite". Uhvatili ste zalet, znate sve prednosti i mane, što vam pomaže da se lakše organizujete. A kao rezultat toga, imate više vremena da se posvetite starijem detetu. Osim toga, dete u uzrastu od godinu dana još nije postalo svesno svog "jedinstvenog" položaja u porodici, tako da ne postoji velika mogućnost da bude ljubomorno.

Međutim, možda će za vas predstavljati teret da se borite sa duplim pelenama i ponovnim neprospavanim noćima. Možda ćete osećati grižu savesti jer nemate dovoljno energije da se u potpunosti posvetite starijem detetu, ili će vam biti žao što mu niste ostavili dovoljno vremena da uživa u vašoj potpunoj pažnji.

Kada imate decu između kojih je mala razlika, može vam se desiti da sebe hvatate kako ih neprestano poredite - koje je prvo prohodalo, progovorilo, počelo da koristi nošu...

Šta možete da uradite?

Nemojte previše pažnje da obraćate na kućne poslove, ili potražite pomoć kako biste imali dovoljno energije da se bavite decom.

Kada je u pitanju jednogodišnjak, ne možete biti sasvim sigurni da li ste za njega odvojili baš dovoljno vremena. Zato se potrudite da mu posvećujete što više pažnje. Svojim postupcima mu stavite do znanja da još uvek zauzima specijalno mesto u vašem životu, tako što ćete da provodite određeno vreme potpuno sami. Izbegavajte poređenja, jer time možete podstaći nesigurnost kod deteta.

DVE DO TRI GODINE

Istraživanja su pokazala da najveći rivalitet među braćom postoji kada je između njih razlika - dve godine.

U uzrastu od dve godine, dete se nalazi na veoma važnoj prekretnici u razvoju. Upravo je počelo da se osamostaljuje i da formira svest o sebi, kada se odjednom pojavljuje nova figura - koja preti da ukrade njegovu poziciju i svu pažnju koja je samo njemu pripadala. To može ozbiljno da uzdrma njegovo samopouzdanje.

Može se desiti i da dvogodišnje dete počne regresivno da se ponaša kada mlađi brat ili sestra dođu na svet. U tom slučaju će tražiti da se prema njemu odnosite kao prema bebi - npr. da nosi pelene (koje je već prevazišlo), ili da pije iz flašice iako je odavno počelo da upotrebljava šolju.

Međutim, dve do tri godine je još uvek dovoljno mala razlika da vaša deca postanu savršen par za igru i druženje do kraja života. Dolazak nove bebe na svet za prvo dete može da predstavlja novinu koja će da stimuliše njegov razvoj. Uostalom, nakon dve ipo godine, dete je dovoljno veliko da može pomalo i da pomaže oko bebe - da donese pelenu, ili da praveći grimase zabavlja malog brata ili sestru.

Šta možete da uradite?

Ohrabrite starije dete da pomaže oko bebe, kako se ne bi osećalo zapostavljenim. Ukoliko je nezainteresovano, nemojte da ga terate, možda mu je potrebno malo vremena.

Nemojte da organizujete velika "događanja" vezana za dolazak nove bebe. To bi moglo da izazove dodatnu pometnju u "mikrokosmosu" starijeg deteta. Odložite nošu i upis u obdanište za nekoliko meseci.

Ohrabrujte mališana umesto da ga opominjete. Ukoliko je pogođen rođenjem bebe, potrudite se da mu nikad ne kažete: "Nemoj to da radiš bebi!", već: "Beba voli kada je nežno maziš po glavi".

Ili: "Hajde da budemo tihi kao mišići kako se beba ne bi probudila".

Udovoljite detetovom regresivnom ponašanju neko vreme. Dopustite mu da pije iz flašice ili da nosi pelenu ukoliko insistira. Nikako mu nemojte reći: "Prestani da se ponašaš kao beba!" Umesto toga, pohvalite ga kada se ponaša kao veliki dečak.

Odvojte deo vremena u toku dana kada ćete da se igrate samo sa njim. Odvedite ga u park, ili mu čitajte priče kad beba spava...

ČETIRI GODINE I VIŠE

Stručnjaci kažu da u uzrastu od četiri godine - dolazak nove bebe na svet ne predstavlja pretnju za samopouzdanje deteta. Ono će morati da se pomiri sa činjenicom da više nije centar roditeljske pažnje, ali mu to u ovom uzrastu neće tako teško pasti, pošto je steklo sigurnost kada su u pitanju ljubav i njegovo mesto u porodici. Zapravo, može se očekivati da će pre biti zadovoljno i ponosno kada dobije brata ili sestru.

Duži vremenski period između dva porođaja će omogućiti da se oporavite od neprospavanih noći, tako da ćete novu bebu moći da odgajate sa mnogo više energije. Ali, manje su šanse da će vaša deca biti previše bliska. Postoji generacijska razlika između bebe i deteta koje je staro četiri godine i više. Starije dete će pre imati ulogu starijeg brata ili sestre nego kompanjona za igru. Imaće različite drugove, igraće se drugačijim igračkama i voleće potpuno drugačije stvari.

Šta možete da uradite?

Nemojte od svog starijeg deteta da očekujete previše kada je čuvanje bebe u pitanju. Imajte na umu da je i ono još uvek dete. Ono može da bude od velike pomoći, ali je i njemu potrebno mnogo ljubavi i maženja.

Trudite se da ga nagradite tako što ćete mu posvetiti posebnu pažnju, provodeći deo vremena samo sa njim. Mali džeparac i dozvola da bar malo kasnije ode na spavanje - učiniće da se oseća specijalnim i odraslim.

KADA JE NAJBOLJE VREME ZA DRUGO DETE?

Istraživanja pokazuju da je razlika između 15 i 26 meseci idealna. To je vreme koje je dovoljno vašem telu da se oporavi od porođaja, a umanjuje i mogućnost da se beba rodi prevremeno ili sa manjom telesnom težinom.

Na kraju, ipak se sve svodi na zaključak da je nemoguće sa sigurnošću predvideti kako će razlika u godinama da utiče na vašu decu. U velikoj meri to zavisi od njihove ličnosti. Zato nemojte previše da mozgate o svemu tome, već radite onako kako vam najviše odgovara.

Kako starijem detetu pomoći da prihvati novost?

- Recite mu, što je pre moguće, da će dobiti brata ili sestru - kako biste mu dali vremena da se privikne.

- Pokažite mu slike na kojima je prikazano kako se fetus razvija, dajte mu da oseti kako se beba mrda (neka dodirne vaš stomak).

- Ukoliko je dete dovoljno veliko, objasnite mu šta se događa u vašem stomaku - da beba raste i da će izaći napolje kad bude spremna.

- Čitajte mu priče o braći, sestrama i novim bebama.

- Dajte mu do znanja da će nova beba biti njegova beba, isto kao što je i vaša.

- Dozvolite mu da bira igračke i garderobu za bebu, i angažujte ga da vam pomogne oko uređenja bebine sobe.

- Pokažite mu slike iz perioda kada je i ono bilo beba.

- Ukoliko imate priliku, odvedite ga kod prijatelja koji imaju bebu, kako bi se priviklo na njeno prisustvo.

- Ustanovite "tatin dan", kada će mališan da provodi vreme samo sa tatom. To će omogućiti da vreme koje će provesti samo sa ocem, dok vi budete u bolnici ili dok ste zauzeti oko bebe - ne doživi kao nešto "nelagodno".

Upoznavanje sa bebom

- Počnite da bebu zovete imenom što je pre moguće, kako bi starije dete moglo da je doživi što realnije.

- Kupite poklone koje će dete kasnije moći da "razmenjuje" sa bebom.

- Organizujte bebin rođendan sa tortom i svećicama, a starijem mališanu dozvolite da bude "glavni".

- Potrudite se da starijem detetu rođaci i prijatelji posvete dovoljno pažnje kada dođu da prvi put posete bebu.

- Kupite lutku o kojoj će dete moći da "brine" dok vi brinete o bebi.

- Dok milujete bebine tanane ručice, recite starijem detetu: "Kada si bio beba, i ti si imao tako male, slatke ručice!"

Izvor: yumama.com

...od blage i prolazne tuge koju zovemo „baby blues“ do vrlo intenzivne depresije koja traje duže i zahteva lečenje. Kako se boriti sa postporođajnom depresijom?

Lečena depresija prolazi za jedan do tri meseca. Nelečena traje mnogo duže i može loše da utiče na bebu. Depresivna majka nema kapacitet da brine o bebi kao zdrava.

 Ova vrsta depresije se najčešće javlja u prvih nekoliko nedelja ili meseci nakon porođaja. Može varirati od blage i prolazne tuge koju zovemo „baby blues“ do vrlo intenzivne depresije koja traje duže i zahteva lečenje. Najčešće se javlja posle prvog porođaja. Jedna od osam žena ima ovaj problem. Tačni razlozi nisu poznati, ali se smatra da uzrok leži u više faktora kao što su pad nivoa hormona, težak porođaj, genetsko nasleđe, fizički premor, nedostatak sna, nedostatak pomoći i podrške.

 Kroz odgovore na česta pitanja iz prakse, dr Aleksanda Damjanović, specijalista psihijatar, pojasniće neke od nedoumica na temu posleporođajne depresije.

 Da li i kada se treba javiti lekaru?

 Ukoliko je depresivno raspoloženje sve intenzivnije i traje duže od dve nedelje, a prate ga poremećaj sna i apetita, umor, unutrašnji nemir, strah, osećanje krivice, slaba koncentracija, misli da bi mogla da naudi sebi ili bebi, osećaj beznađa i potreba za izolacijom, obavezno treba da se javi psihijatru. Lekar će odlučiti da li je potrebno da pije antidepresive. Lečena depresija prolazi za jedan do tri meseca. Nelečena traje mnogo duže i može loše da utiče na bebu. Depresivna majka nema kapacitet da brine o bebi kao zdrava.

 Kako porodica može da pomogne?

 Često se priča o tome kako se muževi nađu zapostavljeni od strane žena kad dođe beba, pa se u časopisima upućuju saveti mladim majkama kako da u ovom teškom periodu, kad mnoge od njih jedva drže glavu iznad vode, treba da vode računa i o tome da se suprug ne nađe zapostavljen. Taj zahtev koji društvo postavlja pred ženu u ovom osetljivom periodu, dodatni je teret za nju. Trebalo bi da bude obrnuto. Očevi imaju jednu i najvažniju ulogu kad se rodi beba, a to je da ne sekiraju majku, kako bi mogla što pre da se oporavi i posveti detetu onako kako valja. Najvažnija je podrška partnera. Nažalost, svedoci smo da često nije tako.

Pomoć u vidu farmaceutskih preparata

 Postoje i odlični preparati koji ne stvaraju nikakvu zavisnost i ne menjaju psihički čoveka - čega se mnogi plaše. Pomažu da ovaj period traje što kraće, jer što duže traje posledice su veće. Ukoliko je terapija lekovima, nju mora prepisati psihijatar, a postoje i dodaci ishrani na bazi S adenozil metionina (često se u stručnoj literaturi koristi skraćenica SAMe) koji su neškodljivi, a mogu biti efikasna pomoć u tretmanu blage do umerene depresije. S adenozil metionin (aminokiselina koja se svakodnevno može unostiti ili dodavati ishrani) nalazi se čak i vodičima kliničke prakse u tretmanu blage do umerene depresije, kao alternativni vid tretmana.

 Kod izbora preparata koji u sebi sadrže SAMe, potrebno je obratiti pažnju na koncentraciju SAMe-a po kapsuli, koja bi trebala da bude najmanje 200 mg za optimalno dejstvo.

Na našem tržitšu postoji suplement Tensilen koji sadrži SAMe (200 mg po kapsuli) i dodatno kompleks vitamina B (od kojih je B12 veoma značajan) za upotpunjavanje efekta na mentalno zdravlje i dobro stanje nervnog sistema.

Prvi efekti primene se osećaju već nakon nedelju do 10 dana primene, ali se svakako preporučuje kontinuirana primena (nema zabeleženih neželjenih dejstva) jer će to omogućiti stabilno i uravnoteženo dobro stanje za koje je kontinuitet vrlo važan.

Briga o mentalnom zdravlju i suočavanje sa stanjem i osećajem blage do umerene depresije je vrlo važno, jer je delovanje u početnim fazama procesa uvek mnogo uspešnije i sa izvesnijim ishodom. Što duže odlažemo reakciju na teskobe koje osećamo, stvaramo podlogu za komplikacije, pogoršanje ili čak stanje duboke depresije, dok se agonija u kojoj se nalazimo samo produbljuje!

Kada je mama srećna i zadovoljna, to i beba oseća, a odgovornost majki je primarno vezana za svoje dobro zdravlje, jer će samo tako moći da adekvatno brine i o svojoj bebi.

Piše: dr Aleksandra Dimitrijević
Izvor: bebac.com

Da li ste se vi brinule oko nekih i čime biste mogle da dopunite spisak?

Buduće majke pokušavaju da se pripreme na sve što ih čeka nakon porođaja, ali postoje neke stvari o kojima se malo ili uopšte ne govori. Mama Lauren Marks-Clee odlučila je da otkrije šta bi sve moglo da se dogodi porodiljama, šta sve može da ih zabrine ili je pak potpuno normalno.

Pojačano znojenje

Ako primetite da se nakon porođaja znojite više nego inače, nemojte se brinuti. To je zapravo način putem kojeg se telo rešava viška vode koja se nakupila u trudnoći. Ako dojite, u početku će doći do pada estrogena, što je još jedan razlog zbog kojeg možete osetiti pojačano znojenje.

Krvarenje i krvni ugrušci

U prvih šest sedmica posle porođaja, telo se oporavlja. U tom periodu normalno je krvarenje, poznatije kao lohije, i pojava krvnih ugrušaka. Nakon porođaja krvarite iz materice čije se tkivo regeneriše.

Opadanje kose

U trudnoći je nivo estrogena viši zbog čega ne opada kosa koja bi u normalnim uslovima ostajala na četki. Ali, kada rodite, nivo estrogena pada pa je tada moguće gubiti kosu u većim pramenovima. To razdoblje se završava nakon šest meseci od porođaja, ali kod nekih žena može potrajati i do godinu dana.

Normalno je da beba plače

Ljudski je instinkt zaustaviti plač bebe. Međutim, neka istraživanja su pokazala da je ponekad potrebno pustiti bebu da se umiri sama jer to pomaže da zaspi i spava duže. Ako ste proverili stanje vaše bebe s pedijatrom, i sve je u redu, ne morate da se brinete zbog svakog plača. I bebe imaju lošije dane kao i odrasli.

Možete biti natečeni

Deo žena je natečen u trudnoći, a to se može nastaviti i nakon porođaja. U trudnoći obično otiču lice, ruke, noge i stopala, dok se posle porođaja to događa s delovima tela gde je rez od epiziotomije ili carskog reza.

Seks neće biti bolan zauvek

Nakon što se porodite, normalno je da osećate suvoću i osetljivost intimnih delova tela. Lekari preporučuju da pričekate minimalno šest nedelja do ponovnog stupanja u polne odnose, ali ni nakon tog perioda se možda nećete osećati prijatno. S vremenom će sve ponovno doći na svoje.

Možete ostati trudni

Žene koje imaju nameru da stupe u polne odnose s partnerom, moraju koristiti zaštitu, osim ako ne žele ponovo da zatrudne. Novopečene mame koje ne doje mogu ovulirati već 28 dana nakon porođaja. U prvih šest do devet meseci posle poroda, žene najčešće slučajno ostaju trudne. Zaštita se preporučuje i mamama koje doje jer tačno vreme ovulacije i novog ciklusa može varirati.

Kijanje i kašljanje može uzrokovati inkontinenciju

Tokom porođaja oslabe mišići karlice i kao posledica se može javiti inkontinencija, odnosno nemogućnost zadržavanja mokraće. To se može dogoditi kad se zakašljete ili kinete, a ponekad i bez razloga. Ovaj problem najbolje ćete rešiti Kegelovim vežbama koje oporavljaju tonus mišića. Nekoliko puta dnevno stegnite mišiće karlice, zadržite nekoliko sekundi, pa ih opustite.

Promene raspoloženja

Veza između majke i deteta je iznimno jaka. Zbog navale oksitocina i dopamina, nove mame se često osećaju euforično i pune su ljubavi.

Izvor: Index.hr

Četiri sata ujutru je najčešće vreme kada se bebe spontano rađaju u Engleskoj. U najvećem broju slučajeva, porođaji se odvijaju između jedan sat posle ponoći i sedam sati ujutru.

Carski rezovi se obično obavljaju vikendom ujutru, a indukovani porođaji oko ponoći.

Sve u svemu, više od 70 odsto porođaja dešava se van regularnog radnog vremena.

Istraživanje je rađeno na Univerzitetu u Londonu, na više od pet miliona porođaja između 2005. i 2014. godine.

Istraživači kažu da bi to što se samo 28 odsto porođaja dešava u radno vreme između devet i pet popodne u toku radne sedmice, moglo da utiče na babice i doktore.

Porođaji kroz istoriju
Od 1950. do danas vreme porođaja se menjalo zbog povećanog broja planiranih carskih rezova i indukovanih porođaja.

Profesorka Alison Mekfarlejn, istraživačica sa Siti univerziteta u Londonu kaže da sadašnji trend u akušerskim intervencijama može ići u različitim pravcima.

Kako broj indukovanih porođaja raste, tako se povećava i broj noćnih porođaja, isto tako povećanjem broja carskih rezova raste broj rođenih beba u ranim jutarnjim časovima.

Ona dodaje da više porođaja kod kuće može uticati na smanjenje intervencija, kao što su indukcija i carski rez što bi moglo da promeni ovu statistiku noćnih porođaja.

Doktor Piter Martin, predavač primenjene statistike, koji je bio deo ovog istraživačkog tima, smatra da su noćni porođaji posledica evolucije.

„Naši preci živeli su u grupama koje su bile aktivne i raštrkane u toku dana, a zajedno su bili uglavnom u toku noći.

Zato su noćni porođaji verovatno napori bebe i mame da budu zaštićeni od grupe kad su najranjiviji“.

Bez obzira na to, ova činjenica ne objašnjava zašto spontanih porođaja ima čak 7 odsto manje na Božić i u vreme rasprodaja.

Više od porođaja
Šon O’Salivan sa Kraljevskog koledža za babice kaže da će istraživanje pomoći službama da bolje organizuju svoje kadrove i smene, ali da bi i ostale službe na lokalu morale da obrate pažnju na rezultate ovog istraživanja.

On podseća da rad babica ne podrazumeva samo porođaj, nego i postnatalnu negu, ishranu novorođenčadi i mentalno zdravlje majki.

„Planiranje radnog vremena ovih službi mora da obuhvati i ove aspekte nege“.

Elizabet Daf, viša savetnica iz roditeljske humanitarne organizacije NCT kaže da istraživanja pokazuju da roditeljima nije bitno u koje vreme beba dolazi na svet, sve dok su mama i beba sigurne i zdrave.

„Zabrinjavajuće je to što se čini da se indukcija porodiljama daje tako da se bebe rađaju oko ponoći kada je veća verovatnoća da iskusno osoblje nije na smeni i nije dostupno ako dođe do nekih komplikacija“.

Izvor: danas.rs

Mama dvojice dečaka rešila je da progovori otvoreno o tome koje su to neizbežne stvari koje očekuju svaku buduću mamu.

1. Mnogima se neće svideti ime vašeg deteta.

Bilo da ste izabrali klasično ili neobično ime za vašu bebu, uvek će biti onih kojima se baš to ime neće svideti. Zato je najvažnije da odaberete ime koje se vama sviđa, ali čak i tada postoji mogućnost da se vašem detetu kasnije neće sviđati.

2. Poznate ličnosti dojenjem NE gube kilograme koje su dodale za vreme trudnoće.

To je laž. Niko ne gubi kompletan višak kilograma dojenjem osim u slučajevima ako to mleko ne koristite i vi kao osnovni izvor hrane.

3. Carski rez, epidural ili prirodnim putem? Ne postoji najbolji način da se porodite, sve je indnividulano.

Trenutak kada krenete da se porađate je trenutak kada je potrebno da budete hrabre. Izaberite način koji će u tom trenutku biti najbolji izbor bez obzira šta ste isplanirale. Na kraju vas svakao čeka nalepši poklon.

4. Čestitamo, postali ste MAMA!

I ako je porođaj zaita čudesan trenutak, postoji nekoliko stvari koje mogu da učine da se osećate zaista užasno, kao na primer poludeli hormoni ili istovremena sekrecija iz različitih delova tela.

5. Bićete Frankenštajn.

Da, dobro ste pročitali, zbog carskog reza su me zaheftali kao Frankenštajna.

6. "Spavajte kada beba spava" je savet onih koji ne vole novopečene mame.

Vreme kada će vaša beba poželeti da spava je totolano nepredvidivo, a ako imate još neko dete, savet da spavate u vreme kada i vaša beba je totalno bespotreban. Saveti koji će vam više koristiti su "Gledajte TV dok vaša beba spava" ili "Imajte panični napad dok vaša beba spava".

7. Ljudi će vas konstantno procenjivati.

Srećom većina će to raditi prikriveno. A oni koji će se usuditi otvoreno da vam kažu uradiće to zbog sopstvene nesigurnosti. Nikada neću zaboraviti scenu iz pekare kada se moja 18-omesečna beba iznenađujuće dobro ponašala a na taj naš zajednički trenutak, majka čije je dete bilo nestašno, je odreagovala u stilu: "Opaa! Vidi ti njih!"

8. Vaši najbliži će vam poželeti isto što su i oni preživeli sa vama.

Pripremite se za priče vaših najbližih o tome kako ste nezgodna i teška beba bili vi a i vaš suprug i kako ste sve što vam sleduje sa vašim detetom, zaslužili. Karma je nemilosrdna a to možete biti i vi. Pravite se naivni i zatražite njihove ekspertske savete o tome kako promeniti pelene ili kako očistiti odeću od dečije povraćke.

9. Strije nisu zabavne.

Ja i dalje čekam da se pojavi žena koja veruje da je zaslužila ovu vrstu postporođajne nagrade. Imam dete koje me podseća na trudnoću i nagradu a pogled na strije na stomaku me nikako ne asocira na to.

10. Porođaj neće učiniti da lakše podnosite bol.

Čupanje obrva i epilacija voskom će i dalje biti bolna.

Jeste da porođaj može bolan, grozan, frustrirajuči i skup ali na kraju se i te kako isplati.

Izvor: yumama.com

Možete li da zamislite porođaj bez epidurala, antibiotika, neonatalne nege i doktora koji znaju da bi trebalo da operu ruke pre nego što počnu da vas porađaju?

Prema podacima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, od dolaska savremene prenatalne nege, stopa smrtnosti trudnica i porodilja je pala za 99 odsto, a smrtnosti dece za 90 odsto. Zanima vas šta se promenilo?

Evo kako su se nekada žene porađale:

1900. - 1910.

Budući da je u to vreme bilo malo otvorenih bolnica, kao i da je moderna medicina bila tek u nastanku, majke su svoju decu uglavnom rađale kod svojih kuća. Iako su babice postojale, doktori su obavljali većinski deo posla, a porođaji su bili prirodni - u svakom smislu te reči.

1910. - 1920.

Kada bi došao trenutak porođaja, majke su imale malo više mogućnosti nego ranije. Iako je većina beba na svet dolazila kod svojih kuća uz asistenciju doktora i babica, 1914. godine otvoreno je i prvo porodilište. Te iste godine porasla je i popularnost kontroverzne metode Twilight Sleep (spavanje u suton), koja je podrazumevala da se majkama da određena doza morfijuma i skopalamina.

Razlog je bio i više nego dobar - žene su mogle da prespavaju celi porođaj. Ipak, postojao je jedan problem, i to prilično veliki - većina majki i dece je umirala.

Još jedna zanimljiva činjenica: devedeset odsto lekara nije imalo formalno obrazovanje.

1920. - 1930.

Pored još uvek popularne metode Twilight Sleep, doktori su rutinski prisilno širili grlić materice, zatim su davali etar tokom druge faze porođaja, vršili epiziotomiju, izvlačili bebu forcepsom, a onda izvlačili placentu izazvavši kontrakcije lekovima. Na kraju su ušivali ranu od epiziotomije.

Da li su vam noge čvrsto prekrštene?

1930. - 1940.

Sa Velikom krizom (poznatijom još kao i Velika depresija) u punom zamahu, žene su imale manje prihoda na raspolaganju, ali budući da je bezbednost dece najzad bila na prvom mestu, gotovo 75 odsto porođaja vršilo se u bolnicama. Nažalost, ova “sigurnost” je značila gotovo duplo veći porast smrtnosti novorođenčadi i to uglavnom zbog nepotrebnih intervencija koje su vršene prilikom porođaja. Metoda Twilight Sleep se i dalje koristila pri svakom porođaju, ali su žene počele da se žale da ne mogu ničega sa porođaja da se sete.

1940. - 1950.

I tokom ove dekade, metoda Twilight Sleep bila je rasprostranjena, međutim, nakon što je doktor Grantli Dik-Red 1944. godine objavio knjigu „Porođaj bez straha“, žene su drugačije počele da gledaju na porođaj i konačno su neke nove metode počele da se razmatraju.

1950. - 1960.

Devedest odsto mališana rađalo se u bolnicama, a takođe je i sve više žena počelo da se žali na ozloglašenu metodu uspavljivanja na porođaju. Osim toga, u javnosti su se pojavile i zastrašujuće fotografije sa porođaja, te je najzad Twilight Sleep počeo sve manje da se koristi. Tokom ovog perioda izmišljen je i ultrazvuk, ali je njegova upotreba bila namenjena prvenstveno proveri zdravstvenog stanja bebe, ne i za otkrivanje pola.

1960. - 1970.

Gotovo svi porođaji su se vršili u okviru bolnica, a doktori su najzad mogli, pomoću tek izmišljenih sistema, da prate rad bebinog srca prilikom porođaja. Antibiotici su postali standardna terapija u postnatalnoj nezi, pa se samim tim smanjio i procenat smrtnih slučajeva. Žene su najzad mogle da kontrolišu rađanje pomoću kontracepcije koju je Uprava za hranu i lekove odobrila 1960. godine.

1970. - 1980.

Prilikom porođaja u bolnici, žene su imale mnogo više opcija za ublažavanje bolova i druge intervencije. Twilight Sleep se više nije primenjivao, već su ga zamenile tehnike poput hipnoze, porođaja u vodi, kao i Lamaze tehnike, koja se u početku bavila isključivo tehnikama disanja koje pomažu trudnici da lakše podnese kontrakcije tokom porođaja. Žene su ohrabrivane da učestvuju u svom porođaju, koliko god mogu. Ovo je bila i decenija kada je epidural postao popularan. Nažalost, epidural je usporavao kontrakcije na polovini porođaja, pa je u ovo vreme izmišljen i Pitocin (lek koji se koristi za izazivanje kontrakcija).

1980. - 1990.

Gotovo polovina žena u svetu odlučivala se za epiduralnu anesteziju na porođaju, a takođe je poboljšana i ultrazvučna dijagnostika, te su roditelji imali priliku da po prvi put čuju otkucaje srca svoje bebe i vide je dok je još u stomaku.

1990. - 2000.

Sve žene su se porađale u bolnici, a konačno su njihove želje bile na prvom mestu, te su mogle, umesto doktora, da donose odluku o tome kako će se njihov porođaj odvijati (naravno, ako je sve u redu). Sve više se primenjivala amniocenteza, invazivna dijagnostička analiza koja utvrđuje prisustvo hromozomskih abnormalnosti kod bebe pre nego što dođe na svet, a takođe je i utvrđivanje pola pomoću ultrazvuka postalo rutina.

2000. - 2010.

Žene su se i tokom ove dekade porađale najviše u bolnici, ali sve više majki odlučuje se za porođaj kod kuće, uz prisustvo lekara i babice. Povećao se i broj carskih rezova, koji su spasili mnoge živote, ali sve više istraživanja sugeriše da carski rez ne bi smeo da bude izbor, ukoliko nije neophodno. Međutim, po prvi put se povećala smrtnost majki u ovom periodu. Iako je u pitanju bio vrlo mali porast (13 smrtnih slučajeva na 100 hiljada žena, 2004. godine), podaci su zabrinuli i lekare i žene, a istraživači su okrivili povećanje gojaznosti, ali i carski rez.

2010. - do danas

Popularnost porođaja kod kuće je sve veća, a iako su ženama danas dostupne mnoge olakšice prilikom porođaja, mnoge se u velikoj meri odlučuju za potpuno prirodan porođaj, bez epidurala i drugih intervencija.

Izvor: yumama.com

Menstrualni bolovi su neizbežni za gotovo sve žene.

Menstrualni bolovi su neizbežni za gotovo sve žene. Neke imaju grčeve koji traju nekoliko sati i nisu naročito bolni, druge imaju jake bolove zbog kojih moraju da leže u krevetu ceo dan ili duže.

Međutim, bolovi koje osećate tokom menstruacije možda pokušavaju da vam kažu nešto, a to nešto je kakve bolove možete da očekujete na porođaju.

Da, menstrualni i porođajni bolovi su povezani, a evo i kako.

"Početna faza porođaja je veoma slična menstrualnim bolovima. Drugačije je jedino što su bolovi tokom menstruacije uglavnom konstantne jačine, dok se porođajni bolovi pogoršavaju sve dok beba ne izađe", kaže dr Daša Filder.

One dame koje imaju jake menstrualne bolove, ovo neće obradovati.

Ako se pitate kako su tačno ove dve stvari povezane, dr Filder objašnjava da je ta veza u otvoru grlića materica.

Naime, kada je menstruacija u "najjačoj" fazi, odnosno kada najviše krvarite, da bi krv izašla, otvor grlića materice se proširuje za oko jedan centimetar kako bi telu olakšao ovaj proces.

Upravo to je razlog za bol koji osećate tokom ciklusa.

Na porođaju, međutim, otvor grlića materice mora da se otvori još oko devet centimetara, kako bi beba mogla da prođe.

Zato doktorka kaže da ako uglavnom ne osećate bolove kada najviše krvarite, možete da očekujete slabije bolove na porođaju.

"Porođajni bolovi su ciklični i kontrakcije dolaze uglavnom na pola sata ili 20 minuta. I prilično je slično menstrualnim bolovima. Prošla sam kroz to tri puta kada sam rađala decu, i sigurno mogu da tvrdim da je tako, kao doktor i kao majka", kaže dr Filder.

Ona ističe da jači bolovi na porođaju počinju kada se žena otvori oko sedam centimetara. S obzirom na to da svaka žena drugačije "preživljava" menstruaciju i porođaj, i bolovi koje dame osećaju su drugačiji.

izvor: mondo.rs