Displaying items by tag: problemi

Zašto kod skoro svake prehlade bebi okce zakrmelja? Čim stigne hladnije vreme, značajno se poveća broj dece koja imaju različite infekcije. Naravno, preovlađuju infekcije disajnih organa – koje, ne tako retko, utiču i na okce.
Ovo pitanje se odnosi na bebe starije od šest meseci, jer se kod mlađe odojčadi ipak radi o posebnom problemčiću (iako je mehanizam nastanka vrlo sličan).

Kakve veze imaju prehlade i infekcije oka?

Oko je u vrlo «intimnoj» vezi sa nosićem. Iz unutrašnjeg ugla oka polazi jedan mali kanal, koji odvodi suze u nos. Naime, suze se stvaraju u suznoj žlezdi, koja se nalazi u spoljnjem uglu oka, a odatle plivaju po celom oku i otiču preko pomenutog (suznog) kanala u nos.

E, kada je zapušen nos, neretko se zapuši i suzni kanalić, pa zato suze slabo otiču i zadržavaju se u oku. Čim negde u organizmu postoji zastoj, tu nastaje infekcija. Tako je i u oku – pošto suzice ne otiču, nastaje infekcija, koja se naziva konjunktivitis (conjunctivitis).

Zašto se stvaraju žućkasti krmelji?

Zato što se u «suznom zastoju» razmnožavaju bakterije, koje odbrambene ćelije pokušavaju da eliminišu (pobede). U toj borbi se stvaraju žućkasti krmelji – koji su, u stvari, manja količina gnoja.

Kako lečiti «krmeljive oči» tokom prehlade?

Prvo treba otpušiti nosić. Dobra i redovna toaleta nosa fiziološkim rastvorom, uz kratkotrajnu pomoć kapi, prvi je i neophodan korak. Kada otpušimo nosić, i suzni kanal će se otpušiti, suze će nesmetano da otiču, pa će osnovni uzrok problema da bude otklonjen.

Uz otpušavanje nosića, treba redovno čistiti oči blagim, lokalnim antiseptičnim rastvorom troprocentne borne kiseline (acidi borici pro oculi). Taj rastvor može da se nabavi u većim apotekama, koje ga pakuju u sterilnim uslovima. Sterilna gaza i čiste ruke, uz pomoć pomenutog rastvora, redovno čišćenje tri do četiri puta dnevno – kod većine dece (naravno, uz otpušen nosić) rešava problem. Ovako se čiste oba oka, čak i ako drugo izgleda zdravo (brzo će da se «zarazi» od bolesnog). Ako se, ipak, problem održava i pored redovnog čišćenja očiju, treba se obratiti pedijatru ili oftalmologu. Lekar će da prepiše odgovarajući lokalni antibiotik, koji sigurno rešava problem.

Mogu li ovi problemi da se spreče?

Redovna toaleta nosa je možda jedini način da se problem spreči, mada je to ponekad zaista teško. Ako beba kod svake prehlade ima ovo zapaljenje okca, treba se javiti pedijatru, koji će da odluči ima li potrebe da se dete uputi oftalmologu.

 ČIM IZAĐE NA SNEG – DETETU SUZE OČI, PA STALNO ŽMIRKA

Zašto sneg pojačava suzenje očiju?

Nije to «zasluga» snega već hladnog vazduha i, naročito, vetra, koji pojačava lučenje suza. Zapravo, reč je o odbrambenom mehanizamu oka od surovih zimskih uslova.

Zato ta pojava ne treba da vas brine, u pitanju je sasvim prirodna reakcija očiju.

A žmirkanje?

Žmirkanje na snegu obično znači da je sunce jako i smeta oku. Bela boja odbija sunčeve zrake, tako da lepo planinsko sunce može da bude veoma neprijatno za oči. To, naravno, važi za sve, ne samo za decu. Ultraljubičasti zraci mogu da budu vrlo opasni po oči! Zato je zabranjeno sunčanje lica na planini bez zaštitnih naočara!

Kako izbeći ove neprijatnosti?

Lako. Stavite detetu naočare za sunce sa UV zaštitom! Dobre naočare za sunce moraju da budu obavezan deo zimske opreme i za decu i za odrasle. Baš kao kapa I rukavice. Ako je jak vetar, maske za skijanje su pravo rešenje. Naravno, sa odgovarajućim UV filterom. Međutim, ski maske nisu namenjene isključivo snežnim danima (iako im je to glavni zadatak), veoma su korisne i tokom sunčanih, ali vetrovitih dana na snegu.

Izvor:mojpedijatar.co.rs

Da bi beba imala dovoljno mesta za rast i nesmetan prolazak kroz karlični kanal pri porođaju, nepokretni zglobovi karlice se razmekšavaju, ali to utiče i na sve ostale zglobove – posebno na stopala.

Na stopalima se nalaze receptori koji nam daju informacije o položaju tela u odnosu na površinu po kojoj se krećemo. Da nije njih, ne bismo mogli da održimo ravnotežu. Kad sa njima nešto nije u redu, prilikom hoda se previše naginjemo napred ili nazad. Ovo može da bude veliki problem u trudnoći, kada je statika tela znatno izmenjena zbog rasta stomaka, a time i izmenjenog načina hoda.

U trudnoći se zbog povećane telesne težine i bebe u stomaku pomera težište malo prema napred, pa su i stopala drugačije opterećena. Ovo može da dovede do pojave ravnih stopala, posebno do spuštanja prednjih svodova (prednji deo stopala se proširi), što nekad izgleda kao da su porasli čukljevi. Pored ovog mehaničkog, u trudnoći je prisutan i metabolički faktor rizika za nastanak ravnih stopala, a to su hormonske promene.

Simptomi spuštenih svodova

Prvi znak da su se svodovi spustili je osećaj da je cipela postala tesna, zatim pojava bolova u stopalima, zamor pri dužem stajanju, otoci u toku popodneva i večeri i pojava grčeva. Žene koje su već imale ravna stopala ili spuštene svodove, u trudnoći su posebno ugrožene, pa se događa da nakon porođaja ne mogu da nose obuću od ranije, već jedan ili dva broja veću. Sve ostale tegobe vezane za ovaj deformitet će takođe biti izraženije – bolovi u nogama, otoci, proširene vene… Da bi se ovo sprečilo ili ublažilo, pored masaže stopala i listova, kao i vežbi za bolju cirkulaciju i jačanje mišića, neophodno je nošenje odgovarajućih ortopedskih uložaka tokom trudnoće. Ali i nekoliko meseci, do godinu dana nakon porođaja, dok se telesna težina i hormonski status ne vrate na stanje pre trudnoće.

Uložak obezbeđuje udobnost

Tankim i udobnim ortopedskim uloškom koji se nosi u obući, standardnim ili pravljenim prema otisku, mehanički se popravlja položaj stopala. Time se postiže rasterećenje i podstiču mišići na pravilno angažovanje. Receptori će da dobijaju prave informacije, što će da omogući pravilan hod. Da bi se ortopedskim ulošcima postigao pun efekat, cipele moraju da budu dobro odabrane. Mogu da budu ravne, ili sa štiklom od tri do četiri centimetra. Previsoka štikla naglašava krivinu u krstima, što može da dovede do bolova u leđima, ili do gubitka ravnoteže i pada. Kako je u poodmakloj trudnoći obuvanje i izuvanje prava “veština”, treba i to imati u vidu prilikom izbora obuće.

Težina tela bi trebalo da bude ravnomerno raspoređena – polovina na prednji i polovina na zadnji deo stopala. Da li pravilno hodamo, može da se vidi “pregledom obuće” – nepravilan hod neravnomerno troši pete na obući.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut

Malo koja žena želi da se podseti psihičke uznemirenosti uzrokovane bujanjem hormona, neispavanosti zbog dojenja bebe na svaka dva sata i neprekidnog bebinog plača. Tokom prvih četrdesetak dana mnoge majke nemaju vremena za sebe, za kuću, ni za muža jer svu pažanju posvećuju bebama.

Prošlo je devet dugih meseci čekanja i majka je konačno prvi put dobila u ruke svoje novorođenče. Ponosna, kamerom na mobilnom telefonu pravi prvu fotografiju i šalje je suprugu, bakama, dekama, kumovima…

Nove tate počinju višednevnu proslavu ovog radosnog događaja sa rođacima i prijateljima. Iz kuće, gde se nazdravljalo „domaćom”, prelazi se u kafanu, gde se produžava sa „još po jednom turom” sve dok su u stanju da stoje na nogama. Bake i deke naširoko raspravljaju sa komšijama kako beba ima nos na tog i tog s očeve ili majčine strane, uši na onog, čelo na onu… Vade iz kesa opremu za bebu koja se tih dana kupuje u žurbi, savetuju se treba li još šta i da li je to što je već nabavljeno u redu. Žure da sve kupe dok je prinova još u porodilištu. Jer, ne valja ništa kupovati ranije, „da se ne urekne”…

Za to vreme majke sa suzama u očima istiskuju nadošlo mleko iz bolnih i tvrdih dojki. Babinje su počele. Tih najgorih, prvih šest nedelja je, čini se, ženska tabu tema. U narodu se taj period zove babinje jer se majka tih 40 dana oseća kao – baba. Naše bake tokom tih šest nedelja nisu primale posete, niti su izlazile sa bebama.

Malo koja žena želi da se podseti psihičke napetosti uzrokovane bujanjem hormona, neispavanosti zbog dojenja bebe na svakih sat i po, dva, mučnog izmuzavanja mleka pre i posle podoja. Dok kao omamljena hoda po kući, očajno pokušavajući da shvati „zašto, pobogu, ta beba ponovo plače”, mlada majka je neretko i sama na ivici suza. A uzavreli hormoni u njoj bude želju da pobegne od kuće ili se sklupča u krevetić pored svog novorođenčeta i počne zajedno sa njim da vrišti u nadi da će ta mora prestati.

Tokom prvih četrdesetak dana majka nema vremena ni za sebe, ni za kuću, ni za muža. Ukoliko se ne istušira ujutru dok joj je muž još kod kuće, teško da će tokom dana stići. Ručak vrlo često završi u kanti za đubre, jer zagori dok ona doji ili presvlači novorođenče.

Nestrpljivi gosti navraćaju u posetu i dive se „savršenoj bebi”, a majka se u sebi potajno pita da li je skrenula s uma, jer njoj ta nežna, slatka, ružičasta prinova uopšte nije toliko divna – ne prestaje da plače, malo spava, ne smeje se… Ta nemogućnost da mlada majka drži situaciju pod kontrolom i osećaj da joj beba nije bliska u nekim slučajevima mogu da dovedu i do depresije. Ali, i tada je najčešće dovoljno nekoliko razgovora sa psihologom, pa da se stvari srede.

Ipak, ima i porodilja koje lakše podnose prve dane majčinstva. Sa dolaskom mleka, kod njih se bude i majčinski instinkti i one u roku od nedelju-dve već počinju da razlikuju bebin plač i prepoznaju šta novorođenče traži – promenu pelene, podoj, ili utehu, jer ga muče grčevi. Ove žene spadaju u tzv. srećnu grupu koja od prvog dana uživa u svojoj bebi. Osećaj neispavanosti zamenjuje zadovoljstvo bebinog prvog osmeha, a brigu oko ne baš manekenske figure potiskuje saznanje da je svom detetu najlepša i najbolja. Da ne bi baš sve bilo idealno i da bi i one osetile bar deo muka koje babinje donose, „srećne majke” se neretko suočavaju sa nepoverenjem okoline kako kod njih baš sve može da ide tako lako. Zbog toga svakodnevno „gutaju” savete kao što su: „Nemoj to i to”, prekore: „Zašto si” ili „Zašto nisi”, predloge: „Bilo bi bolje”… Strpljenje i smisao za humor su jedini način da se sve to prebrodi. I, naravno, nada da će sve to prestati kad beba poraste. Jer, „od velikog stomaka trudnice poglede okoline može više da privuče samo beba”, napisale su autorke knjige „Šta da očekujete dok čekate bebu”.

Nije jasno zbog čega je nepisano pravilo da svaka trudnica mora da sluša priče i prisećanja žena koje su kroz to već prošle. Da bi sve bilo još gore, svaki put kad se prisećaju tog doba, žene svoje patnje preuveličavaju do najneverovatnijih razmera. Valjda da budu u skladu sa rastom stomaka buduće majke. Zbog toga nije čudno što neki poistovećuju ženske priče o trudnoći sa muškim o služenju vojnog roka. Razlika je samo u tome što muškarci uvek i svuda pričaju o dogodovštinama iz vojske, dok se žene prisete svoje trudnoće tek kad ugledaju zaobljen stomak druge žene.

Posle porođaja pogledi se okreću u pravcu bebe i u novoj majci počinje da se budi nada da je prošlo vreme priča i prisećanja. Međutim, jedan pogled na bucmastu bebicu i čak i slučajni prolaznici znalački i iskusno dobacuju savete i kritike majci. U roku od pet minuta mlada majka dobija bar dva saveta, i to potpuno suprotna. Preostaje joj samo da sebi obeća da to kroz šta prolazi neće zaboraviti i da bar ona neće biti takva kad sutra na ulici sretne neku novu trudnicu.

Dušica Stojanović-Čvorić

Kako da dojim, s obzirom da su mi grudi (bradavice) ispucale?

Pojava ragada ili ranica na bradavicama često se sreće kod majki koje prvi put doje. Uzroci su raznoliki, mada se na prvo mesto obično stavlja neadekvatni pristup dojenju (položaj majke, odnos dojke i usta deteta, način prekidanja dojenja), ravne ili uvučene bradavice, nabrekle dojke, neadekvatna pumpa za izmlazanje mleka, i naravno infekcija.

Prvo probajte da uz savet patronažne sestre popravite svoj i bebin položaj pri dojenju, te otklonite sve nabrojane uzroke do infekcije. Ako se stanje ne popravlja, potražite savet lekara.

Pre svakog podoja dezinfikujte dojke, a nakon podoja premažite dojke sveže izmlazanim mlekom. Dojenje u prvih par dana može biti blago neugodno, ali nakon tog perioda bi trebalo da postane rutina.

Porodila sam se pre par dana i pokušavam da dojim, ali su mi danas grudi izrazito tvrde i bolne. Šta da radim?

Nakon porođaja, počinje lučenje prvog mleka iz dojki, kolostruma, koje je izrazito bogato proteinima i mastima, te idealno za prve podoje Vaše bebe. Lučenje mleka se nastavlja na kolostrum i dojke počinju da proizvode velike količine mleka, te se dojenjem ili izmlazanjem oslobađa prostor za stvaranje novih količina mleka. Ukoliko je izmlazanje otežano, dolazi do galaktostaze, odnosno zastoja i nakupljanja mleka u dojkama, koje može biti izrazito bolno, dojke su tvrde, može se javiti i povišena temperatura.

U ovoj fazi još nije potrebna antibiotska terapija, ali je neophodno izmlazati dojke do potpunog pražnjenja! To možete raditi ručno, što Vam patronažna sestra ili babica mora pokazati, ili pomoću za to napravljenih pumpica. Izmlazanje je često veoma bolno, ali je velika pomoć u sprečavanju nastanka infekcije, odnosno mastitisa.

Ukoliko nastane mastitis, potrebno je javiti se lekaru, radi utvrđivanja stepena upale ili eventualne pojave gnojnih nakupina, apscesa, te ordiniranja terapije, bilo antibiotske, bilo da je potrebna hirurška intervencija.

Ne dojim. Da li će mi mleko samo presušiti?

Ukoliko ne dojite, za 10-tak dana će dojke spontano početi da smanjuju lučenje mleka, da bi uskoro i presahnuule. U toku tog perioda Vaše dojke biće napete, čak ponekad i bolne, ali je to prolazno.

Par saveta: Ne preterujte sa unosom tečnosti, koristite čvršće grudnjake, tako da »pritisnete« dojke, nemojte stimulirati bradavice, jer ćete pojačati produkciju mleka, nemojte koristit pumpice za izmlazanje, jer daju isti efekat, stavite hladne obloge na dojke.