Displaying items by tag: Ishrana bebe

Ovo je metoda kombinovanja hrane koja nas uči da kombinujemo hranu iz različitih grupa kako bi napravi nutritivno uravnotežen obrok.
Kada se u bebinu ishranu uvede više namirnica, od vašeg znanja, strpljenja,volje i mašte zavisi kako ćete osmisliti bebin ručak, ali i ceo jelovnik tog dana. Multimiks način kombinovanja namirnica predstavlja uputstvo u skladu sa kojim se dobijaju najkvalitetnije kombinacije namirnica koje se međusobno odlično nadopunjuju. Njega nije uvek lako niti moguće pratiti i primenjivati, ali je poželjno da se prihvate bar osnove multimiks principa u kombinovanju dve, tri ili četiri različite namirnice.

Postoje osnovna pravila miksprincipa, a to su:

1. ugljenohidrati su osnovni i moraju biti uključeni u sve mikseve

2. u svakom miksu mora postojati bar jedan izvor ugljenohidrata, bilo životinjskog ili biljnog porekla (leguminoze)

3. povrće se dodaje u miks tek kad su ugljenohidrati i proteini ukombinovani.

Multimiks princip se deli na tri pojedinačne kategorije. Svaka kategorija se zove miks jer sadrži mešavinu dve ili više grupa namirnica. Miks kategorije su: Miks 2, Miks 3 i Miks 4. Upoznajmo se malo bolje sa svakom od ovih kategorija:

MIKS 2 – manje kvalitetan spoj dve vrste namirnica i to žitarica ili krompira i hrane životinjskog porekla ili leguminoza.

Na primer:

pirinač, riba
krompir, žumance
krompir, sočivo
kukuruz, junetina

MIKS 3 – obrok sastavljen od tri vrste namirnica i to žitarica ili krompira, tamnozelenog ili narandžastog povrća i hrane životinjskog porekla ili leguminoze.

Na primer:

pirinač, bundeva, teletina
kukuruz, spanać, žumance
pirinač, šargarepa, pasulj
krompir, karfiol, teletina

Izvor:mojpedijatar.co.rs

Zašto nastaju ovi problemi u ishrani odojčeta, kako roditelji mogu da ih prepoznaju i šta bi trebalo da urade kako bi pomogli bebi?

Pored bljuckanja i štucanja, grčeva (kolika), zelene stolice, konstipacije, dijareje, kao problemi u ishrani odojčeta mogu se javiti i neuhranjenost i prejedanje.

Šta ih uzrokuje i kako pomoći bebi, savetuje dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista.

Neuhranjena beba
Dobro ishranjena beba obično se smiri i zaspi neposredno posle hranjenja. Nedovoljno ishranjena nastavlja da bude nemirna i budi se sat-dva posle obroka, ostavljajući utisak gladnog deteta. Ovi znaci loše ishrane nisu uvek očigledni i roditelji ih ne razumeju.

Neuhranjenost može biti rezultat nervoze ili neudobnog položaja pri hranjenju, ili usled teškoće u žvakanju i gutanju, takođe usled neadekvatne tehnike hranjenja ili grešaka u pripremi formule.

Dobijanje u težini manje od 200g nedeljno kod odojčeta mlađeg od četiri meseca ukazuje na neadekvatnu ishranu. Dojena beba koja ne dobija dovoljno u težini može da se meri pre i posle podoja nekoliko puta da bi se izmerila količina unetog mleka. Ako ona nije dovoljna, može se dodati formula.

Prejedanje kod beba
Prejedanje nastaje kad se odojčetu daje više hrane nego što mu je potrebno. Javlja se kad se odojče automatski hrani čim zaplače, kad se bočica daje kao razonoda, takođe kad roditelji daju hranu kao nagradu ili kad očekuju da dete svakako pojede namenjenu količinu iako nije gladno.

Prejedanje se prepoznaje po suviše brzom uvećanju telesne težine. Indirektni znaci prejedanja su plač, preterano bljuckanje posle obroka i dijareja. Dugoročno prejedanje može dovesti do gojaznosti.

Pošto problem gojaznosti može početi preteranim "nalivanjem" tokom dojenja, pokušaj kontrole brzine povećanja težine bio bi od velike koristi, posebno kad su oba roditelja gojazna (tada postoji mnogo veći rizik da dete bud egojazno).

Izvor: yumama.com

Izbirljivost je vrlo česta pojava na ranom predškolskom uzrastu. Deca tada razvijaju preferencije ka određenim namirnicama, što je vrlo turbulentan proces, samim tim što omiljena hrana bude jedino što dete želi da pojede u toku dana, da bi već sutradan završila na podu. Na koji način preboleti ovaj period i ubrzati prevazilaženje izbirljivosti, pokušaćemo da razjasnimo u ovom tekstu.

• Porodični kontekst – trudite se da što više obroka poprimi oblik tradicionalnog porodičnog ručka, gde je obrok poslužen i ne sprema se posebna hrana samo za dete (naravno u svaki obrok uključite bar jednu namirnicu koju dete voli).
• Bez kljukanja i nutkanja – ako dete odbija da jede, vrlo je velika verovatnoća da zaista nije gladno, a kažnjavanje i svađanje oko jela samo podstiče averziju prema hrani.
• Izbegavajte podmićivanje – uslovljavanje „ako pojedeš ..., dobićeš slatkiš“ čini samo da slatkiši deluju još privlačnije, a redovan obrok kao neprijatan zadatak.
• Ne odustajte! – nudite detetu novu hranu i onu koja mu se ranije nije svidela, jer nekad je potrebno i više od 10 probanja da bi čulo ukusa prihvatilo neku namirnicu.
• Rutina – planirajte da obroci budu uvek u isto vreme kako biste povećali verovatnoću da dete bude zaista gladno (a samim tim će i nove namirnice dobiti priliku da budu isprobane!).
• Raznovrsnost – omogućite detetu da proba hranu različitih ukusa, mirisa i teksture (ograničite novu hranu na male porcije i sačekajte bar 2 nedelje pre nego što ponovo pokušate sa istom namirnicom).
• Uključite dete u planiranje i pripremanje obroka – dozvolite mu da odabere voće ili povrće koje će pojesti za večeru, pružite mu priliku da vam pomogne tokom kuvanja, naravno, uz superviziju (branje začina u bašti, mešanje sastojaka i sl.).
• „Mostovi hrane“ – kada dete prihvati neku namirnicu, uvodite nove koje su slične po boji, obliku, teksturi...
• Uparivanje – pokušajte da kombinujete namirnice ukusa koji se najčešće na prvu loptu ne svide deci (kiselo, gorko) sa namirnicama „popularnijih“ ukusa (slatko, slano); primer takve kombinacije je brokoli-sir.

Izvor: mamaibeba.rs

Kratki saveti kako da uspešno podojite bebu i omogućite joj da pravilno sisa.

Za uspešan podoj jedan od najvažnijih uslova je pravilno postavljanje bebe na grudi, kako bi ona uspela da na pravi način prihvati bradavicu. Takođe, važno je da majka bude opuštena i da joj bude udobno.

Predstavljamo vam pet najboljih položaja za dojenje.

1. Dojenje na leđima

Lezite na leđa i poduprite se ispod glave jastucima kako bi vam bilo udobno. Bebu okrenite ka sebi, tako da njen stomak bude na vašem.

2. Kolevka položaj

Bebu naslonite na ruku i držite je u horizontalnom položaju, malo ispod grudi. Ukoliko dojite novorođenče, kao podupirač koristite običan ili jastuk za dojenje.

3. Ukrštena kolevka

Bebu naslonite na suprotnu ruku u odnosu na dojku na kojoj će beba sisati. Ovaj položaj odgovara prevremeno rođenim bebama ili bebicama koje još uvek uče da “vuku”.

4."Ragbi" položaj

Postavite bebu na jastuk, da leži na boku, u visini dojke, tako da joj nožice budu ispod vaše ruke (kao što igrači drže ragbi loptu). Ovaj položaj odgovara mamama koje su se porodile carskim rezom.

5. Dojenje na boku

Lezite na bok, glavu poduprite jednom rukom, a drugom pridržavajte bebu čija glavica treba da bude u nivou dojke.

Kako biste bili sigurni da ste zauzeli ispravan položaj prilikom dojenja, pogledajte kratak video koji sledi.

{vembed Y=6ZK9a-vFiDE}

Izvor: Yumama

Šta sve jedna jabuka sadrži i na koje načine možemo da je dajemo bebi?

Jabuka je jedna od najčešće konzumiranih voćki na našim prostorima i dostupna je tokom cele godine. Ustaljen savet nutricionista je da bi jabuka trebala da bude na našem spisku namirnica svakog dana jer nas svojim hraniljivim vrednostima čuva od mnogih bolesti i doprinosi boljem funkcionisanju organizma.

Na portalima koji se bave zdravom ishranom, jabuka je često namirnica koja se nalazi u prvih 10 najzdravijih.

Zato nije ni čudo da je jabuka uglavnom prvi izbor kada želimo da našim bebama uvrstimo ovu vrstu namirnica u jelovnik.

Evo koji su važni nutritivni benefiti JABUKE:

1. Vitamin C - jabuka zadrži vitamin C koji je prirodan antioksidans i veoma važan u borbi protiv infekcija
2. Kompleks vitamina B - pod ovim vitaminima podrazumevaju se riboflavin, tiamin i vitamin B-6; ovi vitamini su presudni u održavanju crvenih krvnih zrnaca i čine da nervni sistem bolje funkcioniše
3. Kalcijum i fosfor - jabuka je bogata ovim neophodnim mineralima
4. Dijetska vlakna - s obzirom na to da je jabuka bogata vlaknima, ona pomaže organizmu da se odbrani od različitih bolesti ali i da smanji nivo lošeg holesterola

100 grama jabuke sadrži čak 85g vode dok joj je energetska vrednost je 52 kalorije.

U prvih godinu dana beba dobija jabuku na različite načine:

# kuvanu i pasiranu jabuku

#kuvanu i pasiranu jabuku u kombinaciji sa drugim voćem

# pečenu ispasiranu jabuku

# svežu ispasiranu jabuku

# isceđenu jabuku u vidu sokića

#iseckanu jabuku koju beba uzima prstićima

S obzirom na to da je jabuka obično jedan od prvih izbora pri uvođenju nemlečne hrane bebama, važno je da budete sigurni da vašoj bebi dajete hranu koja je bezbedna i proverena. Ukoliko se odlučite da to, barem za početak, budu kupovne kašice, znajte da ste napravili pravi izbor i da svojoj bebi dajete hranu koja je blaga za njeno varenje i nutritivno bogata.

Izvor: bebac.com

Sezona bundeve počinje s jeseni, a završava pred kraj zime kada se još može pronaći na pijačnim tezgama, i u supermarketima. Postoje različite vrste bundeve koju neki zovu i crvena tikva.

Najpoznatije su muskatna i hokaido tikva (bundeva). Muskatna bundeva je duguljasta, „sa stomakom“, oblikom podseća na tamburicu. Hokaido bundevu opisuju kao narandžastu bundevu loptastog oblika, crvene kore sa tvrdim tkivom, koje ukusom podseća na kesten. I stvarno je tako. Iz iskustva iznosim da je Muskatna mnogo bolja kada se peče, a hokaido je bolja kuvana.

“Nutritivna tj. hranjiva vrednost bundeve je izuzetno velika jer meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored manjih količina belančevina, ugljenih hidrata i masti ono sadrži niz vitamina i to karotin ili provitamin A, vitamin C i vitamine iz grupe B (B1, B2, B3, B6), zatim niacin, folnu kiselinu i druge. Od mineralnih sastojaka najzastupljenini u mesu bundeve su: kalijum, fosfor, kalcijum i gvožde. Sadrži i oligo i mikroelemente, pektin, celulozu i druga biljna vlakna što sve zajedno potvrđuje njenu veliku ulogu u pravilnom rast i razvoju naših beba.”

U bebinu ishranu bundeva se uvodi već na samom početku uvođenja čvrste hrane, oko petog-šestog meseca. Na zadovoljstvo mnogih beba bundeva se može koristiti za pravljenje i slanih i slatkih kaša, za ručak ili pak za užinu, ili doručak.

Svakom jelu dodaje određenu količinu slatkoće i čini ga hranjivijim. Obzirom na svoju boju, prema Multimiks principima formiranja obroka, najbolje ju je kombinovati sa povrćem drugih boja (krompir, blitva…), pirinčem i raznim vrstama mesa koja se daju bebi. Dužina kuvanja zavisi ne samo od vrste bundeve nego i od veličine komada na koje je bundeva isečena pre kuvanja. Naravno veći komadi se mogu kuvati i dvadesetak minuta dok su kockice bundeve skuvane za nepunih 5 minuta.

PRIMERI KORIŠĆENJA BUNDEVE U BEBINOJ ISHRANI IZ KNJIGE KUVARSKI DNEVNIK BEBE MARTE

Užina na početku uvođenja čvrste hrane
U malo vode sam kuvala sitno naseckanu jabuku i malo bundeve. Kada je bilo pri kraju dodala sam malo kukuruznog griza i kuvala još 5 minuta. Sve sam izmešala i izgnječila te dobila finu, bogatu užinu.

Bundeva ispečena u rerni
Ispekla sam jednu muskatnu bundevu, isečenu sa korom na šnite. Meso pečene bundeve sam odvojila od kore u tanjirić, dodala malo vode i izgnječila viljuškom. Fin obrok.

 Ručak kod uvođenja mesa
U malo vode sam kuvala batak, nadbatak, pola crvene bundeve, luk i krompir. Kada je bilo gotovo, meso sam iseckala nožem, a povrće zgnječila viljuškom. Gustina sam regulisala tečnošću od kuvanja. Super slatko i hranjivo jelo koje može da se i izblendira akobebin uzrast i potrebe to zahtevaju

Doručak kod uvođenja mlečnih proizvoda
U malo vode sam kuvala tri kašike prosa i pola kruga bundeve. Kada je bilo gotovo dodala sam kašičicu pavlake i malo jogurta radi regulisanja gustine.

Jako fino i ukusno jelo.

Ručak sa karfiolom
Kuvala sam krompir, crvenu bundevu (muskatnu tikvu) i malo karfiola. Kada je sve bilo mekano, izgnječila sam viljuškom te dodala kašiku punomasne pavlake.

Super jelo jer je slatkoća bundeve poništila kiselost pavlake.

 Ručak na početku uvođenja žumanceta
U malo vode sam kuvala sitno naseckan krompir i pred kraj dodala malo naseckane muskatne bundeve. Kada je bilo gotovo izblendirala sam, dodala sitno naseckan peršunov list i izgnječila tvrdo kuvano žumance. Može da se doda osmina, četvrtina ili polovina žumenceta, zavisno od toga do koje faze uvođenja žumanceta se došlo.

Ručak kad je sezona blitve
Tvrdo sam skuvala jaje. U malo vode kuvala sam pirinač, oko dve kašike. Kada je provrlo, dodala sam šaku, na kockice seckane, muskatne tikve i kuvala do mekog. Pri kraju sam dodala dva lista blitve i kuvala još 2-3 minuta. U tanjir sam izvadila celu blitvu, pola pirinča i pola količine bundeve te u to izgnječila tvrdo kuvano žumance. Divno i bogato jelo.

Ručak sa boranijom
Kuvala sam nekoliko parčadi crvene bundeve, a kada je voda provrla dodala sam šaku smrznute boranije. Kada je bilo pri kraju kuvanja dodala sam dve kašike pirinča i sve kuvala do mekog. Zatim sam sve zajedno izblendirala uz dodatak malo maslinovog ulja.

Super slatko i fino jelo, posebno za početak uvođenja boranije.

(iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte, priručika o uvođenju čvrste hrane bebama koji sadrži savete i recepte za bebinu ishranu od prvog zalogaja do godinu dana, a jednim svojim delom pisana je u obliku Dnevnika gde je opisana bebina ishrana dan za danom i obrok za obrokom. od nedavno najčitaniji kuvar za bebe u regionu. )

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Nepravilno postavljanje bebe na dojku može dovesti do preosetljivosti bradavica i pojave ragada. Ovi problemi se naročito često javljaju kod prvorotki.

U nedostatku adekvatne pomoći, dešava se da majka bebu ne postavi pravilno na dojku. Umesto da beba izvlači dragoceno mleko, ona samo «vuče» bradavicu, koja postaje crvena i preosetljiva, da bi posle nekoliko takvih podoja na njoj počele da se pojavljuju ragade (ranice). Samo majka koja je iskusila ragade zna koliko one mogu da bole.

Kako prevazići ovaj problem?

Najvažnije od svega je namestiti bebu da sisa na pravilan način, to jest ispraviti tehniku dojenja. Ponekad se radi o sasvim maloj izmeni, koja će da učini čudo. Potrebno je postaviti bebu tako da je celim telom okrenuta ka mami. Bebin nosić je u visini bradavice. Ukoliko je potrebno, postavite ispod bebe (ako sedite) jastuk - koji će pomoći da bude na pravoj visini. Kada bradavica dodirne bebina usta, ona će instinktivno da ih otvori. Potrebno je da se oseti trenutak kada ih je više otvorila, i tek tada je postaviti na dojku.

Bebina usta treba da obuhvate što veći deo areole (tamnog dela kože oko bradavice) - tada njen jezik može da se primeti izmedu donje usne i dojke. Tako postavljena, beba neće nanositi bol maminim bradavicama. Posle kraćeg vremena, majka bi trebalo da oseti refleks otpuštanja mleka. Njega majke najčešće opisuju kao bockanje i peckanje koje se oseća u dubini dojke. U tom trenutku se obično dešava da i iz druge dojke počne da curi mleko. Čim ono krene, beba će započeti sa gutanjem, što može da se čuje. Tek tada je pravilno postavljena na dojku i majka može da bude sigurna da sve teče kako treba.

Posle svakog podoja, potrebno je da premažete bradavicu sa par kapi vašeg mleka. Neka dojke što više budu na vazduhu, da bi ragade lakše i brže zacelile.

Izvor: yumama.com

Na koji način bi roditelji, u zavisnosti od uzrasta i trenutnog stanja deteta, trebalo da odaberu adaptiranu mlečnu formulu, savetuje prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista.

Adaptirana mlečna formula je sledeći najbolji izbor posle majčinog mleka. Kod izostanka dojenja, mlečna formula obogaćena gvožđem je odgovarajuća zamena za majčino mleko.

Napravljene da obezbede nutritivne potrebe odojčadi do kraja prve godine, ponekad i duže, formule se razlikuju po sastavu, kalorijskom unosu, ukusu, svarljivosti i ceni.

Iako adaptirane mlečne formule po sastavu nisu iste kao majčino mleko, napravljene su tako da u potpunosti zadovoljavaju nutritivne potrebe u ovom uzrastu. Koriste se ili kao zamena za majčino mleko kad odojče nije u stanju da sisa, ili kao njegova dopuna kad bebe ne napreduju adekvatno u telesnoj težini.

Roditeljima je na raspolaganju nekoliko tipova adaptiranih mlečnih formula, od standardnih koje se daju bebama rođenim na vreme i kao zamena ili dopuna majčinom mleku, do prilagođenih adaptiranih mlečnih formula namenjenih bebama sa posebnim zahtevima u ishrani. Svaka ima drugačiju namenu, ali sve obezbeđuju zdravu hranu za bebu.

Uvek se počinje adaptiranom mlečnom formulom od kravljeg mleka.

Ako odojče pokaže bilo kakvu alergijsku reakciju, pedijatar će da promeni mlečnu formulu. Prilagođene mlečne formule preporučuje isključivo lekar, jer su namenjene za ishranu kada postoje određeni problemi.

Tipovi adaptiranih mlečnih formula

Standardne mlečne formule

Klasične startne mlečne formule su bazirane na kravljem mleku, ali koje je adaptirano tako da bude što približnije majčinom mleku. Sadrže mlečni šećer, laktozu, kao i biljna ulja, minerale i vitamine. Dodatak esencijalnih aminokiselina i neophodnih masnih kiselina približava ih sastavu majčinog mleka. Ove formule namenjene su zdravoj odojčadi rođenoj na vreme, umesto dojenja ili kad dojenje prestane pre kraja prve godine. Startne formule sa oznakom 1 daju se odojčadi do navršenih šest meseci, a potom ih menjaju one sa oznakom 2, koje u odnosu na startne imaju više proteina i mikroelemenata a manje masti.

Formule posle navršenih godinu dana

Ovo adaptirana mlečna formula je namenjeno deci preko godinu dana u fazi prelaska sa majčinog mleka ili standardne mlečne formule na kravlje mleko. Prednost ovih adaptiranih mlečnih formula nad kravljim mlekom je što sadrže manje natrijuma i proteina, znatno više gvožđa i vitamina D važnog za stvaranje kalcijum vezujućeg proteina i bolju resorpciju kalcijuma i fosfora; ove mlečne formule sadrže važne omega 3 masne kiseline koje se mogu naći u majčinom mleku, a optimalni odnos proteina i mešavina prebiotika ima izrazito bifidogeni efekat, potencirajući rast korisnih bakterija. Kod dece koja imaju loš apetit, primenom adaptiranih mlečnih formula sa oznakom 3 i 4 obezbeđuje se veliki deo nutritivnih zahteva.

Kada je beba spremna za kravlje mleko?
Odvikavanje od adaptirane mlečne formule zapravo znači početak uzimanja kravljeg mleka - obično oko prvog rođendana. Treba imati u vidu da je, naročito u drugoj polovini prve godine, bebama potrebno više gvožđa. Ako se kravlje mleko uvede suviše rano, beba može da bude anemična.Kravlje mleko bi trebalo da se postepenouvodi -zamenom jednig obrokaa mlečne formule šoljom kravljeg mleka.

Hipoalergene mlečne formule

Mlečne formule sa oznakom HA, takozvani parcijaln proteinski hidrolizati, sadrže lakše svarljive belančevine na bazi surutke, te mogu biti od pomoći bebama koje su sklone alergijama.

Potvrđeno je da pojedine bebe mogu da imaju jaku reakciju na proteine u vidu kolika (grčeva) i tipičnih znakova alergije na hranu. U tom slučaju se savetuje prelazak na mlečne formule sa hidrolizovanim proteinima.

Ove formule su na bazi kravljeg mleka, ali su proteini delimično razgrađeni, pa su manje sposobni da izazovu alergijsku reakciju, a takođe preveniraju alergiju i smanjuju rizik senzibilizacije.

Mlečne formule na bazi ekstenzivno hidrolizovanih proteina

Neke bebe imaju pravu alergiju na proteine kravljeg mleka koji se nalaze u formuli. One mogu imati česte bolove u trbuhu, dijareju, pojavu krvi u stolici, osip po koži i otežano disanje kada piju standardnu mlečnu formulu. Znaci se gube kada odojče prestane da koristi ovakvu formulu. Za njih postoje prilagođene mlečne formule zasnovane na proteinima surutke sa visokim stepenom hidrolize koja prevenira alergijsku reakciju. Ove formule namenjene su i bebama koje pate od malapsorpcije (slabe apsorpcije hranljivih sastojaka usled cistične fibroze, te kod hroničnih upalnih bolesti creva).

Mlečne formule bez laktoze

LF mlečne formule se koriste kod beba sa galaktozemijom ili urođenim ili stečenim nedostatkom laktoze (mlečnog šećera). Ova odojčad imaju netoleranciju laktoze, tj. ne mogu da svare laktozu, ona se ne apsorbuje i može izazvati grčeve, nadutost, povraćanje i gasove. Češća je kod prevremeno rođene dece. LF mlečne formule takođe se mogu koristiti i u akutnim dijarealnim poremećajima.

Antiregurgitacione mlečne formule

AR mlečne formule su namenjene odojčadi koja pate od refluksa, povećanog vraćanja želudačnog sadržaja zbog nerazvijenosti gastroezofagealnog sfinktera ili ne dobijaju u težini. U ovim slučajevima se preporučuju anti- refluks adaptirana mlečna formula koja će smanjiti vraćanje hrane, a neće usporiti varenje.

Raspored dnevnih obroka novorođenčadi i odojčadi na adaptiranom mleku
UZRAST KOLIČINA
0-2 nedelje 6-10 obroka po 30-60 ml
2 nedelje- kraja 1.meseca 6-8 obroka po 90-120 ml
1-3 meseca 5-6 obroka po 120-150 ml
4-6 meseci 4-5 obroka po 150-180 ml
7-9 meseci 3-4 obroka po 180-200 ml
10-12 meseci 2-3 obroka po 200-240 ml

Mlečne formule za odojčad sa zatvorom

Ova vrsta adaptiranog mleka se preporučuje bebama koje imaju neredovnu tvrdu stolicu praćenu bolom. Zahvaljujući prisustvu mešavine prebiotika GOS/FOS , delimično hidrolizovanim proteinima surutke , smanjenom nivou laktoze , prisustvu β palmitata omogućava se brža pasaža i mekše stolice.

Jedinstvena mešavina masti, veoma slična majčinom mleku poboljšava apsorpciju i umanjuje kalcijumove soli masnih kiselina koje izazivaju zatvor.

Mlečne formule za prevremeno rođene bebe i novororođenčad sa malom težinom na rođenju

U odnosu na standardne startne mlečne formule, ove formule sadrže više kalorija i mikronutrijenata, a ugljeni hidrati u obliku laktoze i polimera glukoze daju puno energije u maloj osmolalnosti koja je ovakvoj novorođenčadi potrebna.

Preporuke za ishranu bebe adatpiranom mlečnom formulom

• Neophodno je da se strogo poštuje uputstvo sa kutije. Upotreba manje količine vode od predviđene može da optereti bebine bubrege i digestivni sistem i da izazove dehidrataciju. Ako se doda suviše vode, to može da ometa bebin rast jer voda ne sadrži odgovarajuće kalorije i nutrijente.

• Ne zamrzavajte mlečnu formulu.

• Posle hranjenja baciti ostatke mlečne formule iz bočice, jer bebina pljuvačka podstiče rast mikroorganizama koji izazivaju infekcije.

• Nikako ne zagrevati mlečnu formulu u mikrotalasnoj pećnici. Ona zagreva hranu i tečnost nejednako, a to može uzrokovati da vruće čestice u formuli opeku bebu.

• Nikada ne ostavljajte bebu samu sa bočicom, jer može da se zagrcne.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović

Izvor: yumama.com

Plastika od koje su napravljene dečije flašice i pribor za jelo, u određenim situacijama može da ispustiti veoma opasne materije, upozorava Akademska pedijatrijska akademija (AAP)

AAP objavila je alarmirajuće informacije za roditelje: plastična ambalaža iz koje deca piju i jedu ne sme se koristiti za mikrotalasnu niti prati u mašini za sudove.

U članku se navodi lista opasnih materija kao što su Bisfenol A (BPA), ftalati i stiren koji se mogu naći u procesu pakovanja hrane i da oni mogu biti izrazito opasni za novorođenčad i decu i da ih treba izbegavati.

Međutim, najšokatinije otkriće AAP-a je opasnost od zagrevanja i mašinskog pranja pojedinih plastičnih pribora za jelo. Zagrevanje plastike može dovesti do otpuštanja BPA u hranu. Zato je bezbednije da se mleko i hrana ne zagrevaju u plastičnoj ambalaži, zato što čak i plastika na kojoj je naznačeno da je BPA free ipak sadrži određenu količinu ovih materija.

Roditelji koji koriste plastične flašice ili flšice sa piskom znaju koliko je nekada naporno prati ručno svaku bočicu pojedinačno ali opasnosti koju ove bočice mogu da nanesu prilikom zagrevanja su ozbiljne: utiču na razvoj mozga i mišića, na pojavu gojaznosti, autizma, problema sa pažnjom i hiperaktivnošću.

U obaveštenju se navodi i da supstance koje se nalaze u hrani, kao što su veštačke boje i konzervansi, takođe negativno utiču na dečije zdravlje.

S obzirom na to da Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) još uvek nema pravo na to da iznova prekontroliše proizvode koji su već dobili odobrenje i koji su pušteni u promet, ona utiče na ovaj poroblem tako što informiše javnost o potencijalnim opasnostima i preporučuje da prioritet prilikom kupovine hrane budu sveže ili zamrznuto voće i povrće, izbegavanje prerađevina od mesa i gotove hrane i korišćenje staklenih ambalaža i pribora od nerđajućeg čelika kao i izbagavanje plastike koliko god je moguće.

Izvor: yumama.com

Telesna masa s kojom se beba rodi obično se snižava u prva 3-4 dana,Moj bebac gubi na težini a do 7-10 dana mališan, po pravilu, vraća izgubljenu težinu i do kraja prvog meseca dobija još 500-600 grama. Dakle, ako gubitak ne pređe dozvoljeni procenat (6-9 %, a najviše – 10% od prvobitne mase), ne treba se brinuti. Dete ima “ozbiljne” razloge da do sredine meseca postane malo lakše nego što je bilo na rođenju.

Razlog “kaliranja” novorođenčeta
Detetova creva počinju aktivno da rade izbacujući primarnu stolicu – mekonijum, mokraćni mehur se prazni 10-12 puta dnevno, vlaga pojačano isparava pri disanju i preko kože, a beba zasad jede malo i deo pojedenog povrati.

Istina, porcije rastu iz dana u dan: u prvoj nedelji 60-80 ml za svako hranjenje (6-7 puta dnevno, na 3-3,5 sata), a do kraja meseca prosek je 100-120 ml. Osim toga, kolostrum, koji se stvara u maminim grudima odmah posle porođaja, sadrži maksimum kalorija i hranjivih materija. A i kad se kasnije pojavi ono drugo, “pravo” mleko, njegov sastav idealno odgovara energetskim potrebama mališana.

Na početku i na kraju prvog meseca života, komponente koje čine mamino mleko se suštinski razlikuju po kvalitetu i količini. Zapravo, ne pričamo o mesec dana – sadržaj masti, belančevina i ugljenih hidrata se menja i u roku od 24 časa: danju je mleko slađe kako bi dete dobilo veću količinu energije koja mu je potrebna u budnom stanju, a uveče je masnije – masti se duže vare, dajući mališanu osećaj sitosti i omogućavajući mu da duže spava tokom noći.

„Havarijski režim“
Ovo je razlog zašto deca koja se stave na grudi odmah po rođenju manje gube na težini i brže obnavljaju prvobitne pokazatelje u poređenju sa mališanima koji su na prvo dojenje doneti nekoliko sati po rođenju, a tim više u odnosu na one koji mamino mleko dobiju tek sutradan ili su uopšte već u porodilištu na veštačkoj hrani. Njen sastav je uvek isti, ne uzimajući se u obzir osobenosti deteta i potrebe njegovog organizma.

Dete ubrzano sagoreva kalorije ne samo kada aktivno mrda ručicama i nožicama, plače i sisa.

Čitavog prvog meseca unutrašnji organi i sistemi funkcionišu u „specijalnom, havarijskom režimu“, prilagođavajući se autonomnom životu, pa je otuda i kolosalna potrošnja energije koja pojačava gubitak težine.

Ako je dete rođeno kao nedonošče, ako je imalo traume na porođaju, preležalo neku bolest odmah po rođenju, slabo sisa i povraća, telesna masa se smanjuje znatno brže, a sporije se obnavlja.

Takva beba se meri i pre i posle hranjenja, kako bi se znalo koliko mleka popije i da li joj je to dovoljno. I naravno, neophodna je kontrola pedijatra kako se ne bi propustio momenat kada fiziološki gubici težine pređu u patološke.‚

Izvor: Mama i beba

Američka Akademija za Pedijatriju ( jedno od najuticajnijih pedijatrijskih udruženja ) preporučuje ishranu isključivo dojenjem do uzrasta od 6 meseci. To znači da vašoj bebi nije potrebna dodatna hrana ( osim vitamina D ), kao ni tečnost, osim ako postoje medicinske indikacije. Lista razloga koji potkrepljuju njihovu preporuku sve je duža, prednosti su višestruke i odnose se na čitavo društvo.

 Prednosti za bebu

Majčino mleko je idealna hrana za odojče. Ono sadrži optimalan odnos hranljivih materija ( makronutrijenata: proteina, masti, ugljenih hidrata i vode, i mikronutrijenata: elektrolita ( „soli“ ), mikroelemenata i vitamina ), i to u obliku u kom je resorpcija iz digestivnog trakta maksimalno olakšana. Sadržaj makro- i mikronutrijenata nije konstantan, nego se menja sa rastom deteta, prateći njegove potrebe. Tako prevremeno rođena beba, terminsko novorođenče i starije odojče ne dobijaju mleko istog sastava. Ne samo to, nego je utvrđeno i da bebe različitog pola dobijaju različito mleko – mleko „za dečake“ sadrži više masti i proteina od mleka „za devojčice“! Nejasno je na koji način dolazi do ove razlike – da li dečaci brže rastu zato što se hrane ovakvim mlekom, ili zato što brže rastu, drugačije i sisaju, pa se formira „jače“ mleko, ili je u pitanju uticaj hormona dok je beba još u stomaku…

Jedino što nedostaje majčinom mleku su vitamin D, koje se dodaje ishrani odojčeta tokom cele prve godine života, i u zimskom periodu u drugoj godini, i vitamin K, koji beba dobija odmah nakon rođenja u porodilištu, a kasnije ga sintetišu bakterije koje žive u debelom crevu.

Prevencija infekcija, naročito respiratornih i crevnih. Majčino mleko sadrži brojne sastojke koji bebu štite od crevnih infekcija i infekcija disajnih puteva ( antitela, enzimi, oligosaharidi itd ). U najranijem uzrastu, čak i infekcije koje nisu „opasne“ za stariju decu, mogu imati fatalan ishod. Infekcija Rota virusom, npr, česta je i izuzetno zarazna crevna infekcija od koje najčešće obolevaju deca uzrasta od 6 meseci do 3 godine. Bolest se manifestuje povišenom telesnom temperaturom i brojnim tečnim stolicama, što u ovom uzrastu može dovesti do teške dehidratacije deteta. Infekciji Rota virusom pripisuje se oko 2 miliona hospitalizacija dece godišnje, i preko 500 hiljada smrtnih ishoda, većinom u Aziji i Africi, zbog nerazvijenih i nedostupnih medicinskih službi. Na tržištu već nekoliko godina postoje efikasne vakcine čijom primenom bi se sprečila ova pojava, ali njihova cena čini ih nedostupnim tamo gde su najpotrebnije. U ovim zemljama, dojenje dodatno dobija na značaju, jer majčino mleko doprinosi specifičnoj odbrani organizma protiv Rota virusa, poboljšava nespecifične mehanizme odbrane protiv infekcija ( pa i ako dete oboli, klinička slika je blaža ), a u slučaju oboljevanja predstavlja idealnu, lako dostupnu tečnost za rehidrataciju deteta, čime se sprečava pojava potencijalno fatalnih komplikacija infekcije.

Različite studije nedvosmisleno su pokazale da deca koja su dojena bar šest meseci značajno ređe oboljevaju od upale pluća ( čak četiri puta ! ), kao i od ponavljanih infekcija srednjeg uha ( dva puta ređe ) u odnosu na decu koja nisu dojena, ili su isključivo dojena kraće od 6 meseci, tj. kod kojih je nemlečna ishrana uvođena od četvrtog meseca života.

Smanjena učestalost alergijskih manifestacija, kako u periodu odojčeta, tako i kasnije tokom života ( učestalost pojave ekcema, alergija na hranu i alergijske astme u dečjem dobu značajno je manja kod dece koja su isključivo dojena prvih 6 meseci života ).

Ređa pojava Sindroma iznenadne smrti odojčeta ( SIDS – Sudden Infant Death Syndrome ). U Nemačkoj je 2009.godine objavljena velika studija u kojoj su istraživači zaključili da je kod beba koje su isključivo dojene već u uzrastu od mesec dana rizik od pojave SIDS-a smanjen za 50%. Rizik je manji i kod beba koje nisu isključivo dojene, i to utoliko više, što je duže trajao period dojenja.

Prevencija gojaznosti – dojene bebe uspostavljaju bolje navike u ishrani, jer jedu dok ne utole glad. One imaju veće koncentracije leptina, a manje koncentracije insulina u krvi od beba koje se hrane mlečnom formulom ( za leptin se smatra da učestvuje u regulaciji apetita, dok insulin stimuliše stvaranje masti u organizmu). Bebe hranjene mlečnom formulom brže dobijaju na telesnoj masi, što je povezano sa pojavom gojaznosti kasnije u životu.

Merenjem IQ-a i drugim testovima inteligencije kod dece uzrasta 5 i 6 godina, utvrđeno je da dojenje pospešuje razvoj kognitivnih sposobnosti deteta, što se pripisuje zastupljenosti masnih kiselina neophodnih za razvoj mozga u majčinom mleku, mada ni doprinos čvrste emotivne veze između majke i bebe nije zanemarljiv.

Udaljene prednosti dojenja su verovatno jedna od trenutno najaktuelnijih tema u medicini. U eri epidemije gojaznosti ( i dečje gojaznosti ) i svih pratećih oboljenja ( hipertenzija, dijabetes… ), autoimunih oboljenja i alergija, akcenat istraživanja uzročno-posledičnih odnosa je na najranijem životnom razdoblju, periodu kada se formiraju i fino “podešavaju” i metabolizam i imunološki sistem pojedinca. Brojne studije su u toku, i za sada je otkriveno da dojenje ima zaštitnu ulogu od pojave šećerne bolesti tipa 1 i 2, povećanog holesterola, visokog krvnog pritiska, inflamatornih crevnih bolesti ( ulcerozni colitis i Kronova bolest )…

Prednosti za mamu

Dojenje pomaže brže “skupljanje“ materice, čime se smanjuje intenzitet krvarenja neposredno nakon porođaja, a materica se brže vraća na normalnu veličinu. Žene koje doje brže se vraćaju na svoju težinu pre trudnoće, jer je za stvaranje mleka potrebna dodatna energija.

Dobro je dokumentovan i uticaj dojenja na smanjenje rizika od pojave karcinoma dojke i jajnika – što duže traje period dojenja, rizik je sve manji.

Kod žena koje nisu dojile, ili je period dojenja kratko trajao, dokumentovana je češća pojava postporođajne depresije.

Prednosti za porodicu

Pozitivan uticaj uspešnog dojenja na psihu majke, a samim tim i na bebu i celu porodicu je od neprocenjivog značaja. Dojenje podstiče uspostavljanje bliskih veza između majke i bebe. Otac i ostali članovi porodice se takođe mogu uključiti u hranjenje bebe tako što će je držati nakon podoja da podrigne, voditi računa o maminoj ishrani i unosu tečnosti ili pomagati pri sklapanju i čišćenju pumpice i prateće opreme.

Prednosti za društvo

Dojenje je praktično i pouzdano, bez rizika od kontaminacije mleka bakterijama ili drugim štetnim materijama. Majčino mleko je uvek dostupno, ispravno i na pravoj temperaturi. Uz sve ostale prednosti, ovo je ekološki način ishrane, kojim se štedi novac, voda i energija potrebna za proizvodnju i pripremu mlečnih formula, i smanjuje zagađivanje spoljašnje sredine ambalažom i štetnim gasovima nastalim u toku proizvodnje.

O prednostima dojenja moglo bi se pisati unedogled, međutim njihova brojnost i ubedljivost ne može učiniti dojenje lakim, naročito u prvim nedeljama nakon porođaja. Zato samo hrabro i samouvereno, a ako se pojavi neki problem ( što je skoro neizbežno! ), ne oklevajte da potražite pomoć osobe stručne za laktaciju.

Dr Ivana Veljić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Ja sam veoma srećna osoba koja je imala mogućnost da doji svu svoju decu. Nema svako tu sreću. Ne želi svako tu mogućnost. Ali, iako sam i ja imala određene poteškoće u avanturi zvanoj materinstvo, bebeći period je ipak bio relativno lak za mene. Ne potpuno bezbolan, ali uglavnom nisam imala trzavice s kojima se mnoge žene suočavaju.

Naravno, bilo je i onih dana kada sam morala dobro da razmislim da bih se setila zašto sam uopšte i počinjala da dojim. To su bili dani kada sam osećala da ako budem ikada imala još neku bebu da ću početi da vrištim. To su oni dani kada grudi bole i vape za nedelju dana bez grudnjaka, sisanja i izmuzavanja.

Ali znam da za šest meseci, kada budem počela sa odvikavanjem moje poslednje bebe od dojenja, neću toliko razmišljati o tim manje lepim detaljima. Iskustvo će već biti deo mog sećanja, a moja memorija je nepouzdana. Ostale su mi otprilike dve moždane ćelije. Jedna da mogu da hodam pravo, a druga za vožnju kola. Dakle, pre nego što me teta Anestezija poseti, nabrojaću deset stvari koje će mi nedostajati u vezi dojenja. Naravno, ovo važi za mene, ali može se još neko pronaći u tome. Ovo su lepe stvari kojih se setim kada mislim o dojenju.

1. Nedostajaće mi tihi trenuci dojenja, vreme kada moram da sedim i budem mirna. Kada si roditelj, mir nije samo retka pojava, već i veoma luksuzna. Uživam u vremenu u kome mogu samo da legnem sa bebom i budem fokusirana na nju i ona na mene. Nakon 25 meseci staža u dojenju beba, ja sam ovladala veštinom hodanja i dojenja u isto vreme, ali se trudim da ne praktikujem tu veštinu. Šansa da pritisnem dugme “PAUZA” je previše dragocena, čak i sada, kada je komplikovano da to uradim zbog druge dece i navale svakodnevnog života.

2. Nedostajaće mi ležanje pored bebe i onaj osećaj kada privije svoje male noge i prste uz moj stomak. Volim te nežne prstiće i povezivanje sa mnom. Uskoro, njeno telo će biti dugačko i tanko. Neće više biti slatka loptica, sa krofnicama i salcem, kakva je sada. Uroniću u njene obraščiće i mirišljavi vratić dok još mogu.

3. Nedostajaće mi njene svetle oke koje gledaju u mene, i način na koji ponekad prestane da sisa i odjednom me pogleda značajno, kao da je primetila da sam i ja tu. I odjednom nam se pogledi zaključaju i prestaje svaka briga na ovom svetu. Kad je bila baš mala, umela je da prestane samo na trenutak da sisa i pogleda u mene kao da nešto nije u redu sa tim iznad njene glave. Sada, kad je starija, ona se zaustavi, pauzira i nagradi me velikim mlečnim, bezubim osmehom. Ti krezavi osmesi su najslađi.

4. Nedostajaće mi taj miris sapuna i mleka, kao i šansa da štipnem mekani mali obraz i pomilujem svilenkastu kosicu.

5. Nedostajaće mi kada skupi svoje male šake i stisne pesnice, kao da se posebno koncentriše na taj važan čin sisanja.

6. Nedostajaće mi kada me te male ruke ščepaju i grčevito se drže za mene. Ona me voli, a još uvek ne zna ni šta je ljubav.

7. Nedostajaće mi to kako pomera glavicu levo desno kada se sprema da počne da sisa, i kada centrira, kao neka mala beba životinja. U početku me to malo i plašilo, ali je istovremeno bilo i tako slatko. OK, za to krivim materinske hormone.

8. Nedostajaće mi da zaspim dok beba sisa, i da se probudim sa bebinom bradom na grudima. U narednih par kratkih godina to malo lice će mi sigurno reći da me više ne voli i da joj nisam drugarica. Kako ću ikada podneti da je pošaljem u vrtić gde će se neko drugi brinuti za nju skoro ceo dan?

9. Nedostajaće mi da budem njena baza. Nema mnogo toga u bebećem svetu što dojenje ne može da reši. U kasnijem periodu roditeljstva, često se osećamo bespomoćno. Sa druge strane, dojenje je kao da imate super moći. Znam da će u budućnosti moja beba postati napornija od starije dece, koja su već izašla iz raznih dečjih faza. Znam to veoma dobro. I zato će mi nedostajati da joj pružim potpuni mir sa samo jednim jednostavnim gestom.

10. A najviše od svega će mi nedostajati ta beba koju dojim. Dok trepneš ona će trčati sa svojom braćom ostavljajući me po strani. Ja ću nositi normalan brus, piti pivo bez griže savesti a moje grudi će splasnuti i ponovo izgledati kao dve čarape dopola napunjene pirinčem (ili kao dvogled Save Kovačevića :)). Ali ja nikad neću imati svoju bebu ponovo. I da, sve će biti u redu i kao što treba da bude, ali to ne znači da mi neće nedostajati.

Zato, mame, ako ste ikad razmišljale da odustanete i posegnete za kutijom veštačke hrane koju ste za svaki slučaj kupili i držite negde u polici, imam predlog: formulu u kantu za đubre, a bebu na siku i uživajte dok god beba želi da sisa. Neće sisati do prvog razreda, to vam obećavam…

Izvor: Zelena učionica

Zašto pored naučnih dokaza da je majčino mleko najbolji start na početku bebinog života, razvijamo prepreke i podležemo predrasudama? Pročitajte šta kažu stručnjaci.

Iako su svi argumenti, kao i nauka na strani dojenja, ono je istovremeno i na "udaru", o čemu govore i statistike, pa tako i ona koja se odnosi na Srbiju, prema kojoj tek nešto više od polovine beba dobije svoj prvi podoj u toku prvog sata od rođenja, što je ključno za uspostavljanje laktacije i najbolji početak ishrane novorođenčeta.

Statistika

Stopa dojenja u Srbiji u 2014. godini bila je u prvom satu nakon rođenja 50,8%. Tek je 12,8% isključivo dojene dece mlađe od šest meseci u Srbiji, a polovina svih beba nije adekvatno hranjena.

Dilemu oko dojenja razbija dr Olga Stanojlović, pedijatar KBC Zvezdara, i ističe da je majčino mleko jedina hrana koja je bebi potrebna do navršenih šest meseci.

"Sve hranljive supstance u majčinom mleku su po svojoj količini, sastavu i obliku prilagođene potrebama deteta. Prateći bebine potrebe, sastav majčinog mleka menja se u zavisnosti od uzrasta deteta, tokom dana i čak i u toku podoja", kaže ona i navodi zanimljiv podatak:

"U žiži interesovanja naučnika trenutno su oligosaharidi majčinog mleka; to su nesvarljivi šećeri koji omogućavaju rast korisnih bakterija u debelom crevu, ali izgleda da imaju i brojne druge važne uloge. Fascinantna je činjenica da se u početku laktacije luči i do 150 različitih oligosaharida, kao i da svaka majka proizvodi specifičnu mešavinu molekula oligosaharida, što njeno mleko čini jedinstvenim, kao otisak prsta."

Hrana i za telo i za dušu

Zdravlje naše planete u značajnoj meri zavisi od toga kako se hrane bebe. Dojenje je daleko više nego jednostavno unošenje hrane. Tokom dojenja uspostavlja se čvrsta veza između majke i bebe i zadovoljava se bebina potreba za ljubavlju, toplotom i sigurnošću na jedinstven način. Dojenje je hrana i za dušu, navodi doktorka Stanojlović.

"Zaštitni faktori štite novorođenče i odojče od infekcija, pre svega crevnih, i regulišu propustljivost crevne barijere, što je značajno za prevenciju alergija kasnije u životu, a možda i autoimunih bolesti. Bioaktivni agensi su područje intenzivnih istraživanja, sa stalno narastajućim saznanjima o različitim supstancama u majčinom mleku, koje utiču na regulaciju gena, smanjuju rizike od autoimunih i malignih oboljenja kasnije u životu i na mnoge načine utiču na doživotno zdravlje dojenog deteta. Majčino mleko je uvek dostupno, higijenski ispravno, odgovarajuće temperature i besplatno", navodi ona.

Dokazano je i da dojena deca imaju manje ozbiljnih infekcija (crevnih, upala srednjeg uha, teških infekcija disajnih puteva), kao i alergija (astma, atopijski dermatitis). Značajan je i dugoročni efekat na zdravlje u odraslom dobu: smanjen rizik od metaboličkog sindroma (gojaznost, šećerna bolest, povišen holesterol, povišen krvni pritisak). Majčino mleko je hrana za mozak, jer podstiče razvoj viših moždanih funkcija: inteligencije, mišljenja, učenja.

Iskustvo majke

Prednosti za majku su u tome što u prvim danima posle porođaja dojenje pomaže skupljanju materice, a time smanjuje rizik od krvarenja i infekcije. Dojenje donosi materijalnu i zdravstvenu dobrobit za celu porodicu. Prema Lancet studiji (The 2016 Lancet Breastfeeding Series), dojenje ima potencijal da godišnje spase živote 823.000 dece i 20.000 žena.

Na tom putu, ipak, ima prepreka, zbog kojih se neke žene odlučuju da odustanu od dojenja. I to im se nikako ne može zameriti pogotovo ako se imaju u vidu loša iskustva iz porodilišta i neadekvatna podrška, a uz to i bombardovanje reklamama za mlečnu formulu.

Jedna od majki za Nedeljnik priča da kada je rodila svoje prvo dete pre deset godina u porodilištu apsolutno nije bilo osobe, osim iskusnijih majki, koja je pokazala interesovanje da joj objasni kako treba dojiti bebu.

"Da ne pričamo o tome da mi bebu nisu doneli posle prvih sat vremena od porođaja, iako je bio prirodnim putem, već mnogo kasnije. I kada sam tražila pomoć jer sam imala problema sa dojenjem - jednostavno nisam uspevala u tome, zbog čega sam imala bolove - izgledalo je kao da hoće da me što pre otkače uz nabijanje osećaja krivice da ja ne umem/ne znam, kao da se podrazumeva da žena to mora savršeno da zna. Tek po otpustu iz bolnice i dolasku patronažne sestre koja mi je sa nekoliko jednostavnih saveta objasnila sve, počela sam da dojim", priča ona, napominjući da je sa drugim detetom u samom porodilištu imala daleko bolje iskustvo, što je dobro jer pokazuje da se svest menja.

Saveti patronažne sestre

Snežana Malešev, patronažna sestra i savetnica "Halo bebe", kaže da su mlade žene danas zbunjene kada počnu da razmišljaju o dojenju, i da su mnoge poruke koje dobijaju iz okruženja sputavajuće.

"U želji da dojenje uspe, često upadnu u zamku različitih preporuka koje ne moraju da budu za njih adekvatne i umesto da je dojenje uspešnije, dođemo do rečenice 'sve sam probala, ne ide... to je moja priroda'", kaže Snežana.

Ona navodi kao primer neobičan stav da "nekim ženama nije mleko kvalitetno" i da su zbog toga bebe gladne.

"Nema nekvalitetnog majčinog mleka, a ako želimo da dojenje u svesti mladih žena postane spontan čin koji će se desiti kad postanu majke, moramo da umesto predrasuda ponudimo prave informacije koje su jasne i primenljive u praksi."

Pružiti podršku ženi koja doji znači krenuti od pitanja koja ona postavi i razrešiti još sve dileme, ma kako zvučale, kaže patronažna sestra Snežana Malešev.

"Često su to pitanja koja se javljaju uvek kad je nešto nepoznato, nešto za šta nemamo lično iskustvo. Tuđa iskustva znaju da zbune. Potrebno je saznati šta ženu čini zadovoljnom, ispunjenom i približiti joj dojenje kroz praktična rešenja za okolnosti u kojima će se ona naći. Kad pomiri u sebi ono što želi da pruži bebi ali i da ostane u 'svom životu', žena je spremna da krene u najlepše iskustvo koje jedna žena može da doživi."

Problem je - kako ne zbuniti majku tim savetima? Zato je važno da savete pruža stručna osoba, ona koja je prošla kroz obuku za podršku.

"Svaki savet treba da bude individualno oblikovan prema potrebi majke i bebe. Ako se postavimo samo kao neko ko će reći 'treba da uradite to i to' ne posmatrajući šta se dešava i ne razmišljajući zašto se to dešava, može da se desi da naš savet koji je adekvatan ne bude efikasan", kaže Snežana i dodaje da "podrška dojenju nije samo sestrinski posao jer podršku pruža svako od koga majka koja doji zatraži pomoć, i to treba da bude univerzalna praksa zdravstvenih radnika i saradnika u zdravstvu", zbog čega su izuzetno važni obuka, inovativna znanja i specijalizovana mesta za pružanje podrške.

(Ne)uspešno dojenje

Uspešno dojenje počinje kontaktom koža-na-kožu neposredno po rođenju deteta i započinjanjem dojenja u prvom satu posle porođaja. Zajednički smeštaj majke i deteta u porodilištu omogućava dojenje kada beba traži. Pomoć, podrška i empatija osoblja u porodilištu, u trenucima kada je majka u posebnom emotivnom stanju jesu dragoceni, kao i saveti koje majka dobija pre otpusta kući.

"Praktično, svaka majka može da doji. Iako većina trudnica planira da doji, mnoge zapravo dolaze u porodilište nepripremljene. Iako je dojenje prirodan način hranjenja bebe, sam proces je veština koja se uči i zahteva vežbu od strane majke i bebe. Majka i beba moraju da se nauče da rade kao efikasan tim, a pomoć i podrška bebinog tate je dragocena. Najvažnija poruka za majku je da ne odustane ako u početku sve ne funkcioniše onako kako je zamislila", objašnjava dr Olga Stanojlović.

U kliničkim studijama posebno se posvećuje pažnja značaju i prednosti majčinog mleka za prevremeno rođenu decu - rano uvođenje majčinog mleka, čak i najmanjim prevremeno rođenim bebama, poboljšava preživljavanje i brži oporavak ove dece.

"Dokazano je da ishrana majčinim mlekom takođe utiče na razvoj viših moždanih funkcija i inteligenciju ove dece. U nedostatku majčinog mleka ovim bebama je potrebno obezbediti humano mleko iz banke mleka", kaže doktorka Stanojlović.

Brojni su razlozi zašto majka dodaje bebi mlečnu formulu: teškoće pri dojenju zbog problema sa bradavicama ili mastitisom, strah da nema dovoljno mleka i da beba ne napreduje, da njeno mleko nije dobrog kvaliteta.

"Ne postoji mleko lošeg kvaliteta, pitanje je samo da li ga ima dovoljno, odnosno da li je majka preduzela sve da poboljša laktaciju (kvalitetni i redovni obroci, dovoljan unos tečnosti, odmor, učestali podoji). Jasno je da mlečne formule ne mogu da zamene detetu mleko njegove majke. Ako se bebi zbog neopravdanog straha i nestrpljenja uvede mlečna formula, ona često brzo potpuno prestaje da sisa. I bebe hranjene formulom će dobro napredovati, ali će ostati uskraćene za sve dugoročne dobrobiti majčinog mleka, dobro zdravlje i u kasnijem uzrastu", napominje pedijatar Olga Stanojlović.

Važna je podrška

Primarijus dr Radmila Mileusnić-Milenović, načelnica prve Banke humanog mleka na Institutu za neonatologiju u Beogradu, kaže da se dosta govori o dojenju što stvara pritisak kod majki koje imaju problema, ali ta podrška dojenju je više teorijska nego praktična. Dojenje nekada predstavlja veliki psihofizički napor, kada je potrebna stručna pomoć. Bitna je podrška društvene zajednice: stvaranje kutaka za dojenje na javnim mestima, dojenje na radnom mestu, ali i sistemska edukacija kroz redovno obrazovanje dece i omladine.

"Sa radom banaka mleka najbolje su upoznate majke koje su imale takva iskustva. Ostali o radu banaka mleka znaju dosta površno. Banke mleka su veoma važne za decu čije majke nemaju mleka ili imaju odloženi početak laktacije, kao što su prevremeno rođena deca. Mlekom iz banaka mleka bebe dobijaju humano mleko koje je prva i najbolja linija ishrane beba onda kada nema mleka sopstvene majke. Za to su neophodne donorke mleka. To mogu biti majke koje imaju zdrave bebe i doniraju višak mleka ili majke beba hospitalizovanih na Institutu za neonatologiju u Beogradu", kaže ona.

Kodeks marketinga zamena za majčino mleko je dokument SZO, čiji je cilj da zaštiti dojenje od komercijalnih pritisaka proizvođača mlečnih formula, čiji su profiti ogromni i stalno rastu. Kodeks zabranjuje reklamiranje zamena za majčino mleko i promociju proizvođača. Obaveza zdravstvenih radnika, proizvođača, zastupnika i distributera mlečnih formula, kao i svih ostalih, jeste da se pridržavaju Kodeksa. Ali nije baš tako.

"Kodeks se odnosi na reklamiranje i praksu vezanu za sledeće proizvode: zamene za majčino mleko, uključujući formulu za odojčad; druge mlečne proizvode, hranu i napitke, uključujući dopunsku hranu koja se daje preko bočice, kada je reklamirana ili na drugi način prikazana kao odgovarajuća, sa modifikacijama ili bez njih, za korišćenje kao delimična ili potpuna zamena za majčino mleko; bočice i cucle za bočice. Kodeks se odnosi i na kvalitet ovih proizvoda, njihovu dostupnost i informaciju o njihovom korišćenju", pojašnjava Marta Sjeničić iz udruženja Supram, i dodaje da na prvi pogled u Srbiji postoji pravna regulativa koja uređuje reklamiranje zamena za majčino mleko, ali da praksa pokazuje da su potrebne određene promene:

"Da politika dojenja bude usvojena i primenjena u svim zdravstvenim ustanovama uz primenu Kodeksa Svetske zdravstvene organizacije o reklamiranju zamena za majčino mleko; da se izrade vodiči i uputstva za dojenje; sprovođenje kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika o dojenju i odredbama Kodeksa; imenovanje nacionalnog koordinatora i usvajanje smernica nacionalne koordinacije za dojenje. Potrebno je doslednije primenjivati postojeću pravnu regulativu, naročito u oblasti rada inspekcija, odnosno stavljanja u funkciju redovnih mehanizama kontrole sanitarnih i tržišnih inspektora umesto vanrednih."
Izvor: nedeljnik.rs

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno da je ono 100% zaštićeno od bolesti pa samim tim je razumljivo čuđenje kako to da se dete razbolelo, a sisa.

Isto tako majke koje ne doje često znaju da kažu dojilji: “Šta će ti to dojenje kada ti je dete svako malo bolesno? Vidiš da su to laži da je dojenje zdravo.”

Kako bi se ove situacije malo razjasnile i kako bi vam bilo jasnije da li i na koji način podoji utiču na imunitet deteta evo malo detalja u nastavku teksta.

Još u samom trenutku prvog podoja dete sisanjem izvlači prvo mleko kolostrum, koje je majčino telo spremalo u trudnoći za njega. Kolostrum je poznat kao takozvana prva vakcina za dete jer u sebi sadrži jako mnogo zaštitnih svojstava koji pomažu tek rođenom detetu da se lakše privikne na okolni svet na koji je došlo. Ono što je važno je njegovo bogatstvo i u dobrim bakterijama koje oblažu zidove creva kod bebe i na taj način pomažu lakše varenje.

Kolostruma nema mnogo količinski ali ga ima taman koliko je detetu po podoju potrebno, a s obzirom da je jako bitno i izuzetno bogato zaštitnim materijama, detetu je nepotrebno davati bilo šta drugo osim redovnih čestih podoja. Ovim podojima dete je maksimalno zaštićeno od štetnih uticaja. Pored čestih podoja još jedna stvar je jako važna, a to je da je dete pravilno namešteno na dojku, kako bi lakše izvlačilo kolostrum i bolje stimulisalo stvaranje veće količine mleka.

Majčino telo nema ograničenu količinu kolostruma nakon koje dete neće imati šta da sisa već se svo vreme u prvim danima dok dete sisa stvaraju nove količine kolostruma, mleka u kom se nalazi jako mnogo živih ćelija koje stvara majčino telo. Zaštitni faktori će biti prisutni svo vreme dok dete sisa, bez obzira koliko je prošlo od porođaja. Kao što je već rečeno u početku je sve to skoncentrisano u kolostrumu, a vremenom kada kolostrumprestane da se luči u prelaznom i zrelom majčinom mleku takođe se nalaze zaštitne materije. Majčino mleko ne gubi na kvalitetu u tom smislu nikada jer sve što majka stvara da zaštiti sebe ona daje preko mleka i svom detetu.

Majčino mleko se prilagođava svo vreme i kako majčino telo reaguje na viruse iz okruženja, stvaranjem zaštite za sebe, ista ta zaštita stiže preko mleka i do deteta.

 Dete u prvim mesecima maksimalno iskorišćava ovu zaštitu kao dodatak na svoj imunitet koji vremenom stiče. Kako prolaze meseci dete stvara i svoj obrambeni mehanizam i sve manje zavisi od zaštite koju dobija direktno iz majčinog mleka.

Da sumiram, dojenje mnogo znači za dete svo vreme dok sisa, dok se u isto vreme gradi njegov sopstveni imunitet. Ono što je zasigurno utvrđeno je da deca koja su dojena, a kada se razbole najčešće imaju slabije simptome od dece koja nisu dojena kao i to da njihov oporavak najčešće traje kraće. Jedna od velikih prednosti za dete koje oboli je i to da se jako često, pored odbijanja druge hrane i tečnosti, dojena deca za vreme bolesti i oporavka vraćaju na mnogo više podoja nego inače kako bi na taj način pomogli sebi povećanjem unosa majčinog mleka. Kako krene oporavak dete se polako vraća svojoj regularnoj ishrani.

Za dete koje ima visoku temperaturu, dete koje povraća ili ima dijareju, majčino mleko znači jako mnogo, ne samo kao hrana, kao sredstvo koje omogućava dobru hidrataciju već i kao lek. Naravno dojenje samo po sebi ne sme da se smatra dovoljnim u smislu lečenja i ozdravljenja deteta, pedijatar je zadužen da uz redovne podoje uključi terapiju ako je potrebna, ali je svakako dojenje jedan jako bitan dodatak koji pomaže oporavak.

Autor: Tereza Miljković
Izvor: superbeba.com

Ja sam veoma srećna osoba koja je imala mogućnost da doji svu svoju decu. Nema svako tu sreću. Ne želi svako tu mogućnost. Ali, iako sam i ja imala određene poteškoće u avanturi zvanoj materinstvo, bebeći period je ipak bio relativno lak za mene. Ne potpuno bezbolan, ali uglavnom nisam imala trzavice s kojima se mnoge žene suočavaju.
Naravno, bilo je i onih dana kada sam morala dobro da razmislim da bih se setila zašto sam uopšte i počinjala da dojim. To su bili dani kada sam osećala da ako budem ikada imala još neku bebu da ću početi da vrištim. To su oni dani kada grudi bole i vape za nedelju dana bez grudnjaka, sisanja i izmuzavanja.

Ali znam da za šest meseci, kada budem počela sa odvikavanjem moje poslednje bebe od dojenja, neću toliko razmišljati o tim manje lepim detaljima. Iskustvo će već biti deo mog sećanja, a moja memorija je nepouzdana. Ostale su mi otprilike dve moždane ćelije. Jedna da mogu da hodam pravo, a druga za vožnju kola. Dakle, pre nego što me teta Anestezija poseti, nabrojaću deset stvari koje će mi nedostajati u vezi dojenja. Naravno, ovo važi za mene, ali može se još neko pronaći u tome. Ovo su lepe stvari kojih se setim kada mislim o dojenju.

Nedostajaće mi tihi trenuci dojenja, vreme kada moram da sedim i budem mirna.Kada si roditelj, mir nije samo retka pojava, već i veoma luksuzna. Uživam u vremenu u kome mogu samo da legnem sa bebom i budem fokusirana na nju i ona na mene. Nakon 25 meseci staža u dojenju beba, ja sam ovladala veštinom hodanja i dojenja u isto vreme, ali se trudim da ne praktikujem tu veštinu. Šansa da pritisnem dugme “PAUZA” je previše dragocena, čak i sada, kada je komplikovano da to uradim zbog druge dece i navale svakodnevnog života.

Nedostajaće mi ležanje pored bebe i onaj osećaj kada privije svoje male noge i prste uz moj stomak.Volim te nežne prstiće i povezivanje sa mnom. Uskoro, njeno telo će biti dugačko i tanko. Neće više biti slatka loptica, sa krofnicama i salcem, kakva je sada. Uroniću u njene obraščiće i mirišljavi vratić dok još mogu.

Nedostajaće mi njene svetle oke koje gledaju u mene, i način na koji ponekad prestane da sisa i odjednom me pogleda značajno, kao da je primetila da sam i ja tu.I odjednom nam se pogledi zaključaju i prestaje svaka briga na ovom svetu. Kad je bila baš mala, umela je da prestane samo na trenutak da sisa i pogleda u mene kao da nešto nije u redu sa tim iznad njene glave. Sada, kad je starija, ona se zaustavi, pauzira i nagradi me velikim mlečnim, bezubim osmehom. Ti krezavi osmesi su najslađi.

Nedostajaće mi taj miris sapuna i mleka, kao i šansa da štipnem mekani mali obraz i pomilujem svilenkastu kosicu.

Nedostajaće mi kada skupi svoje male šake i stisne pesnice, kao da se posebno koncentriše na taj važan čin sisanja.

Nedostajaće mi kada me te male ruke ščepaju i grčevito se drže za mene. Ona me voli, a još uvek ne zna ni šta je ljubav.

Nedostajaće mi to kako pomera glavicu levo desno kada se sprema da počne da sisa, i kada centrira, kao neka mala beba životinja.U početku me to malo i plašilo, ali je istovremeno bilo i tako slatko. OK, za to krivim materinske hormone.

Nedostajaće mi da zaspim dok beba sisa, i da se probudim sa bebinom bradom na grudima.U narednih par kratkih godina to malo lice će mi sigurno reći da me više ne voli i da joj nisam drugarica. Kako ću ikada podneti da je pošaljem u vrtić gde će se neko drugi brinuti za nju skoro ceo dan?

Nedostajaće mi da budem njena baza.Nema mnogo toga u bebećem svetu što dojenje ne može da reši. U kasnijem periodu roditeljstva, često se osećamo bespomoćno. Sa druge strane, dojenje je kao da imate super moći.Znam da će u budućnosti moja beba postati napornija od starije dece, koja su već izašla iz raznih dečjih faza. Znam to veoma dobro. I zato će mi nedostajati da joj pružim potpuni mir sa samo jednim jednostavnim gestom.

A najviše od svega će mi nedostajati ta beba koju dojim.Dok trepneš ona će trčati sa svojom braćom ostavljajući me po strani. Ja ću nositi normalan brus, piti pivo bez griže savesti a moje grudi će splasnuti i ponovo izgledati kao dve čarape dopola napunjene pirinčem (ili kao dvogled Save Kovačevića :)). Ali ja nikad neću imati svoju bebu ponovo. I da, sve će biti u redu i kao što treba da bude, ali to ne znači da mi neće nedostajati.

Zato, mame, ako ste ikad razmišljale da odustanete i posegnete za kutijom veštačke hrane koju ste za svaki slučaj kupili i držite negde u polici, imam predlog: formulu u kantu za đubre, a bebu na siku i uživajte dok god beba želi da sisa. Neće sisati do prvog razreda, to vam obećavam…

Priredila: Andrijana Maksimović
Izvor: zelenaucionica.com

Ako ste pred porođajem ili ste tek dobili bebu i sumnjate u sebe i u sposobnost svojih grudi da doje ili razmišljate kako sve to utiče na vašu bebu, evo šta bi vam rekla vaša beba da može da priča:

Draga mama,

Hvala ti puno što me dojiš. Verovatno da i sama već znaš koliko je tvoje mleko najbolje za mene.

Umorna si i pomalo ljuta, jer staranje o meni izgleda dosta teško. Pre nego što odustaneš, pokušaću da ti objasnim moje ponašanje. Možda ćeš se onda osećati bolje.

Ako su me nakon porođaja odvojili od tebe, meni treba više vremena da povratim svoj instinkt i da počnem pravilno da sisam. Možda sam izgubio na težini dok smo bili u bolnici. Znaj mama, ja ću ti uvek reći kad sam gladan da bih dobio što više tvog mleka. Čak i ako je prošlo samo 5 minuta od kad sam poslednji put sisao! Možda će ti moja baka reći “Samo što je jeo, sigurno je gladan.” Ali mama, ja sam mnogo mali i ne umem brže ! Sad mi treba 20 minuta da dobijem samo 5 ml tvog kolostruma koji mi puno znači!

Ali mamice, sve je u redu! Ne postoji mesto gde bih radije bio nego u tvom naručju, da slušam tvoj glas i mirišem te, čak iako se nisi kupala od kad sam rođen. Za mene si najukusnije i najdivnije biće. Ne postoji puno načina kako mogu da ti kažem šta želim. Mogu da plačem i mogu da sisam. Ne mogu da vidim puno, ali dosta mogu da osetim. Osećam kako me stavljaš na svoje grudi mama, i tada sam najsretnij.

Možda te zbunjuje to što želim da sisam po ceo dan i noć. Ali mama, ja ne gutam sve vreme. Ja vežbam da postanem snažniji i istovremeno pospešujem tvoju “fabriku mleka” koje za mene ima ukus bolji od sladoleda!

Ako mi ponudiš flašicu, ja ću posisati sve što je u njoj jer drugačije ne znam. Moj stomačić je mali i na tvojim grudima mogu da stanem kad god poželim.

Mama, kad sisam ja pospešujem i dva bitna hormona prolaktin i oksitocin. Ovaj drugi je odgovoran za tvoje bezrezervno zaljubljivanje u mene! Postoje samo tri događaja u tvom životu kada se ovaj hormon čudnog naziva luči – tokom mog rađanja, tokom mog stvaranja (tačnije pri orgazmu!) i kada sisam! Možda ti zvuči čudno što ja kao beba sve ovo znam. Ali mama, meni je bitno da ti budeš sretna i zato želim da uradim sve što mogu da ti pružim što više ovog divnog hormona.

Mama, znam da želiš samo najbolje za mene i da se ponekad brineš da li imaš dovoljno mleka za mene. Možda počinješ da sumnjaš u svoje telo. Ali, ja znam da ti to možeš. Dozvoli nam da budemo zajedno ceo dan i noć, nerazdvojni i ja ću napraviti svo mleko koje mi je potrebno. Ja volim i baku i tatu i sve ostale koje dolaze da me vide, ali sam najsretniji kad sam s tobom! Volim da slušam tvoje srce dok spavam, tako si topla i mekana i mirišeš najdivinje na svetu.

Mesto između tvojih grudi je mesto gde mogu da spustim svoju glavicu i osetim dodir tvoje kože.

Volim i kada me dojiš ležeći pored mene. Osetim kako si opuštena, mleko tako lako teče i znam da tada ne žuriš da me podojiš brzo i odeš od mene.

Mama znam da si bila vrlo aktivna pre nego što sam se ja rodio. Išla si u bioskop , u restoran, u posetu prijateljima. Znam da ti sad deluje kao da nećeš uskoro sve to ponovo raditi. Možda nam je stan u neredu, možda sudovi nisu oprani danima…

Ali mama ja bih da ti nešto obećam. Ne umem i ne znam da kažem kada će se desiti, ali doćiće dan kada ću te trebati mnogo manje. Moje će se sisanje prorediti i postati brže, počeću i da spavam sam u krevetcu. Uživaću i voleću i kada me neko drugi drži. Naučiću i da se uspavam sam, naučiću i da manje zavisim od tebe.

Ali danas mama ti mi najviše trebaš. Nadam se da će moja ljubav prema tebi, koju ne umem još da pokažem, biti dovoljna da izdržiš ove naporne prve dane!

Tvoja beba

Diana Cassar-Uhl, IBCLC

Izvor: The leaky boob

Svi znamo da je korisno jesti voće u bilo kom životnom dobu jer je ono izuzetno bogato raznovrsnim hranjivim materijama koje pozitivno utiču na organizam, bio on mlad ili star. Da bi pravilno rasla i razvijala se, vašoj bebi je neophodna adekvatna ishrana koju odlikuje mnoštvo vitamina, minerala, antioksidanata, vlakana ali i prirodnih (zdravih) šećera koji su prisutni upravo u voću. Nepisano pravilo je da onog momenta kad i sami dobijemo bebu i postanemo roditelji, tek tada nam sve reči i lekcije naših mama i baka upale neku lampicu i odjednom i mi, baš kao što su i one nekad, počnemo da primenjujemo neka njihova „pravila“, kao što je na primer važnost voća u ishrani.

 Nutrienti koje možete pronaći u većini voća su prvenstveno i najčešće vitamin C, beta karoten, vitamin K ali i ugljeni hidrati, antioksidanti i vlakna.

 Različite vrste voća sadrže različite hranjive materije, zbog čega je bitno da beba u ishrani konzumira raznovrsno voće, kako bi na taj način unela sve neophodne vitamine i minerale. Voće koje se smatra idealnim za bebe je:

breskva
jabuka,
kruška,
kajsija,
avokado,
bundeva i dr.

Bobičasto voće, s druge strane, uvodite pomalo i postepeno, ali tek kada vaša beba napuni godinu dana. Jagode, borovnice, kupine i slično bobičasto voće generalno ne spada u jake alergene, ali svakako treba biti na oprezu tokom prve godine bebinog života jer ono može da izazove osip i druge blaže dermatološke promene na koži bebe, a u nekim slučajevima i bude okidač ozbiljnije alergijske reakcije.

 Jača bebin imuni sistem

 Da bi bebin organizam, a samim tim i imuni sistem pravilno funkcionisao, neophodno je da je na prvom mestu dobro snabdeven esencijalnim vitaminima i mineralima. Pošto bebe brzo rastu i razvijaju se, ishrana bogata raznovrsnim nutrientima je ključna za njihovo zdravlje i napredak. Imuni sistem beba je sam po sebi osetljiv, iz kog razloga je važno podržati ga dobrim i kvalitetnim namirnicama, između ostalog i voćem. Pored maminog mleka, koje ojačava imunitet bebe, voće i povrće su dve najvažnije grupe namirnica koje beba treba da unosi kako bi pravilno napredovala i rasla. Čuvena rečenica „Zdravlje na usta ulazi“ je daleko više od obične fraze – ona je suština i osnova dobrog zdravlja i kvalitetnog života, za vas podjednako koliko i za vašu bebu.

 Utiče na rast i razvoj mozga

 Antioksidanti koji se nalaze u voću poput šljive i jabuke povoljno utiču na razvoj mentalnih i kognitivnih sposobnosti kod beba i dece, naročito na formiranje sećanja i pamćenje. Jak antioksidans kvercetin koji se nalazi u jabukama, šljivama ali i drugom voću se smatra „kraljem flavonoida“ te unošenjem ovog nutrienta podstičete ne samo bebin imuni sistem već i mnoge druge procese u telu koji direktno utiču na njen razvoj. Neki naučnici tvrde da količina voća koju konzumiramo tokom prve dve godine života utiče na IQ (koeficijent inteligencije) kasnije u životu. Bebe koje su konzumirale dovoljnu količinu voća su se u sprovedenoj studiji pokazale kao „pametnije“ u odnosu na bebe koje su imale znatno manje voćnih obroka u svojoj ishrani.

 Zdrava užina ili obrok

 Ako se dvoumite šta bebi da date kao užinu – sa voćem nikad nećete pogrešiti. Svakako, ono je uvek bolja opcija od bilo kog slatkiša, čokoladnih napitaka i drugih „šećernih“ obroka koji brzo pružaju osećaj sitosti i zadovoljstva, ali ne sadrže nikakve hranjive vitamine i minerale koji su prirodno prisutni u voću. Bebe i deca generalno vole voće jer je slatko i sočno, što je samo jedan razlog više da ga uvedete kao redovan obrok ili užinu za vašeg mališana. Ako vodite dinamičan život i stalno ste u pokretu, nije loše da pri ruci uvek imate par bebi kašica kao obrok za usput ili na nekim daljim putovanjima. Birajte proverene proizvođače i vodite računa da su teglice koje kupite pod vakumom i u roku upotrebe.

 Važno je da voće za koje se opredelite nije jak alergen jer je bebin imuni sistem dosta slabiji nego imuni sistem odrasle osobe te može doći do neke neželjene reakcije kao što su osip i crvenilo, na primer. U prvoj godini bebinog života izbegavajte voće kao što su jagode, kivi i citrusi, ili ih dajte u vrlo malim količinama kako ne biste izazvali potencijalnu alergijsku reakciju.

 Na kraju krajeva - na vama je da se opredelite da li ćete bebi davati gotove kašice ili ćete ih pripremati same. Većina mama balansira između kupovnih kašica i domaćih, u zavisnosti od slobodnog vremena i životne situacije, a vi ćete pronaći šta vama i vašoj bebi najviše odgovara. Danas na raspolaganju imamo pregršt raznovrsnog voća ali takođe i kvalitetnih bebi kašica da je prosto nemoguće ne isprobati ih sve.

 Ako se dvoumite s kojim voćem da počnete, najsigurnije voće za bebu je jabuka, kruška, šljiva, breskva, tako da za koje god od navedenih se opredelite da uvedete kao prvi voćni obrok vaše bebe – samo napred.

Izvor: bebac.com

Određene namirnice pogoršavaju ekcem kod dece. Nutricionisti savetuju kako bi trebalo da izgleda ishrana deteta koje pati od ekcema.

Ekcemi i uopšte problemi sa kožom kod beba i male dece javljaju se prilično često. Toliko često da verovatno čak i poznajete nekoga čije dete pati od ekcema.

Ako je to slučaj, možda ste i primetili da određene namirnice pogoršavaju simptome dovodeći do pojave crvenih, upaljenih fleka na koži koje neprijatno svrbe…

Nutricionista Karen Fišer, koja i sama ima kćerku koja pati od ekcema, odlučila je da se ne oslanja samo na kortizonske kreme koje najčešće samo ublaže i maskiraju simptome, već da pokuša da problem svoje devojčice reši ishranom.

Koliku ulogu igra ishrana?

Pošto je promena u načinu ishrane pomogla njenoj kćerki, Fišerova je odlučila da to podeli i sa drugim roditeljima, predstavivši "dijetu protiv ekcema".

Deca koja pate od ekcema ne bi trebalo da jedu grožđe, pomorandže, kivi, paradajz, avokado, kajsije, šljive i urme.

Osim toga, trebalo bi smanjiti mlečne proizvode i proizvode od pšeničnog brašna na minimum, kao i jaja, orašaste plodove, plodove mora i prerađenu hranu koja sadrži aditive i veštačke boje, prenosi "Dejli mejl".

Što se povrća tiče, osobe sklone pojavi ekcema trebalo bi da izbegavaju brokoli.

Ovo su, naravno, uopštene smernice, ali se stručnjaci slažu da je najefikasniji način da shvatite šta vašem detetu stvara probleme vođenje preciznog dnevnika ishrane.

Tako ćete sami moći da prilagodite preporuke lekara potrebama vašeg deteta.

Izvor: mondo.rs

Mleko je važna namirnica za rast i razvoj dece, a na našim prostorima je kravlje mleko deo tradicionalne – viševekovne ishrane. Pokušaji generalnog osporavanja, pa i izbacivanja mleka iz ishrane, NISU utemeljene na naučnim dokazima!

Kada se pravilno uvodi u ishranu dece i kada se poštuju dobro definisane preporuke za upotrebu, kravlje mleko i mlečni proizvodi su, za ogromnu većinu dece, bezbedna i zdrava namirnica! Ime više korisnih nutritivnih aspekata mleka, ali dva su najverovatnije najvažnija: mleko i mlečni proizvodi su odličan izvor kalcijuma, koji je jedan od najvažnijih minerala za rast i razvoj deteta.

Slede najčešća pitanja roditelja:

Kada se uvodi kravlje mleko u ishranu beba?

U prvoj godini života – majčino mleko je najvažnije za zdravlje bebe i NEMA prave zamene! Preporuke svih velikih pedijatrijskih, nutricionističkih i alergoloskih udruženja su jasne – u prvoj godini života NE treba davati kravlje mleko! Prevencija gojaznosti (koja postaje globalni problem) i smanjenje verovatnoće nastanka alergija na proteine kravljeg mleka su lako razumljivi. Zato je dojenje “zakon” u prvoj godini života! Ukoliko u užoj porodici nema alergije na proteine kravljeg mleka, posle prvog rođendana se može dati kravlje mleko, ali isključivo BEZ konzervanasa i aditiva!

Šta od mleka beba prvo da proba?

Najbolje je da prvi bebin kontakt sa kravljim mlekom bude JOGURT! Fermentisani mlečni proizvodi, kakav je jogurt, sadrže korisne – probiotske bakterije koje su izuzetno važne za zdravlje dece (ovo svakako važi i za odrasle). One pomažu varenje, ali pomažu da dete izgradi zdrav imunski sistem. Sve što važi za jogurt važi i za kiselo mleko! Kiselo mleko se lako vari u crevima, stimuliše proces pražnjenja, a kao i jogurt pomaže zdravu crevnu mikrofloru. Može da se kombinuje sa raznim ukusima i jelima, a posebno sa voćem i slatkišima kao zamena za sladoled sa niskim brojem kalorija.

Da li su sirni namazi dobri za decu?

Sirni namaz je dobar izbor uz doručak, kada se kombinuje sa hlebom od integralnim žitaricama i jogurtom. Potrebno je voditi računa o tome da on bude potpuno prirodan: bez aditiva, bez konzervansa i bez veštačke arome – što naprimer Sirko i A la kajmak, Mlekare Šabac, čine namazima br 1. u Srbiji.U pitanju su proizvodi koji se dobijaju od najkvalitetnijeg domaćeg mleka savremenim tehnološkim postupkom.

Da li se deci može davati čokoladno mleko?

Jedno vreme je čokoladno mleko bilo jedna od neprikladnih namirnica nuticionista, pre svega zbog visokog sadržaja šećera. Ipak, poslednjih 20-tak godina se zna da kvalitetno čokoladno mleko ima jedno izuzetno važno mesto u oporavku dece od jakih fizičkih napora. Kad dete ima jak trening ili utakmicu, u prvih 45-60 minuta POSLE treninga je važno da dete unese “brzi” šećer, a po mogućstvu i proteine koji oporavljaju istrošene mišiće. E, tu je čokoladno mleko idealno – sadrži OPTIMALNU količinu šećera i proteina za oporavak posle fizičkog napora. Ovo važi i za odrasle, a to je dokazano izuzetno dobro sprovedenim medicisnkim istraživanjima.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Čula sam da postoje (ali dok ne vidim ne verujem) deca koja jedu bukvalno sve što im se stavi u tanjir. To, nažalost, nije slučaj kod moje dece, a ako nije ni kod vaše, ne budite očajni. Izbirljivost, iako je jako naporna za roditelje, potpuno je normalna stvar kod dece.

‘… deca vrtićkog uzrasta po prirodi stvari prolaze kroz faze kada su izbirljiva i odbijaju da probaju novu hranu. Naročito povrće. Ovo je potpuno normalna razvojna faza, ali može dovesti do problema ako deca postaju sve više izbirljiva.’ – Dr Claire Farrow, Aston Research Centre for Child Health.

Iako vam sad možda deluje utešno to što niste jedini na svetu koji imaju ovaj problem, to olakšanje traje kratko, tek dok prvi sledeći put ne poslužite brokoli. Ali, nauka je konačno pronašla način da vam pomogne. Nova istraživanja pokazala su da, prateći ova tri koraka, roditelji mogu promeniti stav deteta prema hrani.

Pre nego što kažemo koji su to koraci, moramo da napomenemo – istrajnost je najvažnija. Morate biti uporni. I uvek imati na umu da su deca odlični pregovarači. A da biste dosegli njihov nivo pregovaračkih moći, evo šta treba da uradite.

Korak 1 – ponavljanje: Nudite hranu koju dete odbija. Nudite isto povrće najmanje 14 dana za redom. I budite strpljivi. Ideja je da dete „upozna” hranu, da prestane da mu bude nova. Neka deca možda će određenu hranu morati da probaju 10-20 puta dok je ne prihvate.

Korak 2 – dajte primer: Jedite povrće koje nudite detetu i sami za ručak i pokažite koliko vam se dopada.

Korak 3 – nagrade: Nagradite ih za trud, čak i ako su pojeli samo zalogaj. Ili samo liznuli. Sve se računa. Velike stvari počinju malim koracima.

Sve ovo sa istim povrćem ponavljajte najmanje 14 dana!

‘Naša istraživanja pokazala su da ponavljajuće izlaganje deteta određenoj hrani, nagrađivanje svakog pokušaja probanja hrane i lični primer koji roditelj daje jedući i sam hranu koju dete odbija, mogu bitno promeniti odnos deteta prema hrani.’ – Dr Claire Farrow.

Pored toga, navike u ishrani koje deca usvoje u detinjstvu pratiće ih i kad odrastu i sigurno želite da izgrade zdrav odnos prema hrani.

Izvor: Zelena učionica