april 22, 2021

Majčino mleko je savršena hrana za rast i razvoj bebe. Ali, da bi mleko bilo maksimalno korisno, majka treba da vodi računa o ishrani.

Ako dojite, kalorijski unos bi trebalo da bude veći za oko 300 kalorija, nego u obrnutom slučaju. Možete da gubite od 500 grama do dva kilograma mesečno, bez ugrožavanja produkcije mleka. Ukoliko suviše smanjite kalorijski unos, možete da narušite zdravlje, jer će telo da koristi hranljive sastojke iz rezervi – kako bi produkovalo mleko. To može da izazove umor i da redukuje imune faktore u mleku, pa će beba da bude manje otporna na prehladu i infekcije. Što je još gore, nećete imati dovoljno mleka. Brži gubitak telesne mase (više od 500 grama nedeljno) je povezan sa otpuštanjem štetnih materija (koje se nalaze u masnom tkivu) u mleko.

Najveće potrebe za kalorijama ćete imati prvih četiri do šest meseci, tj. u fazi dok beba samo sisa. Dovoljno je da dodate, npr. tri serviranja ugljenih hidrata više (tri parčeta hleba), 100 grama mesa ili živine, jedno serviranje voća ili povrća, i jedno dodatno serviranje mlečnih proizvoda. Kada beba počne da uzima nemlečnu hranu, ove “dodatke” možete da ukinete.

Osnovni vodič zdrave ishrane

Ukoliko sledite navedena uputstva, obezbedićete dovoljan unos kalorija, a samim tim i dovoljnu količinu kvalitetnog mleka za vašu bebu:
– Jedite kada ste gladni. Uzmite čašu vode ili svežeg, ceđenog soka uvek kada dojite bebu.
– Ishrana mora da bude uravnotežena.

– Doručak daje “pun gas” metaboličkoj brzini, sagorevajući kalorije brže nego kada preskačete obroke.
– Neka žitarice budu osnova obroka (jedite integralni, smeđi, pirinač), jer sprečavaju konstipaciju (zatvor).
– Jedite raznovrsnu hranu, jer će različitost mirisa i ukusa u mleku pomoći vašoj bebi da lakše prihvati nemlečnu hranu.
– Voće i povrće su naročito važni, jer sadrže potrebne minerale i vitamine.
Izbegavajte:
– grickalice umesto obroka
– intenzivne, stroge dijete(nezdrave su, garantovano ćete biti gojazni)

Važan je i adekvatan unos proteina. Meso obezbeđuje odgovarajuću količinu proteina u vašoj ishrani (kao dojilji, potrebno vam je oko 65 grama dnevno). Takođe, obezbeđuje povećane potrebe za vitaminom B6, gvožđem i cinkom. Proteine možete uzeti i iz mleka, jaja, ribe, ili živine.

– Izbegavajte slatku i masnu hranu, kao i slatke sokove.

– Pijte pre nego što postanete žedni, jer je žeđ rani simptom dehidracije (pijete dovoljno ako vam je urin svetlo žut). Zdrava pića sadrže vitamine i prirodne šećere iz voća i povrća. Vodu slobodno pijte, naročito u toplim letnjim mesecima. Zdrava pića su: voda, prirodni sokovi od voća i povrća, mleko, supa…

– Vitamin B podstiče stvaranje mleka. Ima ga u kvascu, žitaricama. Manjak ovog vitamina može da izazove uznemirenost deteta.

– Lekovi prelaze u mleko. Ako morate da ih uzimate, neka to budu oni koji ne štete bebi.

– Izostavite pušenje i alkohol.

– Kofein je jak stimulans, pa ponekad može da uzrokuje gasove kod bebe.

– Određena hrana jakog mirisa (luk, brokoli, kupus, karfiol, začini ili pasulj) može da mleko učini neprijatnim i da kod pojedinih beba izazove uznemirenost. Ako dođe do toga, napravite pauzu u uzimanju te hrane. – Neke bebe ne tolerišu proteine kravljeg mleka, a majci koja doji je potreban kalcijum. Nemlečni izvori kalcijuma su: brokoli, kupus, sok od narandže, žitarice, bundeva, losos. Poslednja istraživanja su pokazala da kalcijum i druge komponente iz mlečnih proizvoda potiskuju hormone koji potpomažu nagomilavanje masti.

Predlog jelovnika za majke koje doje

Doručak

– izblendirati šolju jogurta, šolju sitnog voća, 1/3 šolje mleka, integralna pogačica, kašičica butera, list presovane šunke

Užina

– velika narandža, tri kašičice suvog grožđa, čaša oligomineralne vode

Ručak

– pileća supa, pečena piletina sa parmezanom, zelena salata

Užina

– voćni kolač, velika narandža

Večera

– proja, šolja jogurta, oligomineralna voda

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

 

Fiziologija organizma žene je takva da što novorođenče više sisa, majka ima više mleka. Redovni obroci, raznovrsna ishrana, svakodnevne šetnje majke i bebe, utiču na dobro raspoloženje ne samo majke koja doji, već i na odojče. Na taj način se pospešuje i proizvodnja mleka dojilje. Nervna napetost, umor ili stres u životu dojilje utiču na količinu i kvalitet mleka.

Prvih šest do osam nedelja u periodu dojenja je period u kojem se majka i beba navikavaju jedno na drugo, i u kojem je neophodno uspostaviti redovan ritam obroka za majku. Redovan ritam obroka uključuje pet obroka: doručak, užinu, ručak, užinu, večeru. U ovom ključnom periodu dojenja neophodno je da majka koja doji bude posvećena samo novorođenoj bebi. Kada beba spava, neophodno je i da se mama odmara.

Bebe koje se hrane majčinim mlekom su otpornije na bolesti jer su 80% ćelija u majčinom mleku makrofagi koji su odgovorni za borbu protiv bakterija i virusa. Potrebe u energiji, gradivnim i zaštitnim materijama za majku koja doji novorođenče/odojče su veće nego u trudnoći. Nije teško zaključiti zbog čega potrebe u energiji, gradivnim i zaštitnim materijama novorođenčeta, a kasnije i odojčeta, zavise od ishrane majke.

Majčino mleko sadrži najmanje 100 komponenti/činilaca koji se ne nalaze u gotovim formulama za ishranu novorođenčadi/odojčadi. Nijedno dete nije alergično na majčino mlako, ali način ishrane majke utiče na ponašanje bebe. Tokom prvih šest meseci dnevna količina mleka koju dojilja poklanja svojoj bebi je 600 do 900 ml! Dnevna količina mleka koja se stvara u organizmu majke je veća ili manja u zavisnosti od potreba novorođenčeta ili odojčeta. Šolja majčinog mleka od 250 ml obezbeđuje novorođenčetu i odojčetu 225 kcal. Kako bi odojčetu bilo obezbeđeno 750 ml mleka, majka mora da osigura dodatnih 700 kcal.

Masne naslage koje su se stvorile tokom trudnoće obezbeđuju 200 – 300 kcal u periodu prva tri meseca dojenja (laktacije). Dodatnih 500 kcal neophodno je obezbediti u daljem periodu dojenja. Mnoge žene su zabrinute gubitkom kilograma nakon porođaja. Većina dojilja, gube na telesnoj masi u proseku od 0,5 do 1 kg za mesec dana u toku prvih šest meseci dojenja. Veći gubitak u telesnoj masi nije poželjan, niti se preporučuju radikalnije mere za gubitak dobijenih kilograma tokom perioda trudnoće i dojenja.

Potrebe u belančevinama su veće u odnosu na žene koje nisu trudne i koje ne doje i iznose 15 do 20 grama dnevno. Najjednostavniji račun je 1 gram belančevina svaki dan za svakih pola kilograma telesne mase. Namirnice bogate belančevinama su mleko, mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine...

Unos vode mora da bude veći od jedne litre dnevno, a unos tečnosti mora biti obezbeđen i unosom dodatnih količina tečnosti – šolja mleka, čaša soka... Ukoliko dojilja unosi manje tečnosti, količina unete tečnosti će biti sačuvana za novorođenče/odojče, a na taj način će organizam dojilje biti u opasnosti time će manje mokriti, čime će se mokraća koncentrisati više nego što je fiziološki, te će se na taj način stvarati uslovi za nastanak bubrežnih kamenaca.

Masti treba da obezbede od 40% do 50% energetskih potreba novorođenčeta i odojčeta. Majčino mleko, kao i formule mleka, ukoliko je to neophodno, obezbeđuju 50% energije iz masti. Unos pojedinih vitamina u ishrani majke utiče na kvalitet mleka. To se odnosi na vitamine C, B6, B12, A i D. Ukoiliko je unos ovih vitamina manji, unos je manji i za novorođenče/odojče. Unos kalcijuma za novorođenče/odojče u mnogome zavisi i od rezervi kalcijuma u organizmu majke.

Potrebe u folnoj kiselini su povećane jer je neophodno zadovoljiti potrebe u ovom vrlo važnom vitaminu i majkama i bebama. Unos kalcijuma zavisi od ishrane majke – unos mleka i mlečnih proizvoda mora biti adekvatan. Neophodno je izbegavati duvan i alkohol, kao i upotrebu lekova, a ukoliko su oni neophodni, potrebno je savetovanje sa ordinirajućim lekarom.

Izvor: www.gaialife.rs

Majčino mleko je savršena hrana za rast i razvoj bebe. Ali, da bi mleko bilo maksimalno korisno, majka treba da vodi računa o ishrani.

Ako dojite, kalorijski unos bi trebalo da bude veći za oko 300 kalorija, nego u obrnutom slučaju. Možete da gubite od 500 grama do dva kilograma mesečno, bez ugrožavanja produkcije mleka. Ukoliko suviše smanjite kalorijski unos, možete da narušite zdravlje, jer će telo da koristi hranljive sastojke iz rezervi – kako bi produkovalo mleko. To može da izazove umor i da redukuje imune faktore u mleku, pa će beba da bude manje otporna na prehladu i infekcije. Što je još gore, nećete imati dovoljno mleka. Brži gubitak telesne mase (više od 500 grama nedeljno) je povezan sa otpuštanjem štetnih materija (koje se nalaze u masnom tkivu) u mleko.

Najveće potrebe za kalorijama ćete imati prvih četiri do šest meseci, tj. u fazi dok beba samo sisa. Dovoljno je da dodate, npr. tri serviranja ugljenih hidrata više (tri parčeta hleba), 100 grama mesa ili živine, jedno serviranje voća ili povrća, i jedno dodatno serviranje mlečnih proizvoda. Kada beba počne da uzima nemlečnu hranu, ove “dodatke” možete da ukinete.

Osnovni vodič zdrave ishrane

Ukoliko sledite navedena uputstva, obezbedićete dovoljan unos kalorija, a samim tim i dovoljnu količinu kvalitetnog mleka za vašu bebu:

– Jedite kada ste gladni. Uzmite čašu vode ili svežeg, ceđenog soka uvek kada dojite bebu.

– Ishrana mora da bude uravnotežena.

– Doručak daje “pun gas” metaboličkoj brzini, sagorevajući kalorije brže nego kada preskačete obroke.

– Neka žitarice budu osnova obroka (jedite integralni, smeđi, pirinač), jer sprečavaju konstipaciju (zatvor).

– Jedite raznovrsnu hranu, jer će različitost mirisa i ukusa u mleku pomoći vašoj bebi da lakše prihvati nemlečnu hranu.

– Voće i povrće su naročito važni, jer sadrže potrebne minerale i vitamine.

Izbegavajte:
– grickalice umesto obroka
– intenzivne, stroge dijete(nezdrave su, garantovano ćete biti gojazni)

Važan je i adekvatan unos proteina. Meso obezbeđuje odgovarajuću količinu proteina u vašoj ishrani (kao dojilji, potrebno vam je oko 65 grama dnevno). Takođe, obezbeđuje povećane potrebe za vitaminom B6, gvožđem i cinkom. Proteine možete uzeti i iz mleka, jaja, ribe, ili živine.

– Izbegavajte slatku i masnu hranu, kao i slatke sokove.

– Pijte pre nego što postanete žedni, jer je žeđ rani simptom dehidracije (pijete dovoljno ako vam je urin svetlo žut). Zdrava pića sadrže vitamine i prirodne šećere iz voća i povrća. Vodu slobodno pijte, naročito u toplim letnjim mesecima. Zdrava pića su: voda, prirodni sokovi od voća i povrća, mleko, supa…

– Vitamin B podstiče stvaranje mleka. Ima ga u kvascu, žitaricama. Manjak ovog vitamina može da izazove uznemirenost deteta.

– Lekovi prelaze u mleko. Ako morate da ih uzimate, neka to budu oni koji ne štete bebi.

– Izostavite pušenje i alkohol.

– Kofein je jak stimulans, pa ponekad može da uzrokuje gasove kod bebe.

– Određena hrana jakog mirisa (luk, brokoli, kupus, karfiol, začini ili pasulj) može da mleko učini neprijatnim i da kod pojedinih beba izazove uznemirenost. Ako dođe do toga, napravite pauzu u uzimanju te hrane. – Neke bebe ne tolerišu proteine kravljeg mleka, a majci koja doji je potreban kalcijum. Nemlečni izvori kalcijuma su: brokoli, kupus, sok od narandže, žitarice, bundeva, losos. Poslednja istraživanja su pokazala da kalcijum i druge komponente iz mlečnih proizvoda potiskuju hormone koji potpomažu nagomilavanje masti.

Predlog jelovnika za majke koje doje

Doručak

– izblendirati šolju jogurta, šolju sitnog voća, 1/3 šolje mleka, integralna pogačica, kašičica butera, list presovane šunke

Užina

– velika narandža, tri kašičice suvog grožđa, čaša oligomineralne vode

Ručak

– pileća supa, pečena piletina sa parmezanom, zelena salata

Užina

– voćni kolač, velika narandža

Večera

– proja, šolja jogurta, oligomineralna voda

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Izvor: yumama.com

Da li treba da jedem više tokom dojenja?

Nema potrebe da jedete za dvoje, kao ni tokom trudnoće. Najvažnije je da jedete raznovrsnu hranu, bogatu proteinima, da jedete puno voća i povrća, a da izbegavate hranu koja goji, a nema nutritivnu vrednost. Zabluda je da treba jesti mnogo i da postoje namirnice koje povećavaju količnu mleka (pivo, kiselo testo...).

Kakvu hranu treba da unosim tokom dojenja?

U ishrani treba da budu zastupljene sve vrste hrane, sa dovoljnim količinama hrane bogate belančevinama, voće i povrće. Pokušajte da jedete zdravo: beli hleb zamenite crnim, grickalice zamenite voćem, masnu i tešku hranu smanjite na minimum ili je izbacite, ali zato unosite što više povrća i hrane vlaknaste strukture.

Umesto gaziranih, vestačkih pića tipa kole, pijte vodu, limunadu zaslađenu medom i prirodne, ceđene sokove.

Izbacite hranu koja nadima (grašak, pasulj, kupus) smanjite unos kafe, čokolade, bibera, ljute paprike, čilija i drugih jakih začina - beba može da ima grčeve zbog ovih namirnica.

Da li treba da uzimam vitaminske dodatke tokom dojenja?

Pre svega je potrebno da se adekvatno hranite - kvalitetno i dovoljno. Ako unosite dovoljno voća i povrća, nije potrebno uzimati i dodatne vitaminske preparate. Ipak, vitaminske dopune vam neće škoditi, posebno ako ste bili anemični tokom trudnoće. Želite li da pijete vitaminske preparate, nastavite sa onima koje ste koristili tokom trudnoće, oni imaju dobro izbalansiran sastav i za period dojenja.

Treba li da dajem bebi D vitamin?

Da, preporuka lekara je da se bebi daje D vitamin, posebno zimi. Sa ovim vitaminom treba početi kad beba napuni 15 dana. Sa dečijim lekarom koji prati razvoj vaše bebe razgovarajte o tome kada i kako da uvodite D vitamin i koji preparat da dajete.

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

10 retro imena koja ćete poželeti da date vašoj devojčici

10 retro imena koja ćete poželeti da d…

Nekada veoma popularana, danas više nisu toliko česta...

Roditelji na mukama: Kako da znate da li vaše dete ima grip ili Covid 19?

Roditelji na mukama: Kako da znate da li…

Kako razlikovati virus COVID-19 od običnog sezonskog g...

Zablude o prolećnim alergijama

Zablude o prolećnim alergijama

Poslednjih nekoliko decenija je došlo prave mini-revol...

Da li ste znali čemu služe preklopi na bebi bodićima

Da li ste znali čemu služe preklopi na…

Koliko ste se puta namučili da ukakan bodić skinete p...

Deca lakše dehidriraju nego odrasle osobe

Deca lakše dehidriraju nego odrasle oso…

Kako idu topli dani , veći je rizik da deca dehidriraj...

Zašto je važno da beba boravi na podu /ravnoj podlozi

Zašto je važno da beba boravi na podu …

Koliko će dete imati razvijenu krupnu motoriku nogu, r...

Kako da beba spava duže i kvalitetnije?

Kako da beba spava duže i kvalitetnije?

Što ranije bebe dobiju svoje sobe, u proseku će spava...

Šta da radite kad vam ljudi “pametuju” o roditeljstvu

Šta da radite kad vam ljudi “pametuju…

Da li ste primetili kako ljudi misle da su kvalifikovan...

Visoka temperatura u sred noći

Visoka temperatura u sred noći

Dete od tri godine se probudi “u sred noći”, pipne...

Koliko je važan izbor prve kozmetike za vašu bebu

Koliko je važan izbor prve kozmetike za…

Kod pravilne nege i higijene, osim pravilnog pristupa s...

Razrešite najčešće letnje roditeljske dileme

Razrešite najčešće letnje roditeljsk…

Da li je bolja planina ili more, sme li dete da se kupa...

Alergije kod dece

Alergije kod dece

Prestati pušiti u trudnoći Kod dojenčadi s visokim ...

Kako da sačuvate vid svoje dece

Kako da sačuvate vid svoje dece

Sve više dece ima problem s vidom, što je posledica g...

Pupak bebe

Pupak bebe

Dani kada je prinova stigla za novopečene roditelje is...

Opekotine

Opekotine

Kada nastaju opekotine? Do opekotina najčešće dolaz...

Savet pedijatra: Do kada dojiti?

Savet pedijatra: Do kada dojiti?

Pedijatar Milivoj Jovančević odgovara koliko je dugo ...

Dojite, iako vaša beba ume da kaže “Daj mama siku”

Dojite, iako vaša beba ume da kaže “…

Ništa brže ne podiže obrve nego izjava da još uvek ...

Problematični treći krajnik

Problematični treći krajnik

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.