oktobar 01, 2020

Pitanje koje brine porodilje širom planete.
U više od 170 zemalja sveta se od 1. do 7. avgusta obeležava Svetska nedelja dojenja kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju, a kako se ove godine obeležava u jeku pandemije virusa korona, ističe se da virus do sada nije nađen u mleku nijedne kovid pozitivne majke.
Kako se navodi u saopštenju Nacionalnog programa za podršku dojenju, za sada ne postoje dokazi da se virus prenosi dojenjem, ali je dokazano da dojenje smanjuje mortalitet novorođenčadi, odojčadi i dece i doživotno utiče na imunitet.
I u epidemijama i svim prirodnim katastrofama to je najvažniji prirodni resurs za ishranu novorođenčadi i odojčadi.
Naime, Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje.
U našoj zemlji Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava se 40. nedelje u godini koja simbolično predstavlja trajanje trudnoće, a ove godine obeležiće se u periodu od 28. septembra do 4. oktobra pod sloganom “Podrži dojenje – za zdraviju planetu”.
Slogan ovogodišnje Svetske i nacionalne nedelje dojenja ukazuje nam na važnost dojenja u očuvanju životne sredine i njen uticaj na klimatske promene, kao i na imperativ zaštite, promovisanja i podrške dojenju za zdravlje ljudi i zdraviju životnu sredinu.
Dojenje predstavlja najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi zadovoljenje potreba novorođenčeta za pravilnom ishranom.
Dojenje je osnovno pravo svakog deteta i majke, koje ni bi trebalo da bude uskraćeno nikakvim spoljnim faktorima. Uprkos ovome, dojenje na javnom mestu u Srbiji je još uvek izvesna vrsta tabua. Čak 90% ispitanica iz Srbije izjavilo je da misli da dojenje u javnosti nije adekvatno podržano od šire zajednice.
Majčino mleko je potreba svakog novorođenčeta, odojčeta i deteta do navršene druge godine života.
Sastav i količina majčinog mleka prilagođeni su uzrastu deteta i njegovim potrebama.
Osim što zadovoljava potrebu za hranom, dete sisanjem ostvaruje povezanost sa majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni razvoj i razvoj inteligencije.
Dojenje je ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki i predstavlja vitalni deo održivog razvoja i značajnu komponentu globalne akcije okončanja poremećaja uhranjenosti.
Osim toga, majčino mleko je prirodna, obnovljiva hrana koja štiti životnu sredinu, proizvedena i isporučena bez zagađenja, pakovanja i otpada.
Dojenje doprinosi smanjenu emisije ugljen-dioksida. Sa druge strane, proizvodnja i potrošnja adaptiranih mlečnih formula ima negativan uticaj na životnu sredinu odnosno doprinosi iscrpljivanju prirodnih resursa, degradaciji životne sredine i emisiji gasova staklene bašte.
Zato Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF preporučuju rano započinjanje dojenja – prvi podoj trebalo bi da bude u roku od jednog sata od porođaja, isključivo dojenje tokom prvih šest meseci života, kontinuirano dojenje do druge godine života ili duže, uz uvođenje nemlečne dohrane u prvih šest meseci života.
Samo oko 40 odsto svih beba rođenih u toku godine isključivo se doji do šest meseci starosti, a samo 45 odsto nastavlja dojenje do druge godine života.
Često postoji nedostatak podrške dojenju, bilo u zdravstvenom sistemu, na radnom mestu ili u zajednici, a nedostatak porodiljskog/roditeljskog odsustva i podrške na radnom mestu predstavlja veliki izazov za optimalno dojenje.
U saopštenju Nacionalnog programa za podršku dojenju ističe se da je društvena podrška dojenju od velikog značaja, a da za majke i očeve postoji i Savetovalište za dojenje koje je vrsta podrške koju direktno pružaju obučeni zdravstveni radnici i savetnici.
Svake godine, u okviru obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut” raspisuje konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovnih škola u Srbiji.
Cilj konkursa je da se podstakne zdravstvenovaspitni rad u predškolskim ustanovama i osnovnim školama na temu podrške dojenju kao najoptimalnijem načinu ishrane novorođenčadi i odojčadi.
Ove godine, zbog aktuelne COVID-19 pandemije, konkurs će biti raspisan na jesen.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Prema prekorukama svetske zdravstvene organizacije, dojenje beba majčinim mlekom je izuzetno važno za rast i razvoj deteta i savetuje se u prvih godinu dana deteta.
Nakon šestog meseca se postepeno po šemi uvode ostale namirnice, a dužina nastavka dojena je na majci. Ukoliko majka iz određenog razloga nije u mogućnosti da doji bebu ili je neophodna dopuna, na tržištu su dostupne početne i prelazne formule u zavisnosti od uzrasta deteta. Kravlje mleko nikako ne bi trebalo uvoditi pre prvog rođendana, mada danas majke ovu granicu pomeraju sve više ka drugom rođendanu. Iako smo svi od malih nogu učeni koliko su mleko i mlečni proizvodi važni u piramidi ishrane, poslednjih godina je upravo mleko postalo jedno od najkontraverznijih namirnica.

Da li je kravlje mleko deci neophodno?

Samo unazad nekoliko decenija, niko ovo pitanje ne bi ni postavio, upravo zbog opšte prihvaćene činjenice da je mleko jako zdravo i neophodno detetu u rastu i razvoju. Ovu činjenicu potkrpićemo saznanjem da je mleko bogato kalcijumom koji je neophodan za rast kostiju, kao i obogaćeno Vitaminom D koji ima značajnu ulogu u mnogim procesima organizma uključujući i jačanju imunog sistema. Bogato je proteinima i važnim nutritientima pa je zato i vrlo omiljena namirnica decenijama unazad. Danas nažalost sve je više studija koje pokazuju da današnje mleko nije ni blizu po svom kvalitetu onome koje smo čak i mi kao deca konzumirali. Pedijatri i nutricionisti širom sveta sve više savetuju da se vitamini, minerali i proteini deci obezbeđuju i putem ostalih namirnica a da mleko ostaje u upotrebi kao neka dobra stara navika. Sve više se čuju i preporuke da je mleko do 12 godine opravdano, a da nakon toga mlečni proizvodi bi trebalo da preuzmu primat. Ne treba ni zanemariti studije koje savetuju da deca koja imaju različite oblike alergija, astmu, atopijski dermatitis bi trebalo mleko da konzumiraju što manje, što se u većini slučajeva ne odnosi i na sve mlečne proizvode.

Šta je važno da znate ako se odlučite za kravlje mleko?

Nikada ne uvodite životinjsko mleko u ishranu dece pre prvog rođendana, ali sve više su preporuke da se čak sačeka i do petnest meseci deteta. Postepeno ga uvodite i pratite kako dete na njega reaguje. Alergija na mleko, je zabeležena u oko 3 % populacije , a najčešće se ispoljava do treće godine rođenja. Može da izazove mnogobrojne digestivne tegobe, ali i pojavu osipa i gušenja. Intolerancija na laktozu, zabeležena je u značajnom procentu celokupne populacije, čak 75% ljudi ima intoleranciju na laktozu, tj. ima nedostatak enzima laktaze koji bi trebalo da razloži mlečni šećer i tako pomogne metabolizmu mleka.

Koje kravlje mleko je pogodno za moje dete?

Kada nam je tržiste preplavljeno različitim opcijama kravljeg mleka, roditelji najčešče su u ozbiljnoj dilemi za koje da se odluče. Najidealnija opcija bi bilo domaće mleko sa neke farme gde znate da su krave odgajane u adekvatnim uslovima i hranile se prirodnom hranom bez veštačkih dodataka i nisu tretirane lekovima i antibioticima. Ovo mleko je potrebno prokuvati i onda dati detetu da konzumira. Pošto je ovo za većinu roditelja nemoguće izvesti, od komercjalnih mleka, treba uzeti mleko proverenog proizvođača, sa većim postotkom masti od dva. Roditelji često greše kupujući mleko sa niskim postotkom masti. Danas su dostupna i kravlja mleka, specijalno formulisana za decu, koja su obogaćena vitaminima i mineralima koji su najpotrebniji za dečji uzrast.

Koje su još alternative kravljem mleku?

U naletu sve većeg praćenja trendova, majke pribegavaju i različitim alternativama. Najčešće mleko za koje se majke interesuju je kozje mleko, za koje postoji verovanje da je nutritivno jako ali i da pomaže jačanju imunom sistemu. Činjenica jeste da sadrži veći broj srednjelančanih masnih kiselina koje se dobro resorbuju, pa se vrlo često i bolje toleriše, ali je ono je dosta siromašno folnom kiselinom pa ono ne bi trebalo da bude osnovno mleko koje dete konzumira da ne bi kroz vreme razvilo megaloblastnu anemiju.
Ovčije mleko ima izrazito visok sadržaj proteina, čak šest puta viši od onog u majčinom mleku, kalcijuma i ostalih minerala, zbog svog specifičnog mirisa i ukusa vrlo često deca ga i ne vole u najranijem uzrastu,a svakako i sa njim treba sačekati drugu godinu deteta.
Kozje i ovčje mleko svakako nisu zamena za obično mleko, možete ga dati vašem detetu tek nakon druge godine, ali ne svakodnevno. Ali u starijoj dobi deteta, možete povremeno uvesti kozji ili ovčji jogurt ili sir koji imaju veće benefite na zdravlje od samog mleka.
Za decu koja imaju neku vrstu alergije ili intolerancije na životinjska mleka tu su svakako i biljne alternative o kojima smo već govorili.

Koliko je mleka dovoljno?

Prema preporukama Evropskog društva za dečiju gastroenterologiju, i ishranu kao i Svetske zdravstvene organizacije za decu do 5 godina preporuka je dva mlečna obroka (400 do 500 ml), mleko ili mlečni proizvodi na dan, dok kod starije dece do 12 godina može se povećati za još jednu dozu, tj tri mlečna obroka, a preko 12 na 4 mlečna obroka.
Veoma je bitno napomenuti da količine mleka i mlečnih proizvoda moraju biti ograničene na preporučene dnevne vrednosti. Prekomerno konzumiranje mleka može imati određene posledice na zdravlje kao što su slabija telesna uhranjenost, anemija i zatvor.

Mlečni proizvodi i njihov značaj u ishrani dece

Jogurt je najzastupljeniji mlečni proizvod u ishrani kako odraslih tako i dece. Jogurt kao i njemu slični proizvode (kefir i kiselo mleko), ali i sir su mlečni proizvodi koje možete postepeno uvesti u ograničenim količinama detetu i pre prvog rođendana. Kao i kod uvođenja svih namirnica to mora ići postepeno, kako biste videli kako vaše dete na njih reaguje.U jogurtu i siru nema laktoze, a mlečni proteini su uklonjeni ili u granicama, što ih čini značajno lakšim za varenje nego mleko.
U zavisnosti od vrste mleka od koga je napravljen, ali i od načina, njegova nutritivna vrednost značajno varira. Jogurt nastaje procesom fermentacije koju obezbeđuju dobre bakterije. Prosećan jogurt od kravljeg mleka koji uglavnom konzumiramo sadrži oko 7 grama ugljenih hidrata( 2 % ukupnih dnevnih potreba ), 2 grama masnoća ( 2 % dnevnih potreba ) i 5 g proteina ( 10 % ukupnih dnevnih potreba ). Jogurt je bogat proteinima, te predstavlja važan izvor aminokiselina. Sadrži značajne količine minerala kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, joda, kalijuma i cinka i tako značajno doprinosi boljem zdravlju celog organizma.
Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako dodatno poboljšava aktivnost imunog sistema.

Sir je namirnica koje je u našim krajevima prisutna skoro u sva tri obroka. Kada se odlučite da vašoj bebi polako uvodite sir u ishranu, morate birati samo one sireve koji se prave od pasterizovanog mleka. Sirevi kao što je mladi sir, feta i sličniobično su napravljeni od svežeg nepasterizovanog mleka, pa mogu da sadrže bakterije, posebno listeriju, pa ih kod beba i male dece treba izbegavati. Sirevi koji se preporučuju bebama i manjoj deci su krem sir, švapski sir, rikota, kao i svi prerađeni i tvrdi sirevi kao što su na primer parmezan ili čedar. Gledajte da jače sireve kao što su kozji, ovčji ili gorgonzola uvodite deci kada im čulo ukusa malo sazri, kako biste izbegli kasnije odbijanje bilo kog sira.

Kefir nastaje procesom fermentacije mlečnog šećera koji nastaju uz pomoć kefir gljive kao i mikroorganizama koji idu uz nju. Prepun je probiotika,za razliku od jogurta koji ima samo nekoliko jogurtnih bakterijskih kultura, kefir ih ima blizu pedeset, a pored toga ima i kvasne kulture. Pored toga, sadrži 20% kalcijuma i fosfora, 14% vitamina B12, 19% Vitamina B2,5% magnezijuma i dosta vitamina D. Podnose ga i oni koji su intolerantni na laktozu. Ima značajna antibiotska svojstva i sposobnost da se bori protiv infekcija.

Kiselo mleko je pored jogurta i kefira jedna od najzdravijih mlečnih namirnica. Pored toga što je zdrav i efikasan za različite stomačne probleme, jako se lako kombinuje i kao deo slanog ali i slatkog obroka. Ukoliko Vaše dete ne voli mlečne proizvode, ubacite nekoliko malina ili komadiće banane ili jabuke dodajte malo cimeta ili meda i eto idealne zdrave užine za Vaše mališane.

Pored velike ponude mleka i mlečnih proizvoda, da biste bili skroz sigurni da Vaše dete dobija kvalitetan proizvod od koga može da ima samo benefite, potrebno je da maksimalno pratite poreklo i način čuvanja mlečnih proizvoda pre nego što ih kupite. Ukoliko je neki deo lanca od proizvodnje do čuvanja mleka pogrešno odrađen, mleko i mlečni proizvodi ne samo što gube svoju vrednost, već mogu biti i štetni. Nemojte ni preterivati u količini koju dajete svojim mališanima, jer kao i u svemu u životu potrebno je biti umeren.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

U prvoj godini, bebina glavna hrana bi trebalo da bude majčino mleko, ali ukoliko majka ne može da doji, onda je najbolji izbor mlečna formula. Evo i zbog čega...
Proteine kravljeg mleka bebin digestivni trakt nije u stanju da vari, te bi roditelji trebalo da sačekaju sa uvođenjem ove namirnice u ishranu deteta.

Zbog čega kravlje mleko nije dobro davati deci mlađoj od godinu dana?
Kravlje mleko sadrži mnogo više proteina od majčinog što nije preporučljivo za bebu jer opterećuje bubrege i slabi imunitet. Takođe, ova vrsta mleka ima premalo gvožđa, vitamina E i C i drugih potrebnih hranljivih materija koje su neophodne bebama, a prevelike količine natrijuma, kalijuma i belančevina. Sadrži i manje linoleinske kiseline, što može da izazove proliv, ekcem i ojed kod bebe. Molekuli belančevina u kravljem mleku su veliki i mogu da prouzrokuju nevidiljivo crevno krvarenje koje je štetno za dete a može da dovede i do opasne anemije. Vrsta laktoze koja je prisutna u kravljem mleku nije u stanju da u crevnom traktu bebe izgradi čistu kulturu korisnih, bifido bakterija. To omogućava štetnim bakterijama da se slobodno razmnožavaju i stvaraju štetne sporedne produkte.Kod beba koje su sklone alergijama, kravlje mleko može da izazove pojavu alergija. Kravlje mleko sadrži manje mlečnog šećera laktoze, u kojoj se nalazi galaktoza, potrebna za izgradnju mijelinskih omotača oko nerava, a masti koje sadrži takođe nisu dobre za bebu. Zašto je adaptirano mleko bolji izbor za bebe?
Adaptirano mleko je prilagođeno potrebama deteta i sadrži optimalnu koncentraciju minerala, vitamina i hranljivih materija. Proteini u adaptiranim mlečnim formulama su modifikovani, uzeti u manjim koncentracijama, te je po sastavu ovo mleko sličnije humanom, a sadrži i optimalnu količinu esencijalnih masnih kiselina neophodnih za pravilan razvoj mozga i vida. Za decu alergičnu na kravlje mleko, na tržištu postoje posebne hipoalergijske mlečne formule. Takođe, adaptirano mleko sadrži prebiotike koji daju pozitivan efekat na crevnu floru i na jačanje imunog sistema uopšte.

Izvor: www.yumama.com

Kada je vreme da, pored dojenja, mališanu ponudim i adaptirano mleko, pitanje je mnogih mama.
Ma koliko mama to želela i pripremala se za dojenje, može se suočiti sa brojnim problemima, te postoje situacije kada se u ishranu novorođenčeta mora uvesti adaptirana mlečna formula. Međutim, to ne bi trebalo da brine mlade majke, jer uvođenje dohrane ne mora da znači da su dani dojenja odbrojani. U kojim sve situacijama je, pored dojenja, potrebno uvesti i mlečnu formulu? Evo šta kažu lekari i savetnici za dojenje...

Kada mama nema dovoljno mleka
Ukoliko iz nekog razloga imate problem sa uspostavljanjem laktacije (bilo da je to zato što ste sa bebom u bolnici bili razdvojeni duže nego što je preporučeno, vaša beba ima problem sa sisanjem i slično), proizvodnja odgovarajuće količine mleka može biti vrlo problematična. Međutim, čak i kada je sve u redu, neke mame jednostavno nemaju dovoljnu količinu mleka za svoje bebe. Ovo se obično dešava mamama koje su rodile blizance, koje su operisale grudi ili koje su rodile u nešto poznijim godinama. U svakom slučaju, ako vaša beba ubrzo nakon dojenja ogladni, vrlo je moguće da imate nedovoljnu količinu mleka. Lekari savetuju da u tim situacijama mame, pored dojenja, izmlazavaju mleko, kako bi podstakle njegovu proizvodnju, ali i da bebi, bar privremeno, daju mlečnu formulu.

Kada postoji problem sa izmlazanjem mleka
Po završetku porodiljskog, mame koje doje se susreću sa novim izazovima. Izmlazanje van kuće je nezgodno, a količina koju ste unapred ostavili, nije dovoljna. Šta uraditi? Razmislite o uvođenju mlečne formule, a kada se vratite sa posla nastavite sa dojenjem. Savet je da se na vreme pripremite za promenu u dojenju. Nekoliko nedelje pre nego što počnete da radite, izmlazajte mleko tokom dana i dajite bebi umesto da je dojite. U roku od par nedelje vaše telo će početi da proizvodi mleko onda kada je potrebno vašoj bebi - više u jutarnjim i večernjim časovima, a manje u toku dana.

Kada vam je potrebno više sna
Mnoge porodilje se susreću sa depresijom na koju može da utiče često buđenje noću i isprekidan san. Lekari savetuju da je, kako biste očuvali svoje mentalno zdravlje, korisnije da se naspavate bar jednu noć, te zamolite partnera da nahrani bebu mlečnom formulom. Osim toga, beba će vrlo verovatno duže spavati, s obzirom da se mlečna formula sporije vari od majčinog mleka.

Izvor: yumama.com

Francuska kompanija Laktalis povukla je 12 miliona pakovanja zaraženog mleka u prahu za bebe u 83 zemalja, zbog prisustva salmonele u tom proizvodu.

Francusku kompaniju Laktalis osnovao je Besnierov deda 1933. godine, a ostvaruje godišnju prodaju od oko 17 milijardi evra, zajedno sa proizvodima Galbani ricotta i mozzarella u Italiji.

Direktor Laktalisa, jedne od najvećih mlečnih grupacija, Emanuel Besnier, obratio se po prvi put medijima nakon što je optužen da je kompanija sakrivala epidemiju salmonele kod biljke od koje se proizvod pravi.

"Moramo uzeti u obzir obim ove operacije: Više od 12 miliona kutija je pogođeno", rekao je on, dodajući da distributeri više ne moraju da sortiraju proizvode kako bi pronašli zagađeni prah.

"Oni znaju da je potrebno da se ukloni sve sa polica", rekao je Besnier.

Besnier, koji je u petak pozvan u ministarstvo finansija Francuske, obećao je nadoknadu za sve pogođene porodice.

On je rekao i da su zdravstvene posledice za potrošače, naročito bebe mlađe od šest meseci bile prve na njegovom umu, dodajući da je to kod njega izaziva veliku zabrinutost.

Laktalis je već tužilo na stotine porodica koje tvrde da su im deca dobila trovanje salmonelom nakon što su popila ovo mleko.

Do sada je u Francuskoj prijavljeno 35 slučajeva gde su odojčad dobila salmonelu kojom je bilo zaraženo mleko u prahu, dok je jedan slučaj prijavljen u Španiji, a drugi se istražuje u Grčkoj.

Međutim, udruženje koje zastupa žrtve kaže da vlasti potcenjuju broj žrtava ovog skandala.

Podsetimo, Laktalis je prethodno, početkom decembra, bio suočen sa sličnim skandalom nakon koga je usledilo haotično povlačenje nekoliko miliona proizvoda namanjenih bebama, a novo povlačenje "iz predostrožnosti" odnosi se na sve proizvode iz fabrike u Kraonu, na zapadu Francuske, koji su proizvedeni od februara.

Laktalis se u saopštenju izvinio potrošačima, objašnjavajući da su istražitelji utvrdili da je problem nastao posle renoviranja u Kraonu početkom godine, a sadaje proizvodnja u njoj obustavljena.

Francuska vlada je početkom decembra objavila listu zemalja na kojoj su, između ostalih, Kina, Pakistan, Bangladeš, Saudijska Arabija, Maroko, Sudan, Peru i Kolumbija, ali ne i SAD koje su veliko tržište kompanije Laktalis.

Izvor: B92

Znate li kakav je ukus majčinog mleka? Ili koliko se kalorija troši dojenjem?

Pronašli smo deset zanimljivosti o majčinom mleku.

Proizvodnja majčinog mleka troši 25 odsto energije tijela. Poređenja radi, mozak troši tek 20 odsto energije.

Majčino mleko pomaže ženama u gubitku kilograma, odnosno u vraćanju na kilažu pre trudnoće. Proizvodnjom majčinog mleka telo troši oko 600 do 1.000 kalorija svakog dana.

Sastav mleka menja se kako beba raste. U početku je ono plavičaste boje i vodenaste teksture, a pri kraju dojenja gušće i puno masnoća, odnosno kalorija potrebnih za rast i razvoj snažnog deteta.

Svakome bi dosadilo da iz dana u dan jede istu hranu. Ali majčino mleko nema uvek isti ukus. On se menja u zavosnosti od toga šta je majka jela. Na ovaj način beba se priprema i za ukuse čvrste hrane koju će uskoro početi da jede.

Mleko ne izlazi kroz samo jednu rupicu. Svaka bradavica ima nekoliko minijaturnih otvora koji ispuštaju mleko, a broj varira od žene do žene.

Beba isprazni oko 65 odsto mleka u dojci po obroku jer jede do sitosti, a ne dok ne isisa sve mleko.

Da dojke nisu iste veličine, dobro je poznata činjenica. Ali da li ste znali da oko 75 odsto žena proizvodi više mleka u desnoj dojci, koja se smatra dominantnijom? Ovaj podatak nevezan je uz to da li je žena desnoruka ili levoruka.

Majčino mleko sadrži hormon sna – melatonin, koji uspavljuje bebu. Jedna studija pokazala je da tromesečne bebe koje se hrane isključivo majčinim mlekom spavaju 45 minuta duže nego druge bebe.

Majčino mleko je unikatno poput otiska prstiju – ne postoje dva ista uzorka. Od majke i njene ishrane zavise izgled, kvalitet i ukus njenog mleka.

Od majčinog mleka može se napraviti čak i sir. Njujorški šef Ričard Adams od mleka svoje supruge napravio je sir i poslužio ga u svom restoranu. Rekao je da ima suptilan ukus sa slatkim notama i da ima mekanu konzistenciju poput panna cotte.

Izvor: www.zadovoljna.hr

Dojenje je zlatni standard prehrane odojčeta, a majčino mleko prilagođeno je detetu koje majka doji, kaže nutricionista Tena Niseteo. Evo koje su sve pozitivne strane dojenja…

Dojenje je zlatni standard prehrane odojčeta, a majčino mleko prilagođeno je detetu koje majka doji, kaže nutricionista Tena Niseteo i dodaje da dojenje ima nesporan i dokazan pozitivan uticaj na odojče, ali i na majku koja doji.

“Poslednjih godina u porastu je isticanje važnosti dojenja, a statistički podaci govore da su majke sve predanije isključivo dojenju u ovom važnom životnom razdoblju”, rekla je ona Tanjugu.

Prema njenim rečima, majčino mleko je jedina “živa hrana” pa se menja s obzirom na potrebe odojčeta, a zanimljivo je da se promene u sastojcima događaju čak i za vreme samog dojenja.

“Poznato je da tokom laktacijskog razdoblja majčino mleko menja svoja svojstva pa tako iz oblika guste žućkaste tečnosti visoke energetske vrednosti i nutritivnog sastava, kolostruma (prvog mleka), kroz prelaznu fazu poprima svoj zreli oblik”, ističe Niseteo.

Ona podseća da je sastav majčinog mleka jedinstven i da osim nutrijenata važnih za normalan rast i razvoj deteta, sadrži i niz biološki aktivnih sastojaka poput enzima, hormona, faktora rasta, antitela, imunih ćelija, ali i živih mikroorganizama koji se smatraju prvim probioticima, pa zato dojenje ima neosporno pozitivan učinak na rast, razvoj i zdravlje deteta.

Niseteo ukazuje da se energetske i nutritivne potrebe odojčeta brzo menjaju tokom njegove prve godine života zbog čega dolazi do promene sadržaja gotovo svakog sastojka majčinog mleka.

Takođe, ona ističe da proteini u majčinom mleku nemaju samo ulogu hranjivih sastojaka, već su oni mnogo više pa čine najveći broj biološki aktivnih supstanci koje deluju na razvoj svih organskih sistema, a posebno razvoj imunološkog, moždanog i hormonalnog sistema.

“Majčino mleko sadrži sve aminokiseline i posebno “skrojene” proteine tačno prema potrebama odojčeta da bi se osigurao najbolji gradivni materijal za rast i razvoj deteta”, kaže Niseteo i dodaje da, osim što izgrađuju gotovo sva tkiva čovekovog organizma, proteini iz majčinog mleka učestvuju u probavi i iskorišćavanju ostalih hranjivih sastojaka prisutnih u majčinom mleku, odbrani organizma od infekcija i regulaciji rada imunog sistema, čime se smanjuje mogućnost razvoja alergija.

Novija naučna istraživanja, među kojima se ističe istraživanje Nestle Nutrition Instituta, potvrđuju da proteini iz majčinog mleka imaju značajnu ulogu u razvoju detetovog mozga, ali i u prevenciji gojaznosti i s njom vezanih bolesti, poput kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa i zato proteini u majčinom mleku predstavljaju jednu od vodećih tema naučnog pedijatrijskog kruga.

“Zato ovaj savršen sastav i jedinstvenost majčinog mleka je nemoguće zameniti kravljim mlekom, jer ono ne može da nadoknadi potrebe odojčeta, šta više njegova upotreba kao osnovnog mleka u vreme dojenja može imati teže posledice na zdravlje deteta”, objašnjava Niseteo.

Zato Svetska zdravstvena organizacija i Evropsko društvo za dečju gastroenterologiju, hepatologiju i prehranu (ESPGHAN) savetuju davanje kravljeg mleka detetu tek posle napunjene prve godine života.

Kako da dojim, s obzirom da su mi grudi (bradavice) ispucale?

Pojava ragada ili ranica na bradavicama često se sreće kod majki koje prvi put doje. Uzroci su raznoliki, mada se na prvo mesto obično stavlja neadekvatni pristup dojenju (položaj majke, odnos dojke i usta deteta, način prekidanja dojenja), ravne ili uvučene bradavice, nabrekle dojke, neadekvatna pumpa za izmlazanje mleka, i naravno infekcija.

Prvo probajte da uz savet patronažne sestre popravite svoj i bebin položaj pri dojenju, te otklonite sve nabrojane uzroke do infekcije. Ako se stanje ne popravlja, potražite savet lekara.

Pre svakog podoja dezinfikujte dojke, a nakon podoja premažite dojke sveže izmlazanim mlekom. Dojenje u prvih par dana može biti blago neugodno, ali nakon tog perioda bi trebalo da postane rutina.

Porodila sam se pre par dana i pokušavam da dojim, ali su mi danas grudi izrazito tvrde i bolne. Šta da radim?

Nakon porođaja, počinje lučenje prvog mleka iz dojki, kolostruma, koje je izrazito bogato proteinima i mastima, te idealno za prve podoje Vaše bebe. Lučenje mleka se nastavlja na kolostrum i dojke počinju da proizvode velike količine mleka, te se dojenjem ili izmlazanjem oslobađa prostor za stvaranje novih količina mleka. Ukoliko je izmlazanje otežano, dolazi do galaktostaze, odnosno zastoja i nakupljanja mleka u dojkama, koje može biti izrazito bolno, dojke su tvrde, može se javiti i povišena temperatura.

U ovoj fazi još nije potrebna antibiotska terapija, ali je neophodno izmlazati dojke do potpunog pražnjenja! To možete raditi ručno, što Vam patronažna sestra ili babica mora pokazati, ili pomoću za to napravljenih pumpica. Izmlazanje je često veoma bolno, ali je velika pomoć u sprečavanju nastanka infekcije, odnosno mastitisa.

Ukoliko nastane mastitis, potrebno je javiti se lekaru, radi utvrđivanja stepena upale ili eventualne pojave gnojnih nakupina, apscesa, te ordiniranja terapije, bilo antibiotske, bilo da je potrebna hirurška intervencija.

Ne dojim. Da li će mi mleko samo presušiti?

Ukoliko ne dojite, za 10-tak dana će dojke spontano početi da smanjuju lučenje mleka, da bi uskoro i presahnuule. U toku tog perioda Vaše dojke biće napete, čak ponekad i bolne, ali je to prolazno.

Par saveta: Ne preterujte sa unosom tečnosti, koristite čvršće grudnjake, tako da »pritisnete« dojke, nemojte stimulirati bradavice, jer ćete pojačati produkciju mleka, nemojte koristit pumpice za izmlazanje, jer daju isti efekat, stavite hladne obloge na dojke.

Ne mogu sve žene da doje

Ne! Velika većina žena može da doji, ali na žalost postoje mnogi običaji koji ugrožavaju dojenje. Ovaj vek je prvi put doveo do toga da se jedan prirodni mehanizam, kao što je dojenje, izgubi u velikoj meri.

Treba sačekati da “pristigne” pravo mleko

Ne! Kolostrum, gusto žućkasto mleko, zadovoljava i po količini i po sastavu potrebe bebe u prvim danima života. Nikako ne dopunjavati podoje veštačkim mlekom ili zaslađenom vodom!

Bebama su potrebni čaj i voda

Ne! Odojčad koja se hrane majčinim mlekom ne treba davati vodu ili čaj u toku prvih 6 meseci života, osim ako se pored mleka daje i druga hrana, ako se voda gubi stolicom ili ako dođe do pregrevanja organizma.

Bolesne bebe ne treba dojiti

Ne! Majčino mleko se aktivno bori protiv bolesti. Ako je beba suviše slaba treba joj dati izmlazano majčino mleko. Mamino telo proizvodi antitela, lakše se vari, smanjen je rizik da će ga beba povratiti.

Malokrvne majke imaju “loše” mleko

Ne! Malokrvne majke mogu normalno da doje, ali zbog svog zdravlja treba što pre da počnu da se leče. Dojenje štiti od malokrvnosti jer odlaže povratak menstruacije.

Majka ima mleka samo za jednu bebu

Ne! Blizanci daju duplu stimulaciju za stvaranje dovoljnih količina mleka. Majkama je samo potrebna praktična pomoć sa dodatnim poslom oko održavanja higijene i nege dece.

Najbolji je sedeći položaj prilikom dojenja

Ne! Ako se beba isključivo doji kada i koliko ona to želi, i ako je beba zdrava i raste, a mamu grudi ne bole, onda se sve radi pravilno, bez obzira koji se položaj pri dojenju koristi.

Postoje velika ograničenja u ishrani porodilja i dojilja

Ne! Hrana koju majka jede obično nema nikakvog uticaja na raspoloženje odojčeta. Potrebna je raznovrsna hrana, bogata voćem i povrćem. Izbegavati gazirana pića, veće količine kafe, opojne supstance, jake začine.

Ako je mama pušila tokom trudnoće – nema potrebe da prestaje zbog dojenja

Ne! Trudnice pušači i pasivni pušači češće prevremeno rađaju decu ili rađaju decu sa manjom telesnom masom. Takođe, njihova novorođenčad sporije napreduje u masi, jer nikotin smanjuje lučenje mleka. U domovima pušača je učestalija iznenadna smrt odojčeta, a ova deca češće imaju upale srednjeg uha, astmu i veći rizik da obole od kardiovaskularnih oboljenja kasnije u životu.

Pivo pospešuje lučenje mleka

Ne! Alkohol se izlučuje u mleko! Alkoholni fetalni sindrom je najočiglednija posledica uzimanja alkohola tokom trudnoće. Nasuprot zabludi da pivo i alkohol pospešuju stvaranje mleka, svaki alkohol je rizičan za odojče, jer smanjuje lučenje mleka, oštećuje mozak i intelektualni razvoj deteta je potencijalno ugrožen. Diskusija o “malim” količinama je besmislena!

Kafa pomaže da se dojilja razbudi

Ne! Kofeini koji se nalaze u kafi i kola-napicima se izlučuju u mleko. Poluživot kofeina je do 80 sati, tako da kod beba čije majke piju veće količine kafe (više od dve male šoljice dnevno) može doći do nakupljanja kofeina, što izaziva razdražljivost, plačljivost i nesanicu beba (tada ne treba kofein za buđenje!).

Kolostrum nije dobar, čak je opasan za bebe

Ne! Kolostrum je neophodan za normalan rast i razvoj:

- prva imunizacija – štiti od crevnih i drugih infekcija, olakšava pražnjenje creva i smanjuje novorođenačku žuticu

Bebe u kolostrumu i mleku iz dojke ne dobijaju dovoljno hrane ili tečnosti

Ne! Kolostrum je dovoljan za bebin prvi obrok. Normalno je da novorođenčad izgube 3-6% težine koju su imala na rođenju. Ona su rođena sa rezervom vode i šećera u svom telu koje tada koriste.

Bebama će biti suviše hladno pri prvom podoju

Ne! Bebe održavaju temeraturu kada su u kontaku sa kožom majke. Neverovatno ali temperatura majčinih dojki se povećava za 0,5 stepeni nakon što 2 minuta drže bebu na grudima.

Nakon porođaja majke su suviše iscrpljene za hranjenje bebe

Ne! Porast oksitocina koji se luči kada postoji kontakt koža sa kožom i dojenje pomažu da se majka smiri nakon rođenja svoje bebe.

Porodiljama su potrebni lekovi da izdrže porođajne bolove

Ne! Korišćenje porođajne analgezije/anestezije može sedirati bebu, sprečavajući traženje dojke i odlaganje početka dojenja više sati ili dana. Korišćenje dopunskih terapija uključujući i prisustvo bliske osobe pomaže ženi da izdrži bol i može poboljšati završetak porođaja.

Mleko je važna namirnica za rast i razvoj dece, a na našim prostorima je kravlje mleko deo tradicionalne – viševekovne ishrane. Pokušaji generalnog osporavanja, pa i izbacivanja mleka iz ishrane, NISU utemeljene na naučnim dokazima!

Kada se pravilno uvodi u ishranu dece i kada se poštuju dobro definisane preporuke za upotrebu, kravlje mleko i mlečni proizvodi su, za ogromnu većinu dece, bezbedna i zdrava namirnica! Ime više korisnih nutritivnih aspekata mleka, ali dva su najverovatnije najvažnija: mleko i mlečni proizvodi su odličan izvor kalcijuma, koji je jedan od najvažnijih minerala za rast i razvoj deteta.

Slede najčešća pitanja roditelja:

Kada se uvodi kravlje mleko u ishranu beba?

U prvoj godini života – majčino mleko je najvažnije za zdravlje bebe i NEMA prave zamene! Preporuke svih velikih pedijatrijskih, nutricionističkih i alergoloskih udruženja su jasne – u prvoj godini života NE treba davati kravlje mleko! Prevencija gojaznosti (koja postaje globalni problem) i smanjenje verovatnoće nastanka alergija na proteine kravljeg mleka su lako razumljivi. Zato je dojenje “zakon” u prvoj godini života! Ukoliko u užoj porodici nema alergije na proteine kravljeg mleka, posle prvog rođendana se može dati kravlje mleko, ali isključivo BEZ konzervanasa i aditiva!

Šta od mleka beba prvo da proba?

Najbolje je da prvi bebin kontakt sa kravljim mlekom bude JOGURT! Fermentisani mlečni proizvodi, kakav je jogurt, sadrže korisne – probiotske bakterije koje su izuzetno važne za zdravlje dece (ovo svakako važi i za odrasle). One pomažu varenje, ali pomažu da dete izgradi zdrav imunski sistem. Sve što važi za jogurt važi i za kiselo mleko! Kiselo mleko se lako vari u crevima, stimuliše proces pražnjenja, a kao i jogurt pomaže zdravu crevnu mikrofloru. Može da se kombinuje sa raznim ukusima i jelima, a posebno sa voćem i slatkišima kao zamena za sladoled sa niskim brojem kalorija.

Da li su sirni namazi dobri za decu?

Sirni namaz je dobar izbor uz doručak, kada se kombinuje sa hlebom od integralnim žitaricama i jogurtom. Potrebno je voditi računa o tome da on bude potpuno prirodan: bez aditiva, bez konzervansa i bez veštačke arome – što naprimer Sirko i A la kajmak, Mlekare Šabac, čine namazima br 1. u Srbiji.U pitanju su proizvodi koji se dobijaju od najkvalitetnijeg domaćeg mleka savremenim tehnološkim postupkom.

Da li se deci može davati čokoladno mleko?

Jedno vreme je čokoladno mleko bilo jedna od neprikladnih namirnica nuticionista, pre svega zbog visokog sadržaja šećera. Ipak, poslednjih 20-tak godina se zna da kvalitetno čokoladno mleko ima jedno izuzetno važno mesto u oporavku dece od jakih fizičkih napora. Kad dete ima jak trening ili utakmicu, u prvih 45-60 minuta POSLE treninga je važno da dete unese “brzi” šećer, a po mogućstvu i proteine koji oporavljaju istrošene mišiće. E, tu je čokoladno mleko idealno – sadrži OPTIMALNU količinu šećera i proteina za oporavak posle fizičkog napora. Ovo važi i za odrasle, a to je dokazano izuzetno dobro sprovedenim medicisnkim istraživanjima.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kada početi sa nemlečnom ishranom?
Kod beba koje su isključivo na majčinom mleku (a to je ubedljivo najbolja hrana za bebu) Svetska zdravstvena organizacija (WHO) predlaže isključivo dojenje do punih 6 meseci života! Sa ovom preporukom se slaže i većina pedijatrijskih i nutricionističkih udruženja.

Ima i drugih mišljenja, naročito kod veoma naprednih beba koje samo doje, ali veoma brzo napreduju i sazrevaju, pa se ova granica može pomeriti na nekoliko nedelja pre napunjenih šest meseci. Slično je i sa bebama koje su (zbog nemogućnosti dojenja) na mlečnim formulama.

Naravno, pedijatar koji prati bebu je ključni “procenitelj” bebinih potreba, pa je ova konsultacija o uvođenu nemlečne hrane najdragocenija!

Žitarice ili voće – šta je bolje “za početak”
Tu su se do pre par decenija pomalo “lomila koplja”, ali je većini pedijatra (i nutricionista) bliže uvođenje žitarica kao prve nemlečne hrane koju beba treba da proba.

Pažljivo odabrane cerealije (žitarice) BEZ glutena su se tako probile na prvo mesto nemlečnih namirnica u bebinoj ishrani.

Da li da pripremamo sami ili da kupimo gotov proizvod
Čini se da je nekad ova dilema bila daleko manje aktuelna!

Sada, u svetlu događanja sa “aflatoksinskom aferom”, ali i sve većim brojem istraživanja koje pokazuju dramatično prisustvo pesticida u namirnicama ovo pitanje je zaista na mestu!

Ukoliko nam je dostupna SIGURNA i pažljivo odabrana organska hrana (sertifikovana od nadležnih institucija) podržavamo “domaću kuhinju” kao odličan vid hranjenja beba, naravno uz poštovanje strogih higijenskih principa pripreme hrane za bebe.

Nažalost, veoma često nismo u prilici da ovo pronađemo, pa treba pametno odabrati žitarice koje ćemo dati bebi! Renomirani proizvođači dečje hrane, su svakako za preporuku!

Kada je najbolje dati prvi obrok sa žitaricama – ujutro ili pred spavanje
Ovde treba znati da prvi obroci sa žitaricama NEMAJU cilj da “najedu bebu” već da bebu upoznaju sa novim ukusom i novom hranom! Svakako je važno ispratiti reakciju beba na novu namirnicu, pa za početak, prednost dajemo jutarnjem obroku.

Kako videti da obroka sa žitaricama smeta detetu ili pravi alergiju?
Posle prvih obroka se može proceniti kako beba podnosi žitarice i da li će biti neke neželjene reakcije. Crvenilo oko usana, ređe otok usnica, osip po koži, proliv se nekada mogu javiti ubrzo posle davanja obroka, ili u prvim danima od uvođenja žitarica. Ovo su znaci nepodnošenja ili alergije (koja se ređe javlja u ovom uzrastu, ali je moguća).

Srećom ovo se RETKO dešava, naročito kad izaberemo sigurne žitarice za bebu.

Da li je okretanje glave i “pljuvanje” znak nepodnošenja žitarica?
Okretanje glave od kašičice NIJE znak nepodnošenja obroka već naprosto jasna poruka bebe da u tom trenutku NIJE raposložena za jelo!

Zato sačekajte, budite strpljivi, pa kasnije (ili sutradan) probajte ponovo. NEMA razloga da se žuri – strpljenje je jedan od glavnih pravila u ovom “poslu.

Koje su najbezbednije prve žitarice?
Pirinač i kukuruz su žitarice koje su najčešće korišćene prve žitarice. Razlog je jednostavan – prinač i kukuruz se lepo podnose, NE sadrže gluten i imaju veoma mali alergijski potencijal!

Da li žitarice koje sadrže mlečnu formulu mogu da se daju bebama koje samo unose majčino mleko
NEMA potrebe da se bebi koja isključivo sisa daju kašice koje sadrže mlečnu (adaptiranu) formulu!

Zašto bi beba koja dobija NAJBOLJE mleko koje postoji – mamino, unosilo neko drugo! Zato je dobro koristiti žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu! One se spremaju sa majčinim mlekom, pa beba tako spremljene žitarice odlično prima, a neželjene reakcije su daleko ređe! Jeste da mama treba da se izmuze, ali je to mala “muka” prema koristi koje mamino mleko pruža bebi!

Žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu su pogodne i za bebe koje nažalost nisu u mogućnosti da doje (kad majka nema mleka) jer se mogu spremiti sa mlečnom formulom, na koju se beba navikla!

Kada je vreme da se bebi daju žitarice koje sadrže gluten
I tu se “lome koplja” među stručnjacima koji se bave ishranom beba. Jedni su tvrdi u stavu da treba sačekati bar do osam punih meseci života, a drugi smatraju da već prve žitarice mogu biti one koje sadrže gluten.

Racionalna preporuka je ipak da prve žitarice budu BEZ glutena, pa su pirinač i kukuruz zato među najomiljenijim prvim žitaricama.

Kod beba kod kojih u porodici ima nepodnošenja glutena ili alergije na hranu, sa glutenom NE treba žuriti i treba poštovati preporuku pedijatra koji prati bebu i najbolje poznaje (pored roditelja) bebine nutritivne potrebe.

Kada se žitarice mogu spremiti sa kravljim mlekom?
Najbolje NE pre prvog rođendana!

U drugoj godini života se žitarice mogu spravljati i sa kravljim mlekom, ali je važno pažljivo pratiti bebinu reakciju. Tih dana NE treba davati druge nove namirnice pa da se vidi hoće li biti reakcije! Najbolje je da se sa kravljim mlekom oprezno proba PRE davanja novih žitarica. Tako će se izbeći moguća konfuzija u utvrđivanju uzroka eventualne alergije ili nepodnošenja.

Šta ako beba ima alergiju na proteine kravljeg mleka, a mama više ne doji bebu?
Kad postoji alergija na proteine kravljeg mleka ubedljivo je najbolje produžiti dojenje i posle prvog rođendana! Ako je to nemoguće, onda su tu hipoalergijske (HA) mlečne formule koje se (uz preporuku i kontrolu pedijatra) daju bebama.

Opet su žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu, ovde u prednosti jer se mogu spremiti sa hipoalergijskim formulama koje su se pokazale bezbedne za bebu!

Zašto su probiotici korisni u žitaricama?
Probiotici su žive korisne (nepatogene) bakterije koje imaju brojne povoljne efkte na bebino zdravlje (mada ovo važi i za starije). Bifidobakterije su među najkorisnijim, a povoljno utiču na razvoj i pravilnu funkciju bebinih organa za varenje, ali imaju i druge brojne korisne efekte (sprečavaju crevne infekcije, jačaju imunitet, smanjuju verovatnoću nastanka ekcema…). Kako žitarice sadrže veliki broj korisnih vlakana koje pogoduju razmnožavanju probiotskih bakterija (to su zapravo prebiotici) , u kombinaciji sa bifidobakterijama ostvaruju puni korisni efekat!

Treba li žitaricama dodavati šećer?
NIKAKO!

Zaslađivanje je štetno za bebu (od navikavanja na “slatkiše”, preko izazivanja karijesa do uzrokovanja gojaznosti) i treba ga izbegavati.

A vitamini i gvožđe?
E tu je sitacija suprotna – dodavanje pažljivo odabranih vitamina i gvožđa pomažu detetovom zdravlju. To je razlog zašto se, sasvim opravdano, dodaju kvalitetnim žitaricama za bebe.

Možete da počnete sa uvođenjem kašice u bebin jelovnik kad je beba stara između 4 i 6 meseci. U principu, majčino mleko zadovoljava sve bebine nutritivne potrebe do šestog meseca. Majčino mleko (pa tako i ono zamensko – adaptirano) je hrana koju beba do šest meseci može da svari i podnese sa svim potrebnim kalorijama i vitaminima. Bebin digestivni sistem se do šestog meseca još nije kompletno formirao i jednostavno još nije spreman za nešto što nije mleko. Odugovlačenjem sa uvođenjem čvrste hrane smanjićete rizik od alergijskih reakcija. Kada naumite da počnete sa kašicama – svakako se prvo konsultujte sa lekarom.

Koja je najbolja hrana za početnike?

„Sa čim da počnem?“ - postavite ovo pitanje desetorici pedijatara i dobićete deset odovora. Svaki lekar ima svoju broj 1 hranu za bebinu premijeru. Iako su jednoglasni da je majčino mleko najbolje za novorođenče i da sa njim treba istrajati što duže – na ovom planu nikako da se slože. Razlog može da bude taj što ne postoji nekih većih naučnih dokaza koji će ukazati na neku određenu čvrstu hranu. Poslušajte svog lekara, a kasnije će vam beba sama staviti do znanja da li joj se nešto dopada ili ne. Ipak, treba da znate da će beba u početku „praviti face“ i skupljati usta kao da joj se prva klopica ne dopada ali to je zato što je šokirana novim ukusom.

Jabuka

Na prvom mestu se ugnezdila jabuka kao voćka sa našeg podneblja koju je lako naći preko cele godine. Jabuku bebi dajte kao sok i to za početak jednu kašičicu. Bebi se dodaje po kašičica dnevno a za nedelju dana može da dobije pasiranu jabuku u obliku kašice. Većina beba sa oduševljenjem prihvata voće kao prvu hranu međutim kasnije može da odbije manje slatku hranu kao što je povrće ili nezaslađene žitarice.

Pirinčane pahuljice

Na tržištu postoje pirinčane pahuljice za bebe, obogaćene gvožđem, koje se preporučuju kao prva hrana. Pirinčane pahuljice se lako razrede na gustinu ne mnogo veću od mleka. Bebe ih lako vare i retko izazivaju alergiju. Kašica može da se napravi pomoću majčinog ili adaptiranog mleka, ali i sa prokuvanom običnom vodom.

Krompir

Mnogi se za premijeru u bebinoj ishrani odlučuju na kuvan krompir jer ima slatkast i prijatan ukus. Krompir se bebi daje obaren bez ikakvih dodataka. Ni slučajno ga nemojte soliti.

Šargarepa

Kuvana šargarepa iz nesoljene pileće supe tako može da bude sjajna klopa za početnike. Izgnječite je kašikom, dodajte nekoliko kapi mleka (majčinog ili adaptiranog) i ponudite bebi.

Hrana slična mleku

Prema teoriji da će beba najlakše prihvatiti hranu kakvu je do sada jela, nezaslađen, punomasan jogurt ili kefir savršeni su za početak. Važno je da jogurt ne bude onaj voćni kako beba kasnije ne bi odbijala neslanu hranu. Beba će ga sa zadovoljstvom smazati tako kiselkastog što će joj kasnije dobro doći. Bebe alergične na mlečne proizvode ali i one koje ih loše podnose ne bi trebalo sa ovim da počnu.

Bundeva

Bebe koje s jeseni počinju sa papicom imaju sreću da probaju blagi slatkasti ukus pečene bundeve. Parče očišćene bundeve se stavi u rernu i ispeče. Ohlađeno ispasirano meso bundeve se ponudi bebi sa ili bez dodatog majčinog ili adaptiranog mleka.

Banana

Iako će tokom prvih par godina banana igrati jednu od većih uloga, ona za premijeru nije baš podesna. Jedini razlog za to je njen sladak i prijemčiv ukus koji može da stvori problem kod kasnijeg navikavanja na manje prijatne ukuse.

Da li još uvek treba da dojim bebu (odnosno da joj dajem adaptirano mleko)?

Pa, naravo! Vašoj bebi je neophodno majčino (odnosno adaptirano) mleko sve dok ne napuni godinu dana. Mleko joj daje potrebne vitamine, gvožđe i proteine u lako svarljivom obliku. Čvrsta hrana ne može da zameni sve nutritivne vrednosti koje nudi majčino mleko u prvoj bebinoj godini života.
Prošlo je nedelju dana kako moja beba jede kašicu od jabuke, kada je vreme za drugu čvrstu hranu?
Čvrsta hrana se bebi uvodi postepeno. Zbog mogućih alergijskih reakcija na neku hranu treba sačekati minimum tri dana do uvođenja nove namirnice. Tako ćete biti sigurni ako vaša beba dobije alergetsku reakciju (proliv, nadut stomak, učestaliji no inače gasovi ili svrab) na šta je reagovala. Ako u porodici postoje osobe koje su podložne alergijama najbolje bi bilo da sa svakom namirnicom budete obazrivi i da je „uvodite“ po nedelju dana.

Bez obzira na to, dobro je navići bebu da prihvati da jede širok spektar namirnica tako što će se navići na ukus i teksturu svake od njih. Svaka beba ima jedinstven ukus ali pomaci u ishrani treba da idu otprilike ovako:

1. Polutečna kašica.

2. Izgnječena ili izmiksana kašica od voća ili povrća.

3. Fino iseckana hrana koja uključuje meso i druge namirnice bogate proteinima.
Na šta bi trebalo da obratim pažnju?
Stolica

Obratite pažnju na bebinu stolicu jer ona više neće biti ista kao kada se beba hranila isključivo mlekom. Nemojte biti iznenađeni ako u peleni nađete boje, teksture pa i mirise koji do sada nisu bili zastupljeni. Čak i vrlo mala količina (jedna kašičica) može da promeni onaj „miris“ bebine stolice na koji ste navikli. To je normalno.

Ako primetite da beba teže kaki ili da joj je stolica jako čvrsta – to je zato što ste možda zaređali sa bananom, rižinim pahuljicama ili sa kašicom od jabuka. Ova hrana može da stvori konstipaciju pa kako se beba ne bi mučila ponudite joj neko drugo voće ili povrće.

Alergije

Kada uvodite novu hranu budite oprezni i posmatrajte bebu - ako joj se pojavi reakcija na neku namirnicu posavetujte se sa lekarom. Najbolje bi bilo da izbegavate one namirnice koje su česti izazivači alergija. To su citrusno voće i crveno voće, med, kravlje mleko, paradajz, jaja (belance), školjke, kikiriki puter...

Ne odustajte

Ako beba odbije neku vrstu namirnice nemojte lako odustati – ponudite joj isto za dve do tri nedelje. Nikad se ne zna. Beba možda nikad neće zavoleti pire od krompira a možda će ga za mesec dana prosto obožavati.

Raznovrsnost

Pred vama i vašom bebom prava je galerija raznovrsnih namirnica – zato ne insistirajte na dve ili tri. Ako vi ne volite da jedete neku voćku ili povrćku to ne znači da je vaša beba neće voleti, zato je nemojte uskraćivati za ono što nije po vašem ukusu. Čak i van sezone može da se napravi obrok od voća ili povrća – na tržištu postoje u zamrznutom stanju ili pak spravljene kao gotovo bebi kašice.

Koliko puta dnevno treba da dajem bebi čvrstu hranu?

Beba se u početku ne hrani čvrstom hranom već se navikava na nju i na nov način i ritual hranjenja. U samom početku bebi se daju polutečne kašice jednom dnevno. Glavni obrok bebi je i dalje mleko. Što je beba starija broj obroka i količina čvrste hrane u njenom jelovniku su veći i intezivniji. Kada beba napuni osam meseci ona već može da jede kašicu tri puta dnevno.

Da li mi treba posebna oprema za hranjene bebe?

Naravno. Najbolje bi bilo kad bi beba imala sopstvene posude u kojima se priprema hrana za nju. Dakle potrebna vam je mala šerpa, lonče, dubok plastičan tanjir sa zanimljivim šarama, nekoliko plastičnih kašičica, portikla, blender pomoću kog ćete lakše mućkati kašice, visoka stolica za hranjenje i mušema ili stare novine koje ćete obložiti po podu kako vam se kuhinja ne bi pretvorila u katastrofu.

Gde je najbolje da hranim bebu?

Da bi bebi od samog početka utvrdili dobre navike prilikom obedovanja poput jedenja za stolom a ne ispred TV-a, najbolje je da bebu hranite u njenoj visokoj stolici blizu trpezarijskog ili kuhinjskog stola gde će se uskoro i sama pridružiti pri porodičnom jelu. Dok je još mala nemojte joj davati krupniju hranu na dohvat ruke jer je može zgrabiti i progutati te izazvati davljenje. Ako beba još nije spremna za visoku stolicu posadite je u krilo – samo budite sigurni da je dovoljno uzdignuta kako bi mogla dobro da proguta hranu koju joj dajete.

Želim da moje dete jednog dana ima zdrave navike u ishrani, da li treba da počnem sada?

Sada, dok je vaša beba još na samom početku pravo je vreme za uspostavljanje zdravih navika u ishrani. Postoji par stvari koje ne treba da zaboravite:

1. Nemojte da preterate sa hranom. Odredite potrebnu količinu hrane za svaki obrok i nje se držite.

2. Ne silite bebu da jede hranu koja joj se ne dopada. Poštujte bebin ukus i izbegavajte borbu oko zalogaja. Možda nije gladna, možda će joj se ta namirnica svideti sledeće nedelje, možda samo nije raspoložena da jede...

3. Pokušajte da napravite pravu ravnotežu između proteina, ugljenih hidrata, voća i povrća. Slatko, slano i masno u bebinoj ishrani svedite na minimum.

4. Izbegavajte fast food što duže moguće.

5. Ne podmićujte, ne nagrađujte niti tešite dete hranom. Umesto hrane u tim trenucima dajte mu puno zagrljaja, poljubaca, ljubavi i pažnje.

6. Hranite bebu u njenoj stolici kad god je to moguće. Izbegavajte da hranite bebu ispred TV, dok se igra ili u šetnji.

7. Na samom početku uvođenja čvrste hrane u bebin jelovnik, ni slučajno nemojte da pravite tečne kašice u bebinoj flašici. Beba od samog početka treba da shvati i nauči da se hrana jede sedeći uspravno i pomoću kašičice.

Izvor: bebac.com

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Kako da budem sigurna da dojim pravilno?

Kako da budem sigurna da dojim pravilno?

Da biste bili sigurni da pravilno dojite bebu i praviln...

Šta kad dete neće da jede?

Šta kad dete neće da jede?

Odbijanje hrane i razni prohtevi su normalne faze, ali ...

Konjuktivitis (crvene i suzne oči) kod novorođenčadi

Konjuktivitis (crvene i suzne oči) kod …

Konjuktivitis (crvenilo očiju) kod tek rodjenih beba j...

Raspored prenatalnih kontrola

Raspored prenatalnih kontrola

Tokom trudnoće ćete imati redovne kontrole da bi se u...

Bebe uživaju u mackanju kremama, a da li je to dobro za kožu

Bebe uživaju u mackanju kremama, a da l…

Koža beba je mnogo nežnija i finija od kože odraslih...

Deca nemirnog duha imaju puno bolje predispozicije za uspeh

Deca nemirnog duha imaju puno bolje pred…

Da li neko od nas želi da nam se naša volja slama na ...

Moj bebiron gubi na težini

Moj bebiron gubi na težini

Telesna masa s kojom se beba rodi obično se snižava u...

Da pelene ne budu bauk

Da pelene ne budu bauk

Po Montesori učenju, vrlo je važno kako se odvija pre...

Da li rast zubića može izazvati osip na licu bebe?

Da li rast zubića može izazvati osip n…

Kada bebama rastu zubići, one dosta balave a prateća ...

Da li beba mora da podrigne posle obroka?

Da li beba mora da podrigne posle obroka…

Zbog čega je podrigivanje važno i da li je neophodno ...

Zašto je loše terati decu da pojedu sve sa tanjira?

Zašto je loše terati decu da pojedu sv…

Jeste li i vi kao mali morali pojesti svu hranu sa tanj...

Gastroezofageali refluks – GER

Gastroezofageali refluks – GER

Gastroezofagealni refluks (GER) je medicinski izraz za ...

Tri znaka da je Vaša beba spremna za navikavanje na nošu

Tri znaka da je Vaša beba spremna za na…

Kao i većina mama, verovatno odbrojavate dane od kada ...

Za osetljivu kožu glave naša topla preporuka je BabyMed šampon

Za osetljivu kožu glave naša topla pre…

BabyMed šampon za bebe je specijalno formulisana šamp...

Hipotonus ili mlitavost kod beba

Hipotonus ili mlitavost kod beba

Mlitavost ili hipotonus je sniženje mišićnog tonusa...

Pokreti bebe u stomaku - evo šta sve treba da znate

Pokreti bebe u stomaku - evo šta sve tr…

Saznajte kada treba da osetite bebine pokrete, koliko ...

Nesanica u trudnoći - saveti da poboljšate san i opustite se

Nesanica u trudnoći - saveti da pobolj…

Insomnija može biti česta pojava u svim segmentima tr...

Rani simptomi trudnoće

Rani simptomi trudnoće

Bez obzira da li želite zatrudneti ili mislite da ste ...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.