oktobar 01, 2020

Naspavaj se dok možeš, jedna je od uzrečica koju najčešće čuju buduće majke. Naime, kad postanete roditelji, miran san, bez buđenja postaje mit.
Istraživanja pokazuju da roditelji malih beba noću spavaju manje od pet sati, odnosno da u prvih 12 meseci detetova života gube 50 noći spavanja.
Dovoljno je upisati uzrast deteta (ili dece) i on će za par sekundi izračunati koliko ste sati, dana i meseci sna izgubili otkako je u vašu porodicu stigla prva prinova.
Možete saznati i koliko ste za to vreme promenili pelena, koliko ste ispričali priča za laku noć i koliko ste uspavanki otpevali.

Kalkulator se nalazi OVDE

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

 

 

Mislili ste da su dvogodišnjaci ili četvorogodišnjaci najneposlušniji? Varate se, najteže vas tek očekuje.Mislili ste da je dvogodišnjak neverovatno nestašan? Posle ste smatrali da četvorogodišnjaci daju najveće glavobolje. Nažalost, najteže vas tek očekuje. Većina roditelja, međutim, smatra kako će najteži period biti kada dete bude imalo 2, 3, 4 godine.
Ne, ipak je to dete od 8 godina. I to je zaista teško. Sa osam, to je veliko dete. Osmogodišnjaci imaju i autonomiju i svoju ličnost i svoj stav, a opet uveče žele da legnu uz zagrljaje i igračkice. Tada se telo priprema za pubertet i hormoni se zato menjaju.
Mnogi roditelji složili su se sa činjenicom da je osma godina najteža, nakon što je šesta prošla lakše nego što su mislili i posle sedme, kada su najčešći napadi besa.
Ako vaše dete nema još osam godina, ovo može biti pravo iznenadjenje.
Osmogodišnjaci mogu biti tvrdoglavi i prkosni, lupaju vratima i prevrću očima, i to sve kako bi postigli nezavisnost i individualnost. Glumeći kako obavljaju svoje poslove oni pokazuju svoj način ignorisanja roditelja.
Očekujte glavobolje i pripremite veliku količinu strpljenja. Ipak, posle teškog dana, ovi mališani će ipak želeti samo vaše zagrljaje.
Teško je biti roditelj osmogodišnjaka, ali teško je biti i osmogodišnjak, ne zaboravite to.

Imajte razumevanja!

Izvor: www.yumama.com

Termin potiče od grčkih reči “hydro” što znači “voda” i “cephalus” što znači glava, tako da se i u našem narodu ponekada spominje kao “vodena glava”. Hidrocefalus nije jedna bolest, već naziv za grupu stanja koja karakteriše povećana količina moždane, tzv. cerebrospinalne, tečnosti, tj. likvora.Najčešće se javlja kod odojčadi i dece, sa učestalošću od oko 1 na 500 živorođene dece, mada se može javiti i kod odraslih, najčešće zbog tumora mozga, nakon trauma glave, zapaljenja moždanica…

Malo anatomije…

Ljudski mozak sastoji se od velikog mozga, moždanog stabla i malog mozga. Veliki mozak ispunjava najveći deo lobanjske duplje i nadvija se nad moždanim stablom kao krošnja. Na moždano stablo nastavlja se kičmena moždina smeštena u kanalu kičmenog stuba. Mali mozak nalazi se iza moždanog stabla, a ispod velikog mozga, u potiljačnom delu lobanjske duplje. U moždanom tkivu krije se sistem “šupljina”, tj. moždanih komora. Ima ih četiri i međusobno su povezane sistemom kanala i otvora. Moždane komore su mesta gde nastaje najveći deo cerebrospinalne tečnosti, koja zatim kroz pomenute kanale i otvore cirkuliše od najvećih, tzv. bočnih komora, u velikom mozgu, kroz treću i četvrtu komoru, a zatim “napušta” unutrašnjost moždanog tkiva i “izlazi” u prostor između površine mozga i njegovog omotača. Ovaj prostor naziva se subarahnoidalni prostor, prostire se oko mozga i kičmene moždine i ispunjen je likvorom. U njega su uronjeni “prstoliki” izraštaji krvnih sudova ( vena ) koji apsorbuju “višak” likvora, održavajući njegovu količinu stalnom.

Uloga cerebrospinalne tečnosti

Zahvaljujući prisustvu likvora, mozak „pluta” u lobanjskoj duplji, umesto da se po njoj slobodno premešta pod uticajem gravitacije ( što bi bilo prilično rizično za organ od takvog značaja ). Cerebrospinalna tečnost štiti osetljivo moždano tkivo od dejstva mehaničke sile, ublažavajući je, u njoj se nalaze brojni hormoni i hranljive materije, uklanjaju se štetni proizvodi metabolizma…

Zašto nastaje hidrocefalus?

Stvaranje i resorpcija likvora su procesi koji su normalno u dinamičkoj ravnoteži, čime se ukupna količina održava na relativno konstantnom nivou. Do povećanja količine cerebrospinalne tečnosti najčešće dolazi zbog poremećene cirkulacije i apsorpcije, a znatno ređe zbog povećanog stvaranja likvora. Krajnji rezultat je povećanje zapremine tečnosti u zatvorenoj lobanjskoj duplji, što može dovesti do oštećenja moždanog tkiva zbog direktnog pritiska prepunjenih moždanih šupljina, kao i zbog otežane i neadekvatne cirkulacije krvi ( i krvni sudovi su izloženi povećanom pritisku, tj. pritisnuti! ).
U zavisnosti od toga da li je osnovni poremećaj u cirkulisanju likvora ili u njegovoj apsorpciji, hidrocefalus se deli na dva osnovna tipa:

1. opstruktivni ili nekomunikantni – kod ovog tipa hidrocefalusa postoji prepreka u toku likvora kroz moždane komore; može nastati zbog suženja kanala koji povezuje treću i četvrtu moždanu komoru, u sklopu nekih naslednih oboljenja i urođenih anatomskih anomalija ( Arnold Chiari malformacija, Dandy Walkerov sindrom itd ), kao posledica meningitisa u novorođenačkom periodu, krvarenja u predelu moždanih komora ( čemu su prevremeno rođene bebe sklone ), nakon nekih infekcija u toku trudnoće…

2. neopstruktivni ili komunikantni – „prstoliki izraštaji” vena su „zapušeni”, pa ne mogu da apsorbuju likvor; često je prouzrokovan krvarenjem u moždane komore i subarahnoidalni prostor kod prevremeno rođene dece, bakterijskim meningitisom ( tuberkuloznim ili pneumokoknim ), nekim infekcijama u toku trudnoće…

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Agresivno ponašanje može biti normalna faza razvoja deteta, iako vam se ne sviđa kad ono udara jer je ljuto ili ujeda iz vama neshvatljivih razloga. Obično, ako se agresivno ponašanje sankcioniše odgovarajućom kaznom, i radi se na lepom ponašanju, agresija polako nestaje u predškolskom uzrastu. Ponekad agresija može biti simptom većeg problema. U nekim slučajevima zahteva i profesionalnu pomoć.

Razlozi dečije agresije
Mala deca su ponekad agresivna jer ne mogu rečima da iskažu šta žele. Dete koje ne može da kaže bratu da mu ne uzima igračku iz ruke, može da udari ili ugrize da bi pokazalo svoje nezadovoljstvo. Školska deca nekad ispoljavaju agresiju jer ne znaju da kontrolišu svoje emocije. Dete koje ne zna verbalno da ispolji ljutnju rečima „Ja sam sad stvarno ljut“ može da pokaže ljutnju tako što udari mamu/tatu/brata/sestru ili druga, npr. Ponekad deca postanu agresivna jer udaranje i ujedanje prolaze. Ukoliko dete uvidi da ga sestra ostavlja na miru ako je ujede, ono će shvatiti ujedanje kao odličan način da dobije šta želi. Ponekad deca udaraju svoje roditelji i ako im to roditelji dopuštaju agresija može da se pogorša. Na primer, ukoliko dete udari mamu jer ne želi da mu kupi igračku ali na kraju mama ipak popusti dete će prihvatiti udaranje kao dobar način manipulisanja mamom.

Odmah primenite kaznu
Bilo kakav oblik agresije treba odmah kazniti. Nemojte da upozoravate ili podsećate da prestane. Evo nekoliko primerenih posledica koje mogu odvratiti od agresije:

Time out – Kada se pravilno primeni, uči decu kako da se smire. Cilj ovoga je da deca uzmu tajm aut i razmisle pre nego što postanu agresivna.
Iskupljenje – Ako vaše dete povredi nekoga ovo je posledica. Iskupljenje može biti pozajmica igračke detetu koje je povređeno ili dodatne obaveze koje dete mora da obavi. Iskupljenje može da pomogne da se poprave odnosi i da dete dobije šansu za naknadu.
Gubitak privilegija – Uzmite detetu neku star koju najviše voli ili mu zabranite omiljenu aktivnost 24 sata. Manjkanje elektronskih uređaja ili nemogućnost da ode kod prijatelja mogu da budu dobri podsetnici da drugi ne smeju da se povređuju.
Prirodne posledice – Ukoliko vaše dete uništi svoju ličnu imovinu prirodna posledica je najefektivnija. Ako baci i razbije svoj mobilni telefon, nemojte mu kupiti novi. Biti bez telefona i primoran da sam kupi drugi su važne životne lekcije.
Sistem nagrada – Ako vaše dete često ispoljava agresiju sistem nagrada je odlično rešenje. Odredite nagrade za pozitivno ponašanje, zagrljaj ili poljubac.
Školska deca nekad ispoljavaju agresiju jer ne znaju da kontrolišu svoje emocije. Dete koje ne zna verbalno da ispolji ljutnju rečima „Ja sam sad stvarno ljut“ može da pokaže ljutnju tako što udari mamu. Bez obzira na to koju posledicu izaberete ona mora da bude shvaćena kao deo discipline a ne kazna. Ne smete da ponižavate dete jer to može da vam se obije o glavu i dovede do još veće agresije.

Naučite dete novim veštinama
Agresivno ponašanje je posledica nedostatka određenih veština koje pomažu kontroli sopstvenog ponašanja. Učenje tih veština treba da bude deo disciplinovanja. Socijalne veštine, umešanost rešavanja problema i pronalaženje rešenja konflikata će smanjiti agresivno ponašanje. Učite dete kako da ispolji svoje emocije rečima. Umesto da kažete „Nemoj da udaraš“ recite mu „Koristi svoje reči“. Pomozite detetu da vidi alternativna rešenja koja ne uključuju agresiju.

Potražite profesionalnu pomoć
Povremeno, agresivno ponašanje može biti osnova ozbiljnijeg poremećaja ponašanja ili mentalnih problema. Ako je agresija kod vašeg deteta ozbiljna i ono ne reaguje na disciplinu, porazgovarajte sa svojim pedijatrom.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Evo nekoliko odabranih pitanja koja su vezana za bavljenje sportom kod dece koja su došla u kontakt sa koksaki virusima. Pitanja su zanimljiva, a verujemo da će vam odgovori biti od koristi.Dete je bez ikakvih tegoba, a nađen mu je blago povišen titar antitela na Koksaki virus grupe B (1/64 – urađeno na Torlaku). Analize su obavljene jer je moj 12-ogodišnji sin imao dve nedelje povišenu temperaturu (37,5 do 38,2). No, nije imao nikakvih drugih tegoba, osim blagog kašljucanja i kratkih perioda kada se osećao umorno. Kardiolog je isključio oboljenje srca, a sve je prošlo bez ikakvih lekova (osim antipiretika). Sada mu je sasvim dobro, prošlo je mesec dana od poslednjeg dana povišene temperature. Šta znači ovaj rezultat, i da li ga treba ponavljati? Kada dete može da se vrati rukometnim treninzima? Ukratko, ovaj nalaz antitela na koksaki virus ne znači da je vaše dete obolelo od koksaki infekcije! Zapravo, on pokazuje da vaše dete nema ovu infekciju. Titar 1/64 pokazuje da je vaš sin nekada (ko zna kada) bio u kontaktu sa koksakijem, a to je sasvim normalno i očekivano. Koksaki je jedan od virusa koji je široko zastupljen, naročito tokom toplih meseci i lako se prenosi prljavim rukama. Sasvim je jasno da je ovo bilo davno, a ova antitela pokazuju da se vaše dete borilo i izborilo sa virusom, koji nije ostavio nikakve posledice. Zato je ovaj «trag u snegu» potpuno beznačajan nalaz. Jasno je da ni ona dvonedeljna temperatura nema veze sa koksakijem, mada je skoro sigurno neki od virusa napravio problem. Ovo možemo reći, imajući u vidu da je bolest sama prošla, a odlično je što detetu niste davali antibiotike na svoju ruku. Nalaz koksaki titra ne treba ponavljati, jer se radi o bezazlenom titru! Dečak može na treninge odmah, s obzirom da nije u pitanju koksaki miokarditis – dečji kardiolog je isključio zapaljenje srčanog mišića. Takođe je prošlo i više nego dosta vremena od ozdravljenja – dovoljno je dve nedelje, a vaš sin je na poštedi mesec dana. Naravno, fizički napor treba postepeno povećavati, što ćete se dogovoriti sa trenerom.
Devetogodišnja devojčica je imala proliv i povišenu temperaturu sedam dana. Nije bilo problema sa srcem, a stolice su se normalizovale, pa se ona oseća kao da nije ni bila bolesna. Prošlo je dve nedelje od poslednje prolivaste stolice. Stigao je nalaz IGM antitela na koksaki virus grupe B, koji je na gornjoj granici, a IGG antitela su negativna. Da li je potrebna pošteda od treninga, jer dete trenira odbojku?
Odmah da pojasnimo šta su to IGM antitela – to je pokazatelj aktuelne, dakle trenutne infekcije nekim mikroorganizmom. Antitela su borci protiv mikronapadača, a u slučaju vašeg deteta se ispitivao koksaki virus.
IGM antitela su pokazatelj «stare» infekcije, jer su za njihovu pojavu potrebne nedelje od početnog prodora virusa u organizam.
Gornja granica zato i postoji – da bi bila gornja granica! Sasvim je u redu da su antitela na gornjoj granici. Da se radi o pravoj koksaki infekciji – nalaz bi, svakako, bio ubedljiviji. To što su negativna IGG antitela, znači da vaša devojčica tokom prethodnih godina nije došla u kontakt sa koksaki virusom.
Imajući u vidu da je dete ozdravilo i da nije bilo problema sa srcem, nema potrebe za dodatnim ispitivanjima. Povratak odbojkaškim treninzima je sasvim u redu, jer je prošlo dve nedelje od proliva. A, kako rekoste, dete se potpuno oporavilo od infekcije.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kada se priča o šećernoj bolesti većina prvo pomisli na bake i deke, ali kao i većina bolesti koje ne biraju uzrast, dijabetes se javlja i kod dece.Tačno je da je manji broj dece pogođen ovom bolešću, u poređenju sa odraslima, ali kada se postavi dijagnoza većina roditelja veoma teško prihvata istinu i činjenicu da je, uz lečenje, potrebna bitna promena načina života. Bez obzira na činjenicu da se radi o dugotrajnoj bolesti, savremena terapija šećerne bolesti omogućava normalan život i razvoj dece.

Šta je dijabetes melitus
Dijabetes melitus je latinski naziv za šećernu bolest čija je glavna odlika stalno povećanje koncetracije šećera (glukoze) u krvi. Podvukli smo stalno povećanje, zato što je uobičajeno da šećer “skoči” posle jela (ali i posle stresa). Zato je pravo vreme za kontrolu nivoa šećera u organizmu (kada se govori o postavljanju dijagnoze šećerne bolesti) jutro – “na prazan stomak”

Ipak, povećanje koncetracije šećera u krvi je samo posledica PRAVOG uzroka šećerne bolesti kod dece, a to je nedovoljna količina hormona insulina koji je svakako jedan od najvažnijih regulatora veoma komplikovanih metaboličkih procesa u organizmu. Jedna od glavnih funkcija insulina je da “uvodi” glukozu u ćelije našeg organizma. Ovo je izuzetno važno jer je šećer (glukoza) NEOPHODNA za život kao glavni izvor potrebne energije za većinu ćelija, a bez te “biološke energije” nema života. Dakle, kada nema dovoljno insulina javlja se naizgled paradoksalna situcija u organizmu – u krvi je šećer u višku, a u ćelijama (kojima je preko potreban) je u manjku. Zato je suština dijabetesa kod dece nedostatak (ili smanjenje količine) insulina. Pankreas (gušterača) je žlezda u kojoj postoje posebne grupe ćelija koje stvaraju i u krv izlučuju hormon insulin.

Koje su vrste (tipovi) djabetesa
Postoje dva osnovna tipa šećerne bolesti, a podela je napravljena prema uzročniku oboljenja.

Kod većine dece radi se o propadanju ćelija pankreasa koje stvaraju insulin, pa zato nema dovoljno ovog važnog hormona u organizmu. Ovo je dijabetes mellitus tip I (prvi tip bolesti) koji traži obaveznu nadoknadu (supstituciju) insulina jer vrlo brzo dolazi do skoro potpunog nedostatka ovog hormona.
Tip 2 šećerne bolesti je češći kod starijih osoba i karakteriše se smanjenjnem (ali ga ipak ima) količine insulina u organizmu. Ovde se (bar za neko vreme) mogu koristiti lekovi (u obliku tableta ili kapsula) koji pomažu iskorišćavanje onog preostalog insulina. Iako je ređi kod dece, ima ga kod adolescenata, naročito kada se radi o gojaznim pacijentima. Zato će nastavak priče o dijabetesu kod dece biti posvećen samo prvom tipu šećerne bolesti (koji se naziva i insulin zavisni dijabetes).

Zašto nastaje insulin-zavisni dijabetes (tip I)
Nedostatk insulina u organizmu deteta je direktna posledica odumiranja (nestanka) ćelija koje stvaraju ovaj važni hormon, a to su “specijalizovane” ćelije koje se nalaze u pankreasu (gušterači), a nazivaju se beta ćelije. Postoji mnogo potencijalnih uroka izumiranja ovih malih fabrika insulina.

Nasleđe (genetska predispozicija) ima veliki uticaj na pojavu ove bolesti. Ako u bližoj familiji ima šećeraša postoje izgledi i da dete ima “gene za dijabet” što naravno ne znači da je obavezno da dete oboli. Kao i za druge genetske bolesti NE nasleđuje se bolest već SKLONOST ka bolesti. Zato je jasno da mora postojati još nešto iz okoline (ili organizma) što može započeti proces propadanja beta ćelija, pa tako započeti dijabetes.
Virusi su među “prvooptuženijima” za nastanak šećerne bolesti kod dece, i to oni koji imaju osobinu da napadnu tkivo pankreasa gde se nalaze ćelije – fabrike insulina. Pomenućemo samo neke od mnogih virusa – influenca (grip), parainfluenca, varičela … Sada će roditelji da se prepadnu – pa ovo su veoma česti virusi. Srećom EKSTREMNO RETKO se desi šećerna bolest posle ovih infekcija, a i kada se desi skoro uvek nađemo da u porodici ima šećeraša. Dakle potrebna je kombinacija genetske predispozicije i “spoljnog” faktora za nastanak dijabetesa.
Kako u svetu ima ogroman broj dece sa dijabetesom urađen je i ogroman broj epidemioloških studija koje se bave uzrocima šećerne bolesti kod dece. Tako su nađene brojne veze, kao na primer da deca koja umesto majčinog mleka koriste adaptirane formule imaju veće izglede da obole od dijabetesa. Ove i slične studije su zanimljive, ali imaju jednu “manu”- bave se verovatnoćama u procentima (koji su usput rečeno veoma mali). Kako su za roditelje njihova deca 100% onda nema mesta za preterano pričanje o epidemiološkim aspektima šećerne bolesti.

Kako posumnjati na dijabetes
Kod starijih se relativno lako posumnja na šećernu bolest jer se javljaju prilično jasni simptomi i znaci: uzimanje mnogo tečnosti (stručno se ovaj simptom zove polidipsija), pojačan apetiti i uzimanje hrane (polifagija), ali je prisutno i češće i obilno mokrenjne (poliurija).

Kod dece važi pravilo – što je dete mlađe to je teže na vreme otkriti šećernu bolest. Kod adolescenata se mogu javiti gore pomenuti znaci bolesti, ali kod male dece nastaju veliki problemi u ranom otkrivanju dijabetesa. Ako jedna beba mnogo pije i jede to se (skoro uvek s pravom) pripisuje zdravom apetitu, a ne bolesti. Sa druge strane nema rutinskih laboratoriskih kontrola nivoa šećera u krvi (kao na primer krvna slika ili pregled urina) koje bi možda nagovestile pojavu ove bolesti.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

1. Spustite se na nivo deteta
Uvek razgovarajte sa detetom na njegovom nivou. Mališani stalno treba da se prilagođavaju odraslima i njihovom svetu, pa često imaju osećaj nepripadanja. Kleknite ili sedite pored njega kako bi se gledali u oči dok razgovarate. Na taj način mu dajete do znanja da ste zainteresovani za ono što ima da vam kaže.

2. Budite prirodni
Budite prirodni dok razgovarate sa svojim mališanom. Nema potrebe da sa vašim dvogodišnjakom razgovarate kao da je mala beba. Ukoliko budete prenaglašavali gestikulaciju ili menjali visinu glasa, dete će vas sigurno imitirati i misliti da je takav govor normalan.

3. Budite strpljivi
Budite strpljivi, jer mala deca možda neće moći brzo kao odrasli da vam kažu šta misle, žele i ono što osećaju. Često se dešava i da mališan počne da muca kada želi nešto brzo da kaže – stoga mu uvek mirno i strpljivo ukažite da polako priča, jer imate dovoljno vremena da ga saslušate.

4. Pronađite vremena za svoje dete
Uvek nađite vremena da saslušate dete kada želi nešto da vam ispriča, čak i ako ste u nekom poslu koji, naravno, može da sačeka. Kada zainteresovano slušate mališana, podstičete ga da izrazi svoje misli i ideje. Takođe, mnogo možete naučiti o tome kako dete vidi svet i koje osobine kod njega preovlađuju, što vam može pomoći u njegovom vaspitanju.

5. Potrudite se da razumete svoje dete
Ponekad će vam biti teško da razumete šta dete pokušava da vam kaže, naročito kada dete tek uči da komunicira. Veoma je važno dati mališanu do znanja da ste zaineresovani da saznate šta vam govori, ali da ga ne razumete. Ako vam rukama objasni ili pokaže šta želi, pre nego što mu date željenu stvar, ponovite mu nekoliko puta kako se zove taj predmet.

6. Naučite da slušate svoje dete
Reči i postupci su veoma važni, pa nemojte sa podsmehom da gledate na interese ili dela deteta, već pokušajte da razumete. Iako vam se možda čini nevažnim i beznačajnim nešto što vam mališan govori, naučite da ga saslušate, jer će se verovatno u mnoštvu informacija kriti jedna veoma važna.

7. Posmatrajte mališana dok komunicira sa drugom decom
Posmatrajte kako vaše dete komunicira s drugom decom. Nikada nemojte prekidati njihov razgovor (jedino ukoliko ne dođe do nekog konflikta), a ako primetite da dete ne zna da izgovori neku reč ili je mucao dok govori, potrudite se da kasnije kod kuće vežbate sami.

8. Saslušajte mišljenje mališana
Za početak ga pitajte za mišljenje šta bi želeo da jede, čime da se igra, a kasnije razgovarajte i o osećanjima. Verovatno u početku neće razumeti reči, ali će jako dobro osetiti emocije, pa ćete se iznenaditi kako dobro shvata i prepoznaje pozitivno i negativno osećanje. Na taj način od malih nogu dete učite da izrazi šta oseća i da se ne stidi toga.

Izvor: www.bebac.com

Šta može da ukaže na to da beba ima problem sa vidom i kada je potrebno obaviti prvi oftalmološki pregled, savetuje vas pedijatar Prim. dr Maja Skender.Razvoj čula vida traje dugo, ali je već u prvoj godini moguće utvrditi da li beba ima urođeno oboljenje kao što je strabizam ili retinopatija. Novorođena beba obično drži zatvorene oči i samo povremeno ih otvara, ali ne razume ono što vidi i pogled joj "pluta", pošto još nije u stanju da ga fiksira. Nakon mesec dana će biti sposobna da na kratko fiksira vaš lik. Tek posle trećeg meseca, beba počinje da gleda binokularno (sa oba oka istovremeno). Razvoj čula vida traje do desete, dvanaeste godine, ali je najintenzivniji između druge i četvrte.

Kada je potrebno obaviti prvi oftalmološki pregled?
Idealno bi bilo da se prvi očni pregled obavi još u porodilištu. U svakom slučaju, potreban je bar jedan pregled u prvoj godini života, a kod rizične dece i češće. Ako vaša beba ni u drugom mesecu ne prati kretanje izvora svetlosti i ne fiksira pogled, ili naginje glavu stalno na jednu stranu a vežbe vratnih mišića ne pomažu, obratite se lekaru! Nije dobro da dete prvi put ode na očni pregled pred upis u školu.

Koje su najčešće urođene anomalije oka?
To su: urođena katarakta (zamućenje očnog sočiva), glaukom (povećan očni pritisak), anomalije očne jabučice i kapaka, i suženje suzno-nosnog kanala.

Da li beba koja ima začepljenje suznog kanala mora da se operiše?
Kod nekih novorođenih beba, oko trećeg dana života se pojavljuje obilan gnojni sekret u jednom ili oba oka, kao posledica suženja ili potpunog začepljenja suzno-nosnih kanala. Ovi uzani kanalići služe da sprovode suze iz unutrašnjeg ugla oka u nos. Ukoliko to nije moguće, nastaje zastoj suza i neminovna bakterijska infekcija. Po saniranju infekcije, potrebno je obaviti oftalmološki pregled. Pritiskom na kanal - dobija se gnoj, ali ovim manevrom nekad može i da se kanal "produva". Roditeljima se pokazuju vežbe za masažu kanala, koji će na taj način da se proširi. Ukoliko je začepljenje potpuno, potrebno je sondiranje, koje se obavlja tupom iglom u kratkotrajnoj opštoj anesteziji. Intervencija je veoma uspešna i rešava dete upornih infekcija oka.

Šta je retinopatija?
Retinopatija nedonoščeta je poremećaj razvoja krvnih sudova mrežnjače oka, koji dovodi do oštećenja, pa i gubitka vida. Uzroci ove bolesti su brojni, a najvažnija su dva: nezrelost i prekomerna terapijska primena kiseonika. Osnovni simptom je progresivan gubitak vida. Bolest ima pet stadijuma. Prva tri su reverzibilna, što znači da je moguć spontani oporavak, a rano primenjenom terapijom - promene na krvnim sudovima mrežnjače mogu da se donekle zaustave. Zato je obavezan oftalmološki pregled od strane iskusnog stručnjaka za svu novorođenčad čija je gestacijska zrelost manja od 33 nedelje, a telesna masa manja od dva kilograma, kao i za onu koja je pretrpela asfiksiju bilo kog uzroka. Ovaj pregled treba obaviti u drugom mesecu života. U lečenju retinopatije se primenjuje metoda krioterapija, koja se sprovodi u malom broju centara, a daje dobre rezultate ako se obavi na vreme, i ako bolest nije uznapredovala dalje od trećeg stadijuma.

Izvor: www.yumama.com

Novčići, igračke, nakit, baterije i magneti najčešći su predmeti na listi uljeza koji se nađu u dečjem želucu. Nisu uvek pretnje po zdravlje, ali doktori upozoravaju da može doći do komplikacija. Evo kako treba da reagujete.Kada su mala, deca vole da istražuju sve oko sebe, a i pri manjoj nepažnji može se desiti da progutaju nešto što ne bi trebalo. "Deca najčešće gutaju predmete u uzrastu od prve do treće godine života, pa je ovaj period najkritičniji. Najčešće gutaju novčiće, igračke, nakit, baterije i magnete. Neki predmeti su bezopasni, dok drugi mogu dovesti do po život opasnih komplikacija u prvih nekoliko sati od gutanja", upozorava dr Nina Ristić iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. Posebno su opasne alkalne baterije koje, ako se zaglave u jednjaku, mogu da oštete zid jednjaka u prvih pola sata nakon gutanja. "Zadržavanje baterije u jednjaku, čak i ako posle nekoliko sati spontano prođe u želudac, može da dovede do komplikacija poput perforacije jednjaka", govori dr Ristić dok pokazuje šta je sve izvadila iz trbuha mladih pacijenata u poslednje vreme: sitni delovi igračaka, dugmići, zavrtnji, bockalice, magneti… A u svojoj karijeri nema šta nije izvadila - od kockica za jamb do baterija koje najčešće gutaju deca mlađa od pet godina. Novčići, igračke, nakit, baterije i magneti najčešći su predmeti na listi uljeza koji se nađu u dečjem želucu. Nisu uvek pretnje po zdravlje, ali doktori upozoravaju da može doći do komplikacija. "Veoma je važno da roditelji ne pokušavaju sami da vade strano telo, jer to može da dovede do povrede", upozorava dr Nina Ristić.Pored gutanja igračaka i drugih sitnih predmeta, doktori su se u praksi susretali i sa decom koja su popila neku od otrovnih hemikalija. "Veliki problem je i gutanje korozivnih supstanci (kiselina, baza, jakih oksidacionih sredstava), koja se najčešće nalaze u sredstvima za čišćenje u svakom domaćinstvu, i veoma je važno držati ih van domašaja dece", kaže dr Ristić.

Izvor: www.yumama.com

Kod malog broja trudnica dešava se to da se beba karlično okrene pred porođaj. Ipak, postoji nekoliko načina na koje možete podstaći bebu da promeni položaj, pa tako izbegnete carski rez.Tokom poslednjih nekoiko nedelja trudnoće, beba se pozicionira sa glavom okrenutom ka grliću materice, u takozvani verteks položaj. Ipak, 4 odsto mališana se postavi karlično, što znaci da su nogice i guza okrenuti ka grliću. Ovaj položaj može iskoplikovati sam porođaj, jer postoji opasnost da se beba zapetlja u pupčanu vrpcu. Pored toga, noge, telo i ruke mogu ranije krenuti kroz grlić, a glava ostati zaglavljena u porođajnom kanalu. Ovo može imati velike posledice na bebino zdravlje, a nekad prouzrokovati i smrt. Doktori ovaj položaj najčešće identifikuju dodirom ili ultrazvukom. Dijagnoza se obično postavlja u 36. nedelji trudnoće, kada se beba postavlja u svoj finalni položaj (pre toga se bebe često okreću u materici). Šanse da se beba postavi karlično su veće ukoliko ste pre toga rodili blizance ili imali previše, ili pak premalo amnionske tečnosti, potom abnormalnosti materice, poput višestrukih fibroida, prevremenom porođaja, placenta previje. Ispostavilo se da postoji mnogo načina da podstaknete bebu da se okrene u pravi položaj.

1. Cefalična verzija

Doktor vam nakon 37. nedelje može preporučiti cefaličnu verziju, odnosno njegov pokušaj da rukama, preko stomaka, okrene bebu u pravi porođaj. Nekada se daju i medikamenti za opuštanj materice. Beba se podiže jednom rukom, a drugom se podstiče bebina glava na okretanje. Ukoliko nema kontraindikacija za vaginalni porođaj, svakoj trudnici bi mogao da se preporuči ovaj način. Više od 50 posto slučajeva je uspešno. Rizici od ozbiljnih komplikacija su vrlo mali. Ovo se ne preporučuje ženama koje imaju bilo koju komplikaciju, poput vaginalnog krvarenja, placente koja prekriva otvor materice, abnormalno male bebe, smanjenog nivoa amnionske tečnosti, abnormalnih otkucaja srca bebe, rupture membrana, trudnoće sa dvoje i više dece. Svakako, ovo se ne sme raditi pre 37. nedelje, jer to može stimulisati porođaj.

2. Kretanje

Šetnja i istezanje mogu vam pomoći da opustite ligamente i vezivna tkiva koji podržavaju matericu i karlicu. Ovo će napraviti veći prostor, pa će beba moći sama da se okrene. Sve dok imate dozvolu svog lekara, čučnjevi mogu biti od pomoći. Možete leći na leđa uz postavljene jastuke ispod krsta. U ovakvom položaju, položaju gde je karlica podignuta iznad glave, ostanite 10-15 minuta. Zbog gravitacije, postoji mogućnost da će se beba sama okrenuti u pravi položaj. Ovu vežbu možete ponoviti tri puta dnevno.

3. Vebsterova tehnika

Ovo je nežan metod kiropraktike koji podstiče balansiranje mišića, pa beba može sama da se okrene u bolji položaj.

Šta ako moja beba ostane okrenuta karlično?

U tom slučaju se porođaj vrši putem carskog reza. Svakako, doktor je tu da vas posavetuje, pa bi najbolje bilo sa njim porazgovarati o ovom problemu.

Izvor: www.yumama.com

S obzirom da se mame na samom početku osećaju izgubljeno i često imaju strah od dojenja, izdvajamo savete koji će vam olakšati početak ovog putovanja.
Benefiti dojenja prevazilaze čisto ishranu i nutritivne vrednosti za bebu. Tokom prva tri dana verovatno ćete isprobavati kako i koliko često da dojite svoju bebu. Kako biste se osećale sigurnije, izdvajamo nekoliko informacija uz koje ćete znati šta da očekujete.

Ne propustite prvi zagrljaj na porođaju
Davanje novorođenčeta majci u naručje odmah po rođenju, kako bi se ostvario direktan kontakt kože na kožu, u svetu se naziva "Kangaroo care" metoda. Ovaj pvi kontak mame i bebe, pomaže novorođenčetu da brže počne da sisa. Budite strpljivi, obično je potrebno nekih sat vremena kako bi beba počela da jede. Dajte sebi vremena i iskoristite taj period da se „povežete“ sa svojim detetom.

Naspavajte se
Odmor je ključan za oporavak nakon porođaja. Pomoći će vam da se osećate opuštenije i smirenije dok dojite bebu, a povećava i nivo energije za novorođenče i podstiče stvaranje mleka.

Nemojte praviti raspored dojenja
Tih prvih par dana pokušajte da dojite bebu "na zahtev", pošto je majčino mleko važno za rani razvoj bebe.

Razgovarajte sa lekarom
Razgovarajte sa svojim doktorom o tome na šta treba obratiti pažnju kada počnete sa dojenjem, kao kada bi trebalo da se zabrinete. Verujte svojoj intuiciji.

Pripremite se za drugu noć
Vaše novorođeče će verovatno mirno spavati duži period tokom prvog dana svog života. Budite spremni za period nakon ta 24 sata, jer će tada beba biti budna i želeće da jede.

Izvor: www.yumama.com

 

U prvim trenucima posle rođenja, najlepši i željno iščekivani zvuk koji se čuje, jeste bebin plač. On predstavlja prvi udah i znak da su pluća preuzela jednu od najvažnijih životnih funkcija - disanje. Zdrava beba nastavlja da plače neko vreme, šireći svoja pluća, a potom tone u prvi san. Sledeći plač će značiti nešto sasvim drugo.
U prvih mesec ipo dana, beba svoje potrebe ispoljava isključivo plačem. Ako je sve u redu, onda spava ili je budna i mirna. Tek u drugom mesecu počinje da se osmehuje kada ugleda majčin lik - tako pokazuje i osećanje zadovoljstva a ne samo, kao do tada, nezadovoljstvo. U tekstu koji sledi, analizirani su uzroci plača u prvih šest nedelja života, kao i postupci koji dovode do njegovog prestanka.

Zašto bebe plaču?

Ako ne postoji očigledan uzrok plača (na primer, beba se udarila ili zaglavila u krevetiću), smatrajte da plač znači glad, dok se ne dokaže suprotno. Zato ponudite bebi da sisa. Naravno, prvih dana još uvek nećete biti sigurni da li ona uopšte sisa i koliko. Verovatno ćete se pitati: «Da li ću imati dovoljno mleka? Da li je ono kvalitetno?». E, tu će vam pomoći majka priroda. Potrebno je samo da stavite bebu na dojku, da joj gurnete bradavicu u usta i udobno se namestite. Ako u početku i nema dovoljno mleka, česti podoji (svakih 20-30 minuta, po nekoliko gutljaja) dovešće do njegovog nadolaženja, tako da će ga za nekoliko dana biti na pretek. Zbog toga ne posežite odmah za veštačkom hranom. Veliki broj malih podoja obezbediće dovoljan unos mleka vašoj bebi, kojoj prvih dana i ne treba mnogo. U slučaju da je i dalje uznemirena, proverite da li uopšte uspeva da izvuče mleko iz dojke. Ako vuče «na prazno», napraviće vam ragade (bolne naprsline bradavica), ostaće gladna, a vaše dojke će se prepuniti. Ukoliko ih sami ne ispraznite, može doći do njihove upale (mastitis), što je najgora moguća kombinacija. Tragovi mleka na bebinom jeziku su siguran znak da ona može da izvuče mleko, pa se vredi pomučiti dok ne nauči lepo da sisa. Ali, ako je jezik posle podoja i dalje ružičast, ili ako podoj traje duže od pola sata a beba pritom svaki čas plače - verovatno nije ništa posisala. Ukoliko imate digitalnu vagu, ne bi bilo loše da izmerite koliko beba sisa, i to tako što ćete je obučenu izmeriti pre i posle podoja. Ako je razlika veća od deset grama, ona uspeva da uvuče mleko u usta, pa vredi istrajati u nastojanju da se doji. Podoj manji od deset grama zahteva da se preispita tehnika dojenja.

Šta ako beba plače, a pritom odbija dojku?

Najverovatnije nije gladna. Pipnite joj ručice i nožice. Ako su hladne, to je znak da je bebi zima. Presvucite je, da ne bude mokra, utoplite i umotajte u ćebe. Suprotno tome, ponekad je pretopljenost uzrok plača. Beba je tada zajapurena i orošena znojem po glavi. Može da ima i povišenu temperaturu. Presvucite je, raskomotite i napojte vodom. Smanjite temperaturu u prostoriji (ako je previsoka) i provetrite je.

Grčevi

Beba vrišti sat-dva posle podoja, crvena je u licu i savija nožice ka trbuhu, a nije gladna. Neka odojčad, uzrasta tri nedelje do tri meseca skoro svako veče, obično između 19 i 21 sat priređuju ovakve epizode svojim ukućanima i komšiluku. Svi dele savete kako da se beba umiri, a ona na svaki pokušaj reaguje još jačim vrištanjem da bi se, čak i ako ništa ne preduzmete, na kraju spontano umirila i zaspala, kao da ničega nije bilo. Šta joj je i dokle će tako? Kada se napad ovakvog plača ponovi, skinite je i pipnite joj toplom rukom go stomačić. Ako je naduven, to je znak prisustva gasova u crevima, koji izazivaju kod odojčeta bolne grčeve (kolike). Možemo pomoći na razne načine: masažom desnom rukom oko pupka, u pravcu kazaljke na satu, u trajanju od 10-15 minuta. Tada, u stvari, mehanički potiskujemo gasove ka izlaznom delu debelog creva, sve dok ih beba ne ispusti napolje (slike: 1, 2 i 3). Blagotvorno deluje i topla pelena preko stomačića, kao i ležanje potrbuške. Što se tiče čajeva protiv grčeva, koji sadrže komorač, beba treba dosta toga da popije da bi delovalo (pri čemu će se nagutati novog vazduha), a poremetiće i podoj. Bolje bi bilo da majka pije čaj za dojilje, takođe na bazi komorača, koji podstiče izbacivanje gasova iz bebinih creva, jer se dete tako ne opterećuje prekomernom količinom vode, koja bi zauzela mesto mleku. Delotvoran je i Simetikon u obliku kapi koje se daju bebi prema priloženom uputstvu.

Ojed

Stolica i mokraća imaju iritirajuće dejstvo na kožu, pa beba koja dugo nije presvučena ima nelagodan osećaj. Stoga, ako se samo upiškila, pamučne pelene treba presvlačiti na tri sata, a pelene za jednokratnu upotrebu najviše na osam sati. Ukoliko je imala i stolicu, bez obzira na vrstu pelena, presvlači se odmah. Ponekad beba ima kiselu stolicu (naročito ako je mama jela ljutu ili kiselu hranu), što joj stvara ojed na guzi, a to boli. Odmah dete presvucite i namažite ojeden deo zaštitnom bebi kremom. Ojed može da bude toliko izražen da svako ispuštanje mokraće, koja je kisela, izaziva osećaj pečenja i beba plače kada se upiški. Jaki ojedi se premazuju kremama sa cinkom, koji ubrzava isceljenje kože.

Možda je beba, ipak, bolesna

Beba povremeno plače bez vidljivog razloga. Pomirišite pelene. Ako se oseća neuobičajeno neprijatan miris mokraće, a na koži izloženoj dejstvu mokraće se stvara ojed, uprkos redovnom presvlačenju i mazanju - treba pomisliti na mokraćnu infekciju i konsultovati pedijatra. Pregled mokraće (rutinski i urinokultura) će razrešiti dilemu.

Zapušen nos

Ako je bebici zapušen nos, ona će da plače sve dok ne bude mogla normalno da diše. Vrlo verovatno je i da će da odbija hranu. Jer, ako sisa sa zapušenim nosem, može da oseća žiganje u uvu. Ukoliko se nos ne očisti od sekreta, mikroorganizmi sa njegove sluznice će lako da se presele u srednje uvo, a tada će se javiti još jači bol.

Upala uva

Na jak, trenutni bol i probadanje u uvu, koje najčešće nije praćeno povišenom temperaturom, malo dete reaguje iznenadnim, vriskavim plačem - naročito noću, ili u toku hranjenja. Bol je posledica rastezanja bubne opne zbog poremećaja ravnoteže u vazdušnom pritisku sa njene unutrašnje i spoljne strane, ili zbog nakupljanja zapaljenske tečnosti u srednjem uvu. Zapamtite, tome uvek prethodi zapušen nos! Prva pomoć podrazumeva čišćenje nosa fiziološkim rastvorom uz pomoć malog usnog aspiratora ili pumpice, a potom davanje analgetika Paracetamola u vidu sirupa ili čepića. Ponekad je to dovoljno da bol prođe. Ali, ako se radi o pravoj upali uva, on će uskoro ponovo da se javi, pa dete treba odneti otorinolaringologu - koji će da mu pregleda uši, grlo i nos, a nakon toga da uključi terapiju.

Koji su još uzroci plača?

Veoma je važno da li beba koja plače ima još neki simptom bolesti ili ne. Ako nema povišenu temperaturu, nije bleda ili modrih usana, ne povraća, nema proliv ili zapušen nos - verovatno joj je nešto trenutno zasmetalo. Ipak, kod nemogućnosti da se utvrdi uzrok, uvek je treba skinuti i nežno opipati svaki deo tela, ne bi li se otkrilo bolno mesto. Obratite pažnju na mošnice kod dečaka, kao i na prepone kod oba pola. Naime, uklještena kila (skrotalna ili preponska) se manifestuje pojavom otekline poput jajeta ili manje, tvrde, crvene i izrazito bolne. Može da nastane iz čista mira, ali zahteva neodložnu hiruršku pomoć, sa dobrom prognozom ako se stigne na vreme. Obratite pažnju na kvalitet plača. Ako zdrava beba «ljuto» plače, to znači da ima akutni problem - bilo da je u pitanju glad, bol, ili nešto treće. Međutim, uporan, monoton plač i plač višeg tonaliteta poput mjaukanja, pobuđuju sumnju na ozbiljniji problem. Dok je jedno dete mirno, drugo dete istih roditelja može da ima sasvim drugačiju narav i da često plače, bez vidljivog razloga. Obično pomaže nošenje i ljuljuškanje na rukama, pa i vožnja kolima. Neki nervozni roditelji, ne umejući da izađu na kraj sa bebinim plačem, uzmu bebu i histerično je drmusaju. Međutim, to može da bude veoma opasno za bebin mozak i vratne pršljenove, pa nikako nije dozvoljeno. Uostalom, morate da shvatite kako bebi nije lako da se odjednom odvoji od toplog maminog tela. Neke bebe to prebrode lakše, neke teže.

Da li treba reagovati na svaki bebin plač?

Da! U protivnom, ona će se osećati nesigurno i nezaštićeno, a vremenom i manje vredno («Čim mi niko ne prilazi, to i ne zaslužujem»), čime se formira ličnost bez dovoljno samopouzdanja. To, naravno, ne znači da treba momentalno skakati «na prvu loptu». Obično situacija dozvoljava da dovršite započetu aktivnost, pa da onda nežno uzmete bebu. Vremenom, period od početka plača do odgovora možete postepeno da produžavate, a beba će da nauči: «Ako malo sačekam, mama će da se pojavi». Odojče ne možete da razmazite držanjem u naručju. Možete samo da stvorite ličnost sigurnu u sebe, jer je dokazano da količina ljubavi koju pružate svom detetu u prvoj godini života predstavlja zalog za čitav život.

Da li bebi koja plače stavljati cuclu varalicu?

Neke bebe se osećaju mnogo sigurnije ako sisaju i kada nisu gladne. Mnoge od njih otkriju sopstveni palac i sisaju ga svaki put kada osete strah i kada se uspavljuju. To se, ponekad, produžava i nekoliko godina. Svaki pokušaj nasilnog vađenja palca iz usta stvara kod takvog deteta još veći osećaj nesigurnosti, a samim tim i još veću potrebu za sisanjem palca. Druga deca nađu neki «fetiš» (ćebence, krpenu igračku i slično), koji stavljaju u usta kad osete i najmanji strah. Taj ćete predmet godinama morati da nosite sa detetom, kud god išli. Nikako ne pokušavajte da ga od njega odvojite. Pojedini roditelji bebi zapuše usta cuclom čim pusti glas. Ali, svako odojče prvi put ispljune cuclu čim shvati prevaru. Moje je mišljenje da prekidanje plača cuclom varalicom treba pokušati samo ako svi drugi pokušaji nisu urodili plodom, da ne bi bila veća šteta od koristi. Takođe sam protiv toga da se svaki bebin plač umiruje hranom, jer ona ne sme da postane zamena za pažnju i ljubav.

U kojim bi se još situacijama trebalo obratiti lekaru?

Pedijatri dosta uče o dečjem plaču. Možda će doktor, ukoliko mu detaljno opišete plač vaše bebe, uspeti da ga dešifruje i da vam pomogne. On će prvo da izmeri bebu, kako bi ustanovio da li dobro napreduje, a zatim će je detaljno pregledati. Ukoliko dojite bebu, pogledaće i vaše dojke i raspitati se o vašem načinu ishrane i sklonosti ka alergijama u porodici. Svaki uporan plač, praćen povišenom temperaturom ili nekim drugim simptomom bolesti (zapušen nos, kašalj, povraćanje, proliv, promena boje kože i ponašanja), kao i neuobičajen, monoton plač - nalažu lekarski pregled. Takođe, ako grčevi ne prolaze ni nakon navršenog trećeg meseca, treba se posavetovati sa pedijatrom.

Na kraju...

Plač je kod beba normalan vid komunikacije. To je bebin prvi govor i na njega se treba spremiti. Proučite literaturu o podizanju dece, ne libite se da bebu utešite u svom naručju kada je usamljena ili uplašena (po mogućstvu «gola koža na golu kožu») - jer, kad vas oseti i čuje poznati zvuk vašeg srca, koji je navikla da sluša dok vam je bila u stomaku, smiriće se neko vreme. Ako treba, okačite joj nisku od raznobojnih zvečki ili muzičku igračku na krevetac, kako bi imala čime da se zanima u vašem odsustvu. Naoružajte se strpljenjem i imajte pri ruci telefone dežurnog centra «Halobeba» - oni su utisnuti na prednjoj strani lista za novorođenče, koji ste dobili pri otpustu iz bolnice. Ljubazne pedijatrijske sestre tokom 24 sata daju korisne savete, koji vam mogu pomoći dok se ne snađete kao roditelj.

Izvor: www.yumama.com

Trudnoća sama po sebi, a kasnije i briga oko bebe, zahtevaju dobru kondiciju, pa je idealno da pre začeća i u toku trudnoće vodite računa o svom fizičkom zdravlju.
Kako nošenje bebe u stomaku devet meseci predstavlja veliki napor za ženu, fizička spremnost je važna stavka za pripremu pred trudnoću. Dobra kondicija će skratiti i olakšati porođaj, ubrzaće oporavak nakon istog, a pored toga će imati i velike prednosti za vašu bebu.

1. Višak kilograma je rizičan

Opšte zdravstveno stanje je vrlo važno kada planirate trudnoću. Ukoliko imate višak kilograma, postoji povećan rizik od dijabetesa, povišenog krvnog pritiska u trudnoći, ali i mogućnosti porođaja carskim rezom.

2. Manjak kilograma

Ukoliko imate nedovoljnu težinu, postoji mogućnost da dođe do prevremenog porođaja, a samim tim i rađanja bebe sa smanjenom telesnom masom.

3. Dijete su opasne

Najbolje bi bilo pre trudnoće korigovati ishranu i posvetiti se fizičkoj aktivnosti kako biste bili u dobroj formi. Tokom trudnoće, ipak, nije dobra odluka držati bilo kakve dijete. Ovo može biti naročito opasno za vašu bebu, jer može doći do prevremenog porođaja ili negativnih posledica po zdravlje. Jedino je prihvatljivo ukoliko održavate konkretan način ishrane pod strogim nadzorom lekara.

4. Zdrave navike su ključne

Sve dobre navike, poput vežbanja, idealne telesne težine, zdrave ishrane, bilo bi dobro zadržati i tokom trudnoće. Ukoliko ste nepušač i ne pijete alkohol, biće vam naročito lakše. Pravilan odabir vežbi će vam pomoći da bolje podnesete trudnoću, naravno, uz obaveznu kolsultaciju sa lekarom. Vremenom je važno prilagođavati vežbe koje radite, a to je najbolje birati u saradnji sa nekim stručnim po tom pitanju.

5. Dobra kondicija
Vrlo je važno da se ne opteretite brojem kilogrma tokom trudnoće. Najbolje bi bilo da postepeno dobijate kilograme (između 11 i 16). Postepenost će pomoći da izbegnete sve nelagodnosti, poput umora, proširenih vena, lošeg varenja, hemoroida, strija. Vežbanje u trudnoći će takođe pomoći da ove nelagodnosti izostanu. Pored vežbanja, šetnja, plivanje, vožnja bicikla su jako dobre odluke u trudnoći. Ukoliko ste se bavili sportom, uz konsultovanje sa lekarom možete nastaviti sa tim u određenoj meri. Ako, pak , niste, nemojte u trudnoći započinjati intenzivne treninge.

Izvor: www.yumama.com

Beba starija od dvadeset i osam dana više nije novorođenče, već odojče. Ona polako počinje da reaguje na svet oko sebe - ne samo plačem, već i osmehom.
U stanju je da na kratko fiksira pogled na bliskom predmetu ili licu. Naravno, najpre upoznaje majčino lice i njemu se prvo osmehuje. Reaguje i na veći broj zvučnih draži, a sama počinje da guče. U položaju potrbuške se odiže na podlaktice, do ugla od 45 stepeni, a krajem drugog meseca i više. Ne razvijaju se sve bebe istim tempom. Onima koje su rođene pre termina, potrebno je više vremena da postignu određene psihomotorne funkcije, pa se kod njih obično računa takozvani korigovani uzrast, to jest uzrast u kome bi bile da su rođene na vreme. U principu, ne treba se preterano opterećivati, posebno ne porediti decu. Ali, ako je zaostatak značajniji u odnosu na većinu vršnjaka, naročito ako je beba imala ocenu na rođenju manju od osam, posavetujte se sa svojim pedijatrom.

* Koliko često beba treba da sisa?

Krajem drugog meseca, beba - naročito ona koja se hrani flašicom, počinje da povećava razmak između obroka i, neretko, izbaci jedan obrok. Dojena deca mogu i dalje da sisaju istim tempom kao u prvom mesecu, to nije ništa neobično. Ali, ako primetite da beba u određeno doba dana spava duže nego do tada, ili je budna, a ne traži da jede, pokušajte da taj novi momenat prilagodite sebi. Verovatno se beba najčvršće uspava posle kupanja, pa je najbolje da je kupate što kasnije uveče, kako bi noću što duže spavala. Nikako se ne preporučuje izbacivanje noćnog obroka u drugom mesecu po svaku cenu!

* Koliko beba treba da napreduje u telesnoj masi u drugom mesecu?

Ovo je pravi period za napredovanje. Podoj, ili drugi vid ishrane je već ustaljen, a odojče još ne troši puno energije na kretanje, pa se iz dana u dan goji, ponekad čak i prekomerno. Ukoliko samo sisa, to mu se ne može zameriti, a i nije loše da ima malu zalihu masnog tkiva. Ona će i te kako brzo da se istopi prilikom prve prehlade, ili kada beba postane aktivnija. Dobitak od 750-1000 grama se u drugom mesecu smatra optimalnim kod zdravog odojčeta. Ne uključujte samoinicijativno mlečnu formulu. Ukoliko beba ne napreduje kako treba, obratite se pedijatru pre nego što bilo šta preduzmete. On će ustanoviti da li je ponuda vašeg mleka adekvatna bebinim potrebama i preduzeće određene mere da se stvar popravi. Nemojte samoinicijativno da dodajete mlečnu formulu, jer i ona najbolja može da izazove alergijske reakcije u tako ranom uzrastu, a jedna od njih se manifestuje upravo slabim napredovanjem.

* Grčevi ili infantilne kolike

Najčešće se javljaju posle dvadesetog dana života. Manifestuju se plačem, koji je praćen grčenjem nožica i crvenilom lica. Kod nekih beba, grčevi počinju i ranije. Uzrok se pouzdano ne zna, mada je najčešće u pitanju progutani vazduh pri halapljivom sisanju. Ukoliko se simptomi jave u toku ili neposredno nakon podoja, gasovi nisu stigli dalje od želuca i izbacuju se podrigivanjem u uspravnom položaju (i više puta u toku podoja, ako je potrebno). Simptomi ispoljeni kasnije (sat i po do dva nakon podoja) ukazuju da je gas dospeo u creva, pa se izbacuje vetrovima. Beba će to da učini i spontano, ali joj se može pomoći ručnom masažom ili stavljanjem tople pelene na trbuh. Kako su grčevi jače izraženi u položaju na leđima, bebi će više prijati položaj potrbuške, naročito na majčinim grudima. Čajevi protiv grčeva se ne savetuju, jer beba treba da popije veću količinu da bi delovali, pri čemu će se nagutati novog vazduha, a i poremetiće podoj. Može da bude od koristi čaj za majke dojilje, na bazi komorača, koji preko mleka blagotvorno deluje na bebu. Postoje razni preparati u vidu kapi (Simetikon) i sirupa - koji nekoj deci koriste, a nekoj ne. Nekad ne pomaže ništa, a grčevi spontano prolaze nakon trećeg meseca života, bez ikakvih posledica.

* Bljuckanje i povraćanje

Mala beba bljucka ukoliko ne podrigne u toku i posle podoja. Međutim, bljuckanje može da se nastavi i u drugom mesecu života, pa čak i da se intenzivira. Sve dok dete lepo napreduje, nema mesta panici, već samo treba voditi računa da se ne zagrcne izbljucnutim sadržajem. Ukoliko je bljuckanje redovna pojava, treba staviti rolnu peškira pod bebin dušek kako bi se uzdiglo uzglavlje (jastuk nije dozvoljen do godinu dana, da se odojče ne bi ugušilo!).
Međutim, ponekad bljuckanje zna polako da preraste u povraćanje, koje na kraju biva često i u mlazu. Ovo je trenutak kada dete treba odneti na pregled lekaru, koji će utvrditi da li se radi o gastroezofagusnom refluksu (vraćanje hrane iz želuca u jednjak usled nerazvijenog mišića stezača na ulazu u želudac), ili je u pitanju takozvana hipertrofična stenoza pilorusa, to jest prejak mišić na izlasku iz želuca, koji ometa njegovo regularno pražnjenje, pa se hrana iz prepunjenog želuca vraća nazad i u mlazu izbacuje napolje. Ovo oboljenje dovodi do gubitka u telesnoj masi i poremećaja u kiselinskom i elektrolitnom sastavu krvi, pa zahteva hiruršku intervenciju - koja nije velika, a izlečenje je potpuno.

* Laktaciona žutica

Beba požuti nakon otpusta iz porodilišta, ili se žutica - koja se tamo javila, održava duže od dve nedelje. Ukoliko se kod bebe na prirodnoj ishrani isključe svi uzroci patološke žutice, može da se posumnja na takozvanu pregnandiolsku žuticu, koja se javlja kod neke dojene dece. Uzrok je jedna supstanca u majčinom mleku koja blokira proces razgradnje žutog pigmenta bilirubina. Ova žutica se obično javlja između četvrtog i sedmog dana života. Maksimum dostiže između petog i 15. dana, pri čemu koncentracija bilirubina u krvi retko prelazi 360 μmol/L (mikromola po litru). Žutica može da traje tri do deset nedelja, sa nižim vrednostima bilirubina. Deca izgledaju zdrava, a sve analize su, osim bilirubina, u granici normale i nema štetnih posledica. Inače, dokazuje se tako što se povlači nakon dvodnevnog prekida dojenja i ponovo javlja nakon njegovog uvođenja, ali se smatra da nema razloga za ovu probu, jer prekid dojenja može da ima određene neželjene posledice. Obično sva deca iste majke imaju ovaj mali problem.

*Nega bebe

- Nega kože

Od drugog meseca, zaštitnom bebi kremom se premazuje samo deo ispod pelena. U slučaju pojave bilo kakve kožne promene, treba se obratiti lekaru.

- Temenjača

U pitanju je oblik seboroičnog dermatitisa poglavine, a manifestuje se u vidu sedefastih ljuspica na kosmatom delu glave, zbog čega bebi treba prati kosu svakodnevno. Posle toga, neophodno je češljati gustim češljem ili četkom za bebe, kako bi se ove masne naslage odstranjivale. Kod zapuštenih slučajeva, formiraju se debele žute naslage, koje se skidaju mineralnim uljem, posle čega se bebi kosa opere šamponom i posuši. Temenjača ne znači da će dete u odraslom dobu imati perut.

- Polni organi

Ne pokušavajte da svučete kožicu sa glavića penisa kod muškog odojčeta - jer to, u normalnim uslovima, ovako rano nije moguće bez traume sa neželjenim posledicama. Najopasnija je parafimoza, kada svučena kožica ne može da se vrati. Tada nastaje prstenasti otok koji onemogućava mokrenje - što, ukoliko se hitno ne interveniše, ugrožava život!

*Šetnja i posete

U drugom mesecu, bebu treba da izvedete u šetnju, ako to još niste uradili. Posle navršenih šest nedelja, terminska beba ima potpuno razvijen centar za termoregulaciju i može da se na kratko iznese, čak i na temperaturu ispod nule - pod uslovom da je lep, stabilan dan, bez vetra, i da je beba adekvatno obučena. Za prevremeno rođenu bebu uzmite u obzir korigovani uzrast! U svakom slučaju, odojče u drugom mesecu života treba šetati u kolicima, a ne u kengur nosiljci, iako je u njoj toplije, jer bebin koštani sistem još nije spreman za opterećenje u uspravnom položaju. Ovo je pravi trenutak i za prve posete gostiju. Nije narod slučajno za babine odredio baš šest nedelja od rođenja. Do tog uzrasta, bebin imunitet je toliko slab da bi je veliki broj ljudi u zatvorenom prostoru sigurno ugrozio. Mada, još dugo neće imati otpornost dovoljnu da se sa lakoćom izbori sa opasnim infekcijama, pa prehlađenim ljudima ne treba dopuštati kontakt ni sa bebom starijom od šest nedelja.

*Preponska kila

Bebu koja intenzivno plače, a neće da jede - uvek skinite i pregledajte. Ponekad, naročito kod nedonoščadi, u preponi sa jedne ili sa obe strane može da se javi tvrdina veličine golubijeg jajeta, koja predstavlja malu kilu. Nju treba operisati kada se dijagnostikuje, jer sama neće da prođe, a može da se uklješti (tada je otok crven, tvrd i izrazito bolan na dodir, beba nema stolicu i počinje da povraća), što zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
Bebi sa uklještenom kilom ne treba nuditi da sisa ili pije bilo kakvu tečnost, već je što pre odneti dečjem hirurgu. Kod dečaka, sličnu kliničku sliku daje uvrnut semenik, samo što je otok u predelu mošnica. Takođe mora hitno da se operiše, a prognoza je dobra.

Obavezni pregledi i vakcine

1. Ultrazvučni pregled kukova

Ovo je obavezan pregled, bezbolan i bezbedan (ne zrači) i treba ga prvi put uraditi do navršenih šest nedelja života, a u rizičnim slučajevima još u porodilištu.

Prvi pregled kukova
Prvi pregled kukova kod bebe
Kod normalnog nalaza, pregled treba ponoviti bar još jednom u prvih šest meseci života, o čemu će odlučiti lekar koji obavlja prvi pregled.

2. Neurofizijatar

Za bebe koje su imale neurološke probleme nakon rođenja, u uzrastu od šest nedelja se preporučuje konsultacija neurofizijatra radi procene psihomotornog razvoja i eventualne potrebe za fizikalnom terapijom.

3. Vakcinacija

U prvim danima nakon rođenja, zdrava beba je primila BCG vakcinu (protiv tuberkuloze) i vakcinu protiv hepatitisa B. Sa navršenih mesec dana, dobija drugu dozu vakcine protiv hepatitisa B, a ostale će primiti kada navrši puna dva meseca. Inače, BCG vakcina bi trebalo da krajem drugog meseca pokaže reakciju u vidu crvenila i otoka na levom ramenu. Ukoliko otok procuri, nemojte da se uplašite. Radi se o samo malo jačoj, ali normalnoj reakciji. Zalepite preko toga hanzaplast, menjajte ga jednom dnevno i ne kvasite samo to rame dok se ne formira krasta, koja može da se održava i po nekoliko nedelja. Za to vreme je kvašenje dozvoljeno. Kada krasta otpadne, ostaće dobar ožiljak, koji znači i dobru zaštitu.

Kad treba ponoviti vakcinaciju

Najčešća komplikacija BCG vakcine je besežitis, koji se manifestuje otokom limfnih žlezda u levoj pazušnoj jami, ponekad i povišenom temperaturom i neraspoloženjem deteta. Otok pazušnih limfnih žlezda zna da potraje mesecima. Intervencija je potrebna samo ako dođe do sekundarne infekcije, praćene znacima gnojne upale.
Ako se adekvatno leči, nema štetnih posledica. Ukoliko ni posle dva meseca BCG vakcina ne ostavi nikakav ožiljak, vakcinaciju bi trebalo ponoviti do navršenog šestog meseca života, bez prethodnog testiranja.

Izvor: yumama.com

Što je emotivni odnos sa partnerkom kvalitetniji, otac će više biti kod kuće i baviti se decom

Savremeni otac smatra da je njegova dominantna uloga da bude hranitelj porodice. Uprkos činjenici da ne postoje nikakvi biološki ni psihološki dokazi da majka bolje od tate hrani dete, povija ga, oblači i uči, najveći broj očeva ne učestvuje u većini aktivnosti oko novog člana porodice. Njihov angažman uglavnom se svodi na zabavljanje i uspavljivanje bebe. Tek kad dete počne da raste, očevi počinju da preuzimaju pojedine roditeljske obaveze, ali su i dalje u poziciji da biraju čime će se baviti – najveći broj njih nastavlja da zaobilazi dosadne i repetitivne aktivnosti kao što su hranjenje, oblačenje, kupanje i uspavljivanje i najčešće vodi decu u vrtić, školu i na vannastavne aktivnosti.

Ovim rečima očeve nove generacije portretiše dr Dragan Stanojević, docent na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji u svom doktorskom radu pod nazivom „Novo očinstvo u Srbiji – sociološka studija o praksama i identitetima očeva” dokazuje da je tek svaki dvadeseti otac u našoj zemlji kompletno uključen u roditeljstvo.

– Ova studija pokazuje da četvrtina očeva uopšte nije uključena u negu dece, 12 procenata je veoma nisko uključeno, a trećina je visoko uključena. Nega dece podrazumeva hranjenje, kupanje, zabavljanje i čitanje, prepovijanje i uspavljivanje. Očevi koji su učestvovali u ovom istraživanju pokazali su niži stepen uključenosti i u indirektne aktivnosti oko deteta, u smislu čišćenja, pranja odeće, peglanja, spremanja obroka, odvođenja deteta u vrtić. Najviše deljene aktivnosti su odvođenje deteta kod lekara, odvođenje dece na vanškolske aktivnosti, odlazak na roditeljske sastanke i pomaganje detetu oko školskih zadataka. Kad je reč o velikom detetu, sa povećanjem godina starosti oca dolazi do smanjenja njegove uključenosti u obaveze. Zanimljivo je, međutim, da muškarci smatraju da je mali korak koji naprave u pravcu rodne ravnopravnosti sinonim za punu ravnopravnost polova – primera radi, ako sa decom rešavaju samo domaće zadatke smatraju da sto odsto učestvuju u roditeljstvu – u šali ističe dr Stanojević.

Iako su kroz našu sredinu počeli da duvaju neki novi vetrovi emancipacije, stiče se utisak da je roditeljstvo i dalje „žensko” zanimanje. U prilog toj tezi govori i podatak da tek svaki dvestoti otac uzima porodiljsko, odnosno odsustvo radi nege deteta, iako je zakonodavac još 2001. godine dozvolio očevima ovu mogućnost. Studija Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da se prosečni otac roditeljstvom bavi – jedanaest minuta dnevno.

Mada ne postoji formula na osnovu koje se može izračunati verovatnoća da će se otac baviti detetom, praksa govori da su angažovaniji oni muškarci čije su majke bile zaposlene, a očevi radili kućne poslove.

– Ako su odnosi u porodici skladni i ako među supružnicima postoji viši stepen intimnosti, to u velikoj meri utiče na uključivanje očeva u roditeljstvo. Zanimljivo je da su očevi koji su imali loše iskustvo sa svojim roditeljima mnogo bolji i brižniji roditelji. Treba reći i to da je za skladan partnerski odnos veoma važno da partneri odvoje vreme samo za sebe, odnosno da imaju bake i deke koje mogu da preuzmu dete vikendom ili tokom nedelje. Ipak, mislim da je od ključne važnosti motivacija samog oca – ako on nije motivisan, „slučajno” će mu zagoreti mleko, razbiće tanjir, zaboraviće da promeni pelene... Dokazano je i da postoji direktna veza između kvaliteta intimnosti, seksualnog života i uključenosti oca u roditeljstvo. Što je emotivni odnos sa partnerkom kvalitetniji, on će više biti kod kuće i baviti se decom. Ako nije, on će „bežati” u kafanu ili na fudbal. Međutim, važan deo motivacije je i strah od razvoda, odnosno odvajanje od deteta – objašnjava naš sagovornik.

Dr Dragan Stanojević smatra da za muškarce najsnažniju motivaciju da se bave očinstvom predstavlja saznanje da brak više nije sigurna luka na duži rok, da raste broj supruga koje traže razvod i da je veza sa detetom – jedini stabilni odnos.

– To je emocionalno sidro muškarca. Zbog toga menjaju svoje ponašanje u pravcu rodne ravnopravnosti. Oni znaju da moraju da vode računa o potrebama svog partnera, budu uključeni u roditeljstvo i čuvaju partnerski odnos nezavisno od porodice i dece – objašnjava dr Stanojević i dodaje da je našim muškarcima i dalje veoma važna uloga hranioca, odnosno onoga ko donosi novac u porodicu.

– Roditeljstvo nije trka na sto metara već doživotni maraton, a da bi uspešno istrčali taj maraton partneri moraju da dele obaveze. Naša istraživanja govore da se dečaci ne uče rodnoj ravnopravnosti u svojoj porodici, jer su naša deca, a posebno sinovi, oslobođena gotovo svih kućnih obaveza. Prve lekcije o rodnoj ravnopravnosti srpski muškarci uče kada počnu da žive sa svojim partnerkama, a gradivo apsolviraju – kada dobiju dete – zaključuje dr Stanojević.

Izvor: Politika.rs

Srbiji su očevi retko uključeni i angažovani tokom trudnoće, porodjaja ili u direktnoj brizi o deci, bebama, izjavila je danas zamenica direktora kancelarije UNICEF-a Severine Leonradi, navodeći da je jedan od najboljih načina da se oblikuje budućnost deteta putem dobrog roditeljstva.

''Samo nešto više od 35 odsto očeva učestvuje u obrazovnim aktivnostima sa nešto starijom decom uzrasta od tri do pet godina, a romski očevi su još manje angažovani oko svoje dece. Manje od 20 odsto njih je angažovano i uključuje se u igru i aktivnosti učenja sa svojom decom'', rekla je Leonardi na skupu ''Jačanje uloge oca u nezi, odrastanju i vaspitanju deteta''.

Ona, međutim, upozorava, da očevi, baš kao i majke, mogu da daju svojoj deci najbolji početak, start u životu, kada obezbeđuju zdravlje, ishranu, zaštitu.... Navodeći da istraživanje pokazuje da najranije godine života predstavljaju kritičnu, jedinstvenu, priliku da se oblikuje razvoj mozga deca, ona je istakla da su zdravlje dece, njihova sreća, sposobnost da uče pa čak i njihova sposobnost ostvarivanja prihoda opredeljeni iskustvima u ranom detinjstvu. '

'Kada deca imaju pozitivnu interakciju sa roditeljima, a posebno sa očevima oni imaju bolje psihološko zdravlje, poštovanje i dugoročno zadovoljstvo'', rekla je Leonardi.

Ističe i da su očevi, koji su bliski sa svojom decom, srećiji nego očevi koji ne ostvaruju tu vezu. ''U UNICEF-u zajedno sa našim partnerima iz vlade i civilnog sektora želimo da pomognemo da se sruše barijere koje sprečavaju očeve da obezbede svojim bebama i deci okreženje u kome mogu uspešno da napreduju. Radimo na tome da se sve što znamo o roditeljstvu pretoči u politike i investicije koje pomožu porodicama da obezbede najbolji start u životu deci'', rekla je Leonardi.

Sociolog Dragan Stanojević rekao je da je zbog stvaranja novog modela roditeljstvo neophodno da se razmišlja i o novim modelima partnerstva koji moraju da budu demokratičniji i ravnopravniji na svakom nivou. Kako kaže, tamna strana je relativno nisko učestvovanje očeva u svakodnevnoj obavezi oko dece.

''Kada je dete malo, četvrtina očeva uopšte ne učestvuje u bilo kakvim obavezama, a kada učestvuje, najveći broj njih se decom bavi samo aktivnosti koje podrazumevaju igru i zabavu. Veoma mali broj se uključuje da obavlja svakodnevne, rutinske, poslove'', rekao je Stanojević.

Kako kaže, i kada dete odraste taj procenat ne raste značajno. Međutim, kako navodi, to ne znači da su svi ti očevi neodgovorni već praktikuju tradicionalno model očinstva koji podrazumeva materijano obezbeđenje porodice. On ističe i da je, kada se govori o očevima čija deca ne žive sa njima - razvedenim ili nevenčanim, stepen neodgovornosti visok. Kod razvedenih svega trećina očeva redovno plaća alimenaciju, a kada su u pitanju deca nevenčanih roditelja dve trećine očeva uopšte ne plaća alimenta, rekao je Stanojević.

Stanojević ističe da postoji i svetla strana jer istraživanja beleže da postoji konstatno povećanje učešća očeva u svim aktivnostima. Skup su organizovali udruženja ''Gnezdo'' i ''Roditelj'' uz podršku Kabineta ministra za demografiju i populacionu politiku, a povodom 18. juna - Međunarodnog dana očeva.

Izvor: B92

Želite ono najbolje za svoje dete. Želite mu pružiti sve i više nego što ste sami imali.

To je divno, ali kako uspeti?

Postali ste tata. Vaš svet okreće se oko nove bebe, a vi ste zbunjeni. Možda vam se uloga oca ne čini previše važna. Možda se čak osećate izgurani iz života majke svojeg deteta. No uloga oca u životu deteta važna je upravo toliko koliko i uloga majke. Biološki, majka je prva osoba koja detetu treba. Majka mu omogućuje opstanak dajući mu hranu i sebe (dete i majka bili su usko povezani devet meseci i tu vezu je teško nadokanditi). No kako dete raste, potreba za ocem postaje sve veća i otac ima sve važniju i ključniju ulogu. Pitate se kako tu ulogu odigrati najbolje što možete.

obar tata je pažljiv prema svim članovima porodice, nežan je prema majci svoje dece, ne sukobljava se s pred decom te se slažu pri načinu odgoja dece. Tata, kao i mama mora biti čvrsta i jaka osoba koja će bliskima pružiti oslonac i podršku. Takvi morate biti i naspram dece. Uvek prisutni, redovno spremni na igru i razgovor, strpljivi i dosledni.

ata mora biti strog, ali uvek pravedan - deca ga se ne smeju bojati već ga moraju poštovati.

Mora voleti bezuslovno i to mora znati pokazati. Takođe mora biti pozitivan, znati pohvaliti, nikad ne vređati. Kakav će otac uzor biti svojoj deci, takva će deca i postati, uverena kako je to pravi put. Budete li sve to pružali svojoj deci, steći ćete njihovo poverenje i poštovanje. Deca vrlo brzo nauče razlikovati dobro od lošeg i nećete se ni snaći, a ona će vas “pročitati”.

udete li im dobar uzor nastojaće se poistovetiti s vama, a kad čujete: “Kad odrastem, želim biti kao tata!” neće biti kraja vašoj sreći. Dobar tata sluša svoju decu srcem, a ne razumom. U pravom trenutku zna reći: “Ponosim se tobom!”, a kada deca znaju da se na vas mogu osloniti, svaka će se kriza lako prebroditi. Dobar tata zna reći “Volim te”, zna pružiti gomilu nežnosti. Dobar tata je temelj svakog mladog života. Uz dobrog tatu rastu deca koja znaju da su voljena!

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Da li smem da jedem jagode u trudnoći i tokom dojenja?

Da li smem da jedem jagode u trudnoći i…

Sezona najslađeg voća je u toku. Saznajte da li smete...

Kako zabaviti decu na plaži?

Kako zabaviti decu na plaži?

  Ukoliko je prvi put na moru, dete će se možda upl...

Istraživanje dokazalo: Fizičko kažnjavanje utiče na nivo inteligencije

Istraživanje dokazalo: Fizičko kažnja…

Nova studija je dokazala još jednu od brojnih štetnih...

Hvala ti mama što me dojiš

Hvala ti mama što me dojiš

Ako ste pred porođajem ili ste tek dobili bebu i sumnj...

Kako pomoći detetu koje se guši?

Kako pomoći detetu koje se guši?

Sitne igračke ili predmeti koje mališani stavljaju u ...

Dubak i prohodavanje

Dubak i prohodavanje

Nakon što dete nauči da puzi i da stabilno sedi, neka...

Stomačni grčevi kod beba

Stomačni grčevi kod beba

Problem stomačnih grčeva je za većinu roditelja aktu...

Zašto roditelji žure da im dete prohoda?

Zašto roditelji žure da im dete prohod…

Znakovi pre hodanja Roditelji bi trebalo da znaju da j...

Zdravlje novorođenčeta: Šta je hemoragijska bolest i kako da je sprečite

Zdravlje novorođenčeta: Šta je hemora…

Hemoragijska bolest kod novorođenčeta se javlja usled...

Glutenska enteropatija

Glutenska enteropatija

Glutenska enteropatija (drugi naziv bolesti je celijaki...

Kako ukinuti noćni podoj

Kako ukinuti noćni podoj

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo n...

Koliko često treba kupati bebu?

Koliko često treba kupati bebu?

Da li bebu treba kupati svaki dan? Česta nedoumica no...

Upala grla kod dece u hladnim danima

Upala grla kod dece u hladnim danima

Iako se obično misli da su upale grla “ekskluziva”...

Stres u trudnoći utiče na razvoj bebinog mozga

Stres u trudnoći utiče na razvoj bebin…

Naučnici upozoravaju na još jednu negativnu posledicu...

Čitajte bebama!

Čitajte bebama!

Samo 15 minuta čitanja dnevno omogućava detetu da za ...

Koprivnjača – zablude

Koprivnjača – zablude

Koprivnjača (stručno se zove urtikarija – urticaria...

Razrešite najčešće letnje roditeljske dileme

Razrešite najčešće letnje roditeljsk…

Spavanje ispod suncobrana? Kiselo mleko za opekotine? K...

Zapušen nosić kod bebe

Zapušen nosić kod bebe

Zašto se bebi zapuši nosić?Virusi su ubedljivo prvi ...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.