april 22, 2021

I pre nego što se rodi, beba ima prilično razvijena sva čula. Otkrivamo vam kako se dodir, sluh, ukus, miris i vid razvijaju u maminom stomaku.

 

Prvih nekoliko meseci po rođenju, organski razvoj čula se dovršava. Pod uticajem nadražaja iz bebinog okruženja, odvija se proces njihovog funkcionalnog osposobljavanja.

DODIR

 Koža je čudesno složen organ. Sadrži stotine različitih ćelija, koje su posebno osetljive na toplotu, hladnoću, pritisak, bol.

Razvoj prvog čula dodira započinje još u materici. Lice, dlanovi, tabani, kao i polni organi su područja kod kojih se prvo razvija čulo dodira, a u kasnijem periodu – ove regije će imati najviše, i to najraznovrsnijih receptora za dodir. Oko osme nedelje od začeća, pojavljuju se prvi “odbrambeni” pokreti – izbegavanje dodira vlastite ručice ili pupčane vrpce na obrazu.

Istraživanja pokazuju da se osetljivost kože brzo proširuje na područje polnog organa (oko 10. nedelje), dlanova (11. nedelja) i tabana (12. nedelja). Ali, beba tada još uvek izbegava dodir. Ona će da povuče ručicu ili da savije nožicu ako je nešto dotakne.

U kasnijem periodu trudnoće, beba otvara usta na pritisak ručice na obrazu, ili blizu usta, a glavu okreće prema šaci, pokušavajući da sisa.

Oko 17. nedelje, svi delovi stomaka i guze su osetljivi, a u 32. nedelji su skoro svi delovi tela osetljivi na lagani dodir.

SLUH

Kada se rodi, beba najviše voli glas svoje mame, jer ga je “slušala” dok je bila u njenom stomaku. Iako postoji čitav niz prepreka između bebe i spoljnog sveta: plodova voda, plodovi ovojci, materica i, na kraju, mamin stomak – plod živi u vrlo podsticajnoj okolini, punoj zvukova, vibracija i pokreta. Pre svega, tu su zvukovi koji dolaze od majčinog organizma: rad srca, vazduh koji prolazi kroz pluća, rad creva…

Mnoge studije potvrđuju da i glasovi iz spoljne sredine uspevaju da dopru do bebe u stomaku, a da šumovi majke i posteljice ne mogu da ih nadjačaju. Intonacija, naglasak, ritam, melodija – dopiru do fetusa bez značajnog izobličenja. Majčin glas je posebno snažan, jer dopire iz samog tela majke, pa do bebe dolazi u snažnijem obliku od ostalih.

Mnoge majke su primetile da su njihove bebe mirnije na levoj dojci. To je zato što tu čuju poznat zvuk – otkucaje majčinog srca. Na dete umirujuće deluje i snimljen zvuk rada srca ili nekog drugog šuma koji je prisutan u materici.

Zanimljivosti

Muzika utiče na bebin razvoj

Zvukovi imaju iznenađujući uticaj na rad srca nerođenog deteta: pet sekundi nadražaja može da uzrokuje promenu u brzini rada srca i pokretima deteta, koja traje jedan sat. Neke melodije mogu da izazovu promene u metabolizmu.

Prevremeno rođena deca, koja slušaju Bramsove uspavanke – šest puta na dan, po pet minuta, brže dobijaju na težini od dece koja prema istom rasporedu slušaju ljudski glas.

UKUS

Stručnjaci veruju da se oko 14. nedelje trudnoće javlja čulo ukusa. Istraživanja pokazuju da fetus češće guta slatko, a broj gutanja će se smanjiti uz gorak i kiseo ukus. Novorođenče ima snažno razvijeno čulo ukusa i odmah jasno pokazuje koje ukuse više voli.

Zanimljivosti

Bebe uživaju u slatkišima

Još u stomaku, beba ima razvijeno čulo ukusa, a najviše joj se sviđa sladak ukus.

MIRIS

Zahvaljujući brojnim istraživanjima koja se odnose na razvoj i sposobnosti nerođene bebe, danas se pouzdano zna da je čulo mirisa dobro razvijeno pre rođenja. Kada se rodi, beba odmah svoju majku prepoznaje po mirisu. Dokazano je da plodova voda može da bude različitog mirisa, kao i da ga plod oseća. U jednom istraživanju, zabeleženo je čak 120 uzoraka plodove vode različitog mirisa. Osim toga, preko posteljice i krvi, do detetovih kapilara sluzokože nosa dolaze i sastojci majčine ishrane. Iskustvo sa mirisima nerođenog deteta najverovatnije priprema ovaj osetljiv sistem za traženje određenih (poznatih i ugodnih) mirisa ili grupa mirisa. Novorođene bebe privlači miris majčinog mleka, iako nemaju prethodnog iskustva. Izgleda da je to “posledica” učenja pre rođenja.

Zanimljivosti

Za čulo mirisa nije potreban vazduh

Do nedavno, stručnjaci su verovali da je za čulo mirisa potreban vazduh i mogućnost disanja. Međutim, poslednja istraživanja su pružila uvid u jedan potpuno neistražen svet. Naime, nosni hemoreceptivni sistem je puno složeniji nego što se do sada znalo. Nos se razvija između 11. i 15. nedelje trudnoće. Mnoge hemijske supstance prolaze kroz posteljicu i mešaju se sa plodovom vodom koja okružuje fetus, ulazeći mu u nos, usta i ždrelo. Dete je udiše i guta, pa na taj način u direktan kontakt sa ukusima i mirisima dolaze “pupoljci” hemoreceptivnog sistema, “zaduženi” za ukus i miris.

VID

Nakon rođenja, od svih čula čovek najviše koristi vid. To čulo se lagano razvija tokom cele trudnoće. Međutim, nije lako proučavati njegov razvoj. Iako neposredna ispitivanja vida u majčinoj utrobi nisu izvodljiva, moguća su testiranja prevremeno rođene dece. Sposobnost izoštravanja slike, kao i vodoravnog i vertikalnog praćenja – kod njih se pokazuje od 31. do 32. nedelje gestacije. Vežbom vrlo brzo napreduju, tako da sa 33 do 34. nedelje mogu da prate kretanje predmeta u svim smerovima, a pažnju mogu da zadrže koliko i deca rođena u terminu.

Na vreme rođena novorođenčad poseduje začuđujuće vizuelne mogućnosti: oštrinu, prilagođavanje oka, poimanje prostora, dubine i udaljenosti, razlikovanje boja, osetljivost na svetlucanje i kretanje uzorka. Ali, mada bebe imaju sposobnost izoštravanja, slika im je najjasnija na udaljenosti 20-30 centimetara, što odgovara razmaku do majčinog lica kada sisa.

Zanimljivosti

Bebe sanjaju u maminom stomaku

Stručnjaci su ustanovili da i bebe u maminom stomaku sanjaju. Već sa 23 nedelje, prisutni su brzi pokreti očnih jabučica (takozvana REM faza sna), a do 30. nedelje trudnoće, dete provodi skoro 100 odsto vremena spavajući. To vreme se postepeno smanjuje, da bi sa 40 nedelja iznosilo otprilike 50 odsto.

Izvor: Yumama

I pre nego što se rodi, beba ima prilično razvijena sva čula. Otkrivamo vam kako se dodir, sluh, ukus, miris i vid razvijaju u maminom stomaku.

Prvih nekoliko meseci po rođenju, organski razvoj čula se dovršava. Pod uticajem nadražaja iz bebinog okruženja, odvija se proces njihovog funkcionalnog osposobljavanja.

DODIR

Koža je čudesno složen organ. Sadrži stotine različitih ćelija, koje su posebno osetljive na toplotu, hladnoću, pritisak, bol.
Razvoj prvog čula dodira započinje još u materici. Lice, dlanovi, tabani, kao i polni organi su područja kod kojih se prvo razvija čulo dodira, a u kasnijem periodu - ove regije će imati najviše, i to najraznovrsnijih receptora za dodir. Oko osme nedelje od začeća, pojavljuju se prvi "odbrambeni" pokreti - izbegavanje dodira vlastite ručice ili pupčane vrpce na obrazu.

Istraživanja pokazuju da se osetljivost kože brzo proširuje na područje polnog organa (oko 10. nedelje), dlanova (11. nedelja) i tabana (12. nedelja). Ali, beba tada još uvek izbegava dodir. Ona će da povuče ručicu ili da savije nožicu ako je nešto dotakne.

U kasnijem periodu trudnoće, beba otvara usta na pritisak ručice na obrazu, ili blizu usta, a glavu okreće prema šaci, pokušavajući da sisa.

Oko 17. nedelje, svi delovi stomaka i guze su osetljivi, a u 32. nedelji su skoro svi delovi tela osetljivi na lagani dodir.

 SLUH

Kada se rodi, beba najviše voli glas svoje mame, jer ga je "slušala" dok je bila u njenom stomaku. Iako postoji čitav niz prepreka između bebe i spoljnog sveta: plodova voda, plodovi ovojci, materica i, na kraju, mamin stomak - plod živi u vrlo podsticajnoj okolini, punoj zvukova, vibracija i pokreta. Pre svega, tu su zvukovi koji dolaze od majčinog organizma: rad srca, vazduh koji prolazi kroz pluća, rad creva...

Mnoge studije potvrđuju da i glasovi iz spoljne sredine uspevaju da dopru do bebe u stomaku, a da šumovi majke i posteljice ne mogu da ih nadjačaju. Intonacija, naglasak, ritam, melodija - dopiru do fetusa bez značajnog izobličenja. Majčin glas je posebno snažan, jer dopire iz samog tela majke, pa do bebe dolazi u snažnijem obliku od ostalih.

Mnoge majke su primetile da su njihove bebe mirnije na levoj dojci. To je zato što tu čuju poznat zvuk - otkucaje majčinog srca. Na dete umirujuće deluje i snimljen zvuk rada srca ili nekog drugog šuma koji je prisutan u materici.

Zanimljivosti

Muzika utiče na bebin razvoj

Zvukovi imaju iznenađujući uticaj na rad srca nerođenog deteta: pet sekundi nadražaja može da uzrokuje promenu u brzini rada srca i pokretima deteta, koja traje jedan sat. Neke melodije mogu da izazovu promene u metabolizmu.

Prevremeno rođena deca, koja slušaju Bramsove uspavanke - šest puta na dan, po pet minuta, brže dobijaju na težini od dece koja prema istom rasporedu slušaju ljudski glas.

UKUS

Stručnjaci veruju da se oko 14. nedelje trudnoće javlja čulo ukusa. Istraživanja pokazuju da fetus češće guta slatko, a broj gutanja će se smanjiti uz gorak i kiseo ukus. Novorođenče ima snažno razvijeno čulo ukusa i odmah jasno pokazuje koje ukuse više voli.

Zanimljivosti

Bebe uživaju u slatkišima

Još u stomaku, beba ima razvijeno čulo ukusa, a najviše joj se sviđa sladak ukus.

MIRIS

Zahvaljujući brojnim istraživanjima koja se odnose na razvoj i sposobnosti nerođene bebe, danas se pouzdano zna da je čulo mirisa dobro razvijeno pre rođenja. Kada se rodi, beba odmah svoju majku prepoznaje po mirisu. Dokazano je da plodova voda može da bude različitog mirisa, kao i da ga plod oseća. U jednom istraživanju, zabeleženo je čak 120 uzoraka plodove vode različitog mirisa. Osim toga, preko posteljice i krvi, do detetovih kapilara sluzokože nosa dolaze i sastojci majčine ishrane. Iskustvo sa mirisima nerođenog deteta najverovatnije priprema ovaj osetljiv sistem za traženje određenih (poznatih i ugodnih) mirisa ili grupa mirisa. Novorođene bebe privlači miris majčinog mleka, iako nemaju prethodnog iskustva. Izgleda da je to "posledica" učenja pre rođenja.

Zanimljivosti

Za čulo mirisa nije potreban vazduh

Do nedavno, stručnjaci su verovali da je za čulo mirisa potreban vazduh i mogućnost disanja. Međutim, poslednja istraživanja su pružila uvid u jedan potpuno neistražen svet. Naime, nosni hemoreceptivni sistem je puno složeniji nego što se do sada znalo. Nos se razvija između 11. i 15. nedelje trudnoće. Mnoge hemijske supstance prolaze kroz posteljicu i mešaju se sa plodovom vodom koja okružuje fetus, ulazeći mu u nos, usta i ždrelo. Dete je udiše i guta, pa na taj način u direktan kontakt sa ukusima i mirisima dolaze "pupoljci" hemoreceptivnog sistema, "zaduženi" za ukus i miris.

VID

Nakon rođenja, od svih čula čovek najviše koristi vid. To čulo se lagano razvija tokom cele trudnoće. Međutim, nije lako proučavati njegov razvoj. Iako neposredna ispitivanja vida u majčinoj utrobi nisu izvodljiva, moguća su testiranja prevremeno rođene dece. Sposobnost izoštravanja slike, kao i vodoravnog i vertikalnog praćenja - kod njih se pokazuje od 31. do 32. nedelje gestacije. Vežbom vrlo brzo napreduju, tako da sa 33 do 34. nedelje mogu da prate kretanje predmeta u svim smerovima, a pažnju mogu da zadrže koliko i deca rođena u terminu.

Na vreme rođena novorođenčad poseduje začuđujuće vizuelne mogućnosti: oštrinu, prilagođavanje oka, poimanje prostora, dubine i udaljenosti, razlikovanje boja, osetljivost na svetlucanje i kretanje uzorka. Ali, mada bebe imaju sposobnost izoštravanja, slika im je najjasnija na udaljenosti 20-30 centimetara, što odgovara razmaku do majčinog lica kada sisa.

Zanimljivosti

Bebe sanjaju u maminom stomaku

Stručnjaci su ustanovili da i bebe u maminom stomaku sanjaju. Već sa 23 nedelje, prisutni su brzi pokreti očnih jabučica (takozvana REM faza sna), a do 30. nedelje trudnoće, dete provodi skoro 100 odsto vremena spavajući. To vreme se postepeno smanjuje, da bi sa 40 nedelja iznosilo otprilike 50 odsto.

Izvor: yumama.com

Bebe su ličnosti u malom, koje tek rastu, pa nije dovoljno da budu samo nahranjene. One imaju potrebu za bliskošću, jer od trenutka presecanja pupčanika i razdvajanja od majke - osećaju strah.

Mala količina kolostruma, odnosno prvi gutljaji koje beba posisa, modifikuju imuni odgovor novorođenčeta za čitav život, kaže dr Đurđica Ćećez, pedijatar na Klinici "Narodni front" u Beogradu.

Snaga kolostruma je do te mere značajna da mnogi neonatolozi nastoje da se tek rođenim, a bolešljivim bebicama da bar nekoliko kapi prvog majčinog mleka, kako bi se uspostavio pravi imuni odgovor.

Mamino mleko je važno i za odbranu bebinog organizma od ranih respiratornih i stomačnih infekcija, a njegov bogat sadržaj se utemeljuje kao imunološka zaštita (štiti čak i od malignih bolesti). Proces dojenja, odnosno taj prisni kontakt sa majkom - ima psihološki značaj za bebu, koja je spremna da odmah po rođenju sama dopuže do mamine dojke, pronađe bradavicu i počne da sisa! Ova veština je prirodna potreba novorođenčeta da nastavi kontakt koje je imalo sa majkom prethodnih devet meseci. Refleks sisanja je urođen, kao i refleks hvatanja (koji je razvijen do te mere da novorođenče može da se održava dok «visi», tj. dok se šačicama drži za dva mamina ili tatina prsta).

Prva trauma

Dr Đurđica Ćećez podseća da bebica u stomaku boravi u toploj, tamnoj sredini, gde sluša otkucaje maminog srca, rad njenih creva, šum plodove vode...

"A onda dolazi vreme rođenja, kreću kontrakcije i bebica izlazi napolje. Trauma rođenja je prva trauma sa kojom se sreće svako od nas: iz zaštićene sredine, koja obezbeđuje osećanje blaženstva i sreće, bebica stiže u spoljni svet - gde je dočekuju jako svetlo, oštri zvuci, često i pljesak po guzi da bi što bolje, što pre i što jače zaplakala."

Pritom, niko ne razmišlja kako se to malo biće oseća u novoj, njemu nepoznatoj sredini! Šta bi se desilo sa nama kada bi nas deportovali u neku potpuno stranu sredinu, u kojoj ne znamo šta nas čeka?

Dojka kao izvor sigurnosti

Bebe imaju strah od napuštanja, tako da je mamina dojka izvor sigurnosti i ljubavi, jer beba ima potrebu da bude prihvaćena. Dok je u stomaku, to malo biće čitavim svojim telom, preko kože, oseća majku. Koža je i najveći receptorni organ, pa zato bebu najbolje smiri topao zagrljaj. Kako to izgleda u praksi?

"Često smo u prilici da čujemo zastarele stavove: «Nemoj da uzimaš bebu svaki put kada plače! Nemoj dugo da je držiš na dojci! Dovoljno je da sisa 15 minuta...». Sve je to pogrešno. Bebe su ličnosti u malom, koje tek rastu, pa nije dovoljno da budu samo nahranjene. One imaju potrebu za bliskošću, jer od trenutka presecanja pupčanika i razdvajanja od majke - osećaju strah. Dojenjem se uspostavlja najbliži, najintimniji kontakt, dragocen za bebu do te mere da u dojci traži i nalazi simboličnu zamenu za pupčanik. To su trenuci koji je podsećaju na vreme provedeno u materici, dok su ona i mama bili jedno, podsećanje na period sreće i blaženstva, period potpune zaštićenosti."

Ja sam usamljena

Plač je svojevrstan govor bebe, ona plačem uvek nešto saopštava: da je gladna, mokra, da joj je hladno, ili da je nešto boli...

"Majke najčešće bebin plač tumače kao znak da je gladna, pa je stavljaju na dojku, gde bebica ubrzo zaspi. Zatim je spuste u krevetić, a ona uskoro ponovo počinje da plače. Majka je iznova stavlja na dojku, i... tako više puta. U strahu da beba plače zato što je gladna, majka misli da nema dovoljno mleka, pa olako prelazi na prihranjivanje. Moje iskustvo pokazuje da bebica plačem najčešće saopštava: «Uzmite me, plašim se», ili: «Ja sam usamljena!»."

Dodir kože najefikasniji

Dr Đurđica Ćećez savetuje majke da priviju dete uz sebe, na golu kožu - jer je to najbolji, najefikasniji način da se ono smiri. Pored toga, da bi potomstvo bilo zdravo i srećno, važno je da i mame budu srećne, zadovoljne, mirne, opuštene...

"Bebe su kao sunđer, sve upijaju. Bez obzira što nemaju do kraja razvijenu koru mozga, imaju veoma razvijen osećajni mozak, pa osećaju svaku emociju majke. To je takozvani limbički sistem, deo mozga u kojem su smešteni centri za osećanja. Inače, osećajni mozak utiče na imuni sistem. Kasnije dolazi pod kontrolu kore velikog mozga, a osećanja iz najranijeg perioda tu zauvek ostaju."

Kad se beba uplaši

Majke su često preplašene, nedovoljno smirene, ne znaju šta beba hoće, nevešto prepoznaju njene potrebe, ne shvataju da je najbolje za bebu da je stave uz sebe - tako da čuje otkucaje maminog srca, da joj šapuću i maze je.

"Naše majke obično uzmu bebu i energičnim, odsečnim pokretima je ljuljuškaju. Pritom ispuštaju zvuk koji liči na šištanje, umesto da tiho pevuše i tepaju bebi. Ni grubo ljuljuškanje, ni zvuk koji zaista liči na šištanje - ne prijaju bebi, pa ona sve više unezvereno plače. Stvara se začarani krug: majka u strahu zato što ne zna šta je bebi, a beba neprestano uplakana. Ukoliko beba dugo plače, to dovodi do jakog negativnog emotivnog naboja, pa je potrebno dosta vremena da je smirimo.

Bez bebeće discipline

Dr Đurđica Ćećen naglašava da saveti u stilu: «Pusti je da plače, plačem razvija pluća, nemoj da je razmaziš, ne navikavaj je na ruke...» neće da usreće bebu.

"To su pokušaji da se disciplinuje malo biće koje još nema razvijenu koru mozga i koje ne može da se disciplinuje. Najviše što možemo da uradimo jeste da bebicu pravilno hranimo, da zadovoljavamo njene potrebe jer samo zadovoljno dete ima šanse da odraste u zdravu, uravnoteženu ličnost. Kao loš primer mogu da se navedu neka ratnička plemena, koja su imala običaj da decu disciplinuju od najranijeg uzrasta. I, šta se time dobijalo? Stidljive, nesigurne, na kraju agresivne osobe."

Spremno za veliki svet

Kako da dete postane samopouzdano, otvoreno, spremno za komunikaciju sa drugim osobama? To se postiže upravo u ranom periodu odrastanja, kroz proces dojenja i bliskost sa majkom, koja bebici uliva osećaj sigurnosti. Na taj način se ostvaruje i generacijska veza roditelja i potomaka.

Dr Đurđica kaže da nije slučajno što se kod nas za trudnu ženu kaže da je noseća.

"Nosite vašu bebu što više, držite je uz telo, ne puštajte je da plače i da ostaje dugo sama u krevetiću. Više od svega joj je potreban dodir, fizički kontakt. Čak i kada je gladna, ukoliko je zagrlite", lako će da se umiri. Uostalom, to je deo naše tradicije: pri susretu se ljubimo, pri razgovoru dodirujemo. Život počinje dodirom, dodirom i završava...

Izvor: yumama.com

Dodir je čulo koje je već po rođenju dobro razvijeno, i samim tim u startu veoma važno za vašu bebu. Čulo vida nije još uvek razvijeno, a mnogi zvukovi će tek postati smisleni za nju. Zato dodir predstavlja njen primarni vid poimanja sveta oko sebe.

Koristite svaki trenutak za kontakt kožu na kožu: u kadi, krevetu ili dok se grlite na kauču sa svojom bebom u toploj sobi. Kako biste u potpunosti iskoristitili ovo taktilno iskustvo, masirajte vašeg mališana.

Saveti za pozitivno taktilno iskustvo za vas i vašu bebu

Masaža novorođenćeta je odlična ideja. Koristite se čvršćim potezima pre nego mekanim. Pored dodirivanja deteta rukom, eksperimentišite sa dodirivanjem preko materijala, sa mekanim tkaninama poput pliša, satena ili somota;

Bebe imaju probirljivo čulo dodira što znači da su određena brzina i mekoća važne. Bebama najviše odgovara nešto između – ni prebrzo ni presporo!

Dodir je prikladniji za bebu kada se kombinuje sa vašim pogledom punim ljubavi, gukanjem i ljuljanjem! Moguće je da bebe iz ovog razloga manje plaču kada su u naručju roditelja u pokretu, pre nego dok miruju.

Nakon nekog vremena, uhodaćete se u bebine signale i ritam. Prekomerna stimulacija može imati negativan uticaj na smanjenje stresa kod bebe, zato kada se beba potpuno primiri, smanjite intenzitet pokreta dok vam pogledom ne signalizira da želi još.

izvor: B92

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Prvi put u prirodi

Prvi put u prirodi

Dokazano je da je za decu boravak na svežem vazduhu po...

Zašto je važno da beba boravi na podu /ravnoj podlozi

Zašto je važno da beba boravi na podu …

Koliko će dete imati razvijenu krupnu motoriku nogu, r...

Roditeljske dileme: Da li moja beba previše plače?

Roditeljske dileme: Da li moja beba prev…

Plač je jedini način na koji bebe komuniciraju sa odr...

Dešifrujte jezik bebe

Dešifrujte jezik bebe

Čim se rode, bebe pokušavaju da komuniciraju. Plač, ...

Šta treba da znate o simptomima bolesti štitne žlezde kod dece

Šta treba da znate o simptomima bolesti…

Bolesti štitne žlezde najčešće su prisutne kod odr...

10 aktivnosti kojima možete zabaviti decu dok su bolesna

10 aktivnosti kojima možete zabaviti de…

Da li ste se ikada zapitali kako da mališanima koji su...

Dojenje možda povećava šanse da vaša beba razvije alergije na hranu

Dojenje možda povećava šanse da vaša…

Bebe koje majke doje mogu biti osetljivije na alergene ...

Bebe sada mamino mleko piju i iz flašice: Evo šta pedijatar misli o tome

Bebe sada mamino mleko piju i iz flašic…

Pojavio se novi trend- "mamino mleko iz flašice". I ka...

Grčevi kod beba – infantilne kolike

Grčevi kod beba – infantilne kolike

10 do 30% svih beba na svetu ima kolike, a verovatno je...

Da pelene ne budu bauk

Da pelene ne budu bauk

Po Montesori učenju, vrlo je važno kako se odvija pre...

Kalendar razvoja: Šta sve znaju i mogu jednogodišnjaci?

Kalendar razvoja: Šta sve znaju i mogu …

Pogledajte u kalendaru razvoja šta bi sve trebalo da m...

Korona virus kod dece

Korona virus kod dece

Korona virus (COVID19) je RNK virus iz grupe korona vir...

3 saveta kako da prestanete da vičete na svoju decu

3 saveta kako da prestanete da vičete n…

Časopis „Razvoj deteta“ objavio je rezultate dvogo...

Vakcine u prvim godinama života

Vakcine u prvim godinama života

Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečav...

Kako pomoći detetu da se izbori sa jesenjim virusima?

Kako pomoći detetu da se izbori sa jese…

Aktuelno jesenje pitanje: odakle ovolike virusne infekc...

Bakterije su svuda oko nas - 5 najprljavijih stvari koje beba svakodnevno dodiruje

Bakterije su svuda oko nas - 5 najprljav…

Koliko god se roditelji trudili da održavaju higijenu ...

Istraživanje dokazalo: Fizičko kažnjavanje utiče na nivo inteligencije

Istraživanje dokazalo: Fizičko kažnja…

Nova studija je dokazala još jednu od brojnih štetnih...

Stolica beba – najčešće zablude

Stolica beba – najčešće zablude

Beba mora imati prvu stolicu čime se rodi, ili u prvih...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.